(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Children's Library | Biodiversity Heritage Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Za-La"

Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 




Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Zarko Lausevic 
Godina prode, dan nikad 

E-knjiga 

www.naseEknjige.com 

E-Publishing and ©Copyright 
Dalibor Dugandzija 
All rights reserved 

lektor 
Branka Lakic 

Dizajn naslovne strane 
Marko Srdanovic 

Foto 
Vladimir Radojicic 

Predgovor 
Zoran Amar 

Veliku zahvalnost autor i izdavac ove knjige duguju dnevnom listu 
www.novosti.rs i gospodinu Manojlu Vukoticu 



ISBN 978-86-7446-207-2 



Ova e-knjiga vlasnistvo je izdavacke kuce www. naseEknjige. com (vl. Dalibor 
Dugandzija). Svako kopiranje, distribucija Hi objavljivanje ove knjige u celini Hi 
bilo kog njenog dela, bez prethodnog pismenog odobrenja vlasnika autorskih I 
izdavackih prava sm at race se kao krsenje istih. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



SADRZAJ 



1. NOCKOJASENIKADNIJEZAVRSILA 

2. IME? 

3. SEDAM KORAKA 

4. LAUSE, NECU TE OSTAVITI 

5. GLAVA OD TRISTA DOLARA 

6. TATA, A STO NIJESI SPASIO MOG DEDA? 

7. Tl SI NAJBOLJI OVDE 

8. KAD CE VALJEVO? 

9. KAKO JE TO SVE RELATIVNO, MAINE LIEBE MILEVA! 
10.VAZDA UZBRDO, NIKAD NA VRH 

1 1 . PONAVLJANJE NA ZAHTEV GLEDALACA 

12. IZA ZATVORENIH VRATA 

13.SAM0 SE SECANJE SMATRA SRECOM 

14.0TAC 

15.GAL0PIRANJE DO GUMNA I NAZAD 

16.P0 MENI SE NISTA NECE ZVATI 

17. NE ZALI SE ZLONAUMNOM - UCINICES MU DOBRO! 

18.ME0U SVIMA KAO DA JE SAM 

19.STAJESL0B0DA? 

20.ASTAJEKAZNA? 

21.PRVALJUBAV 

22.ZASPACU I SANJACU DA- NISAM JA 

23.POGAN 

24.MEDICINAJECUDO! 

25.NAFILMUSESVEVIDI 

26. 1 GOLUBOVI SU ZNATIZELJNI 

27.A U AFRICI PLACU KAD SE NEKO RODI 

28. FAKULTET MOZE SVAKI DA NABUBA, AL' NADZORNIK DA BIDNE SVAKI - JOK! 

29. NE 'VATAJ SE SICA U NEDELJU! 

30. JESI LI SIGURAN DA SI Tl - Tl? 
31.0DRICEM SE! ODRICEM SE! ODRICEM SE! 
32.PODARI STRAZU JEZIKU MOME! 

33. KAKO RADI TELEVIZIJA? 

34.NI PO BOGU Nl PO MEDICINI 

35. MEN SANA IN CORPORIS SANA 

36. KAKO JE OBRAD NADVISIO HEMINGVEJA 

37.NISKESTRASTI 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



38.CRNI LABUDOVI 

39.PUSKA IZ PRVOG CINA 

40.BUBASVABE I JELENCI CRNE I BIJELE GORE 

41. OD TIH SE OCIJU SAKRITI NE MOZES 

42. NE ZNAM KAKO DA SE Bl JEM U OVOJ TUCI 

43.DOGODILO SE NA DANASNJI DAN 

44.0 ETICI I NAJBOLJEM PRASETU. O LEPTIRU 

45. FIGURAE VENERIS 

46. DA LI SAM ZAKLJUCAO VRATA? 

47. SAM I CA 
48.REKONSTRUKCIJA 

49.BITNO SMANJENA URACUNLJIVOST 

50.ZAVRSNE RECI 

51.PRESUDA 

AUTOPORTRET, ulje na platnu 
BIOGRAFSKI PODACI 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



ZARKO LAU&EVI6 



GODINA PRODE, DAN NIKAD 

dnevnik jedne robije 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"A, moram!" 

Somi Roganovic, mislilac iz Titograda 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Majci, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



MOJ KOMSIJA ZARKO 

Pred vama je prva knjiga Zarka Lausevica. U njoj je Zarko i ucesnik i tumac, i pripovedac 
sopstvenog greha i patnik sopstvene kazne, i dvostruki ubica i zatvorenik, i muz i otac, i brat i 
sin. Knjiga je teska, tacna, bolna, ostra. Jedinstvena. Neponovljiva. Iskrena. 

Na vama je da procenite i time presudite u svoje ime i u ime drustva i humanosti, a ne u ime 
suda i zakona. I siguran sam, vi cete, brojno i strasno to i uciniti. Sudje presudu menjao vise 
puta, a menjali su se i sami sudovi, dokje zakon tumacen na razne nacine, pa su shodno tome 
izricane i drugacije kazne. Knjiga se bavi najvaznijim i najbolnijim pitanjem koje i dalje lebdi u 
vazduhu: Da li je Zarko Lausevic ubica iz zlocinacke potrebe, Hi iz nuzde? 

No, nisam ja taj koji daje odgovor. Ja ukazujem na izazov koji knjiga pred vas postavlja. Neki 
ce imati dileme, neki ce verovati i plakati dok citaju. Neki nece, i da zele, modi da promene 
misljenje koje vec imaju. Dilemaje ogromna, a talog obicaja vekovno razvijan unutar porodice i 
sredine odreduje vrednosti i pravila zivota, koji ne pomazu u donosenju ove odluke. Kao i sa 
svakom drugom vaznom knjigom u okviru jedne kulture i Zarkova ce uzburkati mnoge i tek 
kroz njih progovoriti punim glasom. Krug ce biti zatvoren u srcu i mozgu vas, citalaca. 

Zasto basja pisem ovaj predgovor? 

Evo ovako: Zarko i ja se poznajemo vise od trideset godina, snimili smo jedan film zajedno i 
posle toga izgubili svaki kontakt. Ja sam vec ziveo u Americi kada je Zarko ubio dva mladica i 
treceg ranio. Ta je prica bila za mene daleka i nejasna, nije me se ticala. Tacnije, nisam zeleo 
da bude deo mene, izbegavao sam suocenje i sa cinom, a i sa samim pociniteljem. 

Vec vise od deset godina zivimo u istom gradu, u Njujorku - prestonici svih ljudi koji zive drugi 
zivot; cak zivimo i u istoj zgradi na nasem voljenom ostrvu. Jasno se secam dana kada sam 
zeleo da propadnem u zemlju jer smo se sreli ispred stanice podzemne zeleznice. On se 
vracao sa posla, umazanog lica i ruku, u molerskim, farbom isflekanim pantalonama, a ja sam 
veseo isao u grad, bez mogucnosti da ga zaobidem, bez snage da pitam ista od vaznosti, 
samo ljubazan, formalno nasmejan. Pamtim, i to dobro, kako mi je odjednom, posto smo uz 
kratko mahanje rukom prosli jedan drugog, ponestalo vazduha i kako sam na obrazu osetio 
samar koji nisam sam sebi opalio. 

Zatim se desila njegova selidba u drugi stan na istom spratu i nasa duga prica u mracnoj i 
praznoj dnevnoj sobi. I suze. I njegove i moje. 

Zblizio nas je, vremenom, fizicki rad, jer smo obojica bili deo ogromne armije emigranata - 
umetnika i intelektualaca - koji prezivljavaju radeci moleraje i polukvalifikovana rintanja. Zarko 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



je postao odlican moler, dok sam ja bio manje nego prosecan, jedino me je vadio nadimak, 
Profesor. 

Vreme prolazi. Mrak razaranja i serija dogadaja u kojima pobeduje primitivizam stizu do nas iz 
majcice Srbije i njene sestrice, Crne Gore. Svaka vest odande je gora od prethodne, a 
nekadasnja istocna Jugoslavia se drobi i ograduje. Deo svesti i ponosa polako nestaje, zelja i 
dalje postoji, alije muka sve veca. 

Vreme tvrdoglavo i bezobrazno prolazi bez zastajkivanja, a Zarko i ja pocinjemo da se 
druzimo. U poslednje dve godine ja sam svedok, gotovo iz dana u dan, kako je Zarko, od 
stotina i stotina stranica svog Dnevnika, sacuvanog u sesnaest svezaka, iz hronicara prerastao 
u pisca. Sumorne stranice zatvorske hronike pretvaraju se u intimnu ispovest. 

Zatvorje bio borba za opstanak i boreci se svakodnevno da prezivi i ostane normalan, Zarko 
pocinje da pise. Pisanje postaje njegovo verno utociste, njegov izvor energije, njegova vera. A 
pripovedac u njemu uspeva da spoji dvostruki smisao pisanja - pisanje koje definise posledice 
ljudske smrtnosti i pisanje koje cuva zivot od zaborava. 

Pripovedanje retko opravda dugovecnu mudrost da je zivot odreden sudbinom. Neophodan je 
susret coveka koji prepoznaje i razume dubinu ljudske duse i redosled dogadaja koji su odraz 
neumitnosti sudbine. Istorija pisanja i jeste proces mnogobrojnih, manje Hi vise uspesnih, 
pokusaja da se dostigne sam vrhunac dozivljenog. Posebno su dragocene one povesti koje 
posle tragedije ostave prostora i za buducu nadu. Covek je krhko bice koje odlaskom iz zivota 
ostavlja iza sebe samo uspomene. 

Ova knjiga dodiruje mnogo tema, predstavlja brojne likove i opisuje sijaset dogadaja. Zarkovo 
zapazanje je ostro i iskusno, ulazi pod kozu onih koje opisuje; njegovo uvo pamti suptilnosti 
jezika i zvukove dugackih zatvorskih hodnika, njegova masta razgovara sa mastom rodenog 
brata. U tisini, u osluskivanju, u zadrzanom dahu, u tuposti prolaska vremena. 

Iznad svega, i kao prava potvrda Zarkove blagosti, tokom cele knjige provejava humor. Taj 
humor je raznolik - kao i likovi i price oko njega - alije odraz snage koja ga drzi da ne poludi. 

Upravo sam taj humor prepoznao i zavoleo u ovom, danasnjem Zarku. To je humor ljubavnika 
zivota, a ne nekakvog jetkog sumnjala. Onaj Zarko, iz knjige, i ovaj, pored mene, sa kojim 
pricam i setam, slusam odlomke dnevnika, i Njegoseve stihove koje recituje, postaju jedan 
covek. Ovaj danasnji sagledava onog kaznjenog. Sagledava ga brizljivo, kriticki, najdublje sto 
moze. I uvek, kao kratki odmor izmedu dva dramaticna casa, odmori nas humor. Zarko potice 
iz duboke usmene crnogorske tradicije kojuje nadogradio prvo kao glumac, a sada i kao pisac. 

Uz taj humor ide i njegov osmeh. Da, toje isti covek. 

I zato mi pre neki dan, tu, kod njega gde sedimo kao i toliko puta pre, kaze: "A da je te noci 
radio bar jedan semafor u Titogradu, sve bi bilo drugacije. " Kaze, a zna da nije. Pamti slike 
koje prethode tragediji. Pocinje da prepoznaje i zivi sopstvenu sudbinu. Tragedija se ne moze 
razumeti i preziveti kroz ostrascene emocije, kroz bes i mrznju, kroz slepu ljubav, vec jedino 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



kroz prihvatanje besmisla tragedije. Dobrota, sirina shvatanja, pamet, neophodni su za 
katarzu. 

Spremite se za veliki put koji cete proci citajuci ovu knjigu. Taj put nije ni malo lak, prica je 
emotivna, neke recenice seku kao noz. AH, ako citate otvorenog srca, nagrada ce na kraju biti 
posebna: upoznacete jedno ranjeno ljudsko bice koje prolazi kroz pakao gledajuci svet oko 
sebe sa zeljom da ga razume. 

Zoran Amar, 
ujesen 2011. godine 
New York 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



PRVA GLAVA 
NO£ KOJA SE NIKAD NIJE ZAVRSlLA 

Kasno vece, 30-i Jul, 1993. Podgorica, Crna Gora, Jugoslavia 

"Je I' ovdje dozvoljeno parkiranje?", pitam brata koji vec izlazi iz kola. 
Sto ne bi bilo? , cujem odgovor pre nego se zalupise njegova vrata. 

Uzimam koznu torbicu od koje se ne odvajam i izlazim iz kola. Oko kioska brze hrane 
preko puta je u toku tuca. Dvojica se rvu na zemlji. Oko njih je gomila koja vristi i navija. 
Neko trci od kioska u pravcu hotela "Crna Gora". Sa druge strane preme kiosku juri nekoliko 
mladih ljudi. Mili stoji sa druge strane mog golfa. Pogledasmo se i vracamo se u auto. 

"Kako ti je stomak?", pitam dok skrecemo levo prema Bulevaru. 
Zavija." 

Semafor ne radi. I ostali semafori duz citavog Bulevara samo zuto trepcu. 

"Pa je I' radi nesto jos u Titogradu u ovo doba?" (I brat i ja glavni grad Crne Gore 
zovemo starim imenom, iako mu je odnedavno vraceno njegovo staro ime - Podgorica.) 
Samo ovakvi kiosci. 

"E, ajmo u "APPLE". Tamo je makarvazda bilo mirno." 

Prelazimo preko Blazovog mosta. Titograd (Podgorica) deluje napusteno. Odnekud 
dopiru pucnjevi. Trideset i sest stepeni Celzijusovih. Klima u mom polovnom golfu to ne 
moze da rashladi. Ponoc je skoro. Iako se primicemo kraju u kom sam proveo gimnazijske 
dane, uvek osetim nelagodu kad ovuda prolazim. 

Ovde tacno ispred glavnog SUP-a, pre par godina me u istom ovom "golfu"sa bocne 
strane zakacio neki "reno 4", bosanskih tablica. Srecom nista ozbiljno. 

Malo dalje preko puta kioska" Apple", ispred Majine zgrade su me 79-e, posto sam je 
otpratio do ulaza, napala neka dva brata, mojih godina i maltretirali me desetak minuta. Da, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



palo je tu par samara, guranje, pretnje da me vise ne vide u njihovom reonu. Nisam otisao 
kuci posle toga. Sedeo sam dugo ispod mosta na obali Morace, prao lice, pusio i plakao. Te 
nodi sam mozda odlucio da, kako god krenulo, posle mog studiranja ovamo vise ne 
dolazim. 

Davne 1976-e godine, negde u ovo doba, moj ujak me vracao kuci svojim "ficom". 
Secam se da mi se neizdrzljivo islo u WC. Tamo, male dalje odavde, na sred neosvetljene 
raskrsnice prema Cetinju, u jednom trenutku samo sam video neciju glavu koja probija 
sofersajbnu i pada na mene. Biciklista bez svetla se zakucao u ujakovog "ficu"! Secam se 
kukanja mog ujaka. Istrcao je iz kola, isao okolo, dozivao, zapomagao. Nisam mogao ni da 
se pomerim, niti da govorim. Bio sam pritisnut nesrecnikom cija je glava u mom narucju 
krenula da se cela boji u crveno. Srce je bilo svuda, po obojici. Bila je zima, napolju je 
duvao ostar severni vetar. Ja sam, hipnotisan od soka, sa obe ruke drzao njegovu glavu 
kao neku strasnu loptu koja je krenula da se otvara i prsti po meni. Njegova desna ruka je 
bila preko mog ramena. Secam se vreline njegove krvi. Ujak je pokusavao da me oslobodi 
tog strasnog zagrljaja, vukuci biciklistu za noge. Nekoje spolja vikao: 

"Ne diraj gal Mozda je kicma!" 

Pola njegovog tela je bilo unutra na meni, noge su mu bile sklupcane na haubi. Ujak 
je probao da otvori moja zaglavljena vrata i kroz probijenu sofersajbnu plakao, ponavljajuci: 
Cija je to krv? Cija je to krv? 

Bio sam potpuno mokar. Krv neznanca, moja mokraca i znoj, ujakove suze. Secam 
se smrada koji me je pratio nedeljama kasnije. (Nesto kao smrad jedne zaklane kokosi kad 
je iznenada linuo pljusak, na Cetinju, kasnih sezdesetih. Svi su otisli u kudu, ostavljajuci 
poluzivu obezglavljenu kokosku da se trza na kamenom stolu. Mene je neko u toj zurbi 
zaboravio. Razjapljene vilice kisnuo sam pred slikom umiruce kokoske. Smrad mokrog 
perja i krvi. Od tada vise nikad nisam okusio pilece meso.) 

Biciklista je bio devet meseci u komi i preziveo je. Moj ujak je osloboden krivice, ali 
bio je duzan da mu kupi novi bicikl. Taj bicikl je nekoliko nedelja cekao na balkonu naseg 
stana u prizemlju, dok se jedne noci neko nije uzverao preko ograde i ukrao bicikl. Posle 
toga moj otacje pozvao majstore i ovi su napravili resetke na balkonu koji od tada podseca 
na kavez. 

Stizemo do raskrsnice Bulevara i Ivana Vujosevica. Jos pre nego smo skrenuli levo 
do nas dopiru neka podvriskivanja. 

"Majko moja, je li citav Titograd nocas pijan?", pitam brata ne ocekujuci odgovor. 

Izlazimo iz kola. Uzimam svoju torbicu i krecemo trotoarom do kioska "APPLE". 
Dovikivanje preko puta ne jenjava. Nazirem grupu od nekoliko momaka. Ne okrecem se na 
njihovu stranu. 

Cekaj!", kazem bratu, "da mi ukradu jos jedan radio u Crnoj Gori bilo bi malo 
mnogo. 

Vracam se do kola, izvlacim radio sa kasetofonom i stavljam ga ispod sedista. 
Nedavno sam u Morinju, u Boki, ujutru zatekao obijen auto, sa rupom pored volana umesto 
tek kupljenog Sony-ja. 

Mili je kod kioska, vidim da narucuje nesto. Gubim ga iz vida. Usao je kroz uzani 
prolaz u bastu restorancica. Pristizem. Oko kioska je mirno. Cuje se kako cvrci meso i 
metalna lopatica koja struze zagoreli luk. Neki mladic sedi na ogradi susednog lokala i jede 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



hamburger. Cvecara je tamo, koliko mi se cini. Ulazim kroz uzani prostor prema basti. Mirise 
rostilj. U basti je jako mracno. Odavde ne vidim Milog. Vidim konobaricu koja se bavi 
pripremom hrane. Ljubazno se osmehne. Uzvratim osmeh. Ona grupa glasnih mladica kao 
da se udaljava, ali ne prestaju da se deru. 

Kakva je ovo graja? , komentarisem pred konobaricom. Kao kad se zalis na lose 
vreme, na inflaciju, na nesto sto ne mozes izmeniti. 

Konobarica osmehnuto slegnu ramenima. 
Sto je tebe briga ako graju! , cujem. 

Okrecem se i vidim onog momka sa ograde da se preteci priblizava. 
To su moji drugovi! Neka graju! , nervozno zvace hranu koja mu ispada iz usta. 

Miran sam. IN pokusavam da odglumim mir. Ima oko dvadeset godina. Pijan je. 

A, izvini, samo sam pitao, onako. 

Sta ti imas da pitas? Ko si ti da pitas? , izazivacki mi se unosi u lice. 

Prilazi zurno Mili iz baste. Siroko se i prijateljski osmehuje: 

Je I' ti znas njega?", pita neznanca, pa nastavlja, sa istim nadeznim osmehom: "Je I' 
ti znas ko je on? 

Sto mene briga ko je on? Sto ima da pita? 

U meduvremenu stavljam svoju desnu ruku na njegovo levo rame, ponovivsi gotovo 
servilno: 

Izvini, momak, samo sam pitao, onako. 

U istom trenu vidim novog nepoznatog mladica koji se, ne znam otkud, stvorio tu i 
jednako munjevito kako se i pojavio, pesnicom me pogada posred lica! Padam! Sve pada 
oko mene! 

Nestaje zvuk! Nista ne cujem! Vidim betonski pod, moje lice se rolja po njemu. 
Osecam udarce po nogama, nove po glavi. Moja sociva su nekud odletela. Minus sest u 
mraku! Pokusavam da se zastitim od udaraca. Neko me sustize! Shvatam da sam vec 
unutar bastenskog dela. Sve je i dalje bez zvuka. 

Neko otima moju torbu! To je onaj prvi momak koji je sedeo na ogradi. Ne, to ne sme 
da se desi! Krece neki strasni adrenalin, cupanje oko moje torbe. Uspeo sam! Odvojio sam 
je od njega! Hocu li stici? Imam li vremena? 

Vadim pistolj iz moje torbe i istog trena ga repetiram upravljajuci ga prema napadacu. 
On skace na mene! Vidim mu tu, na par santimetara od mene onaj isti ludacki pogled i 
nikakav strah. Rvemo se, stojeci, oko mog pistolja. Vidim da nesto vice, ali nista ne cujem. 
Moj CZ-99 je izmedju nasih grudi. Cetiri ruke koje se otimaju. Pritiskam okidac. Nista se ne 
desava. Ni zvuk, niti siledzija odustaje. Pucam ponovo. Nista. 

"Boze, radi li ovaj pistolj uopste?" Pucam ponovo. Ne znam koliko puta i ne znam 
gde. Mislim da sam ga pogodio. Pritisak popusta, njegovo telo se odvoji od mene. 

Stojim nem, mokar, zmirim okolo, nemam vazduha. Gde je Mili? Tu, metar-dva od 
mene neko lezi na podu. Iznad njega, kolenima pritiskajuci mu grudi, je onaj sto me je prvi 
udario i zabada mu nesto u glavu! To na zemlji je - Mili! Njegovo telo ne reaguje na udarce 
ovog odozgo! Uspravljam pistolj i pucam. Ne znam koliko puta. Na kraju je pistolj ostao u 
zadnjem polozaju. Nema vise metaka. Mladic pognuto, drzeci se za stomak, otetura kroz 
uski prolaz napolje. 

Dolazim do brata. Lice mu je skroz krvavo! Dozivam ga, ili mislim da to cinim. Boze, 
je li ziv? On ne dise! Je li ga onaj ubio? Jesam li ga ja ubio? Nista i dalje ne cujem. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Drmusam ocajnicki Milog. Otvara oci i duboko uhvati vazduh kao covek koji je jako dugo 
ronio, pa je napokon isplivao na povrsinu. Pomazem mu da ustane. Njegova kosulja je 
skroz krvava. Tresemo se obojica. Ne znamo sta bi, kuda. Tu iza njegovih leda je bastenska 
ograda. Na ulicu ne smemo. Moj pistolj je prazan. Sta je sa ostalima iz one grupe? Jesu li to 
bili oni ciju smo vrisku culi kad smo dolazili? 

Gde cemo? 

Prelazimo preko metalne ograde otprilike metar visoke i krecemo u mrak, sto dalje od 
ovog strasnog mesta. Instinktivno bezimo prema roditeljskom stanu stotinak metara dalje. 
Mili pljuje krv, zastaje, tesko dise. Osvrcemo se. Drzim stisnut moj pistolj, iako znam da je 
vise neupotrebljiv, jer mi je torba sa nekoliko metaka u njoj ostala negde u basti. 

Gde cemo? Kuci? Mozda nas tamo cekaju clanovi iste druzine. A, ako i ne, treba li 
otac i majka da nas vide ovakve? Utrcavamo u susednu zgradu. Tamo stanuje nasa rodaka. 
Dugo zvonimo na jedno dugme koje bi trebalo da bude interfon njenog stana. Nema 
odgovora. Nedaleko od nas Mili vidi neke siluete. Pritiskam kvaku ulaznih vrata u zgradu. 
Otvoreno je! 

Brzo! 

Koji je sprat? 

Svetla u hodniku ne rade. Mozda jedno na nekom od gornjih spratova odakle dopire 
slabasni snop. 

Treci! Ne, drugi! , Mili kaslje kao da ce povratiti svakog trena. 

Ova vrata? , pitam zadihan. 

Neznam. Mili gubi snagu. 

Neko je usao u ulaz posle nas. Penje se uz stepenice. Zvonim nasumce na vrata 
najblizeg stana. Mili na susedna. Neciji koraci su sve blizi. Ulazna vrata se ponovo otvaraju. 
Ulazi jos neko. Cuje se neciji sapat. 

Kuku mene, danas zadovijek! , otvara nasa rodaka vrata ispred Milog. 

Odjednom smo obojica osvetljeni svetloscu iz njenog stana. Utrcavamo bez 
objasnjenja unutra. Mili zakljucava vrata i gasi svetlo u hodniku stana. Ostaje ledima 
priljubljen uz vrata. Cuje se samo njegovo disanje. Nasa rodaka bezglasno place. Otrca u 
kuhinju. Kroz ulazna vrata dopiru nerazumljivi glasovi. 

Rodaka se vraca. Donosi litarsku flasu i neki peskir. Sedim na podu, pokusavajuci da 
dodem sebi. Tresem se. Rodaka mi rakijom cisti lice. Gledam u pistolj. Tisina je grobna. 
Glasovi spolja su prestali. 

Smiri se, smiri , jeca ova zena u crnini, sestra naseg pokojnog zeta. Ranije sam je 
vidao samo na sahranama. 

Popij gutljaj, smiri se , sapuce. 

Uzimam veliki gutljaj iz flase, poslije cega cujem jedno: 

Idiote, sto radis to? 

Mili se posle toga srusio pored vrata, izgubivsi svest. 

Uzimam telefon. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DRUGA GLAVA 
IME? 



Urugi avgust, 1993. , gledajuci kroz prozor diktira istrazni sudija, pred penzijom, 
mladoj trudnici u crnini. Pored stare pisace masine Olivetti, u pepeljari dimi cigareta. Kasno 
popodne. 

Ilin-dan, pomislih. Veceras je trebalo ici na slavu kod Duleta Jovanovica, u Kotor. 
Vrucina je, neopisiva. lako su svi prozori otvoreni, cak i vrata, nema ni daska vetra. 
Pored prozora je ogroman ventilator. Ugasen. Tu negde blizu napolju poce da zavija policijska 
sirena. Iz susedne kancelarije dopire neka informativna emisija sa TV-a. 

Ime? , prenu me pitanje. 

Ime? , ponovih. Sudija pali ventilator koji pocinje da se okrece levo-desno, ali njegova 
elisa ne radi. 

Ajde, Zarko, ajde , pomaze sudija, brisuci znoj ogromnim bordo peskirom. 

Moje ime je Zarko... Lausevic.... Sudija ugasi ventilator. Diktira i dalje gledajuci kroz 
prozor: 

Na pitanje istraznog sudije, osumnjiceni daje o sebi sledece podatke: Moje ime je 
Zarko Lausevic. Roden sam ...? 

...19-og januara, 1960. godine, na Cetinju,... 

...od oca...? 

... Dusana... i majke Roksande... rodene Nikac... 

Preko bucnog tipkanja pisace masine koja belezi moju izjavu cuje se TV iz druge sobe: 
"...danasnja inflacija je iznosila 94,7 procenata u odnosu na jucerasnji dan, a jedna 
nemacka marka se jutros mogla promeniti na crnom trzistu za pet miliona i dvesta hiljada 
dinara..." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



U vreme mog rodjenja u Jugoslaviji televizija jos nije bila doprla do svih domova.To je 
bila povlastica retkih drugova. Domaci program, sem video - testa i Dnevnika, nije postojao. 
Kasnije su mi pricali da je tada kruzio zabranjeni vie sa voditeljkom Dnevnika, koja je emisiju 
zapocinjala recenicom: 

Dobro vece, druze Tito! 

Prvo secanje u mom zivotuje vezano za to cudo domace proizvodnje, koje smo danima 
neke 1964-e godine neraspakovano razgledali, cekajuci da stignemo na red kod prezauzetog 
majstora Boza, koji je jedini u Cetinju znao kako da televizor ukljuci u struju. Kad je Bozo 
napokon dosao, sestra, brat ija smo se postrojili preko puta, doterani kao kad ono moramo da 
idemo porodicno u setnju i onda "slucajno" naidemo na Nika -"Ticu", fotografa, pa se, pored 
nekog zelenila, slikamo grupno, u crno-beloj tehnici. 

Majstor Bozo je raspakovao nas RR - Nis televizor i dugo se mrstio i mahao glavom. 
Vec ohladenu kafu nije ni pogledao. 

"Ate, nije dobro, nije dobro, nije!", samoje ponavljao. 

Otac je bio odsutan zbog partijskog sastanka, a niko drugi nije smeo da pita Boza sta 
"nije dobro". Mili je kao "zamenik glave porodice" ustao, doneo odnekud konjska klesta i stao 
pored Boza, ako mu zatreba asistent. Bila je tu i majcina sestra koja je zivela sa nama, nasa 
baba - oceva majka, koja je zime provodila sa nama, prve komsije, a i jos nekoliko komsija sa 
decom sa ostalih spratova. Bio je tu i Ljubo Dapcevic, sestrin vrsnjak, Beogradanin-Cetinjanin, 
koji je vec imao TV i u Beogradu i u Cetinju. Samo niko od popove familije iz prizemlja nije 
dosao. Ukupno oko dvadesetak svedoka. Sve oci su bile prikovane za debelo sivo-zeleno 
staklo nasegjos uvek neukljucenog televizora. 

Bozo, da nijesi za rakiju? , usudila se majka da pita zamisljenog Boza. 
U sobije nastao tajac. Svi su se odjednom ponadali da bi rakija mozda resila Bozov, a i 
nas problem. Bozo je zmurio duboko koncentrisan. Majka se vec pokajala sto ga je uznemirila. 
Svi su bili zabrinuti. Neko deteje zaustilo: 

Mama.. a..st... , ali biloje prekinuto sajednim brzim: Ssssss! 
Bozo malko pridize glavu, pa i dalje zmureci pozva nasu majku: 
"Rose?" 

"Kazi, Bozo?", ustrepta majka. 
Da nemas pivo? 

Svima je laknulo, sem majci koja se nesto uzmuvala po kuci, slala ocima neke signale 
nasoj tetki ijavljala: 

Sad ce, sad ce pivo. 

Tetka je nazalost uvek bila malo usporena i klimala je glavom, osmehujuci se i dalje 
gledajuci neukljuceni televizor. Majcinu neprijatnost sto nema pivo prekinuo je ocev dolazak, 
kojije sa vrata stravljeno pitao okupljeni skup: 
Sta se desilo? 

Naopako, profesore, naopako", otvori Bozo oci. 
Staje naopako...? , rasejano izusti otac, prebrojivsi nas na brzinu. 
Varna treba ANTENA! 

Pa, kupio sam antenu , objavi otac svima u prostoriji, razlabavljujuci kravatu. 
Otac je bio nas heroj u torn trenutku. Deus ex machina. Svi su se uzmuvali, atmosfera 
se naglo popravila, nekako se stvorilo i neko pivo ispred Boza, dok se nas majstor ponovo nije 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



zamislio i definitivno proglasio danasnju misiju nemogucom: 
AH nemate STABILIZATOR! 

Ne, nismo imali cuvenu spravu koja je izmisljena da bi prijemnik cuvala od nestabilne 
struje, tako da smo TV Dnevnik mogli da gledamo tek nekoliko nedelja kasnije. 

Neko je u susednoj kancelariji upravo pojacao ton: 

"Sledeci broj je - dvadeset i dva!" 

Istrazni sudija skida noktom kap neke stare farbe sa polumrtvog ventilatora: 

"I tojesve, Zarko?" 

"Par minuta kasnije su dosli hitna pomoc i policija." 

I poslednji broj za veceras je... sedamnaest! 

Pi! , uskace neciji glas. 

Sudija diktira, tipke Olivetti masine zakivaju svako slovo, ona sirena napolju i dalje ne 
odustaje. Spikerka sa televizije veselo odjavljuje emisiju: 

...Cestitamo srecnim dobitnicima, a ostalima zelimo vise srece u sledecem kolu. 
Preko svih tih zvukova cujem istraznog sudiju: 

... od deset godina i vise, pa se primjenom clana broj ...(nisam zapamtio) Zakona o 
krivicnom postupku odreduje pritvor, koji po ovom rjesenju ne moze trajati duze od trideset 
dana. 

"Ma, kazem ti nijedan\", dopire iz druge sobe. 

Dragice, priskrini ta vrata! , umorno sudija zamoli zapisnicarku. 
Dragica, paleci novu cigaretu tesko odgega do vrata. U sobi je postalo jos toplije. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRECA GLAVA 
SEDAM KORAKA 



Oamica Istraznog zatvora u Spuzu, nadomak Danilovgrada. Treci dan ovde. Prve noci 
nisam spavao terajuci miseve sa kreveta. Druge noci sam ih skidao sa lica. Sinoc sam u sve 
moguce pukotine izmedu zidova i poda nagurao novine koje je neko citao ovde pre dve 
nedelje. Misevi su pre jutra pojeli svoje resetke i ponovo napravili zurku. 

Nema vode. Pre cetiri dana u apartmanu hotela "Avala" u Budvi jednako nije bilo vode. 
Ovde to lakse pada. Grebem tragove krvi sa nokata, sa patika bez pertli. U potiljku jos uvek 
osecam bol koji pulsira. Oko otekle usne napipavam skorenu krv. 

Neko mi lupa iz susedne samice. Doziva me. Ne odgovaram. Ne mogu. 

Cujem otvaranje proreza na mojim vratima, zatim kuckanje prstom po malenom staklu. 
Prilazim. U hodniku je mrak. 

Zaro? Poznajes li me?", cujem priguseno pitanje. 

Pokusavam da nazrem lik. Vidim necije konture, brkove. Cutim. Neka galama iza 
njegovih leda. Reza se spusti. 

Hodam po sobi. Gledam kroz parce plavog neba ispresecano resetkama...Jedan suvi 
oblak satima vec stoji na istom mestu. 

U mom gradu je uvek padala kisa. Kazu da je jednom vrhla dvadeset i sedam dana! 
Od 1-og do 27-og decembra, 1935-e nije prestajala. Ucili smo u skoli da zivimo u najkisovitijem 
gradu u Evropi. 6/7/ bi zbog toga strasno ponosni kad bi se sreli sa nekim izvanjcem. Blizina 
lovcenskog masiva prouzrokuje velike kondenzacije, tako da je, sa 4.000 milimetara po 
kvadratnom metru, Cetinje grad sa skoro najvise padavina u Evropi. Naravno, ono skoro 
smo precutkivali. 

Ja sam zbog te kise poceo da se grbavim dok hodam. Muka bi mi bivalo od mirisa kane 
kojom je tetka farbala kosu, zato sam izbegavao da se podvlacim pod njen ogromni crni 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



kisobran. Kisnuo bih pored nje na putu do skole. Poceo sam da nosim naocare u sedmoj 
godini, pa sam suva stakla hodajuci po kisi cuvao pognutom glavom. 

Otkljucavaju se vrata od celije: 
"Lausevic! Advokat!" 

Idem kroz hodnike, pracen jednim mladim komandirom. Jedne resetke, druge... 
Prolazim pored nekolicine zatvorenika koje sprovodi drugi komandir. Tisinu pri mimoilazenju su 
ubrzo prekinuli komentari koje nisam razabrao. Neko me je dozivao. Ne okrecem se. Ispred 
jednih vrata sam morao da se okrenem prema zidu i da sacekam da me strazar pretrese. 

U manjoj kancelariji ceka me doktor Rajko Danilovic. Rece da je moj advokat. Ranije 
sam ga vidao samo na televiziji. Krupan covek, u kosulji kratkih rukava, okupan u znoju. 
Prostorija je ispunjena njegovom eau de cologne - Pino silvestre. Ja smrdim. 

Sedi, sine. Izvadi iz neke ogromne erne torbe puno papira i krenu da lista. 

Kako je Mili? , pitam. 

Ko? , odsutno se zaustavi kod nekog dokumenta. 

Moj brat, Branimir. 

A, bolje je. Nece imati posledice. Malopre su ga doveli iz bolnice. 

Gde su ga doveli? 

Ovde, u Spuz. Ne gleda me i dalje nesto pokusava da nade. 

Zasto je on zatvoren? 

Pa i on je pucao! , postaje nervozan. 

On? To nije istina. 

Jeste, jeste, sine, istina je i on je nosio pistolj te noci i pucao je. 

Kad je pucao? 

Doktor je napokon nasao papir koji je trazio. 

Slusaj, sine, jako je vazno da mi ispricas istinu...hocu da mi kazes sta se tacno 
dogodilo te noci. 

Dok mu pricam, ne mogu da odgonetnem zasto stalno ima osmeh na lieu. Niti cu ikad 
saznati koji je papir trazio. Nije nista zapisivao. Samo me je, tako osmehnut, gledao. 

I to je sve? , upita posto ispricah sve sto znam. 

Ja mislim. Da, kasnije sam otkrio da su mi sociva bila samo pomerena od udarca. Nisu 
bila ispala. 

Dobro, a je I' tebi neko rekao sta se desilo sa njima? 

Ne... nije mi niko ... nista rekao. 

Vrata od kancelarije se odjedanput uz tresak otvorise. Gledamo obojica. Promaja. 
Komandir, koji je ostao u hodniku, pojavi se i pita: 

Gotovo? 

Ne, nije , kaze mu Danilovic, vetar je otvorio vrata, hocete molim vas...? 
Strazar nestade, nesto mumlajuci. Gledajuci me, kao da trazi nesto oko moje glave, prvi 
put bez onog osmeha, cini mi se, advokat izusti: 

Mrtvi su obojica. 

Mrtvi? 

Mrtvi. A treci je ranjen... 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Mrtvi. Treci...? Nisam video... treceg. 

Ranjen je u zadnjicu, testise. I u ruku. 

Sta je s njim? Kad sam ga ranio? 

Prezivece, ali je pitanje da li ce moci da ima dece. 

Osetih odjednom uzasnu zed. Gospodin Danilovic je imao casu sa vodom ispred sebe. 
Bi me sramota da trazim. Njemu se u meduvremenu ponovo pojavio onaj osmeh na lieu. 

Slusaj, sine, ovo je izuzetan slucaj! Jedinstven u sudskoj praksi! Ne treba da ti govorim 
da si u dobrim rukama. Jedino sto je vazno je da budes strpljiv i da znas da cemo pobediti. 
Ovo je bila nuzna odbrana i ja cu to uspeti da dokazem. Ti si legitimno branio svoj zivot, jer je 
tvoj pistolj svakog trenutka mogao da se nade u njegovim rukama. Ti si spasao bratu zivot jer 
ga je ovaj drugi udarao polomljenom flasom po lieu. Jedino, to moras da znas, ovo je Crna 
Gora, a jedan od dvojice koje si ubio je bio - jedinac! Tebi ne moram da govorim, ti znas sta to 
ovde znacL.Ovde su ti novine od prethodnih dana", izvadi iz torbe gomilu stampe, "cela 
zemlja bruji o ovome. Tu su i neke spanske novine. Bilo je i na CNN -u. Uglavnom su na nasoj 
stranL.Evo ti i ova sveska i olovka. Salje ti sestra. Kaze, mozda ce ti zatrebati... 

Rukovah se sa advokatom. Vec sa druge strane vrata isti komandir mi nareduje da se 
okrenem prema zidu. Ponovo me pretresa i oduzima novine. 

Ne moze, zbog istrage. , sluzbeno i mrzovoljno objasni, ostavljajuci mi svesku i 
olovku. Vracam se u celiju. Smanjila se u meduvremenu. Gledam kroz prozor. Napolju je vrelo. 
Onaj oblak je i dalje na istom mestu. Hodam. Hodam satima. Ima tacno sedam koraka. 
Sedam u jednom pravcu. Okrenem se i koracam sedam koraka na drugu stranu. 

Smracilo se. Moglo bi biti blizu osam. Da legnem? Umoran sam, ali rano je, mnogo rano 
za spavanje. Imam ovu svesku. Sta to da zapisem? 

Ubio sam dva momka sto su tek zakoracila u zivot! 

Da nisam, mi bi bili mrtvi! I Mili i ja. Da mi je oteo pistolj, ubio bi me! A onaj drugi je - 
klao Milog kao zivotinju preda mnom. S kolenima na njegovim grudima mog brata 
onesvescenog i nepomicnog - kolje slomljenom flasom! Pucao sam. Nisam imao izbora. 
Nisam umeo nista drugo. Nikad to sebi necu oprostiti. 

Noc. Noci. Noci. Noc. O, noci! Nocu. Noci. 
Sedam koraka. 
I padeza. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETVRTA GLAVA 

lauSe, ne6u te OSTAVITI! 



rxupam se. Posle pet dana i noci. Pokusavam da sperem sa sebe znoj i krv koje 
vucem od one strasne noci. Cija je sve ovo krv? Mrtvih, bratovljeva, moja. 

Jutros su me preselili u grupnu sobu na prvom spratu. Ima ih sedmorica. Najstariji je 
nas komsija sa Cetinja, Nikola Kaluderovic. U jednoj tuci gine mu sin i on, nekoliko meseci 
kasnije, ubija ubicinog brata i nehatno jos jednog coveka, taksistu, potpuno neduznog u 
citavoj prici. Osuden je na dvadeset godina za ubistvo iz bezobzirne osvete, ali vec pet godina 
sedi u istraznom zatvoru i ceka pravosnaznu presudu. 

Okupao sam se, ali metalizirani miris skorele krvi ne izlazi iz mojih nozdrva. 

Gledam ljude oko sebe. Cutimo. 

Kupam se ponovo. Cudno me posmatraju, ali nista ne zapitkuju. Ovde je voda 
dragocenost, jer su slavine uglavnom suve, pa se u retkim casovima kad je ima napune sve 
raspolozive plasticine flase i prinesu vrelom prozoru. Onda se u mracnom WC-u polivas sa 
dve-tri flase tako pripremljene vode. I to je kupanje. 

"A, ti se, Zaro, spremas za neku veliku svaleraciju nocas!", komentarise Nikola moje 
drugo kupanje i izaziva smeh kod ostalih. I ja se osmehnuh. Prvi put u ovom zivotu. 

Pricam dugo sa Nikolom. On ima neki poluslobodni tretman u zatvoru. Kako nije 
normalno da neko moze da sedi u Istraznom zatvoru tolike godine cekajuci presudu, izborio se 
za pravo da, dok traju setnje, on sve vreme moze biti na krugu. Pitam ga da li nesto zna o 
mom bratu. Bio je sinoc, kaze, do njegove samice, ali Mili ga nije prepoznao, bas kao ni ja. 

"A to si bio... ti?" 

Klima glavom. Nudi me cigaretom. "Lovcen". Prica dugo i tesko o njegovoj tragediji, o 
nasem gradu: 

"Cetinje ti je dobro samo za umiranje. Zivi de 'oces, samo tamo nemoj. Ali, kad osjetis 
da ces da krepas trci na Cetinje. Niko te Ijepse nece olelekat' nego oni. A, ako neko gleda sa 
strane reci ce: "Boze, kol'ko je ovaj covjek ima' prijatelja!" Jos ako je bio kriminalac - skupice 
se svi! Sto je veci lopov bio, vise ce mu ljudi doc'. A, ako si, ne daj Boze, bio posten - ne nadaj 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



se mnozini. Ne vjerujem da je u Crnoj Gori bilo postenijeg od onog Vrbice, a nijesu mogli 
cetvrtoga nac' za konop." 

Njegov katunski govor vraca me u detinjstvo, ali mene, za razliku od Nikole, Cetinje 
asocira na najsrecniji period zivota. 

Ceo moj svet je bio skupljen tu, na Cetinju. I bilo mi je dobro. Nesrecna zaljubljivanja, 
srecni trenuci provedeni u Gradskoj Biblioteci... nista neubicajeno. Bio sam odlican dak. Cak 
su mi u sedmom razredu dali "13-o novembarsku nagradu", kao najboljem uceniku Cetinja. 
Nisam imao srece sa "zenama" u to vreme, tacno je. To sam pripisivao ogromnim naocarima 
koje sam morao da nosim. Jednostavno, nisi mogao biti frajer i nositi naocare. Frajerje, kad 
Ljubo Dapcevic nije bio tu, bio jedan Kela, koji nije nosio naocare i vozio je Pony - bicikl! A svi 
smo bili zaljubljeni u nedodirljivu Ivanu. 

Tih dana, dok se u Americi desavala afera Watergate, otac je dosao sa vescu da se 
selimo u drugi grad. U Titograd. Nismo se mi selili zbog prvog napustanja predsednickog 
polozaja u istoriji USA. Naprotiv, otac je mrzeo Nixona, jer je, jos na prethodnim izborima 
polagao velike nade u McGaverna, zbog obecanja da ce prekinuti rat u Vijetnamu. Ne, za 
selidbuje naveo pragmaticne razloge: 

"Toje univerzitetski centar, glavni grad Crne Gore i bice mnogo bolje za djecu." 

Kad smo izlazili iz tog stana na Cetinju, u Bajovoj 47, na moj cetrnaesti rodendan, 19- 
og januara, 1974-e, otac je, zakljucavsi vrata, misleci da ga ja ne vidim, jer se ljubav u nasoj 
porodici nikad javno ne pokazuje, zagrlio moju majku i rekaojoj: 

"Ovaj stan namje bio srecan!" 

Titograd nikad nisam osetio svojim, niti mu ikad pripao. Jedino sto me vezuje za njega 
je cinjenica da u torn gradu danas zive moji najblizi. Da, tamo sam i upoznao Maju, moju zenu. 

Sedim u sobi za posete i gledam Maju kroz plasticni paravan sa rupicama kroz koje 
prolazi prigusen glas. Gledam njeno lice kao pri prvom susretu. Kose oci i isturene jagodice 
mora da su donesene sa nekih davnih istocnih putovanja njenih predaka po majcinoj liniji, 
cuvenih moreplovaca sa Korcule. Familija Arneri, kasnije su dolaskom u Srbiju dodali "c". 
Pored mene sedi komandir i ispunjava ukrstene reci. Nije jos poceo. 
Lause, ponekad imam utisak da cu da se probudim i da sve ovo nije stvarno. 
Gde su deca? 

Duku smo poslali u Beograd, Asja je sa mnom. 
Komandir pored, je nasao prvu rec pod 14. vodoravno - limun. 
Cutim. I Maja gleda negde u stranu. 
Gotovo! , objavi komandir. 

Necu te ostaviti , izusti Maja i urola usne na unutra kao da je rekla nesto zabranjeno. 
Priljubismo dlanove odvojene paravanom. Ode. Krecem i ja, mehanicki. 
"Ti ostani, imas jos jednu posjetu.", zaustavlja me komandir. 

Klimam glavom. Zelim da sam ... drugde, samo ne ovde. Zelim da budem sa zenom. 
Svojom, bilo gde. Sta je ova skrusena zena skrivila? 

Ulazi Krsto-Drago Nikac, moj ujak. Mrsav, pogrbljen, neispavan. Odmah pripaljuje 
"Lovcen". Gledamo se. Cutimo. Komandir je odustao od ispunjavanja ukrstenih reci. Sad 
vezba potpis na margini "Eureke". I ujak i ja gledamo u te potpise. Ima ih vec desetak. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Komandir iskosa ocenjuje svoj rad. Deluje zadovoljan. Napokon ujak progovori: 

"Mali, isao sam na saucesce kod ovih nesrecnika. Prihvatili su zato sto nijesam 
Lausevic." 

"Kunu li?" 

Komandir je prestao sa potpisima, sad podvlaci one najuspesnije. Brzo, dvaput, snazno, 
skoro cepa papir. 

"Donio sam ti cigare. Dace ti ih poslije.", izvlaci se ujak. 

"Sto govore Rose i Dusan?" 

"Nista... Rose kuka, Dusan ..." 

"Dusan...?" 

"Nista... place. Place, mali, sto ce drugo? Velika se nesreca desila. Za sve. I za njihove 
i za sve nas!" 

"Sto pricaju ljudi?" 

"Znas i sam, neki te brane, neki osuduju, opet svi znaju da su ovi momci bili 
problematic™. .. no ti mi reci, pusti ljude. Je li se to moglo drugacije zavrsit'?" 

"Moglo je ujace, moglo, ali bi onda ti pravio izbor ko smije na saucesce Lausevicima da 
dode." 

Zapali novu cigaretu. Gleda zamisljeno negde u stranu, pa kao da se seti neceg, upita: 

"Je I' tako bilo?" 

"Tako je bilo, ujace! A mogao sam i Milog da ubijem! Bi li mi se tek onda vjerovalo?" 

"Polako, mali, polako. Smiri se. Ja ti vjerujem." 

"A znam sta Dusan sad misli: "Trebalo se savladati!" Je li trebalo da mu dam pistolj, je 
li trebalo da mirno gledam kako ovaj drugi ubija Milog?" 

"Nemoj tako, Dusan je..." 

"Siguran sam da je Dusan rekao - "da bi bolje bilo da je jedan od nas dvojice poginuo te 
noci!" 

"Ajde, mali, ne znas sto pricas. Nemoj, molim te!" 

"Sta nemoj, je li trebalo kao sto je i on cetrdeset i druge...?" 

"Gotovo! Idemo", presece komandir. 

Vracam se u sobu. 

"Kako je bilo, Zaro?", pita Nikola. Slegnuh ramenima. Lezem. Okrecem se prema zidu. 
Uzimam svesku koju mi je poslala Branka. Zvrljam bez veze. Ne mogu nista da pisem. 
Odjednom, nekontrolisano pocinjem da vezbam svoj potpis. I podvlacim ga dvaput. Dva puta! 
Dvostruki ubica! 

Dokle si stiga', Zaro? , pokusava da me dozove Nikola. 
Je li to neki scenario? , pita drugi. 

Jedan, preko mog ramena, glasno cita: 

"Ovaj stan nam je bio srecan.", Zatim znatizeljno pita: 

"A, ima li mene tu nede?" 

Cetrnaesti dan 

Monotonija. Trajanje. Dosada. Dani. Noci. Isti. Sve gluplji. Isprazniji. Losi snovi. Svako 
svoje muke. Priguseni nagoni. Logoreja o zlocinu. Trpanje u stomak. Nervi. Pevusenje uz 
suze. Bromirana erotika. Lazna heroika. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Da! I Mili je nosio pistolj one noci! I pucao je! Nikola je setao sa njim i ispricao mu je sta 
on zna o toj noci. Kad je oboren na pod, izvukao je pistolj i pucao. 

Koliko puta? , pitam Nikolu. 

On misli jednom. 

U koga? 

Ni u koga. Uvis. 

I sta je bilo poslije? 

Nicega se on vise poslije ne sjeca , kaze mi Nikola, zna da si ga ti podiga' i da ste 
presli preko necesove ograde. 

Nikolu cesto muce zubi. Malo dijabetis, malo gotovo nikakva mogucnost za popravke, a 
nesto i sopstveni nehaj, ucinili su da mu, ionako dotrajala proteza, stalno pricinjava bol i tera 
ga na tikove. I sad se ustima muci oko nje. Gleda mimo mene i pita, sapatom: 

07/ mi nesto, ma pravo, rec'? 

Kazi, Nidzo. 

Za tebe znam, reka' si mi. Nijesam njega stio da pitam, no cu tebe...sto ce njemu 
\evorl 

On radi u Elektrodistribuciji, naplacuje struju, nosi pare, dobio je dozvolu. 
Nikola se pridize, uzima kutiju "Lovcena" sa svoje kasete: 
"De mi je upaljac?", pita sobu. 

"Evo, cika-Nikola", prilazi Bobo, najmladi u sobi, donosi sibice. 
Nikola odlazi do umivaonika, Bobo za njim. Nikola otvara praznu slavinu, pljunu u lavabo, 
opsova Rim, nesposobni. Bobo uzima flasu vode pored umivaonika, poliva mu. Nikola se 
umiva, otresa sake. Bobo brka flasu, peskir i sibice. 

E, popisam im se na pravdu, ako vas i danayednog osude! , presudi Nikola, otiruci lice 
rukama. 

Ljubo mi dolazi, Ljubo Dapcevic, nas prijatelj od rodjenja. Malo suska kad prica, uvek 
sam voleo da ga imitiram, najvise pred njim. 

Izlazisss, nevin si, nema pricce, lijevo - desno, tojejasno! 

Nesto od one stampe koju mi nisu dali zbog istrage da vidim pre dva dana nalazim u 
ovoj sobi. Jedan hrvatski novinar se pita u GLOBUSU: ZARKO LAUSEVIC - KRATKOVIDNI 
UBOJICA ILI TRAGICNI JUNAK? 

Da li muka kriv- nevin ostaje i posle presude, ili se covek pomiri sa nekom kaznom, pa 
onda jednostavno broji mesece i godine, ne trazeci od zivota i vremena koje prolazi neki 
zanimljiviji izlaz? Kao kad se vozis liftom, pa onako glupo cekas, buljeci u nepoznatog, koji 
oseca istu neprijatnost. Ti tada ne zivis, samo cekas da stignes do nekog drugog nivoa, gde ce 
se tek nastaviti zivot. Drzis smerno ruke ispred sebe, preko slica, mozda zvizduces, pevusis 
nesto. Za to vreme oci kao da ispituju krov lifta koji je obicno jako zanimljiv. Mozda ces se 
priglupo osmehnuti, ako ti se oci sretnu sa nepoznatim, pa cak i vrlo bistro i bitno konstatovati: 
Vruce danas. 

Da li je moguce tako provesti i vise godina u takvom, zaglavljenom liftu? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Trenutno jedva cekam da ostali pocnu da veceraju, jer ce jednom od njih to biti dobar 
razlog da prestane da peva, da zvizdi, pa opet da peva neku pesmu koju ni sam ne zna, ali 
povremeno izbaci: "...aman, aman, na put sprema..." 

Pesma mu traje vec dobra dva sata i lici na pokvarenu slavinu koja nocu kaplje. Sutra 
izlazi, ili se makar nada tome. Cudno, kao da se nama koji ostajemo kazna time povecava. 

Vreme. I vrijeme. 

Danas su mi u poseti bili prijatelji iz Beograda - Petar Bozovic, Voja Brajovic i Misa 
Janketic. Oni su poznati glumci. 

I ja sam. Snimio sam preko trideset filmova. Igrao sam mnogo glavnih uloga i na 
televiziji i u pozoristu 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



PETA GLAVA 
GLAVA OD TRISTA DOLARA 



U Budvi sam 24 sata pre tragedije, zavrsavajuci svoju poslednju predstavu, 
Njegosevog "Laznog cara Scepana Malog", otisao sa scene, komandujuci kao knjaz 
Dolgorukov na ruskom: V tamnjicu!", osudujuci Scepana Malog na robiju. 

To sam, izgleda, sebi doslutio. I presudio. 

Zivot ne lici na moj film "Bolje od bekstva". Za sad. Tamo mi u sceni posete u zatvoru 
Claire Beckman, alijas Stamena Ljubibratic, saopstava da me napusta i da odlazi sa nasim 
sinom u Ameriku. A, Maja je rekla: "Cekacu te." 

Doktor Rajko Danilovic za svoju odbranu trazi petnaest hiljada maraka! On ima i svog 
pomocnika, advokata Vuckovica. Sa njima su u timu i advokati Djuranovic i Golubovic. Ova 
dvojica me zastupaju besplatno. 

Ja nikad u zivotu nisam ni zaradio, ni video, toliko para na jednom mestu! 

Prolece, 1989. Snimamo "Boj na Kosovu". Deliblatska pescara. Dolazim na snimanje i 
shvatam da imam novog konja! 

"Gde mi je Lisa?", pitam. 

"Lause," odgovara mi Dagi, pomocnik rezije, moj dugogodisnji prijatelj, "televizija vise 
nije mogla da placa usluge dosadasnje ergele, pa su odlucili da se snadu, kako-tako. Imas od 
danas novog konja! Pogledaj, kakoje lep!" 

Gledam zaista prelepog konja, okupanog u peni i znoju. 

Prilazi lik kog nisam ranije vidao na filmu, u drustvu sa Ficom, kaskaderom. Fica je 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



mokar: 

"Ne brini, Zare, jahao sam ga celojutro, bice miran." 

"Fico, ovo nijejahaci konjl Ovoje pastuv!" 

Novi lik, ocigledno vlasnik, ponosno potapsa pastuva i uzgred mi dobaci: 

"Jebi ga, jednom se u zivotu igra Milos Obilic!" 

Nesto kasnije se kombi, sa kamerom koji je snimala "Obilica" u galopu, prevrnuo u 
jarkujer ga je moj pastuv prestigao. Sofer mi posle rede da su isli 60 km/h kad je primetio da 
ih s konjem sustizem i krecem na njih. Nisam mogao da ga zaustavim. Isprobao sam sve sto 
sam ucio u jahackom klubu "Milicioner", na Banjici, i nista nije radilo. Onda sam, u galopu, 
krenuo da se oslobadam teske opreme koja bi me mogla ubiti pri padu. Bacio sam najpre 
koplje, zatim i kacigu. Konj je nasrtao na sve sto bi nam se naslo na putu. Kao kroz maglu se 
secam da su neki ljudi u poslednjem trenutku skakali u stranu. 

Shvatio sam da moram da skocim sa konj a, jer se namerio da me otrese o kamion sa 
agregatom, koji je bio nekih pedesetak metara dalje. Mozda samo par sekundi ranije sam se 
odupreo rukama o sedlo i odbacio unazad. Padam. Vidim ispred sebe konja, koji se brzo, 
nakon oslobadanja viska sa njegovih leda, mirno zaustavio. Lezim i pocinjem da osecam 
zmarce svuda po telu. Ne pomeram se. Pritrcavaju ljudi iz ekipe. Iznad sebe vidim zivu 
legendu jugoslovenskog filma Batu Zivojinovica, koji se sa pola ulepljenog brka upisava od 
smeha. Zmarci postaju sve prisutniji. Kao da mile po meni. Zasto se Bata smeje? 

"Kure, pao si na mravinjak!" 

Posle sam, nepovreden, seo na istog konja i ponovo snimio scenu. Bata mi kaze: 

"Kure, jasem cetrdeset godina i jos nisam video takve oci kod konja. On je hteo da te 
ubije. Ma, neka to, nego ste mogli i mene i ovu devojku, Anitu, sto mi je lepila brkove da 
oterate u picku materinu. U poslednjem momentu smo skocili u stranu. 

Pitam sa konja Dagija: 

"Kazi, majke ti, kol'ko su placali konja kog sam jahao dojuce?" 

"120.000 dinara dnevno!" 

"A ovog konja", pokazah na sebe, "placaju 90.000!" 

"Bruto!", nemocno se nasmeja. 

U torn trenutku za 90.000 dinara u Jugoslaviji, dakle, pre reforme Anta Markovica, 
moglo se kupiti $15 USA. Tako da je najhrabrija srpska glava, "Milos Obilic", pojacala budzet 
familije Lausevic za tri stotine americkih dolara! 

Danas, ovog nekog glupog avgusta, 1993-e, u Jugoslaviji, za svoje poslednje penzije, 
zajedno, moji roditelji su mogli pre nedelju dana, kad ih je postar doneo da kupe cetrdeset 
nemackih maraka. Ujutru. Istog dana, uvece - dvadeset i cetiri. 

Ljubo Dapcevic kaze da je advokat njegova briga. 

Kosarkas Predrag Danilovic mi jednako kao i Ljubo porucuje da treba da mislim o sebi. 

Ovih dana je trebalo da zavrsim sa snimanjem jedne reklame za TV. Bio sam ... 
sprecen. Producent te reklame Bojan Maljevic, nije bio sprecen da, i pored neobavljenog 
posla, uplati na moj racun kompletan iznos! 

Jos uvek kriju od nas kad odlazimo za Beograd, u Centralni Zatvor, na 
neuropsihijatrijsko ispitivanje. Ici cemo, tojejedino izvesno, maricom. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Tamo, u Centralnom zatvoru, u Beogradu, sam snimao najteze scene iz "Bolje od 
bekstva", "Brace po materi", "Sivog doma"... Poznajem jako puno strazara. Da, poznajem i 
Upravnika. Stavise, njegova i moja majka su dve rodene sestre. Kome ce biti neprijatnije? 
Njima, ili meni? Hocu li morati da prodem kroz ona ogromna plava vrata koja su me cak i na 
filmu sablaznjavala svojom pneumatskom neumitnoscu? Hoce li se tim vestacenjem dokazati 
da sam bio neuracunljiv? Ili ce utvrditi suprotno? Hoce li bilo koji ishod tog ispitivanja, ili bilo sta 
sto nam budu radili narednih meseci, nekoga oziveti, zadovoljiti, doprineti bilo kakvom 
popravku noci izmedu 30-og i 31-og jula? 

Vece. Jedan iz sobe, Bosko se zove, kao i obicno, vrlo ozbiljno raspreda jedno od svojih 
seksualnih dostignuca: 

"U Milanu? Evo, gorio ka' ovi cigar ako lazem, samo u Milanu - cetiri lezbijke sam 
izlijecio..." 

Njegovu pricu samo prekida neciji cik odusevljenja, ili Nikolino: 

"E, ne boj se upale mozga, Bole, slobodno mozes glavu pod studenu vodu, pa na 
promaju. Samo - pazi krajnike. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



SESTA GLAVA 
TATA, 3TO NIJESl SPASIO MOGA DEDA? 



Devetnaesta noc 

V ozimo se za Beograd. Mrkli je mrak. Preko puta sedi moj brat Mili. 
"Nikakav razgovor nije dopusten. Jasno, Lausevici?" 

Klimamo glavom. Napred su dva policajca i jedan civil. Nas dvojica cutimo, njih trojica 
napred vode dijalog o aktuelnoj politickoj situaciji. 

Ma, najebace se Milosevic milosne majke i ustasama i balijama. 

Aha, videces ti kad se mi sami pokoljemo medu sobom. 

Ko? 

Mi, Srbi i Crnogorci. 

Nece vise nikad Srbin na Srbina. 

Oho, nije to Srbin na Srbina, nego Srbin na Crnogorca. 

Aj', ne zajebaj i ti. To je isti narod.... 

Moj otac bi nam cesto pricao o srpskom poreklu Lausevica i o davnom dolasku sa 
Kosova. Brat je, u medjuvremenu, postao clan Liberalnog Saveza Crne Gore i ozbiljno se 
deklarisao kao Crnogorac. Ja bih, povremeno dolazeci u Crnu Goru i prisustvujuci tim 
raspravama, koje su ipak imale jedan prilicno akademski, nikad svadalacki ton, naginjao na 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



ocev autoritet i erudiciju i naravno prihvatao njegovu pricu o migraciji sa Kosova u Crnu Goru, 
pre 400 godina. 

Diskusija bi se redovno zavrsavala sa bratovljevim zakljuckom: 
Tata, mozda ste ti i Zarko dosli sa Kosova -ja nijesam!" 

Za mene u Beogradu tvrde da sam Crnogorac, u Crnoj Gori kazu - Beogradanin. Otac, 
eto, naucno dokazuje da smo Srbi, a ja, kao Cetinjanin, zebem od mnogo misljenja. Volim i da 
svima dam za pravo. Volim i kad me nadu jos negde. 

A najvolim kad me nema nigde. 

Svice polako. Kroz prljave resetke koje nas dele od policije nazirem Sumadiju. 

Slabo se putovalo u to vreme. Komunisticki rezim nije branio izlaske u inostranstvo, ali 
sa novcem koji se tada zaradivao gde da se putuje? Otac je, kao direktor Drzavnog Muzeja 
odlazio, povremeno, sam na sluzbena putovanja po Evropi, a majka je jednom bila u Trstu. 
Otac je, iz Grcke, za vitrinu u dnevnoj sobi, doneo male mermerne makete Miloske Venere i 
Atine, a iz Pariza za vitrine Muzeja - sablju Kralja Milutina iz Xlll-og veka. Majka je iz svog 
jedinog inostranstva donela plasticnu gondolu. 

Mi smo bili srecni kad odemo na letovanje sa majkom u Becice, pored Budve, a znali 
smo da cemo za polamaturu i maturu - ici na ekskurziju po Jugoslaviji. 

Dosao sam u moj Beograd. Smusen sam. Kao prvih dana u Spuzu. Kao u ruskim 
filmovima o Oktobru. Kao nula. Nistavan kao buba. Smrdljiva buba. Preda mnom je malena 
fotografija moje dece i glupi nostalgicni (sic!) miris jabuka iz spuske L-2 sobe. Sada sam na G- 
odeljenju u Centralnom Zatvoru. Zasto nesto sto prode - uvek bude lepse? Zasto je sutra uvek 
- isto, a ruznije? 

Strah me je. Ponovo. Strah od niceg. Strah za njih dvoje malih, koji stalno 
menjaju izraz svojih lica na toj fotografiji staroj dva meseca, ali tako davnoj. Ta me lica sad 
gledaju nekako iznenadeno, kao kad nekog prvi put ugledaju. Ne boje se, ali nemaju ni 
poverenja u ove oci koje ih traze pred san. Do juce sam bio ubeden da mi se smeskaju 
ocekujuci neku tatinu glupost, koja ce im taj suzdrzani osmejak razvuci u srecan prasak, u 
erupciju smeha. Kako ce me sutra gledati? 

Iscekujem neki poznati glas. Nikolin prividan mir bi meleman bio. 

Svratili smo danas na putu u neku kafanu da pojedemo nesto. Krio sam se od tudih 
pogleda koji su nekad vrlo imponovali. Ne znam gde je Mili. Opet. Na brzinu i cutke smo 
podelili majcinu hranu i razdvojili se. Opet. 

Samica u kojoj sam, je velicine spuske grupne sobe, ali je sablasno prazna. Iznad vrata, 
citavom duzinom zida, su otvoreni prozori koji valjda treba da odaju neke zvuke pri 
eventualnom pokusaju samoubistva. 

Ne mogu da spavam. Kroz prozore koji sprecavaju samoubistva cujem raznorazne 
zvukove i glasove. Cujem i iritirajuci, piskutavi zvuk sa nekog radija. Sa neke druge strane opet 
dopire mnostvo nepoznatih glasova. Ne, kao da razaznajem jedan od njih. Da, Mili je. Prica sa 
nekim, tu blizu. Neko se smeje na njegovu pricu. S kirn je? Je li siguran? 

A, mozda ja ovo, ipak, samo sanjam. Mozda i ne postojim? Mozda je sve to samo dobro 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



smisljeno kao u "Zoni sumraka". Da, znam ova ce me tema sada odvesti do moje decije ideje o 
kosmosu: 

"Mi smo ustvari svi unutarjedne cestice prasine na jastuku nekog uzasnog Dzina, a sve 
ovo trajanje, od postanka sveta pa do danas, je samo par njegovih trenutaka, dok se Neman 
ne probudi i prodrma jastuk. Njegovo je vreme kratko zato jerje ogroman, a nase predugo, jer 
smo take mali da smo svi stali u tu Cesticu i tu svasta uspeli da napravimo, i vatru i tocak, 
atomsku bombu, pistolje i zatvore. " 

Dobio sam pola mogadona. Sad cu da spavam i sanjam Veliki Prasak. 

Budan sam sacekao poziv za razgovor sa Doktorom Islednikom. On je obrijane glave, 
sa najvecim podocnjacima koje sam video u zivotu. Sta treba otkriti? Da li sam ja ustvari 
normalan celog svog zivota, pa sam samo te noci bio lud, ili obrnuto? 

Sedimo, gledamo se. Cutimo. Uzima cigaretu, pa je vrati nazad u paklicu. "Drina" bez 
Altera. Kao da je oboma neprijatno. Odjednom, kao da se doseti necega, doktor poce rukama 
naglo da trlja lice, kao da se umiva. 

"Pricajte mi o svom ocu!", progovori upiruci prstom u mene. Mamurni profesor je nasao 
tesko pitanje za nespremnog studenta. 

Napolju je jeziva buka. Neko u pravilnim razmacima udara neke eksere, sta li, jednako 
sa dva, tri udarca. Mozda je i to deo posebnog tretmana, ko zna? 

"Rodio se u Prvom ratu, negde... 1916-e. Rodni list je, kao i majcin, izgoreo sa crkvom." 

Doktor, a mozda i profesor, klima glavom, odobravajuci. Izgleda da dajem tacan 
odgovor. 

"Je I' bio jedinac? 

Nije ...bio.", kratko odgovorih. Zacutah i odlutah sa ocem u jednu davnu popodnevnu 
setnju po brdima oko Cetinja. 

Tata, a ti nemas ni brata ni sestru? 

Bilo nas je petoro, Zaro. Komnen je bio najmladji, jos u kolijevci, napravljenoj rukama 
mog oca Toma, tvog deda, kadje zaspao zauvijek, negdje oko 1920. godine. "Spanjolica" je te 
iste nedjelje odvukla sa sobom sve, sem mene. Pored Komnena, Stanu, Janju i Milku. A od 
mojih striceva, Jovana i Rada, tada su nestala sva muska djeca, njih jos petoro, Mileta, Milan, 
Radomir, Milutin i Momcilo. To je bila strasna bolest. Ja sam ostao od tri brata jedino musko 
dijete. 

Jesi li i tada plakao? 

Sreca, Zaro, sto ti je ded bio stolar, pa je mogao za tako kratko vrijeme da napravi 
toliko mrtvackih sanduka... 

Oni udarci spolja kao da se priblizavaju ovoj prostoriji. Doktor opet protrlja lice. Vrti onu 
paklicu cigareta, kao da hoce da je zasrafi za sto. Cutimo. 
" Vas otac je profesor istorije?" 
Klimnuh, potvrdno. Zvoni telefon na doktorovom stolu. 

Opet kao da cujem ocev glas, kao da je na saslusanju: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Bio sam ucitelj u rodnim Tepcima, do poziva u vojsku u jesen 1940. Sluzio sam u 
Zemunu i gledao sam Hitlerove bombe kako sestog aprila '41 padaju preko Save i ubijaju 
Beograd.. 

Telefon je uporan. Doktor ne zeli da se javi. Gleda me dugo, napokon podize slusalicu. 

"Da? Jesam....Eee, ti si.... nisam nesto bogzna, uobicajeno, znas i sam... kad?" Vadi 
cigaretu, lizne je i zapali sa maskirnim ZIPPO upaljacem, spretno i brzo. Otpuhne dim. "Ja 
sam za....pa, ima uglja od proslog puta, a sta smo to ubili?...Nema 'tice ka prasice, hahaha..." 

Nijesam, sine, nijesam u ratu nikog ubio. Ja sam bio odan kralju, ali sam morao u 
partizane. Gadno je to vrijeme bilo. Morao si biti na jednoj strani. Zbog toga su me kraljevi 
cetnici u odsustvu osudili na smrt, a tvog deda su ubili Njemci. To je bila neka kaznena 
ekspedicija, 1942-e, koja je cesljala Durmitorski kraj. Bio sam sakriven iznad rodne kuce kad 
su dosli da me traze. Bilo ih je vise od dvadeset. Doveo ih je jedan seljak. Vidio sam kad su 
izveli tvog deda. Rekli su mu da su mene ...zaklali. To je bilo poslednje sto je duo. A onda su 
ga ubili, kundacima... 

"Jesi imao pusku?" 

"Imao sam pusku i ...dva metka." 

"Sto nijesi spasio mog deda? 

"A...debiti...danasbio?" 

"Dobro, Lausevicu", prekide moje lutanje doktor, ugasivsi s gadenjem cigaretu, "mozda 
ces sutra biti raspolozeniji za razgovor. 
"Mozda." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



SEDMA GLAVA 
Tl SI NAJBOLJI OVDE! 



vJtkrivam polako moju okolinu. Vrata od ove prostorije ne zakljucavaju, pa se moze 
izaci u hodnik, omeden resetkama od drugih, beskrajnih hodnika. Ti drugi su, opet, 
zakatanceni vise puta i tako sve do one plave pneumatske kapije kroz koju sam sinoc ipak 
morao proci. 

Malopre cujem tihe korake ispred vrata i oprezno pitanje: 
"Ko ima tu, je I' ima neko tu?" 
"Ima , odgovoram, ne znam kome. 
Ti si novi, je I' da?" 
Da, sinoc sam stigao. 

Vrata se otvaraju. Ulazi tridesetogodisnji mrsavko, bled, upalih ociju, bez tri-cetiri prsta 
na levoj ruci. 

Imas vatre? , pita. 
Imam. 

A, je I' mogu ja da dodem ponekad, pa da zapalim cigaru od tebe, posto vise nemam 
sibica i tako... 

Mozes, zapali , nudim ga i cigaretom. 

Marlboro? 

Aha. 

Original, americki? , rasirio oci. 

Valjda... , palim i njemu i sebi. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Marlboro ...ti pusis dobre cigare. Glas mu je vrlo tih. 

Sta ti je s rukom? ,pitam da mu skrenem neprijatan pogled. 

Preveliko punjenje , analizira cigaretu koju pusi. 

Bomba... s ratista? 

Ne, petarda, a ti? 

Sta...ja? 

Sta si ti uradio? , pita bojazljivo. 

Prvi put za ove tri nedelje da neko ne zna ni ko sam, a kamoli sta sam uradio. Onda 
izgovorih jednu recenicu, koju kao da odnekud ponavljam, a i kao da zelim da saznam sta u 
stvari znaci. Kao da je govorim na nekom stranom jeziku koji sam ucio, ali nisam nikad tako 
dobro savladao. 

"Ubio sam dvojicu, a treceg ranio." 

Stojim tu pred nekim cudnim neznancem, i prvi put svezah neke reci, teske reci u prvom 
lieu jednine, koje nisu pisali drugi ljudi. Te reci sam ja stvorio u svojoj glavi, nastale su kao 
posledica onog sto sam ja uradio. 

"Ubio dvojicu, treceg ranio!", zvoni mi u usima i dalje, dok jednako tragam za 
znacenjem izjave. 

Ubiti, znaci - uciniti neciji zivot gotovim, nasilno ga okoncati, onemoguciti ga protiv 
njegove volje da dalje dise, govori, misli, voli, da postoji. 

"Jesi bio mnogo ljut?", pita mrsavko. 

"Nisam bio... ljut, nego sam se branio", kazem. 

"Aaaa, vidis, a ja sam bio ljut!" 
Kad si bio ljut?", pitam, a nisam siguran da zelim odgovor. 

"Pa, tada kad sam zadavio zenu." 

Cutim. Cuti i on. 

"Ciju zenu?" , ipak upitah. 

"A, svoju, svoju", umiruje me, "a onda mi je umrlo dete." 

"Kad ti je umrlo dete?" 

"Pa, tada kad sam zadavio zenu." 

"Od cega ti je umrlo dete?" 

"Od gladi", mirno i razlozno mi saopstava, "ja sam nju zadavio i otisao, a beba nam je 
umrla od gladi tri dana posle." 

U trenu shvatih da zeli da me fascinira svojim zlocinom. 

"Pa, jesi li ti...", htedoh da kazem lud ili normalan, svejedno, pa shvativsi svu ispraznost 
ove konverzacije, nastavih sa - "...bio pijan?" 

"A, jesam, jesam...", izgovori to kao neoborivu, olaksavajucu okolnost, pa, da pojaca 
kvalifikaciju, dodade: "... a bio sam i LJUT!" 

"I ljut", ponovih za njim. 

"Strasno ljut!", popravi nas obojicu, znacajno isticuci kaziprstom ovo strasno. Klimam 
glavom, pusim, ne znam sta cu sa svojim gostom. 

"To su tvoja deca?", gleda malenu fotografiju. 

Cutim. I on ocuta malo, pa, klimajuci glavom, zakljuci: 

"Ti si najbolji ovde. Ti bi mogao da predes u nasu sobu." 

Polaskan, sto sam, eto, kvalifikovan za njihovu sobu, dadoh mu par cigareta, prateci ga 
ka vratima. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Odlazeci, moj gost se doseti i vrlo ozbiljno predlozi: 

"Molim te, dodi da nam vidis sobu!" Izgledalo je kao da me poziva u diplomatski salon 
dvorca Kralja Nikole na Cetinju. Odoh, sta cu, ipak je to poziv najblizeg komsije. S vrata me 
zapahnu smrad mokrace, isti onaj koji je ovaj nesrecnik doneo u moju sobu. 

Idem ja sad, da ne naide komandir", izvinjavajuci se prekidoh posetu. Posle trideset 
sekundi je ponovo dosao da zapali cigaretu i istim onim tonom kojim je zastupao svoj slucaj 
objasni da je njegov cimer ubio majku i brata. 
Majku i brata , kazem. 
Da, majku i brata." 

Naglo umoren,odjednom, krecem prema krevetu. Pode za mnom, setivsi se: 
"I babu!" Kao da mu je ono prvo dvoje delovalo nekako premalo, pa je u trenutku 
odlucio da sahrani i nesrecnu babu. 
"I babu.", potvrdih. 
"I babu, babu," slozi se i on, "i babu." 
"Mora da je bio strasno ljut", lezem. 

"Aaa, mnogo ljut i... neuracunljiv Li... nuzna odbrana. Nabraja i gradira kao da se 
ispred njega nalazi licno Robert Ripley, belezeci novi slucaj za svoju rubriku Verovali ili ne! 

VECERAAAA!", prolomi se spasonosni poziv na uzbunu, na sta se moj komsija bez 
pozdrava stusti na vrata. 

Opet negde blizu kao da cujem glas mog brata. 

Danas sam bio u upravnikovoj kancelariji. Lepse je delovala nego ranije kad bih svracao 
da se vidim sa bratom, ili rede, da obidem nekog. Video sam sekretaricu Petriju. Oci su joj bile 
crvene. 

"Nesto sam prehladila", kaza. 

Brat od rodene tetke, Upravnik Centralnog zatvora stoji ispred mene i tiho pita: 

" 'Bratski', kako si?" 

Setih se: 

"Dobro, dobro." 

Kasnije sam sedeo u istoj sobi u kojoj sam snimio zatvorsku scenu u filmu "Bolje od 
bekstva". 

Scenu mog plakanja ponavljamo nebrojeno puta. Ne pitam za razlog. Sedim sam na 
podu u uglu, cekam da me pozovu ponovo u kadar i placem, satima. Moja filmska zena 
Stamena, (Claire Backman) dolazi u zatvor da me obavesti da me napusta i da naseg sina 
vodi u Ameriku. Snimim kadar, odlazim u svoj ugao, a suze ne prestaju. Ne znam sta se 
desava sa mnom. Da li sam samo koncentrisan na scenu, ili tecem suze za neko drugo 
vreme? Ekipa se trudi da me ne remeti, a starog Miluna fascinira moja opsednutost: 

"E, jebo ti americke glumce!" 

Milun se, inace (pored "filmske kritike") bavio guranjem fara od prvog do poslednjeg 
mog srpskog filma. "Farom" se, u filmskom zargonu zove kamera postavljena na specijalna 
kolica koja klize po sinama, nalik zeleznickim, samo uzim. Ta kolica neko mora da gura. Milun. 
Kad smo snimali moj poslednji film "Kazi zasto me ostavi", umrla mu je zena. Sahranio je u 
jednu nedelju, a u ponedeljak je ponovo gurao "far" i tajno mi dao znak da ponovim kadar. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Dok ovo pisem doziva me neki lelujavi i usporeni glas iz hodnika. Kaze: 
E, Zare! E, izadi slobodno, e! Necu da te zajebavam, e! Hocu samo da te zagrlim e, 

brate!" 

Srecni su sto sam tu, sto smo sad isti, sto jedemo ista govna. Cujem komentare na 

moje filmske partnerke i sta bi im sve oni radili. Njima je lakse otkad su culi da sam tu, meni - 

nije. 

Kasno popodne je. Preseljen sam u prizemlje, u dva i po - sa tri metra dvokrevetnu 
celiju koja smrdi na bud i farbu. Sa plafona na nekoliko mesta kaplje, a serpa - plava boja 
zidova je povremeno ispresecana vlaznim zardalim linijama. Jedan od komandira je primetio 
moj pogled kad sam ulazio u sobu, pa je pozurio da mi pokaze i celiju, prvu do ove. To je 
samica namenjena osudenicima na smrt, a izgleda kao smrt sama. Beznadezna, bez svetla, 
vode, ima jednu kofu i nesto sto sam mislio da postoji jos samo u istorijskim filmovima - okove! 

"To je mera predostroznosti", objasni mi poucnim tonom strazar, "da ne bi osudenik na 
smrt nesto uradio od sebe." 

I koliko ceka na izvrsenje? , pitam. 

"Zavisi", odgovara mi uniforma sa akcentom iz istocne Srbije, "mesec, dva, godinu, pet." 
I drze ga to vreme tako? 

"Pa, mora, ovo je bolnica, da ne digne ruku na sebe. 'Ajd' sad, pa pripazi kako se 
ponasas!", zalupi vrata za mnom, ostavljajuci me da, sta bih drugo, ipak uzivam u komforu 
moje nove, kako rece komandir - tek renovirane sobe. Renoviranje se sastojalo u krecenju 
plafona, koji je potpuno mokar, ne od farbe, vec - jos uvek ne znam od cega. 

Moj cimer ce biti Zef, Albanac i Amerikanac, otac osmoro dece, dvostruko ubistvo. 

Prvi osecaj u sobi me asocira na boravak u jednoj od najcudesnijih pecina na planeti, 
slovenackoj Postojni. Imamo izvor koji se lagano sliva sa jednog zida, a cuje se i kapljanje 
vode. Jednom ce se tu pojaviti stalaktiti, ili stalagmiti, sad svejedno. Otac mi je u prolece 74-e 
objasnio razliku izmedju jednih i drugih kad smo kretali na polumatursku ekskurziju po 
Sloveniji. To je bilo jako vazno da znam, jer sam tako mogao preduhitriti vodica u tumacenju 
postojnskih cuda. 

Zef je, ocigledno, dugo bio izolovan, pa sam tako od dva popodne do devet, koliko je 
sada, detaljno upoznao njegovu 1983-u godinu. Moci cu i da je prepricam svojim recima ako 
me bude propitivao. 

Elem, kad je ubo Aliju s nozom dugim tacno osamnajes centi, bezi preko Sezane, Rima 
do Cikaga. Tamo je posle doveo ce//7 familjija. Davo mu nije dao mira, pa je hteo da prisustvuje 
cerkinoj svadbi u Prizrenu, 87-e.Tu je, posle nekog samara, ubio sinovljevog suraka i dobio 
cetrnaest godina. Pre dva meseca je, u Istoku, gde je odlezavao kaznu, zbog ukradenog 
boksa cigareta ubio drugog robijasa, i eto, sad smo tu da se dopunjavamo i caskamo. 

Deluje inteligentno. Govori tiho, ali i mnogo, prepoznatljivim albanskim akcentom, 
smireno i bez jeda. Verujem mu. Ponesto. Kad cuti, sto je retko, pomislio bi da si u drustvu 
nekog prezivelog Solunca. Ima pravilne crte, celav je, sa brkovima iz oba balkanska i celog 
Prvog rata. Ima 69 godina. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Dvadeset i drugi dan 

Jutro je. Otkrivam nove znamenitosti ovog egzoticnog mesta. 

Toalet. To je zaseban deo sobe, pregraden i bez krova. Ne znam kakvi su WC-i u 
drugim sobama, ali ovaj nas se odlikuje kineskim mucenjem. Ne mogu jos uvek da dokucim da 
li je i kojom tehnikom to moguce izbeci, ali tamo ti tacno na teme i u jednakim razmacima 
kaplje, fino, kap po kap. Ne znam koju su tecnost stari Kinezi koristili za mucenje, ali sam 
ubeden da bi se silno obradovali ovoj inovaciji. Kod nas kaplje prirodna voda iz WC-a sa 
gornjeg sprata, tako da i Zef i ja s ponosom mozemo da konstatujemo: sve stoje ljudsko pada 
nam na pamet. 

Jutro je, ali samo napolju. Dnevno svetlo nikada ne dopire do ovog cumeza. Sunce, 
kad se pojavi napolju, na krugu kratko se zadrzava. Kao u nekom kanjonu. Kao u ocevim 
rodnim Tepcima, u kanjonu Tare. Uglavnom uzivamo u difuznom svetlu. Pogodno za film. 
Nema ostrih senki. Ne vide se podocnjaci. Ne vidim ih ni ja. 

U zatvoru je ogledalo zabranjena stvar. Kao i bilo koje staklo. Staklo ne sluzi samo za 
punjenje pica, ili u saradnji sa srebrom za ogledanje, vec i za secu vena. Tudih i svojih. 

Zabranjen je i sat. Ne zbog staklenih delova, vec ti jednostavno ne smes da imas 
precizan pojam o vremenu. Vreme ne postoji. Ono stoji. Postoje druge odrednice. Imas 
dorucak, setnju, rucak, veceru, terapiju i spavanje. Zar je vazno u koliko sati nailazi neka od tih 
blagodeti? Je I' zuris negde? Hoce li iko ovde zakasniti? 

A da li kriza dolazi uvek u isto vreme? Ne, po tome se ne moze odrediti doba dana ili 
noci. Ona, kriza, mimoilazi ove termine usluga osoblja. Ona naide onako, nenadano, usred 
setnje, velike nuzde ili malog sna. Odstoji malo sa tobom i potom ode nenajavljena da pruzi 
svoje usluge nekom kome je u torn trenutku jos nepotrebnija. 

U ono malo sna koji sam ugrabio izmedju zuborenja fekalija i toki-vokija iz hodnika, 
pohodio me licno njegova svetost Patrijarh Pavle. Bio je, kao i obicno, vrlo tih i lezao je sve 
vreme. Govorio mi je o grehu i pokajanju, ali je, mada u crnoj mantiji, delovao kao tumac neke 
istocne religije. Opet mislim da znam otkud je san dosao. Sinoc sam se namucio da otkrijem 
na koga me podseca moj sustanar, ali nisam uspeo da dokucim. Otkrio sam to jutros kad je 
stavio svoje male naocari, pokusavajuci da nesto procita. Lici na Mahatmu Gandija, i to mi je, 
eto, kroz san naislo kao pomesane dve filozofije, kao Gandi koji me u Pavlovom liku tesi, kori i 
savetuje. Pred spavanje me je Zef ozbiljno savetovao da ne vrsim sopstvenji ubistvo mada 
nicim nisam pokazao tu nameru. 

Napolju vreme stoji. Ne moze se dokuciti koje je doba. 

Kako dani teku, a ove stranice bivaju sve ispunjenije, sve cesce postavljam sebi pitanje: 
"Sta ja ovo pisem?" 

Svoj zivot egzibicionisticki izlazem papiru, dakle i nekom citaocu ovih slova? 
Pokusavam sebi da protumacim sebe? Zelim da opravdam svoje prisustvo na zemlji? Da li iz 
bilo kojeg od tih razloga ima svrhe naglabati o jednom zivotu za koji ni sam ne mogu izreci 
neku jednostavnu i preciznu definiciju, ili ga okarakterisati na bilo koji jasan nacin? Sve 
odrednice, poput smeran, castan, srecan, nesrecan, isprazan, bogat, ostavljaju me u 
nedoumici, jer nijedna od njih mi nikako ne pase uz ovo sto sam dosad radio i kako sam 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



ziveo. Smem li sebi dati kompliment, ili se optuziti da mi je zivot bio ispunjen svim tim 
stvarima. Da li bi me povremeni asketizam terao na greh, ili bi me greh vracao prahriscanskom 
moralisanju sveta? 

Nisam umeo da zivim na ler, a i kakva bi vajda bila od toga? Izvesno je da cu tu kolicinu 
goriva, zacrtanu i datu na koriscenje svakom zivom stvoru, potrositi pre vremena, ali isto tako 
je izvesno da mi je ta prebrza i neekonomicna voznja i prijala i dovodila cesto do one tacke, 
kad covek moze sebe da posmatra kao tude bice, ali u sopstvenoj vlasti, kad duhom, kao u 
klinickoj smrti, nadzirava svoje telo, ali moze i da ga pomera, dajuci mu pritom natprirodne 
moci. 

Boze, sta ja ovo? Reklo bi se odjednom da delujem vrlo zadovoljno, cak i u ovom 
neljudskom trenutku, dok cekam slobodu, robiju, ili nekog nepoznatog dzelata. Kao da prostruji 
katkad kroz coveka neka nepoznata krv, necija tuda snaga koja ga, ili obmane trenutnom 
svezinom, kao poboljsanje stanja umiruceg, ili ga stvarno ocisti od greha, slabosti i bolesti, kao 
dobarsan, kao neocekivana ljubav. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



OSMA GLAVA 
KAD 6E VALJEVO? 



^.ef sad mirno spava, a ja cu biti tisi i nezniji od savesti tek rodene bebe, samo da ne 
bih opet morao da glumim pazljivog slusaoca. On, doduse, veci deo dana provodi spavajuci, 
sto mu, kaze, ne smeta da i celji nod Ijepo sanja. Juce mi je racunao, a to sabiranje je trajalo 
koliko i kazna sama, da je od '87-e do danas - cetiri godine spavao u zatvor. 

"Ubijes covek, pa ne mos' ti sa veljiki mislji da ga vratis. Onda ti ja uzmem, pa ga 
spavam, spavam". 

Od svih smisljanih prilagodenja, jedino sam sebe pred san uspeo da ubedim da je sum 
kanalizacije, koja se sliva sa plafona niz oba bocna zida, ustvari umilno zuborenje cistog 
potoka, koji me svojim sapatom odnosi u neku pitomu daljinu, bez ljudi i opasnosti, u nirvanu 
nekog praistorijskog mira prvog coveka.. Ihaaaj.... Fino zvuci, a? 

Idemo dalje da trazimo lepote i prednosti mesta i vremena u kom se sad nalazi moje 
telo. Kad bih na slobodi imao toliko vremena da svoj duh toliko uposljavam secanjem i 
predvidanjem, kao sada? Koje bi mi to vreme ili mesto omogucilo toliko poniranje u sebe i u 
druge ljude? Kad bih, na kraju, prepustajuci se brzini inercije nizbrdice, sve to uspeo da 
zapisem? Kad stignem do dna? Kad se ova masina jednom, istrosena, sama ne zaustavi? 
Tada, bojim se, nece biti vremena ni za lucidnost, ni secanje, ni za postenje prema sebi, cak ni 
za cinicno preletanje preko neispisanih slova o jednom zivotu. 

Bivao sam par puta na ivici zivota i smrti. Price o prolasku kroz glavu slika iz celog 
zivota su, ili besmislica, ili to onda nije bilo predvorje smrti. 

Argentina, januara '88-e. Na snimanju "Puta na jug", u Buenos Airesu, smo dobili 
nekoliko slobodnih dana, koje nam je ljubazni domacin i producent Horhe Estrada Mora 
ponudio da provedemo malo juznije, u Mar del Plati. Takvu ponudu tesko da bi neko odbio. 

Malobrojna ekipa se smestila u neveliki hotel na samoj obali i odmah krenula u potragu 
za sto boljim provodom. Izborje, uz svesrdnu pomoc domacina, pao na cudesan restoran na 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Acantilados Mar del Plata. Mar del Plata se nalazi juznije od Roga Afrike, objasnjavao nam je 
domacin geografske zanimljivosti, pa zato talasi koji trose ovu obalu znaju da budu i preko 
dvadeset metara visoki. Tako obala Acontiladosa i izgleda - perfektna visoravan koja se naglo 
zavrsava ambisom negde i vise od 30 metara, na cijem dnu flamingosi izmedu dva talasa love 
meduze i osamucene mlade morske pse. 

Restoran u koji smo otisli je tako nekako projektovan kao nas Ostrog i njegova cela 
fasada se pitko uklopila u taj krajolik. Iznad najgornje terase, opasno isturene iznad ambisa 
postoji tenda koja stiti goste od zestokog sunca. Iznad, na visoravni sa pucine, duva uzasno 
jak vetar, viento fuerte, Argentina ga zovu sudestada ... Stajali smo blizu ruba provalije 
rasirenih ruku, gotovo lezeci na vetru. Osjecaj je bio fantastican. Kao kad u onoj igri poverenja 
padas na leda i pustas da te prijatelj uhvati pre samog pada. Ovde ti je prijatelj - sudestada i 
padas napred, gledajuci prijatelja u oci. Vristali smo prema Africi: 

"Ko nas cuva od smrti, od pada? Nos amigo - sudestada!" 

Nagomilani adrenalin smo zatim trosili nazdravljajuci zalasku sunca domacim viskijem 
"Tres criadores". To je bila juznoamericka idila i vec smo kolektivno mogli da se uklopimo u taj 
ljubavni zanr. 

Ono sto se desavalo nakon tog zalaska pripada sasvim drugom "umetnickom" pravcu. 
Trazeci mog umornog prijatelja Karpa Godinuja sam, umoran jednako, izabrao neka pogresna 
vrata u mraku. Tesko ih otvaram, osecam, nisu bas svakodnevna i zakoracih na nesto 
mekano. Lelujavo hodam ...lebdim skoro, mislim, mozda je od umora... nastavljam . . . mnogo 
je meko . . . uporan sam . . . 

Odjednom se pali sva svetlost ovog sveta i ne vidim nista, samo - sve vidi mene . . .Oko 
mene polako razaznajem sombrera, neki su gologlavi, neki vicu, ali svi imaju po pistolj cija je 
cev uperena ka meni! Neki sede na ogradi, neki su dosli kroz ona cudna vrata, neki su 
zakoracili na ovo isto mekano mesto. Shvatam da sam na TENDI! Na ciradi iznad ambisa! 

Svi smo znali u torn trenu da moj zivot ne vredi nista. 

Trebalo je samo naci najmanje bolestan izlaz iz tog besmisla. Bio sam brzi od mog 
streljackog voda za... milisekundu. Mogao sam da kleknem, mogao sam da zaplacem, mogao 
sam da se onesvestim, da skocim u mrak...ne... poceo sam da se - histericno smejem! 

Valjda je njihova spoznaja o mojoj nemoci i cinjenica da mogu da me likvidiraju kad i 
kako node (baciti me sa tende u ambis, Hi ispaliti jedan, nikad registrovani metak, u moje celo) 
ucinila da se cela atmosfera dovede do apsurda lakoce i besmisla. Ja danas mislim da me je 
spasila ideja histrionstva, igra...igra (Andriceve) Aske pred zbunjenim vukom. Kad su shvatili 
da covek pred njima nije pretnja njihovom gazdi koji je iz nekih prilicno sumnjivih razloga 
unajmio citavu armiju jos sumnjivijih likova, pristali su na moj smeh i - postali deo te histerije. 
Gomila ludaka u noci, na tendi razapetoj iznad Juznog Atlantika, boreci se za vazduh previja 
se od zaraznog smeha! 

U onom trenu, pre spasonosnog praska u smeh, kad je moj zivot vec bio dat proslosti, 
nista iz te iste proslosti nije prolazilo kroz glavu, ne. Bio je to neki beli prekid bez pokreta, 
emocija i iceg saznajnog, toje bilo - apsolutno nista! 

Zef se okrenuo u snu prema meni. Otvorio kratko oci i ponovo zaspao. 

Jos jednom sam bio gotovo siguran da je moj zivot zavrsena prica. Bilo je to 29-og 
septembra, 1981-e godine, u otetom Jatovom boingu 727, koji je slobodno padao ugasenih 
motora, kao kamen sa visine od 10.000 metara, nezadrzivo, stremeci mediteranskoj plavoj 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



grobnici. 

Ali, otkudja u torn avionu? 

Tih dana sam, kao svrseni student trece godine glume, snimao svoj prvi film "13-ijul". U 
torn velikom i brzo zaboravljenom projektu igrao sam epizodnu ulogu, Janka "Kvislinga". Uloga 
ni teska ni znacajna, all sam kao i svaki pripravnik sluzio kao - zakrpa. Da popunim kadar, da 
nesto iz mase glasno doviknem . . . 

Bilo kako bilo, znam da sam imao poprilican broj snimajucih dana, sto je cinilo da cesto 
putujem za Crnu Goru, all da se zato I gotovo istodnevno vracam u Beograd, gde je trebalo 
prisustvovati obnovama starih predstava. I tamo sam, takode, imao neke "zapazenije" uloge. 
Osecao sam se kao idiot na tim letecim probama, takozvanim "talijankama", gde se donosioci 
pisama, Hi izranjavljeni glasnici, uglavnom preskacu, ali se njihovo eventualno odsustvo 
pomno registruje. 

Secam se, tada sam poverovao da se u Narodnom Pozoristu spremaju da mi dodele 
glavnu ulogu u predstojecem projektu Steve Zigona "Romea i Julije", pa sam prihvatio da 
statiram u "Velicanstvenom rogonji" Fernanda Kromlenka. Glavnu ulogu je igrao i tada veliki 
Manojlovic, sa kojim cu posle probe spavacim kolima iste nodi nazad za Titograd. Taj gospodin 
nikada nije bio deo nijedne malogradanske storije, pa sam se postarao da ga ne zamaram 
znatizeljom oko Sekspira koji se planira u njegovoj kuci. Umesto umetnickih, nekako smo dosli 
do saobracajnih tema i moje zapitanosti - otkud mi u vozu nocas? 

Kako ja nisam imao ni status zvezde, niti posebnih prohteva, interesovalo me sto sam 
mu 'pridodat', odnosno, sto se to nocas mi klackamo vozom umesto da smo vec, posle pola 
sata leta avionom, recimo na terasi Hotela "Podgorice". Miki mi prica sledece: 

Ne znam tacno kadje to bilo, ali bio sam mnogo mali. Vracali smo se iz Dubrovnika za 
Beograd. Otac, majka i ja. Bio je to neki Douglas, DC-3, mislim. Mali avion. Upali smo u 
strasnu oluju. Ja sam sedeo sam, valjda sam hteo take, neki nepoznati covek je bio pored 
mene, moji su bili ispred nas. Nisam se plasio letenja, nisam imao formiran odnos prema tome. 
Kad je nas avion krenuo da se boh sa nekim velikim oblacima i da pada u neke jos vece 
provalije, moj sused je krenuo da se gornjim delom tela savija prema kolenima, pokusavajuci 
da zagrljenim rukama dohvati lopatice. Nisam znao sta da radim i trudio sam se da ga ne 
gledam, dok nije poceo kroz smrznute poluotvorene usne da kuka: 

"Kacevajevo.. ..kacevajevo.. ..kacevajevo " 

To je bilo - strasno! HTEO sam da ga ne gledam, ali njegova molitva mi to jednostavno 
nije dozvoljavala. U prvom trenutku nisam bio svestan sta on to izgovara, a onda sam shvatio 
da on prizeljkuje da mi sto pre stignemo u - Valjevo! Toje u stvari bilo: 

"Kad ce Valjevo? Kad ce Valjevo?" 

Zbog njegovog uzasnog straha i drhtavih usana koje su se plasile i jedna druge, to je 
izlazilo kao "kacevajevo". Da, on je dozivao - Valjevo, i udisuci i izdisuci vazduh.... Od TADA 
zavrsi svoju pricu Manojlovic - ja vise ne ulazim u avion! 

Pokusao sam da trazim vise detalja, ali Miki mi je samo objasnio da on tada nije znao 
da li je covek IZ Valjeva, pa zeli da pogine u toy regiji, da li je Valjevo neka sifra ili...u torn 
trenutku se desava neka lomljava, popadasmo Manojlovic i ja, koji sekund posle, sve se uz 
jezivu skripu i vrisku, umiri... 

Nas vozje iskocio iz sina! 

Napoljuje bio mrkli mrak. Pitao sam Mikija: 

"Jesmo blizu Valjeva?" 

Napravio se da me ne cuje i samo procedio : 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Uzmi stvari!" 

Pokusavali smo ostatak noci da nahvatamo makar malo sna u taksiju koji nas je za 
neku precenjenu cifru vozio za Titograd. Secam se da smo sutrasnji dan, neispavani, proveli 
prepricavajuci, izmedu dva kadra, Mikijevu sinocnju pricu s posebnim osvrtom na momenat 
iskakanja voza iz sina. Ovo je moralo da ima posebnu specificnu tezinu, jer smo veceras i 
Manojlovic ija morali ponovo za Beograd. Ja sad ne mogu tacno da se setim koji je bio povod, 
ali mislim da to nije ni bitno. 

Bitno je sto Zef trenutno hrce, a ja sebe nalazim u nekom drugom svetu i vremenu, 
bezeci iz ovog. Dobro? Ne znam. Tu sam - gde sam. Zovem se tako. U zatvoru sam. 

U nagovaranju da se u Beograd ipak vratimo avionom nisu uspeli ni mnogo veci 
glumacki autoriteti od mene, poput Mise Janketica i Marka Nikolica. Rastadosmo se recima: 

"Miko, dok se ti budes klackao oko Bijelog Polja, ako prethodno ne iskocis iz sina kod 
Mojkovca, mi demo piti viski u 'Stupid'". 

Aerodrom u tadasnjem Titogradu je bio posebna prica. Uvek me je fascinirala brojnost 
rodaka i prijatelja koji tradicionalno prate nekog svog. 

Jednom, kao student, bio sam prisutan kad je citavo kolo, sve sa "levorima" i flasama 
pratilo regruta i tako malo po malo 'ojhajuci' uslo - u avion! Onda se cula molba stjuardese: 

"Molimo sve koji PRATE da napuste avion!" 

"Ocu, ocu, sine, ocu, ali pripazi mi ovog detica ovde, evo sam ti ga sjela blizu. " 
Zatim bi ista tetka zaverenickim glasom pitala: 

"A koji vozi?", pa bi, na stjuardesin odgovor: 

"Kapetan ...taj i taj , prokomentarisala: 

"A, tajje dobar, iz Velestova, je li?" 

"Ne znam, kevo, stvarno, da li biste bili ljubazni, moramo da krenemo?" 

" 'Ocu, 'ocu, sine samo mi pripazi ovoga malog, ociju ti. A, slatka li si mi, strelica mi te 
ne fistila, cija bjese ti? 

Excuze me? 

Tu bi se dodalijos neki podaci, razlozi puta detica, sajos par familijarnih detalja. 

Zef u snu nesto mrmlja. Razaznajem: 
"Aha...., ....tacno!" 

Ni tog 29-og septembra, 1981-e, nije bilo nista manje zanimljivo. Milicioner Miko koji 
kontrolise putnike nam se svima poverio, moleci tiho za razumevanje : 

"Juce sam ima' svadbu. Mali od sestre mi se zenio." 

Bio je mamurno pesnicki zagledan u buducnost, i istinski ponosan sto je bio deo te 
istorijske sutrasnjice njegovog malog od sestre. I onda je, u to ime, u jednom trenutku, 
revolucionarno, siroko i galantno - SVE pustio u avion! Prethodno je onu svoju viljusku, koja 
svira na metal, promovisao u nekakvu nagradu i svecano je dodelio "odlicnom covjeku i 
velikom fudbaleru Cacu Ljumovicu. " Caco ljubazno odbi viljusku i, iznenaden, produzi prema 
avionu... A kad je, povrh Caca, video glumce Nikolica, Janketica i sve ostale fudbalere 
"Buducnosti", milicioner Dragoljub - Miko Savov Nosivoda, glasno zakljuci : 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Vise nema potrebe da budem ode!", pa se onda, duboko i strogo zagledan u jednu 
donju tacku, uputi prema sanku da proslavi sva ova znamenita videnja. 

Avion je posle uzletanja iz Dubrovnika (tada su spajali letove zbog stednje kerozina) 
otet od strane neke hrvatske druzine. Tu pocinje nasa odiseja koja je preko Atine, Tel Aviva, 
Kaira do Larnake na Kipru trajala punih 14 sati! Setio sam se negde pred zoru Manojlovica i 
shvatio daje vec odavno stigao u Beograd...A tamoje negde i "Stupica". 

Preskocicu detalje, pa cu se ograniciti na ono zbog cega sam i poceo ovu pricu - veliki 
strah, blizina smrti. 

Negde iznad Sredozemlja, posto su nas prethodno izraelski "fantomi" oterali sa njihove 
teritorije, (Jugoslavia i Izrael tada nemaju diplomatske odnose) iz kabine je izletela stjuardesa 
Radica i "smireno", guseci se u suzama, vrisnula: 

"Imamo goriva za jos pet minuta leta!" 

Svi smo joj bili vrlo zahvalni zbog tih takticnih i umirujucih reci. Ja, pogotovu. Sela je 
pored mene i nastavila da place. Sa moje leve strane je Misa Janketic konstatovao da smo po 
polozaju zvezda negde juznije od naseg neba. Ja nisam ni plakao, niti prihvatao Misinu 
orjentaciju. Cekao sam tih pet minuta. Svitalo je. Na nebu nije bilo ni jednog oblacka. Idila. Bili 
smo na visini od 10.000 metara. Prosloje tih pet minuta i ondaje nas avion postao tisi. Prvo se 
ugasilo "nesto", pa jos "nesto"... i ondaje nastala apsolutna tisina. Nas avion je potom krenuo 
da se kljunom nakrivljuje prema dole i da... PAD A! 

Ni kao dete nisam voleo ringispile, brze liftove, a o toboganima da i ne govorimo. Ovoje 
prevazilazilo taj osecaj. Ovo je prevazilazilo svaki realan strah. I bilo je dugo. Beskonacno 
dugo. Bio sam siguran da je to pad u smrt. Ne secam se sopstvenog straha, niti bilo kakve 
reakcije. Ali, ne lazem ako kazem da NI TADA nisam video nikakve ranije prezivljene slike, niti 
sam ista drugo osecao, sem straha pred neizbeznom smrcu. 

Avion, naravno, nije pao, ovo inace ne bi bilo napisano. To je samo mogao Salman 
Rushdie u svojim "Satanskim stihovima". Nas pilot, Veljko Zekavica je, ustvari, napravio varku 
ubedujuci otmicare da vise nema goriva i. . . neki drugi put vise o tome. 

Svi su izgledi da ja ovde u zatvoru vidim prezivljene slike iz svog zivota, pre nego sto 
sam za to imao prilike mesecareci iznad Juznog Atlantika, padajuci u Mediteran, sudarajuci se 
kolima, skacuci sa pobesnelog pastuva u punom galopu, krseci se kawasakijem, ili daveci se u 
Crnom jezeru. Slike iz proslosti mi nailaze sada, a ne u tim kriticnim trenucima kada samo 
jedna tanana nit, jedan nepoznati detalj, odlucuje o granici izmedu zivota i smrti. 

Ili je mozda ovo vreme od tridesetog jula do sada - taj trenutak koji mi je dat da 
rezimiram zivot? Mozda su ipak u pravu zagovornici neobjasnjive moci ljudske duse da u 
jednom jedinom trenu pred smrt - vidi svoj citav zivot? 

Mozda ovo sve i traje sekund? Mozda me, dok sam pucao u onog drugog koji je 
pritiskao kolenima grudi mog nepomicnog brata i zabadao nesto u njegovu glavu, mozda je 
mene neko upucao i ovo sve je prica tog jednog trena. Otkud mi mozemo pouzdano tvrditi da 
smo svesni vremena i jave? 

Mozda "Zona sumraka" ipak postoji? 

Nisam u "Zoni". Tu je Zef sa svojim zvukovima da me priblizi realnosti. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DEVETA GLAVA 
KAKO JE SVE TO RELATIVNO, MAINE LIEBE MILEVA! 

Dvadeset i cetvrti dan 

ronekad u smiraj dana, a cesce u svitanje osetim neku utehu. Taj osecaj da sam 
pobedio jos jedan dan, savladao jos jednu noc, porazio neko, ma i malo vreme, bez obzira na 
sva iskusenja i krize kojima sam u torn periodu bio izlozen... cini da, skupljen, sapatom 
ohrabrim sebe - mogu ja ovo! 

Dobio sam neku nagradu u Nisu. Dobio sam i nagradu u Herceg - Novom pre 
petnaestak dana. Kako je to sve relativno, meine liebe Mileva! Nema glumca koji mi ne bi 
pozavideo na tim velikim priznanjima. AN i nijednog koji bi se menjao sada sa mnom. 

"Covjekuje sreca nepoznata, 

Prava sreca za kom vjecno trci, 

on joj ne zna mjere ni granice. 

Sto se vise k vrhu slave penje 

Toje visi srece neprijatelj". . . Petar Petrovic - Njegos, Luca mikrokozma 

Dvadeset i peti dan 

Navikavam li se na okruzenje, ili pocinjem da tupim? 

Malopre je dosao izvesni Milence da otpusi WC. Imao je on motku i neki drugi pribor, 
ali je tu intervenciju obavio - golim rukama! Slobodnjak je u bolnici, vec dvadeset dve godine i 
svi su odavno zaboravili sta je uradio. Mogao je, pricaju strazari, jos pre vise od deset godina 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



napolje, ali njegovi najblizi bas nisu bili odusevljeni da ga prime. Ostao je ovako tu na stanu i 
hrani u CZ-u kao ispomoc za ove cistije poslove. Pretpostavljam da, iz njegovog ugla gledano, 
on radi macho posao, a nacin realizacije njegovih usluga je sracunat na fasciniranje publike. 

Otupljujem i na Zefa. I na njegovo povremeno riganje i iskasljavanje neke guke koja mu 
se napravio u grlo od 1953-e do '56-e u Borskom rudniku. Ponekad pomisli da je na ivici da je 
iskaslje i hitro poskoci sa kreveta sa jednim znacajnim povikom: "A-ha!" Onda nastaje citav 
oratorijum raznih nakasljavanja, uzdisanja, grgoljenja, lukavih prilazaka istoj guki, dubokih 
usmrkavanja kroz nos, raznih vrsta arapskog "H", podrigivanja, pljuvanja i uopste svega sto bi 
covek mogao da namasta za cetrdeset godina pokusavanja da se oslobodi takve napasti. 

Pitam ga: 

"Sta su ti rekli lekari?" 

"Njista! 

"N...jista?" 

"Njisam ga pitao, pa njista ne kaze." 

Da ne bih slusao borbu sa njegovim problemom, prstima pritiskam usne supljine, 
izazivajuci pritom neki sum, kao sustanje suvog lisca. Kad primetim da Zef izlazi iz WC-a, brzo 
sklanjam ruke sa usiju da ne bih bio zatecen, kao dete koje radi zabranjenu stvar i onda, Bog 
zna kako nadezno, pitam: 

"I?" 

Zef rezignirano odgovara: 

"Njista". Ponekad samo, nabrane brade i beznadezno napucenih usana, zavrti glavom, 
zazmurivsi na tren, cime mi jasno stavlja do znanja da ekspedicija ni ovog puta nije uspela. 

Da imam treceg u sobi i da sam bolje volje, mozda bih mu predlozio stari i oprobani 
recept za sve boljke ovog sveta, koji sam cuo od nekog medicinskog genija, pa se i meni 
odomacio kao nepogresiv savet kad ti se neko pozali recimo na nesanicu, bol u besici, ravne 
tabane, ili vec bilo sta zasta jadnik misli da je savremena medicina nemocna. Lek se sastoji u 
predlogu: "A da uzmes neku mast, ili nesto?" 

Pri cemu je ovo nesto, naravno, mnogo efikasnije od neke masti i obicno se uzima 
samo ako neka mast (sto je retkost!) ne daje rezultate. 

Dok cekam da ugase svetlo, predvidajuci kad ce sledeca kap da se otkaci sa plafona, 
posmatram sta radi Zef. Upravo je zavrsio sa citanjem intervjua sa Raquel Welch, zadovoljno 
klima glavom i glasno komentarise: 

"A, svaka cas', svaka cas'! Kako im ga je kaz'o, kako ga Ijepo diktir'o!" 

Onda uzima olovku i vrlo znacajno stavlja svoj potpis na procitani clanak. Overava. 
Ostavlja trag. Obelezava pobedu. 

Klanjam se. Ja na njegovom jeziku znam samo da opsujem. 

Dvadeset i sedmi dan 

Sumorno jutro. Kisa. Po prvi put. Trcim svakog jutra. Ukrug. Svakog jutra povecavam 
broj krugova. Krug ne mogu povecati. Sacekuje te svakog puta istovetan. Krug. Zasto ga 
krugom zovu kad je pravouganog oblika? Valjda zbog bezizlaza koju ta forma namece. 
Pametno. Inventivno. Kao i sve ovde. Stimulativno. Ne smem se ljutiti na krug, jer mi je taj 
bezizlaz - jedini izlaz. Ne dirajte u moje krugove! , preklinjem nedeljom kao Arhimed. 

Nedeljom krug ne radi. Dan za posete. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Shvatam da, popevsi se na stocic koji mi, zbog svetla stoji blizu vrata tako da mi svetlo 
od sijalice pada s leve strane, mogu da vidim krajicak kruga. Upinjao sam se nekih pola sata 
trazeci Miloga lik, ali ocigledno on nije u ovoj grupi. Pokusacu kasnije ponovo. Opet sebi 
delujem kao uplaseno dete koje radi zabranjenu stvar. Razmislivsi sta da lupim, ako bane 
komandir i zatekne me u torn polozaju, koji se moze tumaciti i kao pokusaj samoubistva, nosim 
sa sobom i jucerasnju BORBU, sa namerom da planinarenje objasnim kao zelju da napravim 
neku vrstu molerskog lustera, da uspavanom Zefu ne ide svetlo u oci. Inace bin, mozda, bio 
optuzen da vrsim sopstvenji ubistvo. 

Otkrivam da iz tog polozaja mogu da se ubijem na tri nacina. 

Prva mogucnost je sa stocica skociti jos pola metra uvis, tu se zadrzati, lebdeci, onoliko 
vremena koliko je natprosecno spretnom prosecnom intelektualcu potrebno da od sijalicnog 
gajtana napravi omcu. Istu, zatim, jos uvek odlucno prkoseci gravitaciji, navuci oko vrata i onda 
odahnuti, to jest prepustiti se zemljinoj privlacnosti. Nacin je dosta opasan iz vise razloga. 
Moze se dogoditi da zadobijete opekotine od sijalice, a moguce je i razvlacenje gajtana od 
vase tezine, jer je mozda samo plitko i lukavo ukopan u, sad otkrivam i zasto, vlazni beton. 

Drugi nacin je isto tako opasan, kao, uostalom, i vecina pokusaja samoubistva, a 
zahteva i jednu vrstu tvrdoglave upornosti. Primaknete se sijalici, odvrnete je i ugurate dva 
prsta u sijalicno grlo. Ovaj pokusaj zahteva tanke, umetnicke klavirske prste i istrajnost dok te 
drma struja. Postupak ce biti mnogo efikasniji ukoliko tim istim gajtanom uspete da fiksirate ta 
dva prsta pri izvoru struje, kako vas prvo pec-pec ne bi obeshrabrilo. Ne preporucujem ni ovaj 
stil, jer zahteva vise operacija, a mozda u meduvremenu opet nestane struje, pa bi, priznacete, 
delovali prilicno glupo kad bi vas tako, u polumraku, nasli da visite okaceni jednom rukom za 
crknuti gajtan. 

Treca mogucnost koja vam stoji na raspolaganju, kad ste vec na stocicu, je 
najjednostavnija, ali ima dve mane: bolna je i trazi veci broj ponavljanja. Evo u cemu se sastoji: 
iz vec opisanog polozaja izvesti prelom, pa lastu na glavu. S obzirom na to da je stocic visine 
90 cm, dakle, po JUS-u, potrebna je zavidna vestina da bi se s te distance glavom susreli sa 
betonom. Ali, zivot nije bajka, sto bi rekao jedan moj prijatelj. 

Mozda bih mogao da otvorim savetovaliste za samoubice. Mislim, ne ono da ih 
razuveravam, vec da, kroz konstruktivan dijalog, zajednicki pronademo najadekvatniji nacin za 
njegov slucaj. On dodje sa idejom Ane Karenjine, ja ga ubedim da je Jesenjinova metoda, 
ipak, mnogo pouzdanija. 

Napolju je u setnji u ovom trenutku zenska kriminalna momcad. Odustajem od 
nadgledanja, ne verujuci da su Milom priustili to zadovoljstvo. 

Posmatram Zefa dok spava. Pokrio se jednom duplom stranicom POLITIKE da sakrije 
kapke od sijalice. Ne hrce, ali bucno menja vazduh. Udise kroz nos, isprekidano, pri cemu se 
donji deo lista, sa "Vodicem kroz Beograd", drhtuljeci priblizava njegovom nosu, a kad izdise, 
onda to radi ustima, odbijajuci od sebe "Vazne telefone". U jednom trenutku ga je podatak, da 
u Beogradu veceras nema predstava, toliko zagolicao po nosu, da je kinuo tako snazno da je 
odletela cela stranica sve sa cituljama na drugoj polovini. To kijanje se ubrzo pretvorilo u 
kasljanje, kasljucanje, u citav onaj ritual, koji bezuspesno traje vec decenijama, a koji ni ovog 
puta nije imao bolji ishod. 

Sad ce me sigurno pitati: "Zarko, jesi Iji umoran?", pa onda: "A da igramo sa'?" To "h" 
ne izgovara, pa i ja njemu dajem: sa' , se' , su'. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Zef nije ravnopravan protivnik, ali ja sam sahovski zavisnik. Ulogu cu cesto odbiti, dve 
stisnute pesnice koje kriju raznobojne pesake - tesko. Kod Zefa mi se posebno svida sto 
najvise vremena utrosi razmisljajuci koji potez prvi da odigra sa svojim belim figurama. Uredno 
slozene figure, stoje ponekad i po pet minuta, a on, kao da resava uzasno slozen problem, 
razmislja, povremeno ubacujuci po jedno "aha", "tako daklje", "aha", "vidi, vidi", "sta to?" 

Zovu me kod Upravnika. 

"Bratski, (tako me uvek oslovljava) zeli neko da te cuje", pruza mi slusalicu jednog od tri 
telefona koja su me uvek intrigirala, cemu li sluze? 

"Sine?" 

"E, majko..." 

"Misko mi kaze da si dobro, da ne treba da brinemo, da on vodi racuna o tebi, a evo, i 
sad je rekao da ce te dovest' kod njega da se uvjerimo." 

"Sve je dobro i bice dobro", odgovaram. 

"Evo, da se ne trosi Misko, dacu ti brzo tatu...." 

Moj otac bi uvek, pre i posle razgovora telefonom, kratko dunuo u slusalicu da malo 
osvezi vezu, da skine prasinu sa lose komunikacije. Evo i sad, dunu opet. Govori slabije nego 
inace: 

"Zaro, sine, ja sam... ", opet cujem da otac popravlja vezu. 

"Cujem te, tata!" 

"E, ja sam. Vidi, ti si kazao Dragu, ujaku... ja jesam pomislio u jednom trenutku da bi 
bilo bolje da je... jedan od vas ...poginuo te noci, ali ja, Zaro, to nikad ne bih nikom rekao, 
(cujem majku koja nesto intervenise) pusti me ti sad, ... ja sam to pomislio ...ja nijesam sve 
znao sta je bilo te noci, oprosti mi, molim te i molim te da i Milom to preneses, ja nijesam znao 
da je... to tako... (place, a onda se pribere, pa ponovo dunu u slusalicu) Zaro, mi smo spremni 
za vas ...i ponosan... ", majka uzima slusalicu: 

"Zaro, ne brini se ti za nas, molim te cuvaj zdravlje i zahvali se Misku..." 

"Evo, Rose ti se zahvaljuje." 

"Sto nisi jos pricao?" 

"Ma, dobro je i ovoliko." 

"Sedi, hoces nesto da popijes?" 

"Imas li jos one rakije s Ljubotinja?" 

Ustaje, otvara iza njegovih leda plakar koji krije odlicnu kolekciju alkohola. On sam 
nikad nije mnogo pio, ali mu je urodeni slif nalagao i gostoljubivost, gde god bi se nalazili. 
Donosi dve case, sipa. Nazdravljamo. On srknu, ja samo pomirisah. 

"Ajde, Bratski, bice to dobro", kurazi me. 

"Znam. Nemoj da se ljutis, ja bih isao sad. Hvala ti." 

"Cuvaj se... i ... ja sam tu." 

"Znam, hvala ti." 

Dugo odlazim kroz lavirinte Centralnog zatvora do svoje sobe. Sprovodi me komandir 
kog znam odnekud. Oceve me reci i suze i dalje prate. Sad znam da oboje kriju svoje oci jedno 
od drugog. On pesimista, svasta preziveo, ona optimista, videla jos gore stvari. Jaca od njega. 
Ona ce plakati i mimo sebe. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Pricam o suzama mojih roditelja. A kakve li su suze roditelja onih koje sam ubio? 

Dvadeset i osmi dan 

Probudio me je nevoljni krik komandira: "Setnja!" 

Na krugu saznajem da sam dobio Grand Prix u Nisu - "Cele kulu". 
"Najveca glumacka nagrada u Jugoslaviji", kazu glumci, jer je daju - glumci. 

Vodili su me u grad na pregled ociju. Ljudi u ocnoj klinici su se dosaptavali. Jedna 
starija zena u cekaonici je drzala u krilu dete od tri-cetiri godine sa flasterom preko jednog oka. 

"E, sine moj!", pokazala mi je stisnute palceve. 

Bilo je puno dece na ulicama. Delovala su mi srecno. Gde li su moja sada? Deluju li i 
ona nekome srecno? 

Shvatam da sam uglavnom bivao odsutan kad su mi dodeljivali neke nagrade. Hi nisam 
mogao da se radujem. Slast uspeha po dobijanju Zlatne Arene u Puli za Oficira s ruzom , 
uspela je da pomuti jedna novinarka nekim izmisljenim intervjuom. Tada sam, inace, snimao 
mini-seriju "Mamma Lucia", u Pancevu i Kosutnjaku. Bila je to ekranizacija romana "The 
Fortunate Pilgrim", Maria Puza u produkciji Karla Pontija, sa Sofijom Loren u naslovnoj ulozi. 
Secam se njenog komentara kadje na snimanju cula za moju Arenu: 

"77 si sad najbolji glumac u Jugoslaviji!" 

Secam se i mog potuljenog "pravdanja": 

"Ne, ne znam... nisam, na Pulskom festivalu ove godine, mozda." 

A na njeno pitanje: 

"Zasto igras take malu ulogu? , iskreno sam priznao: 

"Zbog dolara gospodina Pontija. " 

Napravila se da me nije cula. 

Na poslednjem jugoslovenskom pozorisnom festivalu u Novom Sadu, 1990-e godine, 
dobio sam Sterijinu nagradu za ulogu "Svetog Save", u istoimenoj predstavi. Kad sam istu 
predstavu pokusao da odigram u svom maticnom pozoristu, dogodio se jedan od najmracnijih 
dogadaja u istoriji jugoslovenskog teatra. Vojislav Seselj, lider Radikalne Partije, pojacan sa 
jednim bivsim popom, Zarkom Gavrilovicem i njegovom Svetosavskom strankom, divljacki su 
prekinuli moju predstavu i onemogucili njeno izvodenje. 

Ja mislim da je gradanski rat u Jugoslaviji poceo te noci. 

Sa balkona i iz zadnjih redova partem seva mrznja i jednoumlje. A da ne bi delovali 
suvise banalno, neki pevaju himnu svetom Savi. 
Neko mi dovikuje: 
"Ustaso!" 

U filmu "Braca po materi" igrao sam ustasu (i ustaskog sina!), koji iz emigracije dolazi 
da sabotira Titov rezim... Ustase su pripadnici porazenih hrvatskih vojnih formacija iz Drugog 
Svetskog rata, kad je na teritoriji danasnje Hrvatske i Bosne (bez Istre i veceg dela Primorja 
koji su ustupljeni Musolinijevoj Italiji) funkcionisala profasisticka tvorevina Nezavisna Drzava 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Hrvatska. Jedna od glavnih politickih doktrina te drzave je bila proterati, asimilizovati ili pobiti 
Srbe. 

Pedeset Lausevica nisu ni proterali, ni asimilizovali... 

Drugi vice: 

"Obilicu, stidi se!" 

Moji otac i majka sede u trecem redu. Moj profesor Minja Dedic u njihovoj blizini. Sam 
sam na proscenijumu. Iza mene postrojeno cetrdesetak glumaca. To lici na odstrel. Jedan od 
glumaca, Zarko Mijatovic, kao slepi Miroslav, svoju ulogu igra sa povezom oko ociju, onim 
povezom koji se stavlja i osudenima na smrt, da egzekutori ne bi zapamtili njihov pogled. 

To je bila dobra, postena predstava. Niko tu nije demistifikovao svetog Savu. Ni pisac, 
Sinisa Kovacevic, ni reditelj Vladimir Milcin, ni ja. Naprotiv. Ludilo, kom su podlegli oponenti, se 
odnosilo na Srbiju pre Save gde je i pisac, a ja sam to prihvatio, hteo da prikaze rasulo, blud 
i... Onda jednog coveka koji uvodi red i formira drzavu. AN, crkva, radikali, hoce bezgresnu 
Srbiju, gde nikad - ni pre, ni posle Save - nije moglo biti gresno. Zao mi je. 

Ispred mene je prepuna sala JDP-a. Mislim da je to negde oko sedam stotina ljudi. I 
ovaj broj ljudi iza i ispred mene ce sigurno negde ostati zabelezen. Ali, to nije ni vazno. Vazno 
je da polazem najvazniji ispit u zivotu. Pred svojim roditeljima, profesorom, pred svojim 
pozoristem, pred javnoscu, istorijom. Povuci se pred ruljom, pristati na njihovo "mars sa 
scene!", ili boriti se za slobodu profesije, za dostojanstvo? 

Jedan visoki policijski oficir, sa suflerskog mesta mi podnosi raport da demonstranata u 
sali ima tridesetak i da su neki i naoruzani: 

"Ako Vi hocete, Lausevicu, policija ce intervenisati, ali ...moze biti mrtvih." 

Pretvaram se da ne cujem njegov "predlog". Gledam oca, majku, profesora, gledam 
sedam stotina ljudi. Glumim da sam jak. 

Tri dana branitelji srpstva prete preko svih novina i televizija da ce ovo uraditi. Jedva 
sam i ja usao u svoje pozoriste od silne policije, i onda mi ta ista policija javlja da su 
demonstranti u sali naoruzani! 

Valjda je negde prirodno u balkanskoj dusi da je snaga otpora upravo proporcionalna 
apsurdu nemoci i izrazena je kroz najjacu i najstabilniju filozofsku odrednicu Srba - inat. Sto je 
apsurd veci i otpor beznadezniji, time je i nasa sumanuta odlucnost da istrajemo u torn 
neravnopravnom duelu - veca! 

"Braco! Srbi! Pogledajte se nad ovim svetim mostima koje su vam dale zivot! Stefane! 
Vukane! Podajte jedan drugom svoje ruke i srca. Bog cuva Srbe! Moramo mu i mi u tome malo 
pomoci....", pokusavam da se izborim za predstavu, izgovorivsi jedan dugacak monolog kojim 
Sava miri svoju zakrvljenu bracu. Najednom, tajac u sali. Svi pomno prate. Prolomi se snazan 
aplauz na kraju. Aplaudiraju mi i demonstranti. Ali, kad najavih da cemo poceti predstavu 
ispocetka - prisetise se zasto su dovedeni i postadosejos ozbiljniji: "Napolje, napolje!" 

Nisu pomogle ni kolege, Bercek, Cvejic, koji su izlazili na scenu podsecajuci na neka 
druga vremena i poslednju zabranjenu predstavu na istoj sceni, koju je 1968-e zabranio licno 
Josip Broz Tito. Ovog puta nije zasedao Partijski Komitet (ili mozda jeste), ili se sefu drzave 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



nije dopala predstava. A ni u to vise nisam siguran. 

Ovog puta je to bio savez crkve i radikala. Da li je od tih ljudi iko video predstavu, citao 
komad? Ne, grupa nahuskanih cuvara pravoslavlja je pronasla odlican povod da demonstrira 
patriotizam i da krene da vristi zbog ugrozenog srpstva. Optuzeni smo da smo jednog sveca 
unazadili u politicara, u zivog coveka, od ljudi koji su jednu politicku stranku unapredili imenom 
tog istog sveca. 

Primecujem kako mom ocu, dijabeticaru, blede usta. 

"Nemoj sad da kolabira", groznicavo pozeleh. 

I dalje odbijam da se povucem sa scene. Gore, na balkonu, Milena Dravic ima zestok 
monolog pred jednim od demonstranata, koji se samo glupo osmehuje u stranu, nemajuci 
nikakav odgovor na njenu odbranu teatra. Borka Pavicevic iz partem dovikuje da "ce oni biti 
odgovorni za konc-logore". 

Zaludna je ta nasa upornost bila. Danas mi i tuzna deluje, jer je toliko ocigledno da je 
Nekom bilo jako stalo da se taj skandal dogodi. Da Miloseviceva Srbija pokaze zube i 
Jugoslaviji i mangupima u sopstvenim redovima. I pokazala je. Jesu li ti zubi bili zdravi sa 
svezim dahom ili smradni krnjaci? Pokazace vreme. 

Rano sledeceg jutra krecem, neispavan, u Novi Sad na celodnevnu probu "Kanjosa 
Macedonovica", literarno-rediteljsko delo briljantne Vide Ognjenovic. Treba retko igranog 
"Kanjosa" prilagoditi teskoj Velikoj sceni novosadskog teatra. Najveci nacionalni festival - 
Sterijino Pozorje. Preksinoc sam tamo igrao "Svetog Savu". Doziveo ovacije. Danas, treba 
igrati jednu drugu glavnu ulogu. Proba traje celog dana. Vida nas muci do nekih sest popodne, 
a u osam cu ponovo na scenu da odigram troiposatni komad, koji ce mi doneti moju najdrazu 
nagradu "Zoran Radmilovic". Ubeucen sam od umora. Tesi me moj prijatelj Bozo Koprivica 
podatkom da i Lejkersi imaju iscrpljujuci trening na dan utakmice. 

Zasto ovo pominjem? Zato jer je onaj raspop Zarko Gavrilovic u NIN-u od 10-og juna, 
1990-e, izmislio da sam sutradan (sic!) posle prekinute predstave naisao kod Beogradanke, 
gde su clanovi njegove politicke stranke postavili stand. 

"Naide Zarko Lausevic, a neki hoce da ga biju. Ja kazem: "Nemojte, braco Srbi! I 
sprecio sam tucu." Plemenit i istinoljubiv lik! 

Imenjaka Gavrilovica sam, posle skandala u Jugoslovenskom Dramskom video samo 
dva puta. Prvi put nekih pola godine kasnije na Lescu, nakon kremacije Majine bake - None. 

Neko mi u vrat zaverenicki dance: 

"Je I' treba opelo?" 

To lici na ono - "devize, devize!" 

Ja se okrecem i vidim poznatu bradu, koja se, prepoznavsi me, zurno okrenu i brze- 
bolje udalji. 

Drugi put smo se sreli kad sam sa Terazijske cesme, u martovskim demonstracijama, 
1991-e govorio upravo odlomke iz predstave "Sveti Sava", Sinise Kovacevica, na sta mi je 
"upuceni" predsednik Srpske svetosavske stranke, gospodin Gavrilovic pohvalno dobacio: 

"E, TO je trebalo da glumis one noci, a ne ONO!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Na ovo muje Tale, izlazeci na improvizovanu scenu u prolazu kratko odbrusio: 
"Pope, popnes mi se na.... ", 

"Tu je, da nam da podrsku i legenda jugoslovenske televizije i filma Josif Tatic!" 
prekide ga voditelj. 

Gde odoh? Poceo sam o nagradama koje mi nisu urucene, ili su mi presele, a zavrsih u 
jednoj od najmracnijih noci u istoriji jugoslovenskog teatra. 

Da nije bilo te noci, ne bih dobijao pretnje da cu biti likvidiran. Iz istog razloga vrlo brzo 
posle ovog dogadaja cu, po savetu policije, kupiti pistolj, a posle jos jednog nemilog dogadaja 
u "Bojanu Stupid", dakle, ponovo pod istim krovom, taj isti i poceti da stalno nosim sa sobom u 
koznoj torbi. 

Dvadeset i deveto jutro 

Bio sam u Nisu nocas. 

Stojim na sceni. Treba da mi uruce "Cele-kulu". Nema tona, samo je sve u slow motion 
tehnici. Majko moja, sto smo toliko ludi? Napravili smo spomenik od posecenih glava. Da bi 
zapamtili? Da bi se osvetili Turcima? 

"Naljutila se budala na selo, pa odsekla sebi kurac. " 

Evo, izlazi ziri na scenu. Ne razumem, ova procesija je novost, ovo nije bivalo ranijih 
godina. Otkud ovaj pop u ziriju? Dolaze i neki ljudi u crnim kosuljama. Necu da gledam, 
okrecem se prema publici. Srecni su, iskreni. Eno ga i moj Mili u trecem redu. Ustaju, 
aplaudiraju. Ja se klanjam, klimam glavom, sapucem: "Hvala". Neko me vuce za rukav. Onaj 
pop je predsednik zirija. Ja se i dalje klanjam. Groteskno, neprijatno. Pop me zaustavlja 
jednom rukom, a u drugoj drzi tesku metalnu maketu "Cele-kule". Pokusavam da pronadem 
Milog ponovo. Oko njega je neka guzva. Neko iza njega, kome ne vidim lice, lagano sece 
njegov vrat. Prsti krv, on i dalje stoji i aplaudira mi. Vristim mu ime, glas se ne cuje, pop me 
vuce, ja se i klanjam, nekako, moram, ne smem da prekinem predstavu - show must go on. 
Uzimam nagradu, pop me ljubi, jednom, drugi put... pre treceg iskrecem glavu da pronadem 
Milog, tamo iz njegovog vrata siklja gejzir, niko me ne cuje, gadam "Cele-kulom" koljaca... 

Brzo moram negde na neko lepse mesto. U neko bolje vreme... 

Secam se proslog zivota i brzine rada na nekim stvarima. Secam se koliko sam puta 
samo stojeci progutao rucak zureci na snimanje, ispio kafu na eks kasneci na probu, ili 
presvlacio kostim brze od svih u "Pozorisnim iluzijama". 

AN sam opet u nekim drugim stvarima uzivao, osecajuci svaku milisekundu, zeleci da je 
razvucem sto je moguce duze. Gluvarenje, neznosti, kupanje ili najobicniji spricer. Ono 
bozanstveno kasno popodne u maloj basti "Manjeza", tako negde s proleca. Nemas predstavu, 
nigde ne putujes. Uz pola banatskog i sifon sode, zivot deluje jednostavan i gotovo savrsen. 

U "Manjezu", kad trazis belo vino, mozes da imas samo dilemu koji ces rizling - 
banatski ili karlovacki? 

To je, inace, nasa dualisticka realnost, prisutna u svemu. Zvezda ili Partizan? POLITIKA 
ili NOVOSTI? Kafa ili kava? Prividna mogucnost biranja, seksualna monotonija sa razlicitom 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



ambalazom. 

Sto se tice ove brzine kojom zapoceh bekstvo od nocasnjeg sna, stvari su se ovde 
okrenule. U jelu vise uopste ne uzivam, ali mi zato obroci nikuda i ne zure. Veceru mogu da 
razvlacim i po sat vremena. Kafu, kad je imam, tretiram kao bozanski napitak, i sitnicavo u 
ostatke pene, pri dnu solje dodajem jos malo vode, dobivsi tako repete. Oblacenje i svlacenje 
nema ovde nikakvo ni scensko, ni ljubavno obelezje, niti zelim da Zefa fasciniram brzinom 
kojom zakopcavam kosulju. 

One druge stvari kojima je duzina bila sastavni deo lepote, ovde su se, nazalost 
obrnule. Dugo kupanje je obicno protrcavanje ispod tusa, spricera, zacudo nema ni 
praznicima, a na neznosti vas samo pokatkad podseti jedan deo tela kome ste se nekad divili 
zbog dvostrukog zivota, a koji se ovde sveo na svoju banalnost. 

Zef se pretvara da spava. Ljut je, ali nece da pokaze. Popio sam kafu bez njega. Sinoc 
me je mucio do ponoci, nekom od svojih prica iz hiljadu i jedne nodi, pricom koja nije imala 
kraj, a imala je svoju rasomonijadu. Ispricao mi je verziju svakog ucesnika nekog dogadaja iz 
1969-e. Secam se samo da je hteo da u nekoj tuci uzme: "Od covek koji napao mene... nov 
mauzer, Ijep... se sjaji". 

Zamolio sam ga da mi pustolovinu dovrsi sutra, jer sam bio u stanju bitno smanjene 
uracunljivosti. 

Dok ovo pisem traje tretman u jednoj od susednih samica. Nijaz je narkoman. Doveden 
je preksinoc, i, cim je stigao, zubima je iscupao i pokidao venu na nadlanici. 

Celije su inace napravljene po takvim akusticnim principima kojima ne moze da se 
pohvali nijedno beogradsko pozoriste. Ne samo da se zvuk u sobi nekom volsebnom 
zakonitoscu multiplicira i odzvanja tako da svaki sum iz WC-a dozivljavas kao da ga sam 
proizvodis, ili kao da imas najsavremenije stereo slusalice na usima, vec i glasovi iz drugih 
celija su tako cujni (cak i iz onih najudaljenijih), da se nikako ne mozes osetiti usamljenim. 
Ponekad pomislim da to Zef doziva komandira, a ne deda iz sedmice; da je strazarev toki-voki 
ispod mog jastuka; lucim pljuvacku na zvuk kazana kao da je ispred mojih vrata, a ono se tek 
alkoholicari na drugom spratu raduju posecerenim makaronima. 

Vezani Nijaz vristi: 

"Ubij me, picko, ubij!" 

Samari pljuste i po nasim usima, onda se preplicu sa nekim muklim udarcima, koji 
su,opet, izmesani sa bolnim jaucima. Zef, oguglao, hrce, deda iz osmice, koji je ubio vlastitu 
cerku pocinje da cvili... A gde ja da odem? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DESETA GLAVA 
VAZDA UZBRDO, NIKAD NA VRH! 



Dlagutin Stojic-Kiki je upravo stigao iz Podujeva u nasu sobu. Nosi i krevet sa sobom. 
Vec sa vrata je krenuo da nam prica svoju pricu: 

"Pre mesec dana sam ubio zenu jer mi je 1971-e, ona, pokojna moja Veselinka, rodena 
isto Stojic, opijumom i amajlijom, osusila levo jajce. Vec smo imali jednog sina, pa, kako je 
Veselinka jedanaest godina starija od mene, zene u selu su je podgovorile da ne bi ganjao 
druge, iz predostroznosti, da mi - osusi jajca! Lekari su mi spasili desno, neza'vaceno 
amajlijom i tako sam ja tada oprostio Veselinki i napravio joj onim, preteklim, dakle, desnim 
jajcom, jos dvoje dece, k'o jabuke na grani. 

Dok traje ovaj monolog, Kiki se raspakovao, skinuo u pidzamu i legao. 

Zef ga analjizira i kaze: 

"Tacno." 

Onda je dosla sestra Biserka, koja mu je dala neku injekciju. Kao da je oduvek primao 
tu istu injekciju, Kiki nastavlja: 

"Pre mesec dana sam opet osetio temperaturu na srce, cesku balegu u glavu i na 
pupak. Dakle, isti simptomi kao '71 -e. Da ne bi uradio nesto nepromisljeno, i da bi bio siguran, 
podem odma' kod hodze, u koga svi imaju poverenje i najpametniji je u Podujevo. Hodza mi je 
potvrdio sumnje i ja ti se onda povrnem kuci, poljubim ono dete od 21 -u godinu, sto sam pravio 
s oba jajca, a poljubim i drugo dvoje, odlazim u sobi, uzmem dugu devetku i kazem zeni: 

"E, Veselinka, tako ne da ide!" 

Ispaljujem prvo dva metka, pa kad je Veselinka pala, jos osam metaka u predelima 
grudnog kosa i stomaka. Eto." 

Zelim sebi ugodnu noc veceras. Mozda u petak idemo za Spuz. Uzeleo sam se svetla. 

Ne mogu da spavam. Zef je u WC-u, vec pola sata. Meni je neprijatno zbog Kikija. 
Objasnjavam mu da Zef ima probleme sa stomakom. Kiki, razglavljene donje vilice, drogiran 
od one injekcije, ponavlja: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Aaa, problem, cujem, cujem!" 

Blagutin, za prijatelje i pokojnu Veselinku - Kiki, sedi na krevetu, gleda me i - hrce! Ne 
mogu da se smejem, jer me gleda i nista ne mogu da mu kazem - da ga ne probudim. Da ipak 
ne bi ostao u torn polozaju sa oklembesenim rukama i glavom koja se klati, gleda i hrce, Zef i 
ja ga, malo kasnije, ususkasmo u krevet. 

"Jadan covek - ubio zena!" 

Zef zavrsava torn recenicom ovaj teski dan. 

Trideset i peti dan 

"Kad bi me neko osudio da celog zivota budem u supljini sasusenog stabla i da samo 
povremeno vidim pticu i parte istog neba, ni to ne bi bilo take strasno. Mislim da bih se i na to 
navikao. Albert. Kami 

U stvari, zavisi sta covek iste od zivota. Gde mu je smisao? U cemu je taina njegovog 
cilja? Ukoliko ne postoji cilj, onda jedna takva moguca kazna i nije strasna. Ako zivis da bi 
rucao, pa posle malo odmoris do vecere, pre spavanja, onda je suplje stablo, ili onaj moj 
zaglavljeni lift, nesto sto ne treba mnogo da uzbuduje. Mozda bi bilo i prirodno za nekog kome 
je taj lift - kolevka, suplje stablo - mesto rodenja, pa i ne zna za postojanje ostalog, boljeg. 
Treba li onda da se kajes i osecas krivim sto je jednom taj lift bio ispravan i vodio negde? 

"Dabogda imao - pa nemao!", kunu Jevreji. 

Video sam Milog. Komandir mi je dozvolio da mu ja odnesem Kamijevog Stranca , kog 
je trazio od mene. Najradije bih, umesto bilo kakvog dijaloga, predlozio bratu partiju saha. 

Rukovao sam se s njim. I poljubio. 

Uvek nam je u zivotu obojici bilo naprijatno kad se pozdravljamo. I kad se sastajemo ili 
rastajemo. Neprijatnost je danas bila jos veca. Ni on ni ja nismo znali zasto se poljubismo? Nit' 
se sastasmo. Ni rastasmo. Tu smo. A nismo tu. Zajedno. Odvojeni. 

Pokusao sam da nesto budem duhovit. Time sam, valjda, hteo da mu javim da sam 
dobro, cim se, eto zezam. Ja vladam situacijom. Aha. Ne znam sta rekoh, ali je bilo usiljeno i 
glupo. I neduhovito. Nasmejao se. Da mi ucini. Nista strasnije nego kad glumcu odzvoni geg, 
kad publika ostane hladna. 

Za tu priliku se jos od Neronovog doba koriste klakeri, placeni gledaoci, koji se smeju, 
da losim glumcima ne propadne stos. Ostatak tog manira je onaj nasnimljeni smeh u 
savremenih engleskim i americkim humoristickim serijama. Moj brat je bio moj klaker danas. 

Nisam umeo to da mu kazem, ali sam strasno ponosan sto je On moj brat. Bas on. I sto 
je ziv. Moj veliki brat. Prvi put sam osetio ponos sto sam ga spasao te strasne noci. Mali brat je 
pomogao velikom. Kao mali, bio sam ljubomoran na njegovo drustvo kome nisam mogao, ali 
sam osecao da nikad i necu pripadati. Kad bih mu se tih mojih cetinjskih godina, dakle do moje 
cetrnaeste poveravao, zalio - imam problem, bio je, secam se, strasno pravican. Nikad nije 
koristio prednost starijeg i jaceg. 

Sa Zefom i Kikijem vise ne govorim. Nismo u svadi, ali ja ne umem nista vise da im 
kazem, a oni, opet, nista i ne traze. Osecam se kao u samici. Oni su uspostavili odlican odnos, 
a ja imam vise vremena. Ne moram da slusam Zefa, to sad radi Kiki. Kradu mi cigare, ali to 
posle i prijave. Pravim se i da ne vidim i da ne cujem. Kiki nije zao, ali je glup. Zef se pretvara 
da nije ni jedno ni drugo. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Snimali su mi glavu danas. Proces lici na kombinaciju hladne trajne i elektricne stolice. 
Preziveo sam stolicu, frizuru imam istu. A sto mi ne puste krv? IN, da mi daju neku mast? IN, 
nestol 

Danas je zavrsena ekspertiza nad zloglasnom bracom Lausevic u Bolnici KP Doma u 
Beogradu. Kasno je popodne. Cekam da se Kiki vrati sa kupanja i da preuzme Zefovu pricu. 
Kikija sam ubedio da je za njegovu cesku balegu najbolje da se okupa. Za to vreme cujem 
okrajke Zefove price: 

"Imao sam pas. Bio mi je zut. Kao dukaaat." 

Kikijeva prica je dinamicnija i slikovitija. Kad objasnjava recept za spravljanje specijalne 
ceske, sveze balege, ima koreografiju. Stalno pokazuje i trazi slicnosti po sobi. Kad 
objasnjava boju balege, dode do Zefa koji u torn trenutku mota cigaru. 

"A boja od balege je ista ko ovaj duvan!" 

Na to Zef, mozda iskreno, ali prezrivo kaze: 

"Pii, kako mozes da pricas za Zarkov duvan tako?" 

Kiki se, izgleda, detaljno pere. Zef nastavlja pricu: 

"Kupio mu sanduk kad je umro, kao za minjistar." 

Ne uspevam da povezem, a i ne zelim da znam ni ko je umro, da li zuti pas, da li je 
njemu bio namenjen ministarski kovceg. Umoran sam. Srecom, utrcava Kiki, okupan, svez, 
sinuo. 

Cujem bratovljev glas. Tamo, iz sedmice. Glasniji je od drugih. Kao da oseca moju 
nesigurnost, posustajanje, pa torn glasnoscu hrabri. 

Kako je tuzno, cini mi se, sto covek nije bivao svestan svojih najlepsih trenutaka u 
zivotu. U tim trenucima covek obicno neskromno svoju srecu smatra tek jednim od stepenika 
do nekog vrha, koji tek treba da mu se dogodi. Na kraju, kad spozna da posle tog stepenika 
nije vodilo nikud vise, moze samo da zali sto se uludo nadao boljem i jos lepsem stepeniku i 
sto makar taj trenutak nije proziveo sa svescu o njegovoj punoci i krajnosti. S druge strane, 
kad bi mu neko sveznajuci nagovestio tu kulminaciju recima: "Ovo ce ti biti najsrecniji trenuci u 
zivotu - da li bi umeo njima vise da se raduje, ili bi, time, postao nesrecniji, pronalazeci u 
svojoj najvecoj zivotnoj sreci mane i nesavrsenosti, usput shvatajuci da se boljem od toga vise 
ne moze nadati? 

Valjda je Bogom dano neznanje o torn trenutku bolji izbor, jer ipak ostavlja prostor za 
nadu. Ma kako ona nerealna bila. 

Jednom mi je, u rano jutro, iguman niksickog manastira, stari Koprivica nazdravio 
recima: 

"Dabogda se cijeli zivot penjao uz brdo i da Bog da jaki da NIKAD na vrh ne izades! 

U prvom trenu beh zatecen, kao da cuh kletvu, a onda shvatih plemenitost zelje. Sa 
vrha se nema kud vise, moze samo nadole. 

Sad znam zasto neko pise u zatvoru. Nije to samo zabasurivanje situacije. To je i 
duboka potreba da se, i svezan, negde dokazuje. Da, i pri ugasenom svetlu, gleda. I sputanih 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



nogu, koraca. Da, gladan, gladi stomak. Da prkosi logici zatvora. 

Belina papira kao postrojene figure pred pocetak sahovske partije. Kao neizvesnost 
oplodnje. Sve je moguce. I pobeda i jalovost pacerskog poteza. Protivnik samo trpi, kao teniski 
zid. Jajna celija ceka. Kao papir. Sa najboljim slovom ce zaneti. Kao kompjuter. Poznate 
informacije ce ispljunuti nazad. Pokusaj ponovo! Papir se cepa od smeha tvojoj nemoci. Na 
sve ce pristati. Bolis ga do krvi, ali cuti. I ceka. Ceka pravu rec. 

Dva popodne. Sta li sam radio prosle godine, cetvrtog septembra, u dva popodne? 

Prisecam se. Mucilo me igranje u prvom domacem akcionom filmu "Gidra". Pred kraj 
meseca cekala me Spanija, Expo 92. Blizio se i povratak Maje i dece iz USA. Sredivao sam 
stan. Pravio radnu sobu za sebe. 

Posle sam se predomislio i tu sobu ustupio tek rodenoj Asji. Tih dana su u mom stanu 
bili nasi izbegli prijatelji Milisavljevici, iz Sarajeva. Toza, kapetan JNA, svrsio tri fakulteta, 
poslednji je od svoje familije dosao iz Sarajeva. Bio je to maj, 1993-e, vreme kad se JNA 
transformisala u JA. Bio je oficir u Railovcu u kriticno vreme i nije hteo da se ponovo zaklinje. 
Jedan od najvecih Sarajlija koje sam sreo. Dosao je razocaran, ni poljubio decu nije, ode do 
Zarkova, do Vojne Uprave. I, tamo se olaksa: 

"Zaboravite da sam ikad bio u vasoj sluzbi!" 

Sedimo Toza ija. Tesko nam. 
"Ja cu da zovem", presudih. 

Okrecem njegov broj u Sarajevu. Javlja se muski glas. Predstavih se. 
"O, sta ima?" 

"Nako", velim nadezno. Toza pritiska speaker phone. Hoce da cuje dijalog. 
"Otkud ti?" 

"Pa, znas kako je, jam, moj kumje zivio dugo u torn stanu ..." 
"Onaj cetnik?" 

"Nije to bas tako, ali, 'ajd' sad da ostavimo to, mogu li te nesto zamolit'?" 
"Valja, jarane, vazda sam te volio...." 

"Ima tu, u stanu... nekih fotografija... diploma... uspomena... htio sam te zamolit', ako 
moze, da mi to sacuvas. . .. ? 

"O, kasno ti je to, moj glumac, sve smo to mi vec zapal'li!" 
Protrljah nervozno nos, Toza pripali cigaretu. 

Sad je u Kanadi, sa svoja druga dva fakulteta. 

Dva popodne. Sta cu raditi iduce godine cetvrtog septembra u dva popodne? 

Da li je sad svima dva popodne, ovog datuma? Da li neko zivi vec u maju iduce godine? 

Cujem u hodniku crnogorski akcenat. Pouzdan znak da sutra idemo u toplije krajeve. 
Znam i ko je doveden. Pita Zef sta je uradio. Kazem: 
"Ubio zbog njive." 
"Zbog njive ubio covek?" 
"Ti si ubio zbog boksa cigareta?!" 
"Aaa, toje drugo! 
"Pa si, drugi put, ubio zbog samara!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Zarko ti si naaas, Crnogorac, ti znas sta pricam. Znas da morao sam." 

Htedoh da mu kazem da nisam njihov. Da sam niciji. Da sam Eskim. Da sam sa Novog 
Zelanda. Iz Sibira. Da sam Slovene, da sam ... 

Odustajem od diskusije, jer kao da se na neki bolestan nacin i radujem ovoj gluposti 
koja me trenutno okruzuje i koja ce sutra nastaviti bez mene. Znam da ostavljam dvojku, koja 
vec sad neskriveno pati. Zef - zbog duvana, Kiki - zbog hrane koju donosi Maja. Kiki je pitao: 

"Sta cemo sad da radimo?" 

Zef je odgovorio: 

"Da cekamo." 

Semuele Bekete, ne znam kako da ti ovo saopstim, ali ja imam ispred sebe najboljeg 
Vladimira i Estragona, koje istorija teatra moze da ponudi. Oni ce za par trenutaka da pocnu 
da se gloze, cute, vole. I da cekaju svog Godoa. 

Strasna, a istinita slika Albanca i Srbina. Koji se ni po cemu ne razlikuju. 

Sesti septembar, 1993-e 

Spakovan sam. Cekam. Kako to spakovan uredno zvuei. Jedna mala torbica i kesa sa 
cetiri jabuke. 

Secam se odlazaka na more kad nasje otac pakovao po dva-tri dana ranije, a Mili i ja bi 
saputali, za sebe: "tata pakuje". On je to take solidno radio! Kao da putujemo brodom do 
Australije. Pakovalo bi se i posude, escajg, garderoba za "iznenadnu promjenu vremena", sah, 
hrana za prva dva dana, lekovi za sve dane i sve bolesti. . .ozbiljne smo stvari nosili. A isli smo, 
sa majkom, nikad i sa ocem, od Cetinja do Budve, Becica, u stvari, tu do Rafailovica, nekih 
trideset kilometara. Putovali bi "Tarinim" autobusom, ciji su se prozori spustali na dole, take da 
si mogao, odozgo da se presamitis, pa se i izljubis sa nekim ko te prati. Secam se kako bi 
uplaseno poslusali Bogdana, jednog od najpoznatijih cetinjskih sofera, koji bi redovno, pred 
nailazak na neki od mnostvo tunela na torn starom i opasnom putu, naredivao: "Sagnite glave, 
nailazimo na tunel!" 

Eto mi iz secanja izlazi i stara prica o jednom Talijanu i njegovoj cetinjskoj avanturi. 
Enzoje bio vojnik koji se gledao sa Vasiljkom, bogami, jedno dve ratne godine. Puce Musolini, 
i Enzo bi, je li, trebalo da "vata dzadu". No, ostade Enzo, mi mo drugih. Prihvatise Enza i 
dopade se Cetinjanima, zato sto oni znaju sa najgalantnije svetske visine da oproste i 
najstrasnije poraze. Pobednike bas nisu ljubili, drazi su im gubitnici. I, zapati se Enzo na 
Cetinju. Cetiri cerke je dobio. Ali, Vasiljka nije bila rada da ga ikad pusti do Italije da makar na 
'quattro giorni' oveseli majku u Spoleto. Opet, neke '66-e, mislim, pristade Vase da Enza "pusti 
na rijec". 

I eto je ova scena na autobuskoj stanici. Prati ga Vasiljka, a onda - po starini, Elena, 
Davorjanka, Jovanka i najmlada Stanka. Scena izgleda vrlo uobicajeno, kao i svaki teski, 
pomalo pateticni rastanak medu dragim ljudima. Enzo se, kad je autobus krenuo, ispruzio kroz 
do pola spusteni prozor, poceo da ih ljubi i grli i obecava brzi povratak....Onda autobus 
ubrzava, uz onu pedencu iznad stanice, cerke duuze ruke prema torn prozoru, ruke se 
raskidaju, i onda Enzo krenu da kroz taj isti prozor sipa jed, gomilan skoro dvadeset godina: 

"Aaaaa, Vasilka! Stupida Vasilka! ADIO! Nikad vise! Adio, luda Davorjanka, nema vise, 
ciao ide Enzo, nece dodze, nikad, nikad vise... Stanka, ti moze da dodze, da me nadze... 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Pocinje Enzo da place, svi to vide. On place od srece sto je jednom pretvaranju dosao 
kraj, one, njih cetiri, sad emociju rastanka sa dragim bicem, prelivaju u ocaj definitivnog 
odlaska nekog koje tolike godine cekao priliku da pobegne iz te tamnice. One i dalje tree uz taj 
odlazeci autobus, uz odlazeceg oca, dok Vasiljka stoji nema i s male ukosenim vratom gleda 
tog coveka s kojimje delila postelju vise od dvadeset godina. 

I, kad je ovaj rastanak vec poceo da poprima formu svrsene stvari, odjednom autobus 
poce da kroz auspuh daje znake ozbiljnih problema. Krenu da usporava, dahcuci uz ocigledno 
nepremostivu uzbrdicu Crne Grede i napokon - stade! Vojka, prvi zenski sofer u Crnoj Gori, 
samo preko ramena objavi: "Pauza od po' ure!", podize menu i ode da vidi sta je s motorom. 
Enzo je poslednji izasao iz autobusa. Stanka je, brisuci rukavom nos, usla da mu pomogne 
oko kofera. Vasiljka je prekrstenih ruku cekala na polaznoj stanici nekih pedeset metara nize. 
Onda su Enza, kao na streljanje, sproveli do kuce. 

Na kraju te povorke osmogodisnja Stanka se sama mucila sa tatinim koferom. 

Nas odlazak za Spuz se pomera za popodnevne sate... 

Secam se detinjstva. Sesti septembarje, sem ako ne pada u nedelju, znacio i pocetak 
skolske godine. Tog dana, 1966-e, sam se svecano spremio, zatim neoprezno pretrcao Bajovu 
ulicu i sudario se sa jednim biciklistom. Nisam imao prvi skolski cas u zivotu. Otisao sam tek 
na drugi, propisno ufasovane glave, ruke i noge. Svaki pocetak je tezak. 

Sestog septembra, 1978-e, sam sa ruksakom krenuo u osvajanje Beograda. 

Cetiri godine kasnije, 1982-e, sam pozvao Maju i kazaojoj da sam zakazao vencanje za 
jedanaesti septembar, u opstini Stari Grad: 

"Dodi, ako mislis da to moze imati smisla. " 

Sesti je septembar i dalje, vreme sadasnje, Centralni zatvor. Pet sati popodne. 

Ovo je zemlja gde se u svemu kasni. 

Samo se umire pre vremena. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



JEDANAESTAGLAVA 
PONAVLJANJE NA ZAHTEV PUBLIKE 



rovratak u Spuz je bio iscrpljujuci i ponizavajuci. Ne treba mnogo maste da bi se 
zamislio transport maricom dug osam sati. Dve metalne klupe, jedna naspram druge. Prilika da 
budem s bratom? Upozoreni smo ponovo da ne smemo razgovarati o delu. Ne znam, ionako, 
sta bi trebalo da pricamo o necem gde on nije ni ucestvovao, sem bio zrtvom. Uglavnom smo, 
sa lisicama na rukama - cutali. 

U torn delu, putnickom, i nema svetla, pa je nesto svetlosti samo dolazilo kroz resetke 
koje dele nas i policijski deo. A, kako smo putovali nocu, svetla je bilo jedino od farova iz 
suprotnog pravca, ili od paljenja cigarete. Normalno je da se na takvim sedistima ne moze 
zaspati, cak ni dremnuti, jer postoji realna verovatnoca da se samo stropostas na pod i sa 
sputanim rukama - dobro ugruvas. Brat i ja cutimo i kao da se u mislima utrkujemo ko koga 
vise zali u ovoj situaciji. Ako pri nekom svetlu i vidimo jedan drugom oci, obicno odustajemo od 
duzeg gledanja. 

"Spava ti se?", tiho pita. 

Klimam glavom. 

A da se naslonis na mene? 

Znas da ne mogu da spavam sa socivima. 

Sto ih ne skines? 

Ne znam, bojim se da mi ne ispadnu. 

Koji minut kasnije ipak odlucujem da ih skinem, jer osecam kako mi oci oticu od dugog 
nosenja tih mojih tvrdih sociva. Desno sam uspesno uspeo da naciljam u dlan leve ruke, ali 
kod drugog je marica naletela na neku rupu, socivo je promasilo dlan i zavrsilo u mraku oko 
mojih patika i one kese sa jabukama. 

Mili je oduvek bio strasno pogoden torn mojom velikom dioptrijom. Minus sest. Patio je 
zbog toga vise od mene. Secam se i zasto. 

Braca se, kad su sama, i svadaju i potuku ponekad. Ja, zbog razlike u godinama, nisam 
imao sanse u nekom fizickom obracunu, pa bih pribegavao, kad take zaratimo - nekoj uvredi. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Kad smo imali osam, odnosno trinaest, meni je njegov pubertetski nos delovao podesan za 
uvredu. On je na moje: "Nosonjo!" samo nemo prolelujao ispred svog lica sa cetiri prsta, sto je 
trebalo da znaci: Com, kol'ka vidis prsta? 

Nazalost, odrasli smo u podrugljivoj sredini gde se lako zigosu ljudi, a tesko pokazuje 
ljubav. Ima u romanu "Ratna sreca", Mihaila Lalica jedan tacan opis nasih ljudi. Nadam se da 
bi mi ovaj veliki pisac oprostio sto cu ga parafrazirati: 

'Slabosti' se kriju... slab vid da te ne nazovu Com, a potomstvo Corovici '. . .Ne smije se 
pocesati kad ga zasvrbi, jer bi ga mogli nazvati "Ceso" Hi "Sogalj"; a ne dao mu Bog da se 
zaplace na zeninoj sahrani, neko ce pomisliti daje tu nesrecnicu za zivota i VOLIO... 

Nas dvojica se tako izvredasmo, ali je mene, valjda, zbog neznijih godina to vise 
zabolelo. I on je to video. I nikad to sebi nije oprostio. Mislim, nikad mi nismo o tome 
razgovarali, ali on je to jasno pokazivao. Vise je od mene brinuo kad ne mogu da ujutru 
pronadem naocare i bio je presrecan kad sam dobio kontaktna sociva. A to je, tada, 1976-e 
bila velika stvar. I skupa. Ali, kako su moji mislili da cu, ako moja kratkovidost nastavi da raste 
torn progresijom, za koju godinu oslepeti, nisu zalili da urade sve, ne bi li mi spasili oci. 

Ne znam gde je socivo zavrsilo. Nisam hteo da od toga pravim dramu. Imam naocare i 
sta cemo sad o tome? Ali, njemu nije bilo svejedno. Kad nekog dobro poznajes, onda kao da 
mozes i da pratis tok njegovih misli. A, ako je taj neko jos i tvoj rodeni brat, onda je 
verovatnoca da ces taj tok njegovih misli sigurno i dobro rekonstruisati - mnogo veca. 

On sad misli: 

Ja sam mu predlozio da skine sociva, on me poslusao i sadjejedno izgubio. 
Ja mu u mislima odgovaram: 

Mili, nemoj da se osjecas krivim, ionako bih nocas morao da to uradim. 
On cita moje misli: 

Da, ali bi to uradio, kad stanemo nede, Hi u nekom drugom dijelu puta. 
Nemo odmahujem glavom: 

"Mislis daje ono maloprije bilajedina rupa na putu od Beograda do Spuza?" 
On i dalje klima: 

Dobro, batali, molim te. Znam da sam ja kriv. 

Zasto si ti kriv? 

I za ONU nod sam JA kriv. , misli moj brat. 

Sta si ti to lose te noci uradio? , gledam ga zapanjeno. 

Mogao sam da te nagovorim da odemo na neko drugo mjesto... ne znam, ja znam ove 
ljude, ove probleme bolje od tebe, ti si tamo u Beogradu, ne znas ove ovde. 

I zato si TI kriv? , ne mogu da verujem sta mu nalazim u glavi. 

Malo li je? Sad bi ti bio na mnogo Ijepsem mjestu i u boljem drustvu. 
Naviru mi suze na oci: 
"Bolje drustvo od tvog ne bih trazio, a mjesto sam sam nasao. " 

Nasu pricu u mrklom mraku remeti komandir s pitanjem : 
"Lausevici, sto ste se ucutali? Jesmo gladni, zedni, oce piski, kaki... jebe nesto? 
Jesmo prosli Valjevo? , gledam u mrak. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Jos je noc. Spuski zatvor. Procedura ulaska i izlaska iz zatvora je valjda smisljena kao 
deo torture. Brat i ja stojimo ispred prijemne sluzbe, cekamo da sa dezurnim nadzornikom 
obavimo razgovor. Pored mene je neki hipik, Dzevdet iz Ulcinja. Amanetno mi sapuce: 

To nije bila moja nafta." 

Klimam glavom. Cekamo. Spavamo, stojeci, vezani. Posle obaveznog intervjua, krecem 
u istu sobu, l_2. Zbog istrage, ne smem da se pozdravim s bratom. Trepnusmo, razumesmo 
se. 

Jutro. Pijem kafu sa Nikolom. Zali mi se: 

"Boze, kako je ovde nekad finog svijeta dolazilo, ima' si s kirn da prosetas, o necemu 
pametnom da popricas. Ovo danas? Zaro? Strasno. Straaa-sno! Toliko se olosa na jedno 
mjesto jos nije skupljalo! 

Volim da ga slusam, ali u ovom trenutku ne znam da li to sad on preko mene salje 
poruku nekome u sobi, ili je to samo posledica lose partije preferansa sinoc. Ne zelim posle 
teske noci i takav dan. Odvracam ga od njegove teme, pricajuci mu kako sam u kesi sa 
jabukama iz CZ-a jutros nasao svoje kontaktno socivo. 

"Ma, jesi li, Zaro? Daj da te vidim!", tera me da ustanem, pa me razgleda kao da 
isprobavam novo odelo. 

"A, dobar si. Dobar! , grli me, zbunjenog. A, pogani pricaju da su te dvaput skidali sa 
vjesala , zasuzise mu teske oci , pas im se mesa napoteza'. Imalo me srce okinut'. 

"Dobar sam, Nidzo, dobar", tapsem ga, tisim glasom. Prihvata ponudenu cigaretu. 
Sedamo na njegov krevet ponovo. 

"Tacno je to, Nidzo, sto si cuo, ali nijesu ti rekli detalje..." 

"Zaro? 

"Objesio sam se ja vec iz prvog pokusaja, nego sam na zahtjev publike to morao da 
ponovim. 

Nikolin smeh se prosirio i na ostale u sobi. 

Deset sati i deset minuta. Za zatvor to je vec duboka noc. U sobi vlada idilicna 
atmosfera. Casceni smo produzetkom svetla za jos sat vremena. Samo nas je petoro u sobi u 
ovom trenutku. Njih cetvorica igraju preferans i mislim da je samo pitanje minuta kad ce ovaj 
mir da se razbije u paramparcad. Obicno se partija zavrsi kletvama i obecanjima da vise nikad 
nece sjest' zajedno. To je i razlog sto mene nikad nisu uspeli da nagovore da igram. Medutim, 
nocas dolazi do promene. Partija se privodi kraju sa visokim uzajamnim uvazavanjem. Samo 
sto se ne persiraju. Mislim i da znam razlog. Sutra je poseta. Niko ne zeli sa losim emocijama 
pred svoje. 

Zivimo od cetvrtka do cetvrtka za tih dvadesetak minuta gledanja kroz plasticni paravan 
s rupicama. Ponekad ne verujem da sam i ja tu. Kao da neko drugi zivi moj zivot, hoda mojim 
koracima, sanja moje sne. (Iz jedne pesme moje Branke) 

Cekam. A sta je drugo zivot nego cekanje smrti? 

Kao u nekom Cistilistu. Kao u velikoj cekaonici osluskujemo spoljasnjost. 

Vrlo precizno u svesci koju mi je poslala sestra belezim svaki datum, posetu, promenu. 
Kao da ce zbog te pedantnosti sve biti manje bolno. Kao da ce ta urednost skratiti Vreme. A 
ovde sve traje... Od posete do posete. Od podizanja optuznice do sudenja. Od sudenja do 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



drugog, jednom do presude. Onda do zalbe, jedne, pa druge. Do skracenja. Do ludila. Do 
trena kad se izgubi mera za vreme. 

Sad znam, ko god je usao ovde, vec je kriv iz jednostavnog razloga sto je on mali, a 
drustvo je veliko, kao u onoj mojoj decijoj predstavi o kosmosu. Njegovo je vreme veliko. Jer je 
on mali. A dzinu je to tek milisekunda i nece se, valjda, taj dzin baviti sitnicama. A, uostalom 
kako taj dzin uopste moze i biti svestan naseg postojanja? 

Septembar, jutro... 

Kad ce Valjevo? 

Tek je osam. Napolju je predivno. Kao kraj aprila u Beogradu. Kao rano ustajanje u 
neku studentsku nedelju. 

Terazije su polupuste. AH ja - necu kupiti POBJEDU u kiosku kod Terazijske cesme . I 
necu popiti tursku kafu u basti Hotela "Moskva". Ne citam ni beogradske novine. Ipak, vidim po 
okolnim kioscima da je na svim naslovnim stranama dnevih listova - ista vest: DRUG TITO SE 
VRATIO IZ KOREJE. NEZAPAMCENI DOCEK VELIKOG PRIJATELJA KOREJSKOG 
NARODA. 

Zastoje "Moskva" vazna? 

Zato sto smo se tu, ispred "Moskve", kod Terazijske cesme svake veceri od 
devetnaestog januara 1979-e, do desetog aprila 1982-e, tacno u sedam i petnaest, sretali 
Maja i ja. I ti casovi glume na FDU, kod profesora Miroslava - Minje Dedica, zbog nase ljubavi 
nisu smeli trajati duze. Zbog Maje. Dobro. 

Ja sam na Terazijama, preko puta, jer mi je "Moskva" uvek delovala neosvojiva. I nikad 
nisam usao unutra za sve te cetiri godine. E, tu sam sebe poredio sa Bonapartom i Hitlerom. 
Od ovih zestokih momaka me je, ipak delilo i odsustvo ambicije, kad je Moskva u pitanju. 
Makar, ova beogradska. Tu sam, preko, u Express restoranu, pored hotela "Kasino". Odatle 
gledam na "Moskvu" i na njene Crnogorce. Ne poznajem ih. Ljubo Dapcevic je sva moja 
beogradska Crna Gora. Nedelja je. Strpljivo studiranje, prijatna neizvesnost karijere i bezbrizna 
ljubav sa Majom, buducim profesorom arapskog jezika. 

Danas sam pozvan kod njene None na rucak u Majke Jevrosime 19. Pohovani teleci 
mozak sa tartar sosom. Kao aperitiv, pijem sa gospodom Lenkom casicu Rubinovog "Vinjaka", 
a u toku fenomenalnog rucka slusam ponovo pricu o njenom ocu koji je 1928-e godine osudio 
Josipa Broza Tita, kao teroristu u onom "bombaskom procesu". Njena skripava prica se 
povremeno zaustavlja, ne bi li dosla do daha od kaslja, pa opet nastavlja, uz novu cigaretu, sa 
pricom o njenoj porodici Arneri, sa Korcule, o bratu Rafu ... 

Kasnije ljubazno odbijam krempite, i - ustajuci, prihvatam njeno izvinjenje zbog odlaska 
na popodnevni pocinak. Zatim pokusavam da malko zloupotrebim atmosferu, uzivajuci sa 
njenom snebivljivom unukom u rizicnosti trenutka. 

Iste nodi gledamo Ibzenove "Aveti" u Jugoslovenskom Dramskom Pozoristu, nakon 
cega joj, posle drugog piva, u "Manjezu" objasnjavam SVE o teatru. Posle je pratim do Majke 
Jevrosime 19, jer Maja mora biti u jedanaest kod svoje None "da ne remeti zivot". Do 
jedanaest i deset, na stepenistu iste zgrade, bez lifta, stvaramo uspomene. Potomja, pateticno 
nesrecan, iz prizemlja cekam njenu ruku sa petog sprata, sto je dokaz da se vidimo sutra 
uvece u sedam i petnaest, kod "Moskve". 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Sezdeset i peti dan 

Prazan dan. Kao beli papir. Kao promasen penal. Mrtvorodence. Osvanuo glup, bez 
ideje i smisla i jos nikakviji se gasi. Jalovo vreme. 

Sa slobode na zatvorenike gledas kao na posebni, nizi sloj ljudi, nikad i ne pomisljajuci 
da bi jednom mogao da im pripadnes. Nasavsi se medu njima, otkrivas da su manje niski i 
manje opasni nego sto si ocekivao. Zato ti je sloj slobodnih ljudi, kojima si do juce i sam 
pripadao, postao mnogo dalji, ne verujuci niti da si ikad bio deo tog drustva, niti da ces se ikad 
vise vratiti medu njih. 

Sedamdesetog dana dobijamo optuznicu. Imam utisak da je tuzilac bio na nekim teskim 
drogama pisuci ovaj papir. Pise da smo OBOJICA izvrsili krivicno delo ubistva vise lica i teskog 
ranjavanja! Sve sa umisljajem! Nalazi lekara iz Beograda jos nisu stigli, ali tuzilac vec zna da 
smo, u trenutku vrsenja dela, bili potpuno uracunljivi. "Sociva mi se nisu morala pomeriti od 
udarca u bradu, a i da jesu, sasvim bih dobro video sve oko mene". 

Zelim samocu i samicu. Odjednom, sve oko mene deluje tako iritirajuce. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVANAESTA GLAVA 
IZA ZATVORENIH VRATA 



rri skiljavoj svetlosti jedine od nekad tri planirane sijalice, pocinjem ovaj jutrosnji zapis. 
Napolju - kisa i depresivni polumrak jeseni. Svi su sebe naterali da se posvete necemu, makar 
i besmislici. Neko cita, ili samo bludi u ta slova. Drugi spavaju, ili se pretvaraju. 

Iz sobe pored, dopire jeziva buka. Obicno igraju corave bake. Malo grublju varijantu. 
Letos, u vreme onih velikih vrucina, iz iste sobe su pored buke, dopirali i krici. Svu vodu koju bi 
dovukli sa setnje iz dvorista bi prosuli po sobi i onda plivali. 

U toj sobi je i jedan od Rumuna. Mario ga zovu. Natuca malo talijanski. On, i jos 
nekoliko njegovih sunarodnika, u zatvoru su uglavnom zbog sitnog sverca, ili ilegalnog 
prelaska granice. Jugoslavia im sada sluzi kao tranzitna zemlja, koja je nekad, doduse, bila na 
zapadu, ali je poslednjih godina, nazalost, postala istocnija i od njihovog istoka. Bez namere 
da se tu duze zadrzavaju, a bezeci nekad od rezima Causeskua, sada od nove vlasti, 
nesrecno ulovljeni, ovde deluju veseliji od ostalih zatvorenika. Nadaju se da ih nece vratiti 
nazad u Rumuniju i sebe ponosno smatraju politickom emigracijom. E, sad, Boze moj, ako se 
na torn trnovitom i neizvesnom putu ka zapadu i ukrade neka kokoska, valjda ce Sud razumeti 
da niciji stomak nema ideoloskih predrasuda i da radi na nesto prizemnijim frekvencijama. 

Svi Rumuni, pa i Mario, gledani su sa simpatijama ovde, ali i sa one crnogorske visine. 
Bio je sluga u zatvoru, posilni i strazarima i robijasima. Sitnije popravke, usluge, pozivi za 
posete, bacanje dubreta, trckanja za vodu... 

A, nece , 'dati-ni-da-jaki-Bog', neko od nasih ic' za vodu? , definise situaciju nadzornik 
Rajko. Ili, isti on: 

Ko da vi o'cepi nuznik? Ako cu, pomamio se zvat' ikoga! Evo, pitajte Rumuna, ako ce 
on da vi to ucini, inace, ne znam sto da vi recem, trpite se s velikom nuzdom! 

Dobijao je Mario cigare i hranu od svih. Ako bi ponekad postojala sumnja, da li nesto 
baciti ili pojesti, dilema se prelamala resenjem - dacemo Rumunu. 

Nikad nista nije odbijao, niti probirivao. Da li iz straha da bi nekim komentarom 
poklonjenog izgubio mogucnost nastavka saradnje, ili, iz nekih samo njemu znanih razloga, ne 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



znam, tek, kad god bi cuo: Mario, vieni qua! , spremno bi odizao donji deo prljavog zutog 
dzempera, jedine preostale uspomene iz domovine, kao da javlja: "Trpaj, sve nosim!" 

Isao je uglavnom bos, pa i nije neko cudo sto su mu se cesto desavali napadi 
tuberkuloznog kaslja za koji Mario nije bas mnogo mario. Bledozutog, ispijenog lica, sa sitnim, 
ali bistrim i lukavim ocima, imao je skrivenu biografiju. 

Osjecam da je radio kao zigolo , tvrdi nas Bosko, specijalista za seksualne nedoumice. 

Devetog septembra je u njihovu sobu dosao Dzevdet iz Ulcinja. Doveden je zbog 
sverca sest kanistera nafte iz Albanije u Crnu Goru i bacen je u osinjak, jos uvek nesvestan 
mesta u koje je prispeo. Sverc, privatni, u Crnoj Gori, je strogo zabranjen. 

Odmah po dolasku, Dzevdetu su sobni drugovi obrijali glavu, ubedivsi ga da je to 
obavezna procedura. 

Na prvom pojavljivanju na krugu, Dzevdetova snezno-bela cela je bila pocascena 
arlaukom sa velikog broja prozora. Jasno su se videle i krvave brazde, koje su se ubrzo 
inficirale, a jos uvek zestoko septembarsko sunce je ucinilo da, za par dana, cela njegova 
glava poprimi neku plamenu boju. Bolno je bilo i gledati ga kako se, uzarenog i nepravilnog 
temena, sa jednom kracom nogom, tesko lomata pistom ne bi li izdrzao setnju, za koju mu je 
receno da je jednako neizbezna. Naravno, sve je bilo smisljeno zbog zabave i iz ciste dokolice. 

A onda se jednog dana nije pojavio na krugu. Ni drugog, ni treceg. Nije bilo ni Maria tih 
dana. Raspitivali smo se kod njihovih iz sobe, ali ovi nisu bili voljni da pricaju o njima. A, onda 
je jednog dana neko video u hodniku Maria, sa ufasovanom glavom i izubijanim licem. Kako se 
u zatvoru nista ne moze sakriti, jer intima ne stanuje ovde, saznali smo sta se dogodilo. 

Mario je jedne veceri, uz bucno navijanje ostalih, krenuo da izvodi striptiz, da bi se sve 
zavrsilo prisiljavanjem nesrecnog Dzevdeta da ustima odradi ono sto je Rumunu vec bilo 
dojadilo da radi rukom. To je, naravno, ispraceno odusevljenjem cele sobe, dok se odjednom 
nije probudilo, napokon, i nesto ljudsko kod jednog od zatvorenika. Otrgao je Dzevdetovu 
glavu iz Rumunovih ruku i onda pesnicom posred nosa siledziji prekinuo zadovoljstvo. To kao 
da je bio znak i za ostale iz sobe, pa su se pridruzili u premlacivanju. Kazu, da ga je od smrti 
spasao Dzevdet, koji je klecao sa strane i povracao. 
Stani, stani! Ubiste ga, stani! 

Dzevdet je ubrzo pusten, jer se dokazalo da ono stvarno nije bila njegova nafta, a Maria 
su prebacili u bjelopoljski Istrazni zatvor. 

Sedamdeset i sesti dan 

Nacin na koji Nikola gleda ljude posle gubitka sina navodi te na pogresnu pomisao da 
on gotovo mrzi tudu srecu, mir i decu. Zapravo, on saoseca vrlo sa nesrecom, sa tudim jadima 
i kao da mu jedini prijatelji mogu postati njemu slicni gubitnici. Kao da su srecni ljudi neke 
druge rase, njemu toliko strane, dok njegovoj mogu pripasti samo odabrano nesrecni, 
beskrajno tuzni, kakav je i on postao. Ima jedna crnogorska izreka "Ne trazi pjevidruga, nego 
placidruga". 

Evo ga Nikola, dolazi u sobu, miran, cak nekako cudno veseo. Nisam mogao da to ne 
primetim: 

Sto je bilo, Nidzo? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Na ovo je usledio jedan ravan odgovor: 
Potvrdeno mi je dvaes' godina. 

U torn trenutku sve je stalo. I nasi poslici po sobi i velika trajanja svih nas ovde, 
zatvorenih. Cisteci siroko rukom neke mrvice sa zategnutog kreveta, Nikola je jednakim 
glasom dodao: 

Migo im je uteka'. 

To je, naravno, makar za trenutak, izazvalo radosne komentare. Odmah su Migu 
pripisani epiteti: 

Strasan je Migo! 

Legenda, sve je on to odavno proracunao. 
Kompjuterje to! 
On se pravio da ima te bolesti. 
Iz bolnice, Nidzo? 
E-e. 

Nikola je zauzeo svoju uobicajenu lezecu poziciju, dohvatio neki casopis sa njegove 
kasete i mirno krenuo da lista. 

Svaka mu cast! Legenda.", neko iz tisine odade jos malo pocasti za Miga. 
Kralj! , slozi se Bosko. 

Malo kasnije vise se nista novo, ni laskavo nije moglo izmisliti za odbeglog, meni 
znanog samo po zatvorskim pricama, kralja Miga, pa smo se, opet, svi cutanjem vratili 
Nikolinoj pravosnaznoj presudi. 

Nikola se, lezeci, toboze ozbiljno zainteresovao za svoj ilustrovani casopis. Ovde si 
obicno upucen na taj svoj prostor koji je oivicen nogarima tvog kreveta. Tu sedis, lezis, onda 
malo ustanes, pa sednes i na kraju opet legnes. Ponekad se ode u goste kod nekog. AN, kako 
se u tako skucenom prostoru ubrzo zasitis svega, tako se i ta gostovanja vremenom proreduju. 
Sada su uglavnom svi, a ima nas osam u ovom trenutku, u svojim caurama, okupirani kobajagi 
malo pre prekinutim radnjicama, a u stvari zaneti Nikolinom presudom. 
Dvadeset godina! To je necije celo prisustvo na ovom dunjaluku. 
Balsa, tu zbog nasilnickog ponasanja, ce tek iduceg meseca napuniti toliko. Doveden je 
u nasu sobu pre nedelju dana, na Nikolinu intervenciju zbog jednog dalekog kumstva. Do malo 
pre je radio trbusnjake na krevetu. Sad je presao na pod, radi sklekove. Crven u lieu tesko 
odbrojava: 

sedamnaes , osamnaes 
Nikola ga gleda krajickom oka. Pa, nasavsi nesto vrlo zanimljivo pri vrhu magazina koji 
lista, procedi: 

Pazi da se ne useres, Bale! 
Smeh je najbolji izlaz i iz ove muke bio. Balsa je prekinuo svoj trening, i brisuci se 
nekom majicom, dosao do Nikolinog kreveta i, jos uvek tesko disuci, pitao: 
Sto planiras sad, cika - Nikola? 
Nikolin odgovor je, kao i obicno, bio nemilosrdan: 

A, kuku mene, pa tebe je glava samo za preznojavanje. "Sto planiram"? A vazda li ja 
nadem da primim nekog suludnjaka u sobu, pa se poslije cudim sto mi se secer diga'! Sto 
planiram? Planiram da putujem na Mjesec! 

Kratak smeh je opet vrlo brzo zamenjen teskim mukom. Od kog se nema kud. 

U toj napregnutoj tisini prisao mu je Bobo, osuden pre par dana na dvanaest godina 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



zbog ubistva. Daje mu boks cigareta i upaljac koji svira prilikom paljenja: 

To ti salju moji, cika - Nikola. I - fala ti... za ove dvije godine... Ja idem u KP Dom. 
Mozda sjutra. 

"Dodi da te poljubim", raznezi se Nikola. 

Taj upaljac je odmah isproban. Svira Betovenovu Bagatelle u a-Molu "Za Elizu". Muzika 
traje dok je i plamena. lako smo svi nebrojeno puta culi tu melodiju, sad nam, u tisini ove 
mucne sobe, deluje kao spica naseg zivotnog filma. Bilo je nekog, velikog i pateticnog bola u 
torn trenutku u nasoj sobi. Bola izazvanog torn muzikom. Bola koji zblizava. 

Trenutak kasnije je neko ustanovio da upaljac nesto slabo krese, pa su svi pozurili da 
savetima, ili postojecim alatima otklone taj kvar. Bila je to nesvesna potreba da se pobegne od 
malopredasnjeg stanja knedle u grlu i da se bilo sta radi, ne bi li se odagnala i pomisao na tu 
opstu slabost. Zalicila mi je ta popravka na Rembrantov "Cas anatomije dr Nikolasa Tulpa". 
Grupni portret sa upaljacem, umesto sa lesom. 

AN i nas pacijent je ubrzo izdahnuo. Prvo je potpuno izgubio mogucnost davanja vatre, a 
onda je prestao i da svira. 

"Destregaste li ga, destregaste!", zakljuci nezainteresovano Nikola celu epizodu, 
listajuci dalje magazin. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRINAESTA GLAVA 
SAMO SE SE6ANJE SMATRA SREtOM 

Uanas, 14-og oktobra, 1993-e je odreden sudija koji ce presuditi u slucaju brace 
Lausevic. To je sudija Milic Mededovic. Dobijam i zvanican poziv za deveti, deseti i jedanaesti 
novembar, 1993-e godine, u 9 ujutru. 

Od juce nosim talisman Mister Ljubise.To je iscelitelj koji ima svoju emisiju na TV-u, i 
koji sve zna. Njegov talisman, na Brankino insistiranje, svi porodicno nosimo. Dozu nosenja 
talismana treba povecavati svakog dana za po jedan sat. Tu se ne bi smelo preterivati, jer 
prekomerno druzenje sa istim izaziva simptome slicne hipervitaminozi. 

U svojoj kolekciji amajlija imam i crni kamen, iz Novog Sada, koji odbija crnu magiju, a 
privlaci pozitivnu energiju. Zatim, tu je i mala trokrilna trojerucica, iz Hilandara i Bozovo malo 
srebrno raspece. Onda, pored je i veliki drveni krst od tisovine, kupljen u Budvi letos i osvecen 
u Novom Sadu, od jednog sledbenika Ucitelja Vatre, Raula Amona. Dalje, imam i prvi zub od 
mog Duke koji treba blago privijati na obolelo mesto. Posedujem, takode, i narukvicu od 
cetrnaestokaratnog crvenog konca jedne Dore i, koja se opet zbog svoje izuzetne snage i 
radijacije, sme nositi samo cetvrtkom kad su posete. U tajnom skrovistu, neposredno kod mog 
uzglavlja nalazi se i jedno drveno srce, koje se putem tajnog koda otvara da bi otkrilo dva mala 
lika, koja se uvek iznova iznenade kad otvorim srce. Trajni sam vlasnik i jednog piramidastog 
kamena, u ovim krajevima poznat pod imenom krs, ili bubulj, otkriven u okolini Manastira 
Ostroga, pa mu se pripisuju isceliteljska svojstva. Isti se ponosi cinjenicom da je jedino hladno 
oruzje u sobi, mada propoveda da bi, u trenutku takve zloupotrebe, bio u stanju da se u letu 
transformise u parce hleba, i to bez korice. 

Medu svim ovim relikvijama mirno sedi, crno-beo i mlad, Fjodor Mihajlovic Dostojevski, 
prekrstenih nogu. Presvucen je plasticnom folijom da bih ga sacuvao od buba i zuba vremena. 

Moguce da je u ovom nabrajanju i nesto propusteno, ali stvarno mogu da se pohvalim, 
otkad sam poceo da se koristim svim tim dostignucima savremene medicine, da apsolutno 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



nikakvu razliku ne osecam u odnosu na vreme kad sam ziveo u neznanju da takve stvari mogu 
da mi pomognu. 

Spremam se za spavanje. Jastuk groba moga je tvrd. Obicno se jastuk prilagodava 
glavi, ja glavu prilagodavam jastuku. Ujutru, umesto udubljenja na jastuku, gde je prebivala 
moja glava, pronadem udubljenje na glavi, gde je pritiskao jastuk. 



Sedamdeset i deveti dan 

Polegla trava na krugu. A on tezak. I dug. I usporen. Neprekidan, kao krug. Kao ja. 
Neko peva: 

"Na morskome plavom zalu..." 

Prati ga hor spuskih decaka, zvizdukom. I ja, u sebi. Opojni zvuk slobode. Za treptaj i 
sum srca. I jos krace. Strah. Hoce li me biti za neki jos treptaj. Stereo strah u mojoj glavi. Kao 
igla jedna u centar centra za ravnotezu. 
Duvanski dimovi rezu mi grlo. Stezu srce. 

Na radio Zagrebu strepe od novog srpsko-hrvatskog rata. To je, posle ukidanja 
istoimenog jezika, ocigledno i jedina stvar koja se jos moze odrzati na neko duze vreme. Da, 
izgleda da se napolju sprema neki novi rat. Strasniji od ovih dosadasnjih. Krvolocniji, jer ce biti 
bratskiji od prethodnih. Ako su dosad ratovala braca od striceva i tetaka i braca po materi, ovaj 
ce voditi najrodenija braca. 

"Sto ti je oko tako duboko?" 

"Iskopao mi ga je brat, zato je tako duboko" 

Pobice se svi, svako sa svakim, zbog svaceg. Zbog niceg. Zbog gladi, zbog para, zbog 
ljubomore, zelenog dzempera, crnih ociju, zbog plave krvi, zbog neciste krvi, zbog tri prsta, 
zbog dva prsta, zbog druga dva prsta, zbog srednjeg prsta. Zbog Boga, zbog drugog Boga, 
zbog istog Boga, zbog rijeci i zbog reci, zbog mora i zbog gora. Zbog solidarnosti, zbog 
gluposti, zbog neznanja i primitivizma, zbog toga sto tako treba, a zasto tako treba, to niko ne 
zna, a ako neko ne zna, on nece ni da pita da ne bi ispao glup pred drustvom. Pa se i on 
smeje, iako ne zna u cemu je vie. Pa se i on bije, iako ne zna zasto. 

Zasto su nas napali nastradali momci? 

Ne verujem da su znali razlog. Nisu imali para da plate racun u kafani, pa da naprave 
frku? Mozda, ali ne verujem. Prosto, tako je trebalo. Tu im je na dohvat ruke onaj glumac 
Lausevic, prosto im se nudi, pa zar da prode, a da niko ne iskoristi tu priliku? Zamisli da mu 
sutra kazu: "Prolazio je onaj Lausevic pored njega, a on - nista! Da se makar nakasljao, 
podrignuo, prdnuo - ne, nista, pustio ga je da prode ...Pi! " 

I tako ce, naravno, biti prokazen, obelezen u svom drustvu. 

Hteo-ne hteo, vracam se na pocetak. I biva mi opet zao nesrecnika koji su, zbog niceg - 
izgubili sve. 

Dobio sam pismo: 

"...ja, vasa majka, molim vas da tog dana budete uredno i pristojno obuceni, ozbiljni i 
dostojanstveni. Ma kako se odvijalo sudenje, budite sva tri dana jednako raspolozeni, bez 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



promjene na lieu, bez naglog podizanja i spustanja glave (uvijek glavu gore). Nemate se cega 
stidjeti, ali ne treba se, tada, ni ponositi, jer velika se tragedija dogodila, i vi i mi bi sve dali da 
se to nije desilo... 

Uvijek, bez imalo uznosenja, bila sam ponosna na vas, ponosna sam i sad i bicu do 
kraja zivota..." 

Devedeset i drugi dan 

Sumorna subota sa suncem. Slicno sunovratu. Sklupcan smisljam smisao. Setio sam 
se: spuski smrad sa susednog svinjca svi smatramo sopstvenim sranjem. Smanjujemo se. 
Stiskamo. Samo se secanje smatra srecom. Stop. 

Ponoc je. Zaboravili su da nam ugase svetlo. Svi spavaju, ili se pretvaraju. Ja se 
pretvaram da mi se spava. 

Razmisljam o sudenju. Kao da sam vec tamo. Hoce li biti teze nego u Jugoslovenskom 
Dramskom Pozoristu, 30-og maja, 1990.? Hoce li mi dobacivati, pretiti? Bice to najveca bitka u 
mom zivotu. Pitam se, koliko zavisi od mene? Koliko ja mogu da uticem na njen ishod? Hoce 
li mi smetati, ili koristiti dok budem govorio sto sam glumac? Prvi put cu pred toliko ljudi govoriti 
svoj tekst, nenaucen. 

Prepricavacu, trenutno nalazeci najbolje reci, jedan banalan dan sa svim njegovim 
nezanimljivim detaljima. Krenuli smo od kuce, tada i tada, dogovorili se sta da jedemo, on je 
isao napred, ne, ja sam isao pozadi ... i tako par sati. Bice to najduzi i najtezi monolog u mom 
zivotu. Nece biti nikakvih reakcija publike.To i nece biti scena za nju, ili hoce? Ili samo za 
sudiju, koji je sada vlasnik nase slobode. Pa i zivota. 

Poslednje vece oktobra, devedeset i trece. Hladno je. Obucen lezim ispod tri cebeta. 

Mislim. O sebi. Hipohonderu. Asocijalnom. Nestabilnom. Depresivnom. Melanholicnom. 
Sebicnom. Nepredvidivom. Nezahvalnom. Zlopamtilu. Perfekcionisti. Promasenom pesniku. 
Nezavrsenom glumcu. Polutalentovanom slikaru. Netalentovanom pevacu. Potencijalnom 
taksisti. Erotomanu. Nikotinomanu. Bratu od tetke Upravniku Radomanu. Zatvorenom ocu. 

O sebi to mislim. Kao o osumnjicenom lieu. Kao pritvoreniku. Robijasu. Nenadene 
zrelosti. Neizivljene mladosti. Manijakalno-depresivnog tipa. Prepoverljiv. Nepoverljiv. 
Snalazljiv. Smotan. Zanimljiv. Dosadan. Recit. Cutljiv. Ubedljiv. Odgovoran. Nepouzdan. 
Tvrdoglav. Egocentrik. Povremen muz. Bioloski otac. Naivan. Prevejan. Preiskren. Luckast. 
Uplasen. Zbunjen. Politicki polupismen. Nacionalno poluneopredeljen. Demagog. Romantik. 
Banalne zavrsnice. Mastovit. Istrajan. Kratkog daha. Nepromisljen. Mazohista. Kitnjast. 

Daltonista. Pogresan ocenjivac ljudi. Nedovrseni poliglota. Skeptican. Sujetan. Ledenih 
nogu. Vrele krvi. Odan. Osetljiv. Netalentovan kockar. Skolovan sahista. Igrac sumnjivog 
valcera. Druzeljubiv. Neosvetoljubiv. Samostalan. Bez sociva ne moze da podsece nokte na 
nogama. Znaci - velike dioptrije, bez obzira na kratke noge. Nosilac vise ratnih i mirnodopskih 
priznanja iz oblasti kerebecenja pred puno ljudi. Promenljive srece i frizure u zivotu. 

Suicidan. Voli da nosi crno. Muromant, neizleciv. Barokni tip. Licnost renesanse. 
Cistunac. Przi povremeno dobru kajganu sa slaninom, sa i bez origana. Dobar, cak 
natprosecan resavalac ukrstenih reci. Uvek namesta i koriguje usta dok isprobava nove 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



pantalone. Nosilac sesira u sezoni 1992/93. Dva puta nosio rep u zivotu. Mitoman, alazon. 
Mistifikator. Oponent. Dobar polemical". Operisan od slepog creva, krajnika i sluha. Cekac 
boljeg zivota. Pacifista. Veliki hrvatski glumac. Nesto manje srpski. Crnogorski, za sad nista. 
Putnik po puno sveta. Voli Argentinu i Makedoniju. Ne voli zeleznicke stanice. Izbegava 
koncerte Stinga i "Bijelog dugmeta". Na ostale ne odlazi. Ume, ponekad, u bilijaru da ubaci 
crnu kuglu u srednju rupu. Ponekad, ne. Reumatican. 

Voleo SFRJ i plakao kad su makli F. Voleo Tita, kao svi sto su ga voleli. Vise od tate i 
mame. Kad je ovaj umro, isao da ga vidi i suzio kao i svi. Danas ne moze da veruje da je u torn 
mimohodu ucestvovalo samo nekoliko ljudi. Ostali su svi slavili kod kuca sto je Marsal napokon 
crk'o. Nikad nema ideju gde bi mogao da slavi Novu godinu. Ove godine je na vreme 
rezervisao mesto. Uhvacen par puta da cita Politikin ZABAVNIK. Pravdao se cinjenicom da je 
Dostojevskog vec dvaput procitao. Dugo vremena, u strahu od rata, tajno kupovao konzerve. 
Kad bi ostajao sam kod kuce, brojao ih i posle gledao pornice. Uvek je priznavao samo drugi 
porok. Zna puno stihova, pogodnih za udvaranje, uz mirisljavu so i svece. 

Tajno voli Klaudiju Sifer, a javno trazi Milosevicevu ostavku. Nameravao da upise skolu 
okretnih i juznoamerickih igara, karate, esperanto, ali se u poslednjem trenutku zadovoljavao 
cinjenicom sto moze da prati devojku do kursa za naucne i strucne prevodioce. 

Ponekad se folira slusajuci ozbiljnu glazbu. Neozbiljnu nikad ne slusa. Savete, vrlo 
retko. Samo ako mu odgovaraju. Ljubomoran. Tradicionalan. Konzervativan. Nervozan je. 
Cesto ga zaticemo u besmislenoj setnji tamo-amo i obratno (amo-tamo), sa rukama na ledima, 
ili u dzepovima. Nikad ruke ne drzi napred dok seta. Bilo bi nepristojno, a i neprakticno. 
Napisao je naucno-fantasticnu pricu "Put na sunce , ali je ZABAVNIK nije objavio. Od tada sa 
indignacijom preskace sve SF-rubrike. A voli przenice. I salate, razne. Pravi divan pire. 
Palacinke, takode. Jednom je u letu uspeo da dve palacinke prebaci iz jednog tiganja u drugi. 
Nikad vise kasnije nije ponovio taj podvig. Poznaje licno Nadu Topcagic i Liv Ulman. Obozava 
filmove strave i uzasa. Gleda ih ubrzano, ili bez tona. Donji pritisak mu naginje gornjem. 
Rasipnik. Ponekad tvrdica. Negira i jedno i drugo. Zaboravan. Voli mandarine i da zavrne 
rukave od rolke. Prvo mu zao, zbog dece, drugo mu brane. Kad ostane sam, nekad rukave od 
rolke zavrne do ramena i bude bleskasto srecan. 

Boji se aviona i iz istih razloga ne jede nista sto leti, cak ni zimi. Pretvara se da se 
razume u strane muzicke sastave i ocajan je kad mu ne veruju da je grupa "Swingersingersi" 
zaista postojala. Prevrtljiv u dijalektici i dijalektima. Uvek govori jezikom sagovornika. Zeljan 
znanja. Bio jednom zirant i bio strasno ponosan. Pasionirani posmatrac dunje na ormanu. 
Bezboznik. Sledbenik kosmickih religija. Veruje Nostradamusu i Denikenu. Navijac 
reprezentacije. Upoznat sa aktuelnom politickom situacijom, kod nas, a i sire. Znao je, do 
skora, koji je glavni grad Obale Slonovace. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRNAESTA GLAVA 
OTAC 



roseta. Otac je opet zadrzavao suze i pokusavao da mi necim ugodi. Nudio mi je 
njegovu tamnozelenu hemijsku olovku, pa futrolu za naocare... Ta olovka je, mislim, starija od 
mene i njemu predstavlja mnogo vise od bilo kakvog skupocenog naliv-pera. Posle mi bi zao 
sto je ne uzeh. Dosao je sa stapom koji sam mu doneo pre godinu dana iz Sevilje, iz Spanije, 
odakle je on meni pre dvadeset i pet godina doneo cipele, koje sam smeo da nosim samo u 
finim prilikama. Kako nije bilo finih prilika, nisam ih nikad obuo. 

Kroz glavu mi prolece jedno secanje iz Sarajeva, zime, 1987-e. Svake nodi, posle 
snimanja, umoreni, odlazili bi u provod, jedan musliman, Faruk (Pi rag id), katolik Day or (Koric), 
pravoslavci Brana (Vranic) ija. Radili smo TV - dramu "Rimski dan", Miodraga Zalice. 

O njihovim veroispovestima, i svojoj, tada nisam razmisljao. Nisu ni oni. To je moja 
naknadna i nakaradna religijska analiza. Izvinjavam im se. A ubedjen sam da sam, od sve 
cetvorice -ja bio najekstremniji vernik. 

Nisam zbog toga poceo ovu pricu. Posle obilaska "Sentade", u kojoj sam saznao da cu 
postati otac, prvi put, pa "Poste" gde bih se video sa mojim Tozom, Hi vec nekim od "JOKS- 
ovaca" (JOKS - Jebo ih Onaj Ko ih Sastavi), ciji sam bio jedan od najozbiljnijih kandidata za 
dopisnog clana, zatim posle posete Sultanu (sad pokojnom), prezivljavali bi jedino Faruk i ja. 
Vrana bi, u meduvremenu podlegao Minkinim carima. Davor bi odlazio kod svoje Ane, a nas 
dvojica ostajali da se desnoj obali Miljacke pohvalimo za nadene ideje u nasoj drami. 

Jednom smo do nekih studenih tri Hi cetiri ujutru, pricali o ocevima. Bila je zima, 87-e. 
Tu sam nit i hteo da pratim od pocetka ovog zapisa. OTAC. OCEVI. Faruk mi je tog februara, u 
smrznutom Sarajevu (Miljacka se nije dala) rekao: 

Postanes zreo, odrastes, tek kad izgubis oca. Dok god je ziv, ma kako star i nemocan 
bio, ta vertikala, samim svojim postojanjem, cini te neodgovornijim u zivotu, nepromisljenijim. 
Kao da uvijek mozes reci: "Otacje tu, moja sigurnost." I tek kad ga izgubis, postanes svjestan 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



da si sad ti na vrhu te vertikale, da nemas prava, ni da vise, makar u ocima, trazis onu podrsku 
koju si imao, kao i pomoc i razumijevanje od svog oca. Tek tad, valjda, postajes svjestan da si 
i ti neciji otac i da u tebi sad neko nalazi ono isto pokroviteljstvo, mada si, vec necijim ocem 
odavno postao." 

Ovih reci sam se danas setio, gledajuci oca, vec ostarelog, sedamdesetosma mu je, 
kako se bori sa svojim zivotom, ne bi li nam produzio tu tako potrebnu podrsku koja se ipak 
vise nicim nece moci nadomestiti. I osetih odjednom uzasan stid sto sam ga jednom davno 
kao dete optuzio za kukavicluk. Stid, sto sam i nedavno nanovo posumnjao u ispravnost 
njegove odluke, da 1942-e godine ne spasava oca, sa dva metka, od dvadeset Nemaca. 

Faruk je negde neposredno pre snimanja ostao bez oca i, mada vec u zrelim godinama, 
nije se postideo da mi priblizi svoje tugovanje. 

A, opet, setih se i Sartra: 

"Postao sam Slobodan tek onog dana kad sam ostao bez oca!" 

Otac dolazi u svaku posetu. Tesko hoda, ali cetvrtak ne propusta. 

Uglavnom je bezao svojom profesijom od nas, njegove dece. Kad se Branka upisala u 
prvi razred osnovne skole "Njegos", on je presao u cetinjsku Gimnaziju da tamo predaje 
istoriju. Kad je ona prispela do gimnazije, on je, prethodno dovrsivsi Filozofski fakultet u 
Sarajevu, prihvatio mesto upravnika Drzavnog muzeja Kralja Nikole. 

Sklanjao se i preko leta. Mi smo sa majkom, sekretaricom one iste osnovne skole 
"Njegos", letovali godinama u cetinjskom odmaralistu, u Becicima, dok bi se on sam u 
septembru ukopavao u ulcinjski pesak. Imamo dve Hi tri porodicne fotografije. 

Ljubavi je sigurno imao uvek za nas, ali je podrazumevao i precutkivao. Bio je uvek 
ozbiljan, zabrinut zbog politike. Zbog rata u Izraelu je 1967-e nakupovao silno brasno, bojeci 
se novog svetskog haosa. Posle je bio neizmerno srecan kad se brasno - cekajuci rat, 
ucrvljalo. Svoju briguje prenosio i na majku, koja nasje uvek cuvala kasnih sati i ranih ljubavi. 

Gledam ga. Kosu je uvek cesljao na gore, sto mu je jos vise isticalo ionako visoko celo. 
Nekako tesko komuniciramo. Hteo bih da ga zagrlim, ali znam da bi nam obojici posle bilo 
neugodno. Mi smo se u porodici kratko grlili, jedino pre, ili posle duze odvojenosti. Ako se 
nigde nije putovalo, nismo se ni grlili. Najblizi sam ocu bivao kad bih mu skracivao kosu na 
vratu. Nije bio zadovoljan nekim bricom, a i plasio se povrede jednog mladeza. 

Imam mladez na istom mestu. 

Ubijam muvu dok lezim. Sletela je, odnekud, na moje koleno. Ubijam je preklopljenom 
jucerasnjom POLITIKOM i ne ustajem da pronadem les. Pristajem da noc provedemo zajedno. 
Mrtva muva i (mrtav) ja. 

Secam se stare prodavnice POLITIKE na Cetinju. Moj otac je citao samo te dnevne 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



novine. Radio je u njoj jedan stari gospodin, Vuksanovic, cini mi se, koji je toj radnji davao 
takav autoritet da sam se tada mogao mirno zakleti u majku, bez bojazni da cu ostati siroce, 
da je isti - autor POLITIKE! Ma, jos vise! On je bio i glavni reditelj svega sto pise u tim 
strasnim novinama, koje je otac svakodnevno brizljivo i zabrinuto studirao. Ponekad bi otac i 
podvlacio sa dve olovke, plavom i crvenom vazne stvari, a najvazniji i za zivot neophodni 
clanci bi se isecali i odlagali u njegovu biblioteku. 

Cesto sam odlazio po te novine. Smatrao sam da od blagosti i strogosti gospodina 
Vuksanovica zavisi i sudbina sveta, pa sam se sa velikim strahopostovanjem prema njemu i 
odnosio, svestan opasnosti da se moze razgneviti. I moj otac ce, onda, svasta procitati. 

Sav ostali svet je bio smesten iza nekih vrata odakle bi gospodin Vuksanovic, sa 
sesirom na glavi, dosao kad bi zacuo zvono koje bi zatreperilo dim bi neko prekoracio prag 
njegove prodavnice novina. 

Dolazioje uvek odsutan i zabrinut ija bih, ukoliko mi on sam ne bi pruzio ocev primerak, 
prosaputao: 

"Tatinu POLITIKU, molim Vas." Jedino sam tako tiho mogao da ne pomutim neke 
njegove namere u Izraelskom Hi Vijetnamskom ratu, za koje sam mislio da ih licno on vodi, 
tamo iza tih njegovih strasnih vrata. Pretpostavljao sam da su Kenedijevi, Niksonovi vojnici, u 
stvari njegove zelene igracke kakve sam ija imao, ali on je svoju igru stavljao u novine koje su 
brinule mog oca. Isti moj otac nije nikad mario za neku moju slicnu igru, pa sam zakljucivao da 
sa ovim cikom nema sale. 

Samo trenutno odsustvo volje, ili nesto jace? Kupleraj u srcu. Dijalektika. Zagonetka 
buducih dana i istovremeno ravnodusnost prema toj neizvesnosti. Kriza u Italiji. Bice skoro 
Treci svetski rat, pa sta? Cim su poslednji nazvali Drugim, znali su da ce biti i Treceg. Sto 
Drugi nisu nazvali Poslednji svetski rat? Hladno, racionalno, globalno promisljanje svetske 
politike. Kao o tudem filmu. 

To je i tvoj film, idiote! I ti ces biti kaznjen za lakomislenost. Stradaces! To te ovog puta 
nece mimoici. A bilo je dana i vremena. Sad je kasno. Sad imas samo sad\ Ne moras da mislis 
o danas jer ga nema, vec samo to jadno, minorno sad! Bedno kao i njegova duzina. 

Kad bih mogao, odavde bih samo secanje odneo. Da se ne zajebem ponovo. 

Ovde se brze stari. 



Sto i prvi dan 



Jutro. Za dvadeset i cetiri sata bicu pred mnostvom sveta. Neki ce biti zeljni krvi, osvete, 
drugi ce strepeti za Milog i mene. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



PETNAESTA GLAVA 
GALOPIRANJE DO GUMNA I NAZAD 



Oinoc je doslo do prekida struje oko deset sati. Ukljucio se agregat. Buka koju pravi 
ovo dostignuce nauke je nepodnosljiva. Kao da si u potpalublju nekog ogromnog broda, 
privezan usima za to tandrkanje. Napolju je besnelo uzasno nevreme. Spavali su samo nagluvi 
i drogirani. Jutros, teska maglustina pritisla citav Spuz. Prvi put otkad smo tu. 

Jedan vrabac nam je jutros usao u sobu. 

Vec obucen u odelo, otisao sam na setnju pokusavajuci da se usredsredim na ono sto 
me ocekuje. Jedno mi se stalno vrzmalo po glavi. Kako je na otvaranju Olimpijade u Barseloni 
onaj invalidni strelac uspeo da plamenu strelu ubaci u onaj graal i tako da znak da je 
Olimpijada pocela? Razmisljao sam jutros o njegovom strahu i neverovatnoj koncentraciji, koju 
je morao imati u torn trenutku. 

Odvezeni smo, sa lisicama na rukama, mracnom maricom bez prozora. Pre nego sto je 
zalupio vrata, jedan od komandira je dobacio: 
I bez razgovora! 
Mili ga je u mraku dopunio: 
Jer smo u istom djelu. 

Brza voznja do suda traje neobicno dugo. "Iz bezbednosnih razloga", kako mi je posle 
otkrio jedan komandir, nasa marica je isla nekim zaobilaznim putevima. Sudeci po velikim 
rupama i dzombama na koje smo nailazili, korisceni su neki seoski putevi. Pokusavam da 
Milom objasnim tehniku kojom se trenutno sluzim, kako bih sprecio sudaranje glavom o krov 
kombija, ili neko usinuce kicme. 

To ti je kao na konju kad galopiras. 
Marica povecava brzinu, kao da se utrkuju sa nekim. 
Ne smijes da sjedis, moras da se popridignes malo 
Ne vidim ga i ne znam da li prihvata moje instrukcije. Cuti. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Mili? 

E? 

Jesi dobro? 

Jahao sam magare ... jednom , cujem. 

U torn trenutku je marica naglo zakocila, pa sam udario glavom u metalnu pregradu koja 
nas deli od milicije, a Mili je zavrsio preko mene. 

Jesi li dobro? , sad Mili mene pita. 

A, ne znam, zveknuo sam se dobro! 

Posle ovog naglog kocenja, nas prevoz je nastavio nekim ravnim putem, tako da do 
dolaska pred sud vise nije bilo turbulencija. 

Ispred zgrade suda prosli smo kroz spalir inspektora i policajaca. Ulazak u sudnicu bio 
je popracen jednim jezivim unisonim zvukom koji je dolazio od ostecenih porodica. To je bio 
jedan bolni, neartikulisani jecaj koji je ubrzo nakon toga prerastao u kuknjavu, kletve i pretnje. 
Stajali smo mirni, ne pokazujuci da u nama kljuca nemir. Glavnu rec je vodio, cini mi se otac 
od Popovica koji je vikao na svoje, trazeci mir, ili da idu kuci, ako ne mogu da podnesu 
sudenje. Usput nije propustao da me predstavi: 

"Evo ga Artukovic!" 
(Andrija Artukovic je bio hrvatski ministar smrti iz Drugog svetskog rata, blizak saradnik Ante 
Pavelica, a imao je cast i da se sretne sa Hitlerom. Odgovoran je za smrt vise hiljada ljudi. 
Isporucen je, napokon, 1986-e godine, iz USA Jugoslaviji i osuden na smrt. Zbog bolesti kazna 
nije izvrsena, umro je u zatvorskoj bolnici. Skoro sam saznao zasto sam ja - Artukovic. Nekog 
je nase prezime Lausevic, asociralo na Ausvic, ovo na zlocin i tako smo dobili novo prezime!) 
Cuo sam i: 

"Ma, ti si mrtav covjek!" 

To je doslo od brata ubijenog Dragana Popovica. 

To nije bila sudnica s kraja dvadesetog, nego gumno iz sedamnaestog veka. 

Odgovarao sam nekih sat vremena na pitanja sudije Mededovica. Svedocio je i ranjeni 
Kovac. Drugacije sam ga zamisljao. Ispricao je mnogo kontradiktornih stvari. 

Povratak u zatvor je trajao mnogo duze. Mili i ja cutimo. Kao da vise i ne obracamo 
paznju na neravnine na putu. U jednom trenu sam uspeo da se sudarim sa enterijerom, onim 
istim mestom na glavi. Ispustih neki priguseni jauk. Izlazeci iz marice ispred zatvora, Mili nije 
odoleo: 

Sreca tvoja sto znas da galopiras, inace ne bi ziv stigao. 

102-i dan 

Na nastavak sudenja jutros odlazim nemirniji nego juce. 

Danas je ipak sve bilo malo civilizovanije. Culo se povremeno jecanje iz sale, ali 
onakvih dobacivanja i komentara poput jucerasnjih, danas nije bilo. Petoclano Vece je vec bilo 
na svom mestu kad smo mi ulazili, a nasi advokati su posljednji usli. Kasnije sam saznao da je 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



juce, posle naseg odlaska iz sudnice, Rajku Danilovicu preceno i da je psovan od rodbine 
ostecenih i da je morala da intervenise policija. Saznajem i to da su glumicu Svetlanu Bojkovic, 
Predsednicu Udruzenja Dramskih Umetnika Srbije, juce u sudnici psovali, a Jovana Cirilova, 
Upravnika Jugoslovenskog Dramskog Pozorista je Popovicev brat cak i pljunuo! 

Saslusani su i svi svedoci, sem R.M., koje jednostavno - nigde nema. To je konobarica 
koja je u predistraznom postupku za nas dala kljucni iskaz. Ostale dve, D.B. i B.S. su bile u 
takvom soku, da nisu mogle ni da stoje, niti da govore. Ipak su ostale pri svojim izjavama, iako 
je veliko mucenje bilo slusati ih. Ostala svedocenja su bila interesantna. Mladi A.J. je svoju 
izjavu poceo recima : 

"Ja imam bazen kuci", a zavrsio je time da me je "prepoznao (a bio je nekih trideset 
metara daleko) na ulici, iz filmova "Crni bombarder" (gde sam ofarban u plavo) i "Oficir s 
ruzom" (u kom sam stalno u uniformi, vojnicki podsisan), i vidio je da pucam na njega i ostale, 
i jedan metak mu je prosao pored glave". (Jedna od konobarica rece da su, prilikom naplate, 
uvek morali da izlaze na trotoar ispod ulicnih svetiljki da bi videli o kojoj se novcanici radi. 
Toliko na temu vidljivosti u kaficu.) Upitan da kaze s koje strane glave mu je prosao metak, 
A.J. je rekao: 

"S desne!" 

I ostali svedoci - ucesnici su bili nedosledni, pokusavajuci pred svima, a pogotovo pred 
rodbinom ostecenih, da ostave utisak da su i oni bili ugrozeni i napadnuti i kako su i oni svoje 
zivote stavljali na kocku, da bi spasli svoje drugove. Nadao sam se da cu saznati nesto vise o 
toj noci. Od ovih necu. Kasnije istog dana u Spuzu smo, prilikom slucajnog susreta sa jednim 
od advokata koji zastupa ostecene, culi: 

"E, sad mozete da ocekujete prosirenje optuznice". 

Naravno, to je bio ironican komentar na svedocenje A.J. 

Danas su u dnevnim listovima objavljeni opsirni clanci o sudenju. Jovan Dujovic, u 
EKSPRES POLITICI, prenosi na prvoj strani recenicu: "Ovo je mrtav covek!" To je i naslov 
preko citave stranice u unutrasnjosti lista. U clanku je preneo atmosferu iz sudnice, psovanje 
nas, kolega mojih i njegovih, da bi clanak zavrsio svedocenjem Kovaca 'da mi je bio okrenut 
licem, kad je dobio metak u zadnji deo tela'. 

Sto i cetvrti dan 



Lekari iz Beograda su zatrazili dodatno vreme da, u skladu sa, na pretresu saznatim 
pojedinostima, daju konacno misljenje o nasoj uracunljivosti tempora crimminis. Sud je to 
uvazio.Ni odbrana, ni tuzilac nisu imali primedbe. 

Umoran sam. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



N 



SESNAESTA GLAVA 
PO MENI SE NI&TA NE6E ZVATI 

a vestima Radija Crne Gore cujem tuznu vest. Umro je glumac Gidra Bojanic. 



Radili smo tri filma zajedno: "13 Jul", "Lazara" i "Smekera". Zajednicku scenu smo imali 
samo u ovom poslednjem. Secam se njegove treme kadje na snimanju doslo do panike ko da 
vozi tramvaj, koji treba da se zaustavi na par santimetara od moje glave. Njegova zena, 
Ljiljana-Ljalja (Kontic), takode glumica, je bila skolska drugarica moje majke, pa je to dodatno 
pojacalo njegovo osecanje odgovornosti. Bilo mu je drago kad sam ja presudio (kako je 
velikodusna bila ta ponuda producenta!) da to ipak on uradi. 

Scena je izgledala ovako: Moj lik, Pavle, mrtav pijan, hoce da se ubije i pada pod sine 
nailazeceg tramvaja, prethodno salutirajuci zivotu. Zoranu Amaru, reditelju filma, se dopao 
predlog da, padajuci na sine, upotrebim pad koji je kasnije na Fakultetu Dramskih Umetnosti 
kod profesora scenskih borbi Milovana Gadjanskog dobio moje ime. 

"Po meni se nista nece zvati". I tu smo brigu prebrinuli. Jedan strasan PAD je dobio 
moje ime. Kad vec nisam mogao biti upamcen po usponu, neka me pominju po padu. 

Taj pad sam zaista ja smislio, priznajem, mada, ko god je gledao kako to radim, 
smatrao je, u najmanju ruku, da nesto nije u redu sa mnom. Ima ona izreka: Cega se 
pametan stidi, time se budala ponosi! 

Ja sam take ginuo kao Julijin brat, Tibald, u Zigonovoj reziji "Romea i Julije", u 
Narodnom Pozoristu, 1982-e, trece...ne znam kolikoje predstava odigrano, mozda tridesetak. 

Nismo slavno prosli. 

Dok ovo pisem napolju se odigrava neka guzva. Tuca je u pitanju. Svi smo nahrupili na 
prozore. Meni je samo Mili na pameti. Ne, nije on. A ne vidim ni Nikolu na krugu. Umiren, 
vracam se na svoju postelju, dok ostali nacickani na resetkama paze da nesto ne propuste. 

Bife u Narodnom je te godine vec bio "napravio" podelu, gde sam za nekim stolom, Hi pri 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



sanku bio "viden kao Romeo". To je svakako imponovalo, mada, danas mislim da sam imao 
ludu srecu da se to ne desi. Romeo je jezivo nezahvalna, teska i neatraktivna uloga. Nisam 
siguran da bih ja uspeo ista da uradim od toga. Ulogu je igrao moj, godinu dana stariji kolega 
sa Akademije, Tihomir Arsic (Julija je bila Dragana Varagic). Meni dopade Tibald i najsvezije 
sto mi danas ostaje u secanju je da smo svi mi, zajedno sa Zigonom, sa velikom strascu usli u 
taj projekat. Mozda i neprimerenom strascu za Sekspira. Danas tako mislim. AH, tada nisam. I 
smatrao sam, a to ce me osecanje progoniti jos mnogo godina kasnije, da zivot bivajos samo 
veceras. Posle toga se moze umreti i nestati i sve to nije ni bitno, vazan je taj nocasnji trenutak 
poverenja i predavanja publici. 

U ime te velike strasti, zaista, smisljam na prvoj generalnoj probi, kad me Romeo 
probode macem, da uradim sasvim suludu stvar, da tako ukocen sa floretom u desnoj ruci i 
dugim bodezom u levoj, sebe zamrznem, sacekam par trenutaka dok se statisti i ostali ne 
odvoje od mene i onda kao sveca krenem da padam unazad, sa ispruzenim rukama ispred 
sebe, kao daska...kao dileja! 

Zalud me je dr Stanislav Zivkovic, gospodin kojije kao iskusni macevalac postavio nase 
borbe, molio da tako nesto ne radim, da time samo povredujem sebe. Nije vredelo. Mene je 
zahvatilo hipnoticko ludilo scene i ubedenje da mi se na toj sceni nista ne moze dogoditi. Taj 
tresak coveka - daske na premijeri, a i kasnije je uvek izazivao kolektivan sok u publici. Nikad 
nisam uspeo da saznam da li je publika dolazila da gleda akrobatu Hi glumca, budalu Hi artistu, 
umetnika Hi naturscika.. . 

Kako god, danas ...ziga ... /'... ne savetujem ovaj pad bilo gde, sem na debeloj, "zutoj" 
strunjaci, zar ne profesore Gadanski? 

Gde odoh? 

Elem, Gidri je moja odluka da on vozi taj tramvaj vratila samopouzdanje i. . . padoh ja - 
opisano, on rizicno i precizno zakoci tramvaj tik uz moju belu obrvu i, koliko se secam, to smo 
kasnije posteno proslavili. 

Lose se cutim. Eto, sad se ja, mladi glumac, docepah Gidre, legende, pa ko velim da 
ispricam nesto i o sebi. Sad me sramota. Oprosti, Dragomire. Nisam to hteo, ponela me 
gluma. Zajedno smo se i stideli i zavisili od iste. 

Bio je to veliki kauboj italijanskih "spageti westerna", gde je odigrao pet-sest glavnih 
uloga. 

"Arivederci, Anthony Gidra." 

Zavrsava se ovaj dan. Jedan dan vise u zatvoru. Jedan dan blize slobodi, ma kad bila. 

I jedan dan zivota manje. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



SEDAMNAESTA GLAVA 
NE ZALI SE ZLONAUMNOM - U£lNl6E$ MU DOBRO! 



roceli su sa grejanjem naseg zivotnog prostora, pa sve deluje malo podnosljivije. 
Napolju - severac i mrak. Sad u Argentini pocinje sezona kupanja. Kod nas izbori i po koji 
blesak noza za secu sve gusceg mraka. Palim svetlo i dalje unutra i tu ga ekonomicno 
odrzavam. Taj luc slabasno samo tinja, ali stitim ga od vetra i s velikom ljubavlju ga negujem, 
kao bebu. Kao redak pelcer. 

Noje nije u svoju barku odneo oganj. Ja u svoju - moram. Ako ikad ugledam kopno, ako 
se ptice jednom ne vrate, da razbuktam taj plamicak, da ogrejem jos nekog. A dotle ce se boriti 
da prezivi u meni, koji, okruzen odabranim vrstama, cekam kraj potopa. Noje je imao veliku 
prednost, spoznaju da ce ziveti hiljadu godina, pa je ta jedna godina provedena u barci dok je 
potop trajao morala delovati bezazleno. 

(S druge strane imao je privilegiju da, kao Izabrani, bude spasen, pa je taj provod u 
barci upravo bio i spasenje i njega i zene njegove, i Sima i Hama, i Jafeta, sinova njihovih i 
snaha i ostale mnogobrojne rodbine. lako su za vreme potopa bili pod potpunom blokadom, 
imali su vremena da se pripreme. Bog im je vrlo blagonaklono nagovestio sankcije, pa je Noje 
imao vremena da napuni zamrzivac. Snahe su vec ranije nakupovale zalihe "Pampers" 
pelena, jer, kad produ sankcije moci ce opet da se vole, a "a ko se voli - taj se mnozi", pa posle 
i sasvim prirodno - piski. 

Nece mi samo biti jasno u kom zivotnom dobu su odbacivali pelene? Kako su ziveli 
uglavnom tako po osam - devet vekova, mora biti da im je dacko doba trajalo negde do 
dvestote, a verovatno potreba za pelenama prestajala negdje oko pedesete. 

Ima jedno unuce Nojevo koje mi je odmah privuklo paznju.To je Simov sin, a zvao se 
Lud! Ne pise u starom Zavjetu da je imao poroda, iako za svu i rodenu bracu i bracu od 
striceva nalazim iscrpne podatke. Ja mislim da je lukavi Vuk Karadzic, prevodeci Stari Zavjet, 
to namerno izostavio, ne zeleci da ovom narodu otkrije njihovog praoca.) 

Vanredno stanje u zatvoru. Neko je udario Ouku, komandira i citava soba L-6 je zavrsila 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



u kaznjenickim celijama. Svi su isprebijani i narednih nekoliko dana i noci ce provesti sa 
lisicama na nogama i rukama, s tim sto su ruke dodatno vezane za dasku na kojoj se spava. 
Danju se daska podize i zakljucava pri zidu, a jedino cebe - uzima. Nema setnji, nema poseta. 
Zatvor je odlegao od krikova i batinanja. Razmisljam na cijoj li sam strani? Trenutni status bi mi 
nalagao da stanem u zastitu kolega, robijasa, a opet to ne mogu, jer ne opravdavam napad na 
Duku, jednog od najpostenijih strazara. 

A i kakvi god da su policajci, mi smo malo gori od njih. 

"Vreme je majstorsko reseto", ne znam cija je to mudrost , ali ja bih pre tog vremena, 
cije trajanje potpada pod neke druge sfere, koje ne razumem, niti na njih mogu uticati, rekao 
zatvor je najbolje reseto. I za ove sa ove strane resetaka, ali i za druge, van, ciji je neko 
ovamo. Mozda tako samo patnja zna da definise ljude. Kao posle dugogodisnjeg treninga, kad 
od coveka otpada deo po deo suvisnosti. Kao posle visenedeljnih proba, kad od uloge 
otpadaju balasti pogresnih usmerenja. Kao kod pesnika Miljkovica, posle pozara, ono sto 
ostaneje - covek. I sa ove i sa te strane. 

Osecam neophodnost promena. Kako covek brzo dojadi coveku svojom prirodom! 
Smeta mi sto jedan stalno smrkce, nikako da upotrebi maramicu. Drugi to radi mnogo 
temeljnije i posesivnije. Ne dozvoljava svojim izlucevinama da se otude od njega. Stalno ih 
vraca nazad i to radi tako temeljno i snazno, da se u njegovoj blizini osetis nesigurno, kao da 
ce i tebe odvuci. Ocigledno da autoru te navike, to stvara neopisivi osecaj muzevnosti, koja 
ovde, po njemu, nema mogucnosti da icim drugim bude iskazana, pa tim preglasnim 
usmrkavanjem, nelogicnim i nepotrebnim, nadoknaduje privremenu uskopljenost. 

Zao mi je sto nisam roden ili malo gluplji, ili malo pametniji. Gluplji da ne primecujem 
neke stvari oko sebe, ili pametniji da ih primecene, ne komentarisem, ni na ovim stranicama 
cak. Takav sam, tu ne mogu nista. Ali, cutim. Ako ista pametno naucim ovde, to ce valjda biti 
moc trpljenja, samosavladivanja i precutkivanja. Da li i drugima sa kojima se trpim isto tako 
smetaju moje osobine i navike? 

Osam uvece. Osecam se poput umiruceg mladica u bolnici za tuberane u "Zapisima iz 
mrtvog doma" mog Fjodora Mihailovica. Hteo bih sve da smaknem sa sebe, cak me i labavi 
koncic malene Dore oko levog zgloba pritiska. Hteo bih go da odem. 

Takodje mi ovo sto zapisujem lici na postupak onog snimatelja koji, u trenutku dok mu 
lav odgriza glavu, okrece kameru na sebe, da ovekoveci sopstveni kraj. 

Kritikujem li drustvo ili sebe? 
Ili sebe u torn drustvu? 
Ili to drustvo u sebi? 

Dragi moj glumac, 

Javljam ti se iz jedne srede. Obicne, moje srede. Jedino se razlikuje od ostalih 
belosvetskih sreda po tome sto sam u njoj, u sredi, dobio tvoje pismo. Kao klinac sam, secam 
se, uvek uzivao u sestrinoj prici iz skole o jednom profesoru, koji je nesto predavao u petku. 
Ne znam sto mi to pade na pamet. Pisem bilo sta, samo da pobedim vreme sadasnje, lokalitet 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



- Spuz. Uhvatim sebe da ponekad izmisljam reci, da slazem slova drugacije, da bih makar 
formalno nesto promenio. 

Vidim, tamo nije nista pametnije nego ovde. Ja sam, doduse, u prednosti, jer su mi 
ovde uskracene i alazonske iluzije da tamo nesto mogu promeniti. Na sumrak sveta, sa prvim 
znacima totalne noci na Balkanu, gledam kao oni silni proroci srbijanski, sa onim -javlja mi se. 
Da li je svakoj generaciji imanentno to osecanje beznada? IN je to u novijoj istoriji samo nasa 
privilegija? 

Hteo bih opet nesto veselo, smesno da ti kazem. Hteo bih da te utesim. Sebe. Ne 
umem. Svi hoce da se odvajaju, svi bi svoje drzave. Nek' je mala k'o naprstak, samo da je 
drzava! , napisa Simovic u "Boju na Kosovu". Hoce i srpska enklava u Crnoj Gori da proglasi 
nezavisnost. Potpuno razumem njihov problem. Imam isti problem u sobi. Kad nekom u ovoj 
sobi zasmeta moje hrkanje, onda i ja zagovaram secesiju. Necu nigde, ali trazim autonomiju. 
Svako svoje probleme, onda. Tu smo i dalje, ali da postanemo gluvi jedni za druge, da ne 
cujemo kad neko nocu hrce. IN place. 

Stephen Hawking kaze da se polako, ali sigurno, priblizavamo stanju haosa i poredi 
svet sa casom koja se lomi u sve sitnije krhotine. 

Bezi glumac iz ove zajebane zemlje! Bezi i ne okreci se! Nemas zasto. Naci ce se vec 
neki komesar da nam premeri pozoriste i da se potrudi da ukloni tragove nasih zlocina. Nailazi 
veliko "Novoe doba" prezivsih pacova, rezistentnih na sve ljubavne napitke ovoga sveta, koje 
smo, naivno verujuci u njihovu isceliteljsku moc, upravo za njih spravljali i tu smo se najvise 
zajebali. Pobedice ljubav, pravda, lepota, smisao? Nece. 

Pobedice lesinari i bubasvabe. 

Pitas me za sudenje. Ne znam sta da ti kazem. Jedan od svedoka rece da me je 
prepoznao po ulozi "Smajsera", iz "Crnog bombardera", pa mi ostaje da se samo nadam da mi 
nece, kao Kamijevom Mersou, biti sudeno i za ulogu, odnosno za ispijanje bele kafe iznad 
kovcega sa mrtvom majkom. 

Zavidim svima u sobi, bez obzira na visinu kazne, izuzev nesrecnom Nikoli, koji je sve 
izgubio. Meni, ni kad izadem odavde, nema vise normalnog zivota u ovoj zemlji. Je li to 
privilegija slave? Ovi ostali u sobi su manje popularni od svojih zlocina i svi ce im zaboraviti 
grehe. Moje grehe ce uvek moci da osvezi neki gledalac, jednom jedinom duhovitoscu iz 
sedamnaestog reda i veka: "Ubico"! 

Ta rec uvek s lakocom skine slabasnu skramu sa mojih rana i ovde, neizgovorena. 
Ovde se ta rec cuti, jer uvek ima povratno dejstvo. Ovde se ni rec zlocin ne pominje. Kaze se 
delo. Kad si delo napravio? Koliko je proslo od tvog delal Mi tek ovde postanemo humani, 
pazljivi jedni prema drugima. 

Hteo sam da bezim makar slovima odavde. Ne ide. Oprosti, kao da mi bude lakse kad 
se pozalim. Samo se prijatelju smes isplakati. 

Ne dao ti Bog da se pozalis na zlo onom ko ti zlo misli - vecega mu dobra ne mozes 
napraviti... 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



OSAMNAESTA GLAVA 
MEDU SVIMA, KAO DA JE SAM 

Olasine. Sudija Mededovic hoce da nas oslobodi... 

Bila mi je Maja danas. Bili smo sami nekoliko sekundi. Trenuci iz "Ponocnog ekspresa" , 
reprizirani u glavama Spuza. Trenuci bezizlaza, finansijskog i zivotnog beznada. Tuga. Velika 
kao zatvor. Pozeleh da joj vidim grudi. Ocutah zelju. Ona je jaka. I voli. Ocaj, veliki kao samoca 
i odvojenost. Pocinjem da osecam protok Vremena i njegovu tezinu. Je li najgore proslo? IN tek 
dolazi? 

Tuga kao velika reka Vremena, kao velika voda, kao okean. Suze. 

Hocu da spavam. Dugo. 
Hocu da se probudim, jednom. 
Cist. 

Ja bih da me neko voli , zahteva moja sestricina Dora. 

Spavaj, malodusnice! Spavaj i sanjaj drugo Vreme. Makar bez tebe u njemu. Sanjaj da 
te nema. 

Sto dvadeseti dan 

Kaznjavam sebe zbog jucerasnje slabosti citavog dana fizickim poslovima i teskim 
vezbama. Mogu ja da robijam! Mogu da robijam i vise nego sto zasluzujem. Da, i: "Ne mogu 
oni mene toliko da kazne, koliko ja mogu da robijam"! 

Mozda ovaj dan nije ni postojao. 

Sto dvadeset i deveti dan 



Bledo jutro. Tisina koju ometa samo kljucanje lipovog caja. Miris lipe me vraca tamo gde 
sam roden i gde sam hteo ponovo da odem. Je li lipa endemit? Kad bih se mogao ponovo 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



roditi, pa usporavati lepotu detinjstva, vreme koje se vise ne moze ponoviti... Detinjstva 
devedesetih nisu takva, njih niko nece prizivati na reprizu. Ako posle ovog rata iko i ostane da 
bilo sta priziva. 

(Sto se tice lipe, kao "endemita", ti si pametan decko, nemoj vise tako glupa pitanja da 
postavljas.) 

Prehlada. Povodom iste teska depresija koja bi me uhvatila i da sam na nagradnom 
boravku lanca Hayat Hotela. 

Sto trideset prvi dan 

Poseta - advokat Danilovic. Sudija Milic Mededovic napusta slucaj! I ne samo to - 
napusta sudijsku funkciju! Novi sudija ce biti Miras Radovic, dosadasnji sudija porotnik u 
nasem slucaju. 

Ovi moji igraju karte, ja lezim. Imam temperaturu. I da sam zdrav, ne bih igrao sa njima. 
Ne umeju ni da pobede, ni da izgube. 

I nacion nam je takav. Histerican i u slavlju i u zalosti. 

Secam se jedne sahrane u Puli. Covek se rodio tu nede oko Cetinja i posle se preselio 
u Hrvatsku. Sin mu je postao veliki sportista i kupio je ocu stan blizu Pulske Arene. Prode zivot 
i otac u osamdeset i sestoj - umre. Sahrana. Dolazi brat iz... tu nede oko Cetinja, da ozali brata 
kako dolikuje. Turisticka sezona u punom jeku. Stranaca, najvise. Brat je, primicuci se kuci, 
pored Arene, krenuo da lelece. Stranci su na ono lelekanje potegli fotoaparate, kamere, 
misleci da se radi o zanimljivom ulicnom performansu, ali kad je krenuo da se saketa po glavi, 
razbezali su se na sve strane. Neko je pozvao policiju i ubrzo su dosli, sve sa kolima hitne 
pomoci i odvedose nesrecnog brata sa cvrsto uvezanom ludackom kosuljom. 

O tempora, o mores! 

Dozivljavam ponekad ovu sobu kao kabinu na nekom prekookeanskom brodu, koji 
nikako da pristane, da pronade svoju luku. Mi, njegovi zlehudi mornari, daleko od domovine 
lutamo beskonacnim morima, cekajuci dan iskrcavanja. Ponekad, kao da nekom od nas zaiskri 
nada da je bas danas brad pristao u njegovu luku, ali se ta varka ubrzo raspadne kao pena 
ovog uzburkanog okeana. I zvuk koji zacujemo pri nestanku struje, zvuk zatvorskog agregata, 
ucini se pokatkad kao velika i mocna masina koja ce nas sve konacno negde i dovesti. Ali, ova 
barka nema tu srecu koju je imao Noje. Nas put je mnogo duzi. Trenutnu posadu cine cetiri 
necista i dva cista stvora. Skor - sedam ubijenih. U proseku 1,16 po mornaru. Ja sam 
natprosecan i spadam u neciste. 

Dokle smo stigli, Zaro? , pita Nikola. 

Do podna...", odgovaram nesiguran u izvesnost trajanja. Toliko pokazuje sat, ali dokle 
smo stvarno stigli, zna samo neka druga cudesna sila. Koja jedina svemu zna meru, cenu, 
smisao i kraj. 

Brata vec danima nisam video. 

Trava u zatvorskom krugu je preko noci osedela, a ono malo ruza prezivelih posle 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



poslednjih kisa sad je sasvim ostalo bez latica, tako da, kad covek ne bi znao koji je datum, 
pre lice na pritke pasulja u prolece, odakle tek treba da izbije zivot, nego li na umiruce siblje 
ovog plemenitog cveta. 

Proci ce i ovaj dan... , komentarise moj pogled u tmurno nebo komandir Sljivo, 
dobrocudno saucestvujuci u mom razocaranju ovim bezizglednim danom. 

"Proci ce svi dani...", pomislih da kazem, ali mi nesto ne dozvoli da te reci i izgovorim. 
Neka ravnodusnost, lenjost ispreci se na torn kratkom putu gde se ta misao rodila, do organa 
govora, pa se pretvori u samo jedan zahvalan treptaj ocima, koji nije to misljeno znacio, ali je 
bio odgovor na tu pruzenu ruku razumevanja. Vise on nije ni ocekivao, jer je i sam tu svoju 
recenicu izgovorio sa patosom jednog Vladike Danila, ali sa onom dovoljnom dozom cujnosti i 
za druge. Medu svima, kao da je sam. Naravno, ta teatralnost u njegovoj recenici nije bila 
namerna, niti bi je iko, drugi sem mene, tako dozivio. Recena je mirno, a ja sam je 
dramatizovao u svojoj glavi, trazeci joj svojstvo pozorisne replike. Kod Sljiva nije bilo ni izbliza 
zelje da jutros filozofira, jer sam i ja osetio taj uzasni mamurluk koji nije mogao da sakrije iza 
otecenih, poluspustenih kapaka. 

Je I' bilo sinoc ... malo? , pitam. Pitanje toliko razumljivo i prepoznatljivo u svetu 
dobrocudnih pijanaca. Odgovorioje sa jednim nostalgicnim i otegnutim: 
Ih! , sto je u prevodu znacilo: "Maloje reci - malo". 

Preksinocno poredenje mog okruzenja sa brodom danas mi opet deluje slabasno. 
Ponekad vidim naterane monahe, silom privedene isposnike u neko semeniste, gde nevoljno 
cekaju zavrsetak skolovanja. Svi cemo izaci odavde sa torn diplomom koja ce biti stampana na 
dusi. Sa pecatom Velikog Vremena. 

Stigli su nalazi iz Beograda. Ja sam bio "u postkomocionom stanju, bitno smanjene 
uracunljivosti". Dijagnoza neophodna za oslobadajucu presudu. Ali ne i dovoljna. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



devetnaesta glava 
3ta je sloboda? 



\Jd pre neki dan imamo minijaturni televizor u sobi. Stvar je zabranjena, ali ovo su 
nam progledali kroz prste. Normalno, Nikolina zasluga. 

Prvi susret sa torn spravom posle toliko vremena izgledao je kao neprijatno suceljavanje 
starih poznanika koji se dugo nisu videli, a imali su neku besmislenu carku i svi su vec odavno 
zaboravili oko cega. Tako se i nas TV u pocetku nesto jogunio, neckao, mrsteci se svojim 
snezno zamucenim likom. Kao licnost sa televizije, ja sam morao da pregovaram sa Kutijom. 
Malo kasnije su nesuglasice zaboravljene, zahvaljujuci jednoj zici i aluminijumskom tanjiru. 

lako sam sa nje, nisam gledao u nju. 

Dobili smo poziv za novo sudenje. Bice to na dan Svetog Save, 27-og januara. 

29-i decembar, 1993-e godine 

I ostecene porodice su dobile poziv za predstojece sudjenje. Danasnja POBJEDA. 
Preko cetvrtine strane - citulja familije Popovic. 

"... Sudenje ubicama za nezapamceni masakr u Podgorici je u toku i sudija je Miras 
Radovic." 

Spustam novine. Napolju pljusti kisa. Nece biti setnje danas. 

"Da I' da se umijem, W ubijem?," toboze naivno se pitaju u moje ime, udruzeni 
Slobodan Aligrudic i Zvonko Lepetic. 

S druge strane svesti Pepi Lakovic umiruje: 
"Polako, Lause, polako. 'Ustupi vremenu prolaz'!" 

Naglo ogladneh. Nadoh neku sniclu od prekjuce. Pusim umesto salate. Gledam kisu. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Svi u sobi se pretvaraju da su negde drugo. I ja to hocu za sebe. Udara neko po vratima: 
"Lausevic, posjeta!" 

Vrsta posete: slobodna. 

Posetioci: Majka, sestra, njene cerke i bratovljeva zena. Ujak. 
Posecena lica: Mili i ja. 
Komandir: Sljivo. 

Odsutni: otac, moja zena i deca, bratovljevi sinovi. 
Utisci: toplina, harmonija. 
Zelje: prevelike, nerealne. 
Neumitnost: zatvor, Nova godina i sankcije. 
Ljubav: pritajena, latentna. 
Ja: objektivno sumoran. 
Mili: drag, porodican, razlozan. 
Njegova zena: trenutno srecna. 
Majka: zabrinuta, skriveno nadezna, lucidna. 

Sestra: smuseno nesigurna, zabrinuta, usamljena, inklinira majci, rasejana i lepa. 
Njene cerke, Masa: racionalna (na babu i oca), i mlada, Dora: pricace jednog dana o 
stupidnosti trenutka. 

Ujak: pusi sve vreme, nije tu. 

Komandir Sljivo: normalan, mamuran, posten. 

Vreme: pretpraznicko vece. 

Temperatura: oko 19 stepeni Celzijusovih, dakle - kreativno idealna. 

Vlaznost: nepoznata i nebitna. 

Drhtavica zemlje: ( po Richterovoj skali) zanemarljiva, ali prisutna. 

Vazdusni pritisak: propusten podatak. 

Krvni pritisak: labilan, donji blago povisen, ali u granicama ranijih relacija. 

Namere: odavno otkrivene, time i neatraktivne, ali i tople u svojoj dosadi. 

Prostor (gledano sa strane posetioca): druga levo soba za slobodne posete. 

Prostor (gledano iz ugla lica lisenog slobode): kancelarija DB-a. 

Inventar: klupa, stolica, sto. 

Pod: od linoleuma, ispunjen pokislim stopalima u rasejanju, oslonjenim punom tezinom. 

Poslednji dan ruzne 93-e. A, onda... da, opet neki pocetak. Obavezujuci. Trudimo se da 
startujemo dobro u zivotu, skoli, braku...Kasnije, kad nam krene nizbrdo - nije mnogo ni bitno. 
Vazno je da smo dobro poceli. 

Uvek ocekujemo gotovo nemoguce od svakog pocetka. Volimo da se za Novu Godinu 
izuzetno doteramo, dajuci torn pocetku skoro mistican znacaj. Kao da ce taj famozni Prvi 
Januar satrti sve nase nedace i, ociscene nas, uvesti u jedan nov okupan svet koji ce biti susta 
suprotnost onom proslogodisnjem, a i svim ranijim. Mi smo, bez obzira na silne hramove, u 
dusi ostali primitivni pagani, koji se mistifikatorski hvataju za milione svojih fetisa kad god im 
srce jace zalupa. Posle cemo se, reda radi, ipak prekrstiti, otici do crkve, dati prilog za Svetu 
Petku, ali sve to, opet, samo da bi od sebe sakrili svoje mnogobostvo. Naroda koji vise priziva, 
pominje Boga, a manje mu se nada, od ovog naseg nema na kugli zemaljskoj. 

Nasi mitomani veruju u dve stvari: ili je on taj izabrani, dakle sam Bog, ili makar ima 
razloga da veruje da Bog prema njemu mora imati neku posebnu naklonost. Ima nesto u 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



njegovom tajanstvu koji to podrazumeva, makar jednim uzdrzanim osmehom koji znaci upravo 
to: Imam ja svoju semu s Njim, ali ne bih to bas delio sa drugim ljudima. 

Dovoljno jake ideje koje ne obavezuju na bilo koju emotivniju vezu sa Bogom. Ja mislim 
da nam problemi krecu odatle. Srbi podrazumevaju Bozju naklonost. Bog cuva Srbe. Aha. 
Malo morgen! Ni susjedi nisu gori: Bog i Hrvati! 

Pokusavam da se setim jedne Poslanice crnogorskog vladike Petra Prvog koji, kao i 
kasnije Nikola Prvi smatra da je Bog na nasoj strani. Jes, bas nema pametnijeg posla, no da 
na sedu glavu metne crnogorsku kapu, pa obrne, recimo, put dubrovackog ratista...Poavetao 
Bog pod stare dane. A to je mozda i tacno, jer evo i Biblija i Kuran najavljuju skori dolazak 
novog Mesije. Rece, eto, i preosveceni Amfilohije da ce skoro. A sto bi novi Mesija dolazio ako 
je ovaj dosadasnji bio najbolji? Jedino da nam javi da stari vise ne valja? Da je - demode! 

Badnje vece. 

Hoce li skoro kraj istrage? Hoce li me istraziti vec jednom? 

Napolju ne prestaje pucnjava. Tuzna, uporna, besmislena, glupa, beznadezna, 
beskrajna. Koliko jos imaju municije? 

"Hristos se rodi!", svi javljaju. 

"Vaistinu se rodi!", aminujem, ne polemisuci. Kad sam ono davno ziveo TAMO, pa kad 
bih bivao strasno nesrecan, onda bih tugu odgonio zavaravajuci sebe i druge sopstvenim 
uverenjem da umem da glumim. Kad bi me provalili, onda bih bivao jos nesrecniji, pa bih 
pribegavao nekim jos drakonskijim merama kao sto su igranje bilijara, bezrazlozno trosenje 
dizela po zaspalom Beogradu, slusanje Kelnskog koncerta, Keith Jarrett... 

Kad ovde osetim bezizlaz, ja cvrsto zazmurim i pozelim da dobijem pismo od Tebe... 

Lutamjos vitak izmedu moja cetiri zelenkasta zida. Vidis da ovde nije sve tako sivo, kao 
sto Ti, mozda, mislis.. Samo kad provirim kroz resetke, vidim sivo nebo, sivo drvece. Sivo 
sivilo. 

Zivim nekako. Raspolucen, ali zivim. Najteze mi padne kad mi moja leva polutka krene 
da ubeduje svoju susetku (onu drugu, lepsu polovinu), da su (obe) krive, pa su, stoga, i na 
pravom mestu. I da, zato treba dici ruke od svega, pa na sebe. Onda mi strasno biva potreban 
neko da je (polutku) pobedim, ubedim, premlatim na kraju krajeva, zainat nepoznatom reditelju 
koji me je ubacio u ovu nezeljenu podelu. 

Dugo mi nema pisma od Tebe... 

Kako je, znam, Tebi tesko da nades reci mojim povodom! Daj da Ti pomognem. Znas 
ono, kad je neko tesko bolestan, pa svi to kriju od njega, a on se takode pravi blesav, pa mu 
godi (ako tada ista moze da godi) da ga lazu: 

"To nije nista... Pa, kad izades iduce nedelje; pa, samo da ti to prode, pa cemo onda 
mi... kao ono onda..." I sijaset gluposti koje smo toliko cesto i sami izgovarali i slusali kad 
dodemo kod jadnika koji nas unezvereno gleda, gutajuci (svesno) svaku nasu laz. E, onda kad 
jednom i sami dopadnemo bolesti, onda nas bude i sramota sto smo jednom nekog 
(plemenito?) lagali i postane nam jasno da smo, sa ovim aktuelnim bolesnikom, svojevremeno 
zajedno ucestvovali u nekoj slicnoj prevari i znamo da ga sad ne mozemo obmanuti. Onda se 
povlacimo, krijemo pogled, odlazemo kontakte. 

Sad Ti je vec lakse, zar ne? 

Jutros sam, greskom jednog dobrog komandira pricao sa Milim par minuta kroz prorez 
njegove sobe. Sanjao je da smo otvorili neku prodavnicu boja na Cetinju. U snu sam ga pitao 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



je li to san, ili ono kad sam bio glumac. 

U sobi trenutno, stari Sabo, musliman, optuzen sto je hteo da baci bombu na Seselja 
sisa Toljagu, optuzenog za terorizam nad muslimanima. 

Danasnja POBJEDA. Citulje. Pokojni Dragan je roden kao i njegov ubica, na 
Bogojavljenje, trinaest godina kasnije. 

Maja sa decom odlazi za neki dan iz zemlje. Ne znam kad cu ih ponovo videti. 

"A oni NIKAD vise nece videti svoje sinove!" 

"Hocemo li opet o tome?" 

"Moramo. " 

"Do kad tako?" 

"Do poslednjeg dana!" 

"AH, Bogvidi..." 

"Ti ne verujes u Boga!" 

"Verujem u istinu!" 

"Bog je jedina istina." 

". . .Reci mi tvoju istinu!" 

"Ti je jedini znas. ..." 

Polako otice sve od mene. I porodica i prijatelji. I zivot. Da li i ja to polako nestajem? 
Odlazi i ponos, dostojanstvo, hrabrost... sve ljudsko od mene. Ostaje krhotina koja ce sve da 
otrpi. Da se sagne i kad treba i kad ne treba. Belina coveka. Praznina. Poslednji izbledeli 
otisak kome ni original potpis vise ne daje nikakvu cenu. Bezvredna kopija. Gde sam to ja? U 
izmozdenoj rupi koja zjapi? I da li se vise ikada mogu izvuci? Krug. Zatvor. 

Moze li se dublje? Je I' ovo dno? Kisa. Nista. Nedolaz. Neizlaz. Bezizlaz. Sve reci koje 
sadrze izlaz. A njega nigde. 

Librium. 5mg. Ne pomaze. 

Pomoc je negde drugde. I zivot i ljudi. Mozda i ja. Znam samo da ovde nisam. Svuda 
sam - u paklu ratista, u kletvama, u tudim nesrecama, samo ovde ne mogu biti. Zeleo bih da 
me zamrznu da spavam hiljadu godina, pa, ako ozivim u necijoj zabludi, neka me onda, tek. 
Isisavam se iznutra kao nekim ogromnim spricom i iznutrica nestaje. Srce, pluca, mozak, krv. 
Kosti ce ostati da pridrze kozu. Kao bezivotni ofinger. Strasilo samo sebi strasno. Sopstvena 
krvopija. Parazit sebi dovoljan. Hodam bez traga. Bos, iznad tla. Prolazim rukama kroz sebe, 
propadam kroz krevet, prolazim kroz druge ljude, stvari. Zid ne mogu da savladam, kroz njega 
ne mogu da prodem. Samo tada osecam da postojim pri torn hladnom susretu. Samo to jeste. 
Samo tada jesam. 

Sutra je 19-i Januar, Bogojavljenje. Zivot mi se tog dana dogodio. Kojim povodom, da 
mi je znati? 

Setnja u mimohodu pored godisnjih doba. Odes u leto, zatekne te jesen na pola kruga. 
Vracas se u sobu u duboku zimu. Samoca u totalu. 

Slicnost sa prvim danom. Bih li lakse disao sa spoznajom trajanja, ili me to neznanje 
jedino i drzi, dajuci nadu da je krace nego sto negde zapisano stvarno jeste to nepoznato 
Veliko Vreme? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Trazim iskru, ponovo. Pokusavam da odrzim onaj plamen. Sve je teze, sve je veci mrak. 
Od silne zelje da se odrzi, plamen je sagoreo sam sebe. Ostaje samo dim kojim sam ispunjen 
do malog prsta na nozi. Kao da svaku cigaretu sahranjujem u sebe. Izdisuci zivot - usisavam 
smrt. Ni disao nisam, zato je plamen i nestao. Nista ga spolja nije grejalo. Nista mu vazduha 
davalo. 

I? Kuda sad da banem? Sad bih da sam sam, plakao. Da sam Slobodan, ridao bih, 
gusio se u suzama. Smesno, zar ne ? Umesto da covek bude srecan, ovako neuplakan, kuka 
sto ne place. Kako se divno zivot igra. 

Kako ja vise ne bih da se igram. Kad ce to Valjevo? 

Poslednji trenuci 19-og januara, 1994- godine 

Ovo sto sada radim je prilican luksuz, ako nocno bdenje posmatramo kao otkidanje od 
jedinog i vremenski ogranicenog sna, ali ima drazi koje toliko nadmasuju prednosti dobro 
prospavane noci. Tamo, u torn spoljnom svetu, sam bio pronasao savrsen alibi za zivot nocu - 
nikad ne pamtimo dobro prospavane noci, vec samo one druge, koje smo probdeli, bivajuci 
ponekad lucidni, opijeni, voljeni, a ponekad cak sposobni da i sami volimo. 

Ovde bas nemaju mnogo razumevanja za moju filozofiju, ali velika svecarska, pomalo i 
bordelska crvena sveca, nikome ne smeta, sem mojoj dioptriji. 

Pokusavam upravo da odgonetnem sustinu reci - sloboda. 

Slobodu cesto zamisljam kao zenu. Golu, normalno. Potpuno logicna posledica 
polugodisnjeg boravka iza resetaka, reci ce neki psihijatar. Rec mi izaziva i jos jednu 
asocijaciju slicne egzibicije, a to je - sopstvena nagota! To bi cika - psihijatra vec moglo 
dodatno da zabrine, ali tu imam jedan zanimljiv otklon u odnosu na ocekivano, gde me je 
zabrinuti gospodin vec video tako golog i prepletenog sa onom prvom asocijacijom. Ne, u tim 
trenucima ne zamisljam nikakve ljubavne prilike, niti neki konkretan povod sopstvene golotinje. 
Ne, vidim samo kretanje golog tela kroz neodredeni svetao prostor. 

Pokusavam da dokucim odakle ovaj poriv dolazi i shvatam da ja sopstveno telo i lice 
nisam video od - letos! Ogledalca, zabranjena inace, koja sluze za brijanje kod starijih i 
cedenje bubuljica kod onih koji bradu jos uvek nemaju, su toliko mala da, iako si recimo bio 
razrok na slobodi, to ces ovde sigurno zaboraviti, jer oba oka nikad neces moci da ulovis 
istovremeno. 

Kupanje je, recimo, idealna prilika da se covek nade malo sa sobom, nasamo. 
Nemoguce! Ni u jednom od zatvorskih kupatila nema svetla, tako da covek moze samo jos 
culom dodira da ustanovi da je jos uvek tu. Ostale varijante sagledavanja sopstvene intime se 
granice sa nastranoscu, jer kako bi covek mogao inace da nazove pojavu da se neko seta go 
po sobi u kojoj, pored njega, zivi jos petoro, najstariji pedeset i sest godina, najmladi 
sedamnaest. 

Eto, dakle, dodoh do zakljucka da je sloboda - promenada sopstvene nagosti. 

Sloboda je i kad covek moze da se isplace, pa mu posle bude lakse. 

Nesloboda je kad se ovde neko isplace, pa mu posle bude jos teze. 

Ovde si ti tuda svojina i objekat posmatranja. Drugi ljudi su u prednosti nad tobom, jer 
znaju vise o tebi, nego ti sam. Vide kad oslabis, kad ti izade nesto na celu, kad ti se place (a 
neces) i kad nisi bio svestan da si nesrecan, neko ce te vec podsetiti na to. Vide te ovde i za 
par godina... Ti sve to ne mozes sam, ali zato su oni tu da pomognu, podsete, poguraju kad 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



zatreba. 

E, kako je sloboda sada jednostavna. Da hodam go, ili da placem. Istovremene radnje 
bi bile krajnji cilj, ovaplocenje Velike Slobode. AN toliko neskroman ipak nisam. 

Kako se spremamo za velike datume? (Je li to sutra?) Za velika putovanja? 
Rano lezemo, proveravamo svaku sitnicu. Hoce li moja okupanost sutra smanjiti moju 
kaznu. Hoce li nocasnja pedancija sutra nesto promeniti? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESETA GLAVA 

A 3ta je kazna? 



Uragi moj kolega, 

Ulisicenih ruku pred izlazak iz marice uvek se poljubim u mraku sa vezanim bratom i 
obecamo jedan drugom da cemo biti jaki. 

Pitas kako izgleda nase sudjenje. 

Pa, nista egzoticno, moram da priznam, ako izuzmemo cinjenicu da su me osteceni 
ovog puta nazvali zenskim polnim organom i jos lajavom, ili lazavom, sad ne mogu tacno da se 
setim. 

Novi sudija? 

Novi sudija Radovic na sve te primedbe ostecenih samo kucka hemijskom olovkom po 
stolu i nervozno sara pogledom po sudnici, malko se popridizuci u stolici. Jednom je rekao: 

"Neka!" 

A jednom i: 

"Neka TO!" 

Svedocila je i ona treca konobarica R.M. koja je kao i druge dve izjavila da moje pitanje: 
"Kakva je ovo graja?", nije bilo nikom upuceno i da je bilo postavljeno normalnim tonom. 
Potvrdila je i izjavu druge dve svedokinje i da sam se izvinjavao, da sam umirujuce spustio 
svoju desnu ruku ne njegovo levo rame i da je mislila da nikakvog sukoba nece ni biti. 

Nasli su lekara koji mi je ustanovio potres mozga. Pozvace na naredno rociste i njega i 
jos jednog koji je postavio istu dijagnozu kod Branimira. Danas je svedocio milicioner koji je 
potvrdio da sam povracao te noci kad sam bio u betonjerki. 

Secam se da je bio pazljiv prema meni i da me je cesto izvodio iz celije. Ta celija, 
betonjerka, je ustvari mracna kutija, metar sa metar i po. Ima neki polomljeni lezaj unutra. 
Secam se tog smrada mokrace, mrtvih i zivih bubasvaba, cigarete na cigaretu. Sibice ti 
oduzmu. 

Sudenje je odlozeno za 21. februar, '94. Tada ce biti saslusani vestak - hemicar i 
balisticar. Bice saslusani i lekari bolnice Centralnog Zatvora iz Beograda. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Ponocje, dragi kolega. 

Za trenutak mi je ovih sest meseci od 30-og jula do nocas, stalo u sekund samo. Kao da 
obelis proslost i pretvoris se u to banalno sada. Kao zivotinja. AN, i zivotinja pamti bol, udarac, 
patnju ...zlo. Koliko batina treba da dobijes dok ne pocnes da se branis? 

Raduje me tvoj optimizam. Otvaranje novog teatra, rodenje novog bica, mora biti plod 
ljubavi, a necu da verujem da pocinjemo da volimo iz ocaja. Vec iz vere u nesto bolje. 

Za tri sedmice cu ponovo pred lice pravde i svaki je ishod moguc, od zaprecene smrtne 
kazne, pa do oslobadajuce presude. Ja znam da ce moj sudija naci neko srednje, umereno i 
manje smrtno resenje, ali ne bih o tome. 

Pisem ti, a sve vreme pokusavam da izbacim iz glave jezive slike Sarajeva. Markale, 
juce. Ne mogu da verujem da sad negde zivi, spava vlasnik prsta koji je povukao obarac tog 
oruzja. 

Bio nam je Zirinovski. Posle njega Seselj. Sve koji nisu vikali: "Hocemo Ruse!" proglasio 
je za izdajnike srpstva. Ja necu te njegove Ruse. Ja sam izdajnik. 

Setam ponekad sa Sabom, frizerom. Tu je vec skoro dve godine. Oko prvog maja, 
1992-e je bacio bombu na Seselja, promasio i dobio petnaest godina. Ponekad mi, sapatom, 
prizna da se kaje. Necu da ga pitam - zbog cega. Ja mu solim pamet o istovetnosti vera, on 
me osisa zauzvrat. 

Dolaze mi otac, majka i sestra, koja vise robija od nas dvojice. 

Napustila je i posao da bi mogla vise da se posveti nama dvojici. Muz joj je sahranjen 
par kilometara od naseg zatvora. Ona je nekad bila u ljubavi sa jednim velikim sahistom, zbog 
kog sam i ja pomislio da nema nista vaznije od sezdeset i cetiri polja. Taj velemajstor je onda, 
jednom, nepromisljeno zrtvovao svoju damu. Ali, mi smo kasnije dobili Mirka, dozivotnog brata. 
Mrtvog. Zivog. Svejedno. 

A, mog Milog jos drzi njegov humor, ili se samo pretvara. 

Trazio mi je da mu posaljem neke knjige, sto i uradih ne znajuci sta ce se desiti. Medu 
knjigama je bio i "Mladic", Dostojevskog. Kaze da mu se dopao. Dok je citao, pita ga Risto, 
radikal iz sobe, u istrazi zbog nekog saobracaja: 
Mili, sto citas to? 

Mili mu pokazuje korice plave knjige na kojima pise "MLADIC" i kao usput dodade: 
Biografiju Ratka Mladica. 
Nemoj zajebavat, ko je napis'o? 
Nemam pojma... neki Rus. 
Pa, normalno, ko bi drugi? Daj da vidim, molim te! 
Ne moze, sad ja citam. 

Danima ga je Risto moljakao, pozurivao, a Milog opet nije mrzelo da mu samo 
povecava apetit. 

Uf, ovo je strasno! , ponekad bi prokomentarisao procitano. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Na kraju mu je dao i gledao ga kako se muci, mrsti, hvatao mu iz prikrajka pogled. Na 
kraju ga Risto pita: 

A sto ovo nema nista o JNA? 
Dokle si stiga ? 
Do cetrnaeste strane. 
A to je rano jos, to ce tek kasnije. 
Risto jos cita knjigu. I ceka nasu slavnu armiju. 

Vreme je stalo. Kao kad cekas Godoa. Meseci prolaze, to prokleto sada - ne mrda. 
Prekracujem ga pisanjem i crtanjem klovnova koji se oprastaju od dece ili samo skidaju 
sminku. Klovn uvek ima moj lik. 

Kad god dobijem tvoje pismo, moj dobri kolega, osetim miris one nase nezagrejane 
scene i onda te noci sanjam da glumim. Posle odmesecarim do bratovljevih snova i tamo 
njega mucim pitanjima sta je san zapravo? 

Pokusavam da zaspim, kao i sve prethodne sto devedest i dve noci, sa zeljom da se 
probudim negde drugde. Ili barem, kao neko drugi. AN, ne vredi mi kad ne umem ni da 
zamislim kako bi moja sloboda mogla da izgleda. 

A, sta je kazna? 

Je li to vreme dovoljno da te zivog sahrani patnja, ili je to neko drugo vreme potrebno da 
drugi nepogresivo(?) presudivsi ti neki period izolacije, kroz tebe moralisu, stavljajuci se u tvoju 
kozu? Sem nepristojnosti prilikom posezanja za tudim telom i smestanjem sebe u njega, to 
moralisanje sadrzi i jednu sizofrenu karakteristiku sa mitomanskim predznakom: 

"To se meni ne bi desilo"! 

"Ja bih to drugacije resio!" 

Ne moze to, na zalost, niko znati dok sam ne iskusa. Verovatno bih se i ja bavio 
moralitetima, da nisam odgovoran za mortalitet. 

Sta je kazna? Vreme potrebno da iznedri katarzu. Ciju katarzu? Ostecenih? Javnosti? 
Vreme da se popravis? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I PRVA GLAVA 
PRVA LJUBAV 

Umrla je Rahela Ferari, zamamna baka nase glume, moja verenica po njenom 
kazivanju. Pre samo deset dana sam sebe optuzio za nemar koji vise necu moci popraviti. 

Prvi put sam Rahelu video u seriji "Grlom u jagode", i zakljucio - ova teta ne zna da 
glumi! Odgledao sam celu seriju i polako krenuo da joj oprastam. I poceo po prvi put da se 
pitam - a sta je to gluma, i sta mi se to toliko svida sta ova gospoda radi? 

Nisam u titogradskoj gimnaziji "Slobodan Skerovic" tako dobar dak, kao u osnovnoj 
skoli na Cetinju, ali uvek me bira profesor srpskohrvatskog, Baco Kruscic, da citam nove 
pasaze iz udzbenika. Umem da razvucem to citanje, pa onda tog casa ne bude ispitivanja. 

U punom sam zamahu zblizavanja sa svojom sesnaestom godinom. I igram sah u 
klubu "Titograd". Nisam los medu svojom generacijom. Dere me jedino neki Srda Darmanovic. 
Ima petnaest, ali ne mogu mu nista. 

Jednog dana je moja dobra prijateljica, Vesna Radunovic iz drugog odeljenja, mislim da 
je bilo "Drugo E" (ja sam bio u "Drugom K"), obilazila skolu sa misijom otkrivanja talenata za 
recitatorsku sekciju. Ja sam tog casa, medutim, otkrivao "Malrboro", u skolskom WC-u. 
Profesor Kruscic me je, ne sumnjajuci u moju opravdanu odsutnost, od srca upisao u Vesninu 
sekciju. 

Vesna me je danima nagovarala da nema bolje varijante bezanja sa casova od ucesca 
u sekciji. Napokon, pristadoh. 

Kasnije sam pobedio na nekim recitatorskim takmicenjima, zatim upoznao pozorisnu 
druzinu "Dodest" i genijalnog "Musu" - Sloba Milatovica /'... onda sam prestao da se ozbiljno 
bavim sahom. 

U sobi se, naravno, sprdaju sa mojom tugom, otkad su culi podatak o Rahelinim 
godinama (rodjena je 1911). Ovde i danas je smrt toliko obicna i kad su u pitanju i vrlo mladi 
ljudi. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Rahela je redovno dolazila na moje predstave i bila, mozda, moj najzesci kriticar. Ja 
ovim ljudima ne mogu da objasnim da u glumi nema godina. Glumci nemaju godine. 

Igrali smo zajedno, nazalost, samo na filmu. U "Sivom domu" smo se zavoleli, pristala 
je da prisustvuje mom vencanju u "Bolje od bekstva", a negde malo ranije, kad se moj Dusan 
rodio, Bela Rohel Frojnd, kakoje u stvari bilo njeno pravo ime, poklonila mi je za njega lancic 
sa Davidovom zvezdom. Iste nodi je nazvala moju Maju i tada napravila jednu od njenih 
neponovljivih glumackih parada. Tesko je opisati dijapazon i sarm njenog glasa kojim je vise 
pevala nego govorila. 

Aloooo , od "a" do "o" je vec bila cela oktava. 

Da? , javila se Maja, odmah prepoznavsi sagovornicu. 

Je li to gospoda Lauuuuusevic? ovo "auuuuu" je bila nova oktava. 

Da, s kim imam cast? , pravi se nevesta moja zena. 

Imas cast sa - devojkom tvoga muza. Tu je Rahelica spustila ton kao da kaze: e, sad 
cemo da igramo otvorenih karata . 

Da, /'... ? , / Majaje uzivala u ovom razgovoru. 

Dobili ste dete, to je divno, ceestitaam! , ovo je odjedanput izletelo iz potpuno drugog 
zanra, toje bila sapunska opera. 

Hvala. 

Je li sladak mali? , nastavlja neku svoju nit Rahela. 

Jeste, basjeste. , kuturna je ponosna mama. 

Na tatu i na meeeeneeeee! , poentira moja "devojka". 

Da, svi to kazu. Majajojje bila odlican sparring partner. 

Slusaj, lepotice, (da skratimo mi ovaj razgovor) a je I' ako da me tvoj muz, moj decko, 
(znate o kome pricamo) vodi na pivo i da ti ga vratim posle? 

Naravno, gospodo Rahela, ja sam najsrecnija kad je on sa vama. , odade se Maja. 

Ijuuuuu, pa ona znaaaa o kome se radii , Rahela se toboze zaprepastila kako je njena 
"suparnica" uspela da joj otkrije identitet. Ovo iznenadenje je bilo upuceno svima u salonu 
Jugoslovenskog Dramskog Pozorista, odakleje ovaj telefonski razgovor i krenuo. 

Ceo vek je skoro glumom oznacila, imajuci za partnere sve najznacajnije glumce, 
predratne i posleratne Jugoslavije. 

Poslednji glumacki susret smo imali pre tacno godinu dana, snimajuci film "Kazi zasto 
me ostavi", reditelja Olega Novkovica. To je bilo negde oko prvog rodendana moje Asje i 
prilika za nju da mi isprica da se i ona jednom slicno zvala - Aksinja. To je bilo u "Jegoru 
Bulicovu", gde je dozivljavala na svakoj predstavi najuzasniju uvredu od svog partnera 
legendarnog Milivoja Zivanovica, kad bi joj rekao: 

Aksinja, ti si kao ruZan san! 

Znas , secala se Rahela, on nije umeo da izgovori neka slova, ali, to niko nije 
primecivao, on je to pokrivao snagom kojom je zracio sa scene. Tako da to "ruZan", umesto 
„ruzan" niko ne bi duo, svi bi osetili samo energiju.... ja.... uvredena straaasno! 

Posle ovog secanja odigrala je antologijsku scenu, smestajuci sve ratove ovog veka u 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



jednu recenicu. Njena gluma i jeste uvek bila sazimanje, neprestana improvizacija i stalni hod 
po uzarenoj crvenoj liniji, koja je svojstvena samo najvecim majstorima. 

Ne znam tacno kad mi je ispricala, ali mislim da ne treba ni to da se zaboravi. 

"Bila sam mlada, luuuuuda, igrali smo nekog Nusica u Novom Sadu. Ja sam igrala 
epizodu, tek me ima u drugom cinu. Neki davo mi nije dao mira, ni to malo uloge sto sam 
imala, leeeeenja sam bila, nisam htela da ucim. Prva generalna, ja nesto vrdam, reditelj se 
zali, ja sve obecavam. Dode i premijera, aja ne znam tekst i dalje. Pitaju me: 

"A kako ces danas?" Ja sve nesto - okolo. 

Poce predstava, zavrsi se prvi din, pitaju me:" 

Je I' znas ulogu?" "Je I' sve u redu?" Ja kazem - "Jeste!" 

"Je I' znas tekst?" Ja kazem: "Znaaaam" '. . .a ne znam. 

Traje pauza, pa traje, pa nikako da pocne drugi din. Kad ono, odnekud dode neki 
zandar, Hi deneral, koji li je moj, izade na scenu i objavi da drugog cina nece biti: 

"Ubijenje nas Kralj Aleksandar u Marselju!" 

Eto vidis, osetila sam da ne treba da se mucim. " 

Bela Rohel Frojnd, bicete uvek moja devojka! 

Zima je, ako je i bilo, u Spuzu odavno vec gotova, tako da su napolju oni dani koje sam 
najvise voleo i koji me nostalgicno vracaju u neka lepsa vremena. Zima i ruzna jesen su u 
zatvoru mnogo podnosljiviji. Kad vidis neki sumoran dan, lakse ti bude, jer, i da si na slobodi, 
ne bi znao sta bi sa njim. Muka je kad se prolepsa vreme, pa kad pocnes da otvaras 
beogradske baste... Bez tebe u njima... 

Kao da u mislima vec oblacim Beograd u april, otvaram baste, prelecem iznad vedrog 
Usca. Zaustavio bih se iznad parka kod Jugoslovenskog Dramskog i na cas mu vratio izgled 
osamdesetih. 

Moja kafana - "Manjez". Sescu za pocetak sam. Jos se ne odlucujem koga cu sacekati. 

Moj sto. Nema kuvanih jela nedeljom, ali time ni gostiju koji u "Manjezu" vide samo 
restoran i nalaze samo hranu. Imam cigarete. Dve kutije. Dacu znak nekom od drazih 
konobara, iako se za njihov sto naguralo nekih pedesetak, koliko ih je prodefilovalo kroz ovu 
instituciju, poslednjih petnaest godina. Pozvacu nekog ko nece morati da prelazi dupli put da bi 
shvatio da treba da donese vinjak i malu kiselu. 

Ne odlucujem se jos uvek za buduce drustvo, cak mi pomalo prija ta neizvesnost. 
Dokolica. Ne znam da li sam ozenjen. Prvi gutljaj vinjaka pustam da brzo sustigne i malo 
ublazi, ne i pokvari, mnogo manji srk kisele vode, koja je dobra samo ako je hladnija, od 
vinjaka. Palim cigaretu i pustam da konobar nepoznatog praznog lica isprica nesto o mojoj 
jucerasnjoj avanturi. Po osmehu prepoznajem da je ocigledno bilo zabavno i njemu. 

Daj mi zeton za telefon , molim ga. 

Evo ti kljuc, zovi iz kancelarije. Mora da je sinoc dobio zanimljiv baksis. 

Prolazim sad kroz prazan enterijer, nema ranijih kandidata za konobara decenije, samo 
memljivi smrad duvana. Miris "Manjeza", koji ostane u kosi i odeci - najjaci alibi pred 
sumnjicavim zenama da nisi bio negde drugo. 

Jos uvek ne znam koga cu pozvati, tako da i ne zurim prema telefonu. Zavirujem u 
kuhinju, iza cijeg sanka se zagonetno smeje debela starija kuvarica, vrlo naklonjeno i 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



predusretljivo. Odbijam od sebe i pomisao da istrazujem razloge njenog osmeha, 
zadovoljavam se znatizeljom, sopstvenom, oko najboljeg parceta teletine i odlazim do telefona. 

Kroz staklo, koje deli kancelariju od kafane, jos uvek stojeci sa podignutom slusalicom, 
saram pogledom po kafani. 

U meduvremenu se napunio citav "Manjez" mojim mrtvim kolegama i prijateljima! 

Pijani mrtvaci mi nazdravljaju podignutim casama. 

Otezao od pica, Bogdan Kalafatovic mi rukom daje znak da pozurim. Moris Levi i Ivo 
Jaksic su prvi put dozvolili sebi da, evo, popiju casicu vise. Moris je jos malo bledi, cika Ivo se 
malo zarumenio oko jagodica. Sam za stolom, pravih leda, otmeno sedi Milos Zutic, zeljan 
razgovora. Sto dalje, Radmilovic nesto zestoko podvaljuje Aligrudicu, ili se ovaj samo pravi 
naivan. Mira Trailovic samo odmahuje glavom i javlja mi da pozurim. Za malim stolom, do 
prozora, sedi sa casom belog vina, Vlado Popovic i kao da mi skromno daje znak, ako budem 
imao vremena da sednem sa njim. Paja Vuisic narucuje pivo za Rahelu Ferari, koja je upravo 
usla u kafanu sa njenim prepoznatljivim cijukom: 

"ljuuu, kakva banda!" 

Sa strane, otmen kao i uvek, u fraku iz neke uloge, stoji Zoran Milosavljevic. Kao da se 
blago klati, ali sve jos uvek drzi pod kontrolom. Vuksan Lukovac je u cosku i histericno mi se 
smeje. Vidim jasno dva njegova prva razmaknuta zuba. Ispred njega Gidra nesto zucno 
objasnjava Stojanu-Coletu Decermicu. 

Zelim da zazmurim i da se prisetim telefona koji mi se vrzma po glavi. Ne uspevam. Kao 
da me kapci ne slusaju. Nalazim nacin kako da izbegnem poglede mrtvih pripitih kolega - 
sedam i gubim ih iz vida. A zasto ne mogu da zmurim, pitam se? 

Gledam telefon. Nema brojeva u rupicama, samo nule. 

Morao je ovo znati konobar, mislim se i ustajem. 

Mrtvi su jos uvek tu, ali kao da su postali brojniji. Dobro, barem ne obracaju vise paznju 
na mene. Prolazim pored njihovih stolova i shvatam da moj Mili seda za jedan sto i upravo 
narucuje nesto od konobara u mantiji. Hvatam ga pod ruku, odvodim ga napolje. Uzasno dug 
put izmedu stolova. ..Mnogo vise stolova, nikako da stignem do baste. A, usput nas neko stalno 
hvata za ruke, poziva, vuce. 

Vidim i ljude koji su sedeli napolju, u basti, ali su u meduvremenu ustali i priljubljeni uz 
izlog daju nam znake da pozurimo. Irfan, Pera Kralj, Tale, Ristovski i Gaga Nikolic. Panicno 
nas pozuruju. Staklo iza kog strepe moji prijatelji, samo sto se ne rasprsne. Vesna Trivalic lupa 
pesnicama po njemu. Pored nje Merima Isakovic grcevito pritisla prepletene sake na grudi. 

Ostajemo zaglavljeni u malom hodniku izmedu dvoje vrata, izmedu zainteresovanih 
mrtvih i zivih prijatelja. 

Ne, nisam sanjao. Hteo sam samo malo da sanjarim o prolecnoj dokolici na omiljenom 
mestu. I ode u mrak. 

Napolju se isto smracilo. Malopredasnji zalazak je vec negde drugo, kao i moj 
bezuspesni pokusaj da uspomenama rastocim tugu. Emocije koje naviru mogu samo da na 
cas okupaju telo blagim drhtajem. Kao kad se prisetis prve ljubavi. 

Je li prva ljubav lepsa kad se dozivi, ili kad je se setis? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I DRUGA GLAVA 
ZASPA6U I SANJA6U DA - NISAM JA 

ronoc. Pisem pri sveci. Cesto mislim o tome. Trenutak kad ugasis svecu dahom, a ne 
prstima, tako se dobro oseti u citavoj prostoriji, ma kolika ona bila. Sveca - ugasena sa 
crvenim ziskom na fitilju, tim umirucim tragom zivota. I taj poslednji trzaj i pokusaj svece da 
zadrzi plamen...Kako panicno i koliko samo vazduha u torn trenu sveca pokusava da udahne, 
ocajnicki se boreci za zivot. Taj smradni pokusaj prezivljavanja, tako sebican dok truje vazduh 
okolo, toliko je ljudski, da ne mogu ponekad da poverujem da sveca nije ljudsko bice, da ne 
oseca, zivi, da ne umire. 

Je li i covek toliko sebican u strahu za svoj zivot? 

Je li to osveta umiruce svece? 

"A pres moi le deluge! 

Sutra nam opet sude. 
Dvadeset i prvi februar, 1994-e 

je sanjao da smo na nekom parobrodu. Bila je oluja. AN, video je i ptice. 



Ista procedura sa celivanjem Miloga u obraz. Pozdrav, cije bi izostavljanje verovatno 
imalo nesagledive posledice. Jedan u nizu postupaka koji se ne sme preskociti i koji je moje 
ranjivo i sve opsirnije sujeverje pretvorilo u primoranu radnju. 

Peti dan sudenja je protekao u uobicajenoj atmosferi, sto ce reci da nam je vec na 
vratima receno da smo krvoloci. 

Danas su saslusana dva lekara koja su potvrdila svoj stav da sam imao potres mozga. 
Sudija je proceduralno upitao na kraju obrazlozenja dr. Vukcevica: 
Potrazujete li od suda kakve troskove? 

Pre nego je i stigao nesto da kaze, od ostecenih je doslo: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Mi cemo mu platit ! 

Autor tog obecanja je ostro ukoren, onim istim kuckanjem olovke po stolu. Ne, u 
sudovima Jugoslavije ne postoji sudijski cekic, a zastrasivanje svedoka, pretnje i fizicko 
ugrozavanje neistomisljenika je sastavni deo folklora. 

Strasna olovka je cekicala i nesto kasnije, kad su novinarki Zdenki Acin rekli da je 
kurva! Sudija Radovic je potpuno bez autoriteta. 

Rutinski je nakon toga ispitan vestak-hemicar, ciji je izvestaj usvojen bez komentara. 
Danas je saslusana i dr Vera Petrovic, predsednik komisije vestaka KPD Centralnog 
zatvora u Beogradu. 

I Branimir i Zarko su, shodno dokumentaciji koja nam je predocena i ispitivanjima koja 
smo mi sproveli, imali smanjenju mogucnost uracunljivosti prilikom kriticnog dogadaja. 
Znacajan faktor u formiranju ovakvog misljenja je cinjenica da su obojica pretrpela potres 
mozga. Kako je kod Zarka potres izazvan pre izvrsenja krivicnog dela, to je nas zakljucak da je 
njegova sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena. Kod Branimira je 
potres nastupio posle izvrsenja krivicnog dela koje mu se stavlja na teret, pa je nasa ocena da 
je njegova sposobnost bila umanjena do granica bitnog. 
Advokat koji zastupa ostecene je pitao dr Petrovic: 
Da li neko, ako je u nesvjesnom stanju, moze da preskoci ogradu? 
Ne moze! , odgovorio mu je sudija umesto doktorke. 

Dok traje proces, osecam da me izdaje stomak. Ne jedem pre sudenja, ne pijem ni kafu. 
Ni pred predstavu to nikad nisam obicavao, ali eto...Pocinjem da se znojim. Nisam vise 
prisutan. Radije bih bilo koju kaznu, nego da trazim pauzu. Muti mi se u glavi. Cujem sudiju 
Radovica koji se obraca balisticaru: 

Branimirov pistolj je pronaden sa odvojenim sarzerom u kom su bila cetiri metka, od 
kojih je najgornji bio okrenut naopacke... 

Ja to prvi put cujem. To je vrlo neoubicajeno. , zbunjen je specijalista balisticke struke. 

Koncentrisem se. Hocu da mislim o necem drugom. Prisecam se brzalica sa Akademije: 
"Stala mala Mara na kraj stara hana sama!" Ponavljam u sebi pet puta. Svaki put brze 
od prethodnog. 

Kako se u torn slucaju ponasa pistolj? , pita sudija. 
Pa, ne znam, to bi moralo da se ispita. 

"Okolo dodoh, vodo, potokom topovskom rovu!", molim se sad na "O" jos intenzivnije. 

Je I moze iz takvog pistolja da se puca? , nastavlja sudija. 
Vjerujte da ne znam. Nijesam jos imao takav slucaj u 

"Mirili Mirini mirisni i divni simsiri!" pokusavam na "I". Opet pet puta. Sve brze i brze. 

Koliko metaka moze da stane u sarzer Branimirovog pistolja? , sudija postaje vec i 
malo nervozan. 

Pa, ne znam, ali, ako hocete, ja sve te provjere mogu da izvrsim do sljedeceg rocista . 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ludu bulu u tu gustu sumu vuku!", urlam u sebi nadajuci se da ce se moja nevidljiva 
agonija sto pre okoncati. 

"Novo rociste je dvadeset i prvog marta, kad ce biti ponovo saslusan specijalista 
balisticke struke.", zakljuci sudija Radovic. I ja ga naglo zavoleh. 

Na jucerasnjem sastanku sa Vukcevicem, pomocnikom advokata Rajka Danilovica, 
insistirao sam da traze od suda da se Milom ukine pritvor. Medutim, danas je Danilovic 
zatrazio pustanje obojice na slobodu, sto je kod ostecenih porodica izazvalo salve ironije: 
Nijesu ih oni pobili! 

Pustite ih oboje! , odjekivalo je sudnicom. 

Naravno, sud i tuzilac su ovo rutinski odbili kao deplasirano. Dok sam izlazio iz sudnice 
brat pokojnog Popovica mi je poslao poljubac. Mene su mucile druge misli u torn trenutku. 

Vidim ja lijepo sto oni oce , komentarise u sobi Nikola, 'oce Miloga da nagrde. 

Zasto njega, Nidzo, ne shvatam? 

A, kuku mene, Zaro, nemoj, molim te, to da me pitas, e/e cu se ozbiljno zabrinut' za 
tvoju glavu. Kako - zasto? Pa, to se iz aviona vidi. Ti se bijes s jednim, je I' tako? 
Klimam glavom. 

Dolazi drugi da mu pomoze da ti uzme levor, je I' tako? 
Nemo odobravam. 

Vidis treceg de ti uzima zivot bratu, je I' tako? 
Jos uvek ne otkrivam poentu Nikoline price. 

A cuo si da ih ima jos ispred kafane. Kolicina su bila? 

Trojica. 

Jos trojica i 

I ? 

Mucni, Zaro, glavom. Ti si bio sam protiv sestine\ 

Pa, dobro, ali ova trojica nijesu dosli... 

Nijesu, al' su mogli i dosli bi, garantujem ti, da ti je ovi prvi uzeo levor. 

Nidzo, ne ljuti se, ali i dalje ne shvatam sta hoces da mi kazes. 

'Ocu 'ajvane, da ti recem da tu ne moze bit' nikakve krivice, ako se branis sam od ses' 
pjanih avetinja. 

"Oni kazu da sam i ja bio pijan..." 

"Ajde, ne avetaj, Zaro, popio si dva piva i poslije malo rakije sto ti je ova zena dala." 

Ali... 

Stani malo! Ali, ako je i Mili bio svjestan svo vrijeme, ako je i on ubio, ili ranio nekoga, 
onda je to druga rabota! 

Ali, nije bio svjestan, i taj jedan metak nikog nije pogodio, to je vec dokazano i to ti 
znas. 

Znam ja i znaju svi, ali su uprli iz petnija zila da Miloga sto vise uplekaju, da bi i tebe 
tako kicmu polomili. Da mogu da kazu - dva brata sa levorima pobise neduzne momke. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Vidim, kroz resetke, pocinje kisa. 
Zasto sve to ... tako? 
Nudi me cigaretom. Lovcen . 
Ne mogu, Nidzo, fala. 

Drzi ponudenu kutiju i dalje. Uzimam. Nikola me tiho pita: 
KoPko ima Lausevica u Crnt/ Gory? 
Ne znam tacno, mozda jedno petnaest porodica. 

Nikola ustaje, trazi rasejano neku vatru, muci se sa protezom i onda prosaputa: 
A Popovica i Vojovica po petnaes iljada! A mislim da sam malo kaza'. 
Palim obojici. 

Mislis li ti da je sudija Mededovic pasa' u advokate sto su mu manjkale pare? 
Slezem ramenima. 
Nije, Zaro, nije - no su mu manjkala muda! 

Prisetih se i brzalice na "E": 

"Nevesele snene zene plele teske mreze!" 

Pljusak napolju. Danas nece biti setnje. 

Draga koleginice, 

Tvoja pisma imaju onaj toliko zeljeni miris teatra i Beograda tako, da ponekad uhvatim 
sebe kako ih iscitavam do nekog eroticnog mazohizma. 

Oprosti, ja ne znam sta pricam, ali ti znas sta mislim. 

Tebi mi nekako ipak najlakse i najlepse bude uputiti neke reci. Sa onim patosom koji 
kao hrana biva. I zalom za proslim. Kako se sve coveku u trenu preokrene. Radi nesto celog 
zivota, blago zaverenicki zagledan u neke buduce dane i najednom se sve rasprsi i stane, te ti 
onda ne preostane nista drugo, sem da pokusas da zivis od nostalgije. 

Bese mi sudenje pre neki dan. Cula si verovatno da je ponovo odlozeno. 

Moj advokat mi je svojevremeno rekao, sa neskrivenim odusevljenjem, da je ovo 
izuzetan slucaj. Kao kad bi onkolog zapljeskao pri susretu sa novom vrstom kancera. 

Ali, patnja nije patnja ako je cista u svom obliku. S vremena na vreme naide i po nesto 
lepo, da bi te uverilo da je svet sazdan i od nekih lepsih niti, ili, upravo, da bi dokazalo snagu i 
postojanost te iste patnje. 

Usred mucnog skupa, u sudnicu raspolucenu po sredini pripadnoscu nekim 
prezimenima, banuo je prekjuce jedan gospodin. Ocigledno nije bio svestan gde dolazi. 

Nije cuo da je njegovom prethodniku, na upit suda - da li potrazuje neke troskove, iz 
ostecenog tabora receno - da ce mu oni platiti. Nije znao ni da je taj ostao konsterniran i da 
nije umeo da nade izlaz iz tog strasnog suda. 

Usao je, dakle, skupa sa svojom funkcijom, onako ruku pod ruku. Njegovo zanimanje je 
vestak-hemicar. Obukao je za ovu priliku karirano dvoredno odelo, sa nista manje veselom 
kravatom. 

Da, nesto sam preskocio. Pre ulaska u salu, u kojoj kipti mrznja i kljuca krv kod njene 
desne polutke (gledano iz sudijskog nepristrasnog ugla) i gde se dvadesetak palceva krije na 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



levoj strani, zaculo se - kucanje na vratima! Taj zvuk kao da je malo prenuo publiku iz 
dotadasnje podignute atmosfere i nastala je po prvi put - tisina. Kucanje se, zatim, ponovilo i 
kod svih izazvalo isti osecaj - zbunjenost. Da li se to neko igra sa njihovim bolom? Sudija je, 
gotovo postiden torn skolarskom uctivoscu, otkinuo sa brkova jedno - Slobodno! mada u toj 
prostoriji apsolutno nista nije zasluzivalo da dobije taj epitet, izuzev mozda volje jednog dela 
puka, izrazene kroz nesputane opise svojih namera. 

Pouzdano tvrdim da autor tog kucanja nije mogao cuti to slobodno!, ali je, ipak, usao u 
sudnicu. Vedar covek, ponosan, neskriveno znacajan, vrlo glasno i zdravo nazva: 
Dobar dan! 

Ako je ista moglo da priblizi jedne drugim ove osakacene ljude, koji su se do pre neki 
minut uzasavali i cinjenice sto disu isti vazduh sa onim drugima, onda je to verovatno bilo ovo - 
Dobar dan! Svima je laknulo, u to sam siguran. Mozda su se i postideli u jednom trenu sto mu 
niko ne otpozdravlja. A onda je nastao dug tajac, kao da ce iz tog beskrajnog cutanja necije 
drugo Dobar dan! oznaciti slabost toga koji se, eto, spusta na taj primitivan nivo novopridoslog, 
pa se upusta u neku davno prevazidenu konverzaciju . 

Tako sam pozeleo u torn trenutku da ja budem taj primitivac, ali strah (malo)gradanski 
mi to nije dozvolio. 

Kako je nacas delovalo kao da ce vestak-hemicar jednostavno otici otkud je i dosao, jer 
je jos uvek stajao na vratima, cekajuci potvrdu njegove upravo izrecene zelje o kvalitetu dana, 
brkovi su se mrdnuli i zacu se: 

"...dan !", sa ociglednim izbegavanjem bilo kakve procene kakvoce dana. 

Moguce da sam otisao mnogo daleko i da se cak sve ovo nije ni dogodilo, ili ne ovako, 
ali to je za tren ublazilo patnju, pa nastavljam. 

Sjedite! , kazu brkovi. 

Ne, hvala , stoicki odgovara karirani vestak-hemicar, jos uvek u punoj formi. Pocetni 
nesporazum sa kucanjem i ... danom, ga nije obeshrabrio. 

Vi ste taj i taj.. 

Tacno! , cula se afirmacija kojoj je samo nedostajalo :"Da, gospodo, ja sam vam taj", 
mada je bila sadrzana u toj beskrajno ponosnoj potvrdi. To - tacno/ je pojacano i jednim 
popridizanjem na prste i klimoglavom, tako da je celo telo ucestvovalo u toj izjavi. Licio je na 
dobitnika neke velike nagrade, koji pokusava da zadrzi skromnost, dok mu nabrajaju sve 
zasluge, pre nego mu i zvanicno dodele priznanje. 

Vi ste sacinili ovaj izvestaj o tragovima barutnih gasova? 

Znas, naravno, gospodu Zagu, tehnickog direktora u nasem pozoristu. Uvek me je ludo 
zabavljalo da joj nazovem "dobar dan, jutro, vece". Nikad ne bih dobio odgovor, vec umesto 
njega, jedan suzdrzani dugi treptaj pun razumevanja za moj problem. 

Tako nesto je i gospodin u kariranom izveo kao odgovor na pitanje sudije. Bilo je i malo 
kolegijalne tajne u torn treptaju. Ali, brkovi nisu imali razumevanje za njegovu pantomimu, pa 
su glasnije i ostrije ponovili pitanje, sa dodatkom: 
Da ili ne? 

Da-da-da-da! , zabrza vestak, da ne bi naljutio sudiju. 
Ostajete li u svemu pri svom izvestaju? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Ne verujem da bi ga Dunav mogao pomeriti u njegovoj nepokolebljivosti tog trenutka. 
Ostajem! , opet se popridigao, spojivsi sake ispred sebe vrhovima prstiju, kao da drzi 
neku zamisljenu kuglu. 

Hvala, mozete ici. 

Zastao je potpuno ukocen, tako popridignut. Prvi put se pojavila ozbiljnost na njegovom, 
do tada zadovoljnom lieu. Nije mogao da veruje. Onda su se njegove pete lagano prizemile. 
Zar ga nece vise nista pitati? Ne, mora da se sale, odavao je njegov izraz. Nije mrdao. 
Hvala Vam, slobodni ste! , zacuo se neumoljivi sikterod sudije. 
To je ... sve? , gotovo panicno je poceo da se pogledom raspituje po poroti, 
advokatima, tuziocu... 

Jeste, hvala i dovidenja! 

Potpuni slom jedne licnosti! Otisao je povreden zbog tolike povrsnosti, nerazumevanja i 
mislim da nije ni otpozdravio pri odlasku. 

Ne mogu stalno ovde \ja da budem. Hocu neko drugi da jesam. 

Jedan je nocu. Sveca. Sad cu je ugasiti, zaspacu i sanjacu da ja - nisam ja. 

Mogu ja to. Laku noc, koleginice. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I TRECA GLAVA 
POGAN 

r ocela je sa emitovanjem serija Crni bombarder , u kojoj igram Smajsera , ludaka 
koji iz svog nadimka puca po prolaznicima. Naravno, to ce neki sada da gledaju drugim 
ocima. 

Rano jutro, ili kasna noc, sedamnaestog marta. Nisam mogao da spavam. Plakalo mi 
se. Upalio sam svecu da ne budem sam i da budem ruzan svetlu, ako mi se to desi. 

Dobio sam "Kristalnu prizmu", nocas. To je nagrada Filmske Akademije Jugoslavije. 
Kako cu ja i gde sa "Prizmom", kad sam upravo u snu pucao i ubio Rahelu Ferari, koja je mom 
Milom izbijala oko torn istom prizmom. A sta sam mogao, oprosti mi Rahela, molim te? Gde cu 
sad? 

Kakav cu ovakav medu ljude? 

Kad ce Valjevo? Ima li bar smrti tamo? 

Dve stotine trideset i cetvrti dan, sesti dan sudenja 

De ste glumci? 
De ste krvoloci? 
Neka to! 

Vestak-balisticar izvestava prisutne da se sarzer, sa jednim metkom okrenutim 
naopako, nije ni mogao staviti u pistolj i da Branimir nije ni mogao pucati iz takvog pistolja. 
Tek mi sad nista nije jasno! , izjavi tuzilac Radonjic. 

Htedoh da citiram Nikolu da se iz aviona vidi da je neko treci, posle naseg odlaska, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



dirao taj pistolj, ali valjda ce se i sami dosetiti. 

Na danasnjem rocistu sudija Radovic saopstava da je Vijece odlucilo da zatrazi novo 
misljenje od komisije Sudsko-medicinskog Odbora, sastavljenog od strucnjaka Medicinskog 
fakulteta iz Beograda. Oni treba da daju odgovor na isto pitanje - da li sam bio uracunljiv te 
noci i da li sam imao potres mozga? 

Dva dana nakon sudenja u posetu mi dolaze moji bliski prijatelji, Bozo Koprivica i Ljilja 
Todorovic. Vracaju se za Beograd, pa da me jos jednom pozdrave. Uvek su na sudenju, bas 
kao i moji kumovi Nebojsa Jankovic i Goran Svilar, nezaobilazni Ljubo Dapcevic, Dule iz 
Kotora... 

Branka je danas dovezla Ljilju i Boza. Uvek mi donesu dobre emocije. I danas su. Ali, 
nekih pola sata posle njihovog odlaska, pocinjem cudno da se osecam. Neki osecaj teskobe, 
nesigurnosti, straha, drugaciji od ovih poznatih, zatvorskih. Setih se da sam se tako jednom 
osetio kao student i da me je, posle neprospavane noci, taj osecaj naterao na neplanirani put 
za Crnu Goru. 

Pola osam je ujutru. Dolazim sa aerodroma. Nemir me i dalje drzi. Placajuci taksi 
ispred stana u Podgorici, vidim oca na balkonu kako zaliva biljke. Pitam ga, sa ulice: 
"Kako je majka?" 
"Otkud ti?" 
"Kakojeona?" 
"U bolnicije... ko tijejavio?" 

Nelagoda se nesto kasnije pretvorila u ostar bol u glavi, koji je poceo da se prenosi i na 
- ostale u sobi! Bosko je krenuo da se davi od kaslja, a ja sam se jedva uzdrzao od 
povracanja. 

"Neka pogan je u vazduh', nema druge!", zakljuci Nikola ispivsi dva kafetina. Malo 
kasnije bol je prestao. Kod svih! 

"Strasan je ovi kafetin!", rece Nikola i zaspa. 

Sutradan ujutru zovu me kod Upravnika. I Mili ide sa mnom. Gledamo se u hodu i 
cutimo. Ceka nas neki gospodin u civilu. 

"Istrazni sudija - Gazivoda", predstavi se. 
"Branka?" 
"A, javili su vam?" 

Mili me panicno pogleda: "Sto se desilo?!" 
"Kakoje?", prosaputah. 
"Bice dobro. Svi ce biti dobro." 

Sinoc je Branka, vozeci Ljilju i Boza na aerodrom, pokusavajuci da izbegne psa na putu, 
izgubila kontrolu nad volanom njene ASCONE i dozivela tezak udes. Nikome nije jasno kako 
su ostali zivi. Kola su se prevrnula desetak puta i potpuno su unistena. Oni su, pri torn 
prevrtanju, ispadali iz kola i prosli sa neznatnim ogrebotinama. U bolnici su, ali nikakvih 
posledica nece imati. 

Ulazi majka sa nasim ujakom u torn trenutku. Prilazi, opipava nas, zagleda, kao da smo 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



mi imali udes i ponavlja: 

"Dobroje, dobro. Dobro." 

Ako postoji bezicna telefonija, sto ne bi telepatija? IN, neka pogan u vazduh', sto rece 
Nikola. 

Malo kasnije ujak mi nasamo, otpuhujuci veliki dim u stranu, govori: 
"Mali, moram ti rec', ne zato sto se mi ne bi snasli, no sto mislim da ga je precera. 
Rajko Danilovic je zvao Rosu i trazio jos 1000 DM!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I CETVRTA GLAVA 
MEDICINA JE CUDOl 



LJuboka noc. Vrata od sobe se uz tresak otvorise. Blesnu svetlo. 

"Lausevicu, 'aj' spremaj se, ides za Beograd!" 

Nikad necu pronici u tajne policijskog zanata. IN to nije zanat nego umetnost? Sto mi 
sinoc ne rekose da putujem, makar da popakujem stvari. IN to neko voli da osmatra tvoje 
reakcije pri svakom soku. Bice da je tako, jer kako inace da tumacim znatizeljan pogled 
strazara, dok ceka da se probudim i da mi njegova naredba ne dopre do svesti. 

"Hocemo li preko Valjeva, ovog puta?", pitam. Nikola se osmehuje dok mi pomaze oko 
pakovanja. 

Sat kod dezurnog komandira pokaza, par minuta kasnije, tri i deset. "3:10 to Yuma", 
setih se filma sa Glen Fordom. Da, i Mili je sa mnom. A zasto - to niko ne zna. 

Zasto ide sa nama na vestacenje, ne zna ni jedan deda iz Tivta. Neko je pokusao da 
mu obije kucu i on je pucao. Nije ga ni ranio, ali kako se radilo o policajcu u civilu koji mu je 
provaljivao u kucu, stari ide sa nama na vestacenje da utvrde da li je bio normalan sto je 
branio svoju imovinu. Tako bar deda tvrdi, a sta li je istina, to ce da otkrije medicina. 

Kao da sam se iznenadio sto u sobi nisam zatekao Zefa. Sacekao me je Bojica od 
Milutovac. 

Cuje se sve okolo. Toki-voki, telefon, glasan razgovor komandira, sirene automobila koji 
prolaze Bacvanskom ulicom i negde peva Dzej -" Radaj sinove!" 

Sa kruga dopiru komande koje neciji sin sebi zadaje i sam ih izvrsava: 
"Mir-no! Nadesnora-vnajs! Ravnajse, ravnajse, ravnajse! Mir-no! Mars u picku materinu! 
Hahahahahaha!", uziva. 

Dve stotine cetrdeset i treci dan 

Danas oko pola dva cu biti gost i predmet razgovora na kolegijumu klinike. Sta ce hteti 
od mene? Da pricam o cinu koji tuzilac naziva zlocinom, ja - nuznom odbranom? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Ulazim u biblioteku punu belih mantila. U sredisnjem delu autoritativno sede profesori, 
dok po obodu prostorije zabarikadirani iza beleznica sede studenti, ili se mozda radi o 
specijalizantima. Bice ipak ovo prvo, jer su citav razgovor propratili cutanjem. Gospodin do kog 
su me seli, profesor ocigledno, jedini u civilu, svojim pijanim dahom daje intonaciju citavom 
skupu. Uporno se trudi da mi objasni sta se to, ustvari, meni dogodilo te noci. 

"Da Vas cujem?", pocinje ekspertizu, sarajuci vodnjikavim ocima po sali, da bi me 
konacno otkrio tik uz njega. 

"A sta zelite da cujete?", mislim da sam se izvinjavao dok sam ovo pitao. 

"Te noci, te tragicne noci, svi se slazemo da znamo sta se dogodilo, odnosno mozemo 
da pretpostavimo taj haos ispunjen kricima, pucnjima, lomljenjem, ali interesuje me, dok se sve 
to desavalo - vi...? 

"...ne razumem pitanje...?" 

"Secate li se da ste govorili, vikali, vristali?" 

"Ne secam se nijednog zvuka u tim trenucima. Vec sam rekao da nisam cuo ni pucnje iz 
sopstvenog pistolja." 

"Bas tako! A znate - zasto?" 

"Pa, ne znam, valjda od udaraca koje sam trpeo." 

"Ne! To je zato jer ste - vristali!" 

"Ne znam da sam..." 

"Ja znam! To je bio primalni krik!", primace mi se blize da mi potvrdi dijagnozu, pa 
osetih daje nocas bio na vinu i nikotinu. 

"Ne secam se da je iko pomenuo od svedoka da sam vristao...", govorim u stranu, kao 
da meni smrdi iz usta. 

"Toje bio primalni krik!", uporno ponavlja. Ostali cute. Svima je neprijatno. 

Po teoriji dr-a Arthura Janova i njegovoj knjizi koja se upravo tako zove "Primalni krik", 
radi se katarzickom vristanju, preko koga se osoba oslobada najranijih strahova. To vristanje je 
inace deo terapije. 

Dr. Mamurni je otkrio: 

1 . Da sam vristao te noci i 

2. Da sam se te noci oslobadao najranijih strahova 

Sta lekari, psihijatri, mogu znati o zlu, o krvi, o strahu? Jesu li doziveli takvo zlo, takav 
strah? Oni porede ono sto vide u mojim ocima, sto cuju iz mojih ustiju, sa onim sto su citali u 
knjigama. Strah je nepostojanje vremena. Strah je odsustvo bola. Strah je bez oblika. 

Strah postoji pre i posle. Izmedu pre i posle je zivotinja. Pre i posle si samo covek. 

Sta doktori kazu za strah? Sta glumci govore o strahu? Kako se odigrava strah? 

Ne znaju ni glumci, ni lekari. Oni nisu ubili. Oni konsultuju literaturu i mene, da bi prosirili 
svoju bibliografiju. Onda mi kazu da je to bio - pradozivljaj. 

"PRA-DO-ZI-VLJAJ! Razumete?" 

On je bio tamo pra, pa zna. Ja ne znam. Ja sam samo ubio. Posle cu od lekara saznati 
kako, zasto. Ja cu pricati, oni ce se smeskati, superiorno prepoznavsi slucaj iz udzbenika. Ja 
nisam bio po udzbenicima, ja sam samo ubio. 

Oni su naucili sve o strahu. Oni se vise nikada ne mogu uplasiti. Ja nisam ucio kad je 
trebalo. Sad ne vredi, sad je kasno. Oni su studirali strah tolike godine, a ja sam se bojao 
samo nekoliko trenutaka kao zivotinja. Izmedju pre i posle. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



I onda sam se oslobodio straha. Vekovnog straha. Strah mojih predaka, njihovo smerno 
mirenje sa nasiljem, iscurelo je, eruptivno oslobadajuci se kao cir koji je pukao sikljajuci kroz 
cev mog pistolja, te poslednje julske noci, 1993-e godine. Tada su, u ime praiskonske 
vertikale, raspakovani svi nagomilani strahovi i uzmicanja, progovorili i oslobodili se kroz tu 
jednu cev, tog jednog minuta. Kao sto kroz penis struji zivot vertikale, kroz ovu cev je potekao 
vekovima guseni ustuk pred smrcu te iste vertikale. 

Iza mene se tiska povorka mojih pradedova koji pred rimskim legionarima, pred 
slovenskim knezevima, turskim agama, pred srpsko - crnogorskim, hrvatskim, nemackim, 
talijanskim dzelatima pognuto stoje u redu cekajuci malj u glavu ispred velike rupe u istoriji. 
Treba se produziti. Ne podici glas. Ne usprotiviti se. Ne uzvratiti. 

Ja sam te noci pucao, iz bezobzirne osvete, u sve one koji su vekovima tucali u glavu 
moje dedove, silovali moje babe... 

Medicina je cudo. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I PETA GLAVA 
NA FILMU SE SVE VIDI 



Dojica od Milutovac]e izgubio sina pre pedeset i dva dana. 

Na sina se izvikao nastavnik fiskulture, sesnaestogodisnjak je to doziveo kao kraj sveta 
i pucao sebi u usta iz ocevog tetejca. 

Znajuci za razlog, Bojica, nasavsi mrtvog sina, uzima isti pistolj, odlazi do Samira, 
nastavnika fiskulture, kuci. Kad mu je ovaj otvorio vrata, rekao je: 

"Ti mi ubi sina, a sa' cu ja tebe!", i zatim spraznio tetejca u nesrecnika. 

Bojica zivi u ubedenju da je osvetio sina. 

Moze li bilo kakva vrsta osvete da umiri bol za sinom? 

Deluje vrlo mirno, cak zadovoljno povremeno. 

Prvi april, 1994. 

Dobijam informaciju da je sudija Radovic dozvolio da Mili i ja budemo zajedno u sobi! 
Po zakonu to je bilo dozvoljeno vec po zavrsenoj istrazi, odnosno po podizanju optuznice. 

Kasnije u toku dana stize nova odluka od istog gospodina: 

"Posjeta samo za najuzu rodbinu i njih dvojica moraju ostati razdvojeni!" 

Ne mogu da verujem da je ovo bila prvoaprilska sala? 

Nisam nocas mogao da zaspim. Neko je kasljao celu noc. U pocetku sam hteo da ne 
obracam paznju na to i okretao sam se u krevetu, trazeci onaj polozaj koji ce me sigurno 
odvesti u san. A onda je pocela da me progoni pomisao da to mozda kaslje - Mili. Ne, to nije 
njegov kasalj. A, otkud znam? 

Ne secam se kad sam ga poslednji put cuo da kaslje. 1968-e, kad je umao upalu pluca? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Ovo je neki uzasan, sipljiv, sitan kasalj koji potice od bolesnika u vec odmakloj fazi, recimo, 
tuberkuloze. Zvucao je tako kao da se autor te muke vrlo sviklo i indolentno odnosi prema torn 
iritirajucem nadrazaju iz dubine grla. Kao da kroz kasalj cujes i mirenje sa torn bolescu. 

Ne, to sigurno nije Mili. On je hipohonder, poput mene, i ne bi mogao toliko dugo da 
proizvodi taj zvuk, a da ga ne komentarise, psovkom, ili neprijatnoscu sto terorise usnule usi 
robijasa sa G - odeljenja. 

Opet, u jednom trenu kao da prepoznajem njegov sapat, izmedu dva naleta 
kasljucanja... Ustajem. Primicem, infantilno, uvo vratima, mada tako necu cuti nista bolje, jer 
zvuk, ovde, kao sto vec znamo, dolazi odasvud. Osluskujem, cekam. Tisina. Da, to je njegov 
sapat, to vec pouzdano znam. 

Kasalj ponovo. On je! Sta da radim? Zasto ne pozove komandira i trazi lekara? 

Ustajem, setam po mracnoj G-1 sobi, trudeci se da ne probudim usnulog Bojicu. 

Ponovo naleti kaslja koji me potpuno izbezumljuju. Zasto li mene to vise dotice nego 
njega? Da, on nece da zove komandira. On to nocas nece uraditi. Ja cu. Moram. Ne bih to 
sebi nikad oprostio. 

"Sta, budalo?" 

"Pa, to da kaslje celu nod i da se muci. " 

"Moze li da umre od toga?" 

"Cuti, kretenu!" 

Stajem tik uz vrata i spremam se da izgovorim :"Komandire!" Koncentrisem se. 

Treba to reci taman toliko glasno da se ni Bojica, niti bilo ko drugi u zatvoru, ne probudi, 
a komandir da me cuje. Treba to izvesti tako da me ni Mili ne cuje. 

Kako putuje glas? Kako mogu da ga plasiram jednom putanjom, jednim snopom do 
komandira, a da, pritom, van snopa taj poziv ostane necujan? Kao u nekom tunelu. 

"Seti se casova tehnike glasa kod gospode Erenrajh!" 

"Kako impostirati glas? Kako ugasiti svecu sapatom na pola metra?" 

"Umeo si to, seti se!" 

Usmeravam, nisanim, merim. Cutim jos uvek. Opet osluskujem. Cekam neki trenutak 
kad bi komandir mogao da bude najefikasnije dozvan. To mora biti uradeno iz samo jednog 
pokusaja. Cuje se toki-voki. Ne, sad nije trenutak. Ne bi me cuo, morao bih da ponavljam. 

Ponovo cujem kasalj. Da, tada treba pozvati komandira, kad se Mili zakaslje sledeci put. 
Covek dok kaslje, nista ne cuje. I tako nece brinuti zbog moje brige. Cekam sledeci napad 
kaslja. Neko hrce. Traje moje iscekivanje beskonacno. Kao da Mili shvata da zvuci koje 
proizvodi remete ljudima san, pa ga sputava. Zvoni telefon. Jebi ga, on sad kaslje preko 
zvona telefona, amortizujuci tako svoju muku. Cekam ponovo jako dugo i taman kad preko 
novog kaslja htedoh da izustim - "komandire!", cuje se iza mojih leda jedno stravljeno: 

"Aaaaaaa!" Bojica se probudio i uplasio od moje siluete na vratima. 

"Ssssss, ja sam, ja, spavaj Bojice." 

"A, ti si!" 

"Ja sam, ja sam." 

T bre, sto se iseko'." 

"Ja sam, spavaj." 

"A, sta radis to?" 

Ako sad krenem da mu objasnjavam sve ispocetka trebace mi cela noc. 

"Nista, samo ti spavaj!" 

Bojica poslusa, ali Srbijanac je to, osecam da je zazmurio samo na jedno oko, a drugim 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



strazari. Kasalj je jos dosta puta ponovljen, ja sam se vratio u krevet, da ne zbunjujem Bojicu. 
Morao sam da sacekam dok zaspi, pa ponovo u akciju. 

Napokon sam procenio da je dosao pravi trenutak i izgovorio, najpozorisnije sto sam 
umeo: 

"Komandire!" 

"Sta je?", pita, ali ne komandir, nego Bojica koji je naravno ostao budan. 

Ponovo zovem komandira, zaboravljajuci na sve tehnike skolovanog glasa i ... budim 
citavo G-odeljenje. 

"Ko zove?", pita Buda, nadzornik, zajeban tip. 

"Jedinica", kazem. 

"Sta 'oces?", glasno pita, prirodno se ne ustrucavajuci da li ce pritom probuditi ono par 
robijasa koje ja -jos nisam. Kako sad coveku, u dve reci, da objasnim sta hocu? Odlucujem da 
cutim, pa ce valjda doci da vidi sta hocu. U meduvremenu je i Bojica ustao, dosao do mene i 
bojazljivo sa svojih metar i 64, sapuce: 

"A, stvarno, sta 'oces?" 

"Sta 'oces, bre?", isto ponovo pita i Buda, ali i jasno i glasno stavljajuci do znanja 
svojom intonacijom da ce neki da najebe nocas. Ustaje sa svog komandnog mesta i u hodu, 
vrlo resitelno i kratko pripita, sasvim drugim, dubljim tonom: 

"Ko se to, bre, zajebava?" 

"Jedinica", opet kazem, ali ne misleci da se zajebavam, vec ... sad sam ionako vec sve 
uprskao. Pali se svetlo u nasoj sobi. Tik uz moje rame vidim Bojicinu uplasenu facu: 

"Zdravo!", kaze tiho i smeje se bezazleno. 

"O, kako si?", odgovaram. Otvaraju se vrata i na pojavu strasnog Bude uspevam da, 
najservilnije moguce, pronadem u dve recenice razloge sto ga remetim: 

"Komandire, oprostite, mislim da moj brat u petici ima ozbiljne probleme, cujete taj 
kasalj, on bi crk'o nocas, al' ne bi nikog zvao. Mozete li da mu pomognete, molim vas?" 

Jedno kratko vreme Buda me gleda, pa malo nakrivi glavu, cas na jednu, pa opet na 
drugu stranu, sve zmureci na jedno oko, pa bez reci izade i zalupi vrata. Bojica mi odozdo 
zinuo u oci. Par sekundi kasnije cujem otvaranje nekih vrata i Budino strogo pitanje: 

"Je I' tu treba neki doktor?" 

Cujem odgovor Stosica, cimera mog brata: 

"Izvinite, komandire, uzeo sam vec duplu dozu tog sirupa protiv kaslja, ali ne pomaze. 

Kisno jutro. Setnja. 

"Svi zajedno!", tako su rekli. 

"Razmak izmedu soba pet metara i nema razgovora!", precizan je komandir koji jutros 
nadzire setnju. Rominja sitna kisa koju ne osecam uzbuden cinjenicom da sam identicnu 
scenu vec doziveo u filmu "Braca po materi" na ovom istom zatvorskom krugu! Slavko Stimac i 
ja se tu zagrlimo i, makar u zatvoru, budemo ponovo zajedno, pronadena, davno rastavljena 
braca... 

Milog i mene nije rastavljala politika, ni rat. Mi imamo neku drugu pricu. Ziveli smo 
zajedno do moje cetrnaeste na Cetinju. Mi se selimo u Titograd, on je cvrsto bio odlucio da 
ostane na Cetinju i odatle ce ici na neko jalovo studiranje prava u glavni grad Crne Gore. Ja 
sam uglavnom sam proveo gimnazijsko doba u Podgorici. 

(Brankaje posle zavrsenog fakulteta ponovo zivela s nama, ali, kao da me je tih godina 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



pubertet privremeno udaljio od sestre. Secam se da sam kao desetogodisnjak zbog njenog 
odlaska u Beograd na studije svake nodi uplakan tonuo u san.) 

Mili je tada samo vikendom dolazio sa Cetinja. Sa strane si imao utisak da on tamo 
nesto vrlo ozbiljno radi, a otac se nemocno borio sa tim njegovim odlascima nazad, 
ravnodusnom konstatacijom koju bi svi ocekivali u nedeljno vece: 

"Ti ode - a mi se ne dogovorismo!" 

Ja sam, potom, otisao za Beograd i nasa videnja su se ogranicila na neku letnju glumu 
u Budvi, Cetinju, Hi na retke dolaske zbog roditeljskih bolesti, ali take sve u svemu - par dana 
godisnje. Mi od nasih ranih godina nismo ovoliko dugo bili pod istim krovom. 

Ali, eto ne znamo zasto, (to sudija Radovic znaj ne mozemo da budemo zajedno, cak ni 
posle zavrsene istrage i podignute optuznice. 

Ne okrecem se, cekam prvu polovinu kruga, gde cemo jedno vreme biti okrenuti jedan 
prema drugom, nemo se gledajuci, makar nakratko. Okrecem se i vidim da ga nema na krugu! 

Dolazim do komandira, pitam: 

"Komandire, oprostite, Branimir Lausevic iz ...." , prekida me njegov razgaljeni osmeh: 

"Prepoznajes li me, Lausevicu?" 

Gledam ga, cekajuci jos nesto. 

"Ja sam glumio u "Braci po materi"!" 

Osmehujem se, trazeci po secanju. Ne uspevam. 

"Ovde, isto, ti i ja i Stimac...? osvezava mi pamcenje. 

"Eeee, kako ste, komandire?", ne mogu da se setim. 

"A, nije dobro, nije, ne valja..." 

"Stanije... dobro?" 

"Zajeb'o si me i to debelo!" 

"Sta sam uradio?" 

"Ja sam ovde bio na istom mestu, je I' tako?" 

"Da?" 

"Ti i Stimac, onamo...", pokazuje u suprotan kraj kruga. Potvrdih. 

"I ja te pitam - vidim li se i ja?" 

"Da?" 

"A ti kazes: "Na filmu se sve vidi!" 

"Pa, jeste", priznadoh. 

"A, vidi se, moj kurac! Poveo ja devojku na premijeru u "Sava Centar", pricam joj sad 
ces da me vidis, evo sad, sad, sad - i mene .... nemaaa!" 

Cutim. Ne znam sta da kazem. Da se pravdam, ne umem. Da mu pricam da glumci ne 
montiraju film, jednako je glupo. Stojim pored njega i cutim. Setnja okolo. Nema Milog. 

"Rekla mi je da sam serator, da lazem!", nastavlja komandir. 

Niti vise mogu da pitam za brata, niti vise znam da li mogu da se vratim na setnju. 

"I, sta cemo sad?", pita komandir. 

Rasirih ruke u neznanju, kriv. 

"Ajde, ajde setaj!", velikodusno dozvoli. 

"Brat ti je ostao da spava, kaze nije celu noc oka sklopio.", dodade mi u potiljak. 

Postajem uzasno nervozan, jer propusta setnju, a do sledece - u ponedeljak, ima citavih 
cetrdeset sedam sati. Moju nervozu dodatno povecava Bojicino prisustvo, koji me, kao 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



prilepak, prati ukorak. Pocinjem da trcim. Trci i Bojica. Usporim. Uspori. Stanem. Stane. Naglo 

krenem. I on. I blesavo se osmehuje. Igra se. 

"Mi smemo da setamo i razdvojeno, Bojice!" 

"Neka, neka", kaze, "vidim da si nervozan pa da ti pravim drustvo!" 

Prestajem da se nerviram. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I SESTA GLAVA 
I GOLUBOVI SU ZNATIZELJNI 



vJvde je nedelja, poput spuskog cetvrtka, rezervisana za posete, a setnje nema. 
Posetu nisam ni ocekivao, pa sam prilegao na higijenu. U jednom trenu sam polusavijen prao 
ves, a Bojica jeo Majine orasnice od prosle vizite, kad je naisla sestra koja deli terapiju. Bojica 
punih ustiju ne moze da progovori. Zatecen, brani se cutanjem, ili bolje receno, mumlanjem 
koje je trebalo da znaci: 

Jzvolite kolace, sestro!", jer je sa sve kutijom poleteo prema sestri. Doticna, inace 
jedina od osoblja koja zalazi u ove krajeve, a za koju bi se moglo reci da ima nesto zenstveno, 
ili joj srednjoskolske naocari namicu taj seksipil, pita: 

"Je I' to bila poseta?" 

Naravno, pitanje je upuceno Bojici, ali, kako su njegova usta zauzeta, ja ovakav servis 
ne mogu da propustim. Zeleci da joj vidim zube, peruci ves, potvrdujem: 

"Jeste, donela mi zena malu robu na pranje." 

Prirodni zubi, svi su na broju i dopadljivi. Da bih produzio taj zdravi smeh, raspricao sam 
se kako joj je - "masina crkla pre neki dan i, eto ja sad, razumete, (draga) sestro?" - Razumela 
je, ali ne moze da pomogne. Razumem i ja nju. Nisam ni ocekivao pomoc, ni flert, vec samo 
ono sto sam i dobio - osmeh. Eto. 

Bojica mi je malopre ponosno saopstio da nikad u zivotu nije oprao zube. Kao da mi 
otkriva strogo cuvanu tajnu, prosaputa: 

„Ja sam cuo da ako i' jednom operes onda posle moras - stalno! K'o ovo ti sto i' cetkas 
cim nesto izedes. AY mene to ne smeta, evo ako 'oces - cu ti i pridrzavam ogledalo dok i' 
umivas!" 

„Pridrzavaj", ulazim u omiljenu disciplinu, izgovor u dijalektu sagovornika, odustajuci od 
namere da mu menjam navike. 

"Je li , 'leba ti, kako ti ono o'sekli glavu u oni „Boj na Kosovo?" 

"O'sekli, pa posle prilepili", kazem kroz puna usta pene. Smeje se sto pricam „k'o da 
sam iz Milutovac". Smejem se i ja. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Dve stotine cetrdeset i osmi dan 

Skracena setnja. 

"Lausevici su u istom delu i ne mogu da setaju zajedno. Zbog drugih odelenja, setnja 
ekspertize se deli na dva dela i trajace po pola sata. Zarkova soba seta sama!" - novo pravilo. 

Setam sam sa Bojicom. Nalece na mene kad zastanem. Saplice se o mene. Krug je 
ogroman, ali ne mogu da pobegnem od njegovog daha. 

Ocekujem advokate. 

Rajko Danilovic nije dosao, jer su advokati proglasili strajk sto im je drzava propisala 
neki novi porez od 500 dinara! 

A, kako ta tuzna drzava moze da naplati porez od gotovo 15000 DM, koje je Doktor 
uzeo na ruke od moje porodice? I sad strajkuje na nama?! 

Prode i sedmi dan u CZ-u, a jos uvek nema ni nagovestaja od nastavka vestacenja. 

Dvesta pedeset i prvi dan 

Setnja, bez mene. 

Kad ostanem u celiji, cela ekspertiza (petnaestak ljudi), a i Mili, mogu da setaju sat 
vremena. 

Devet ujutru. Poseta advokata Vuckovica, Danilovicevog pomocnika. 

Ukinuo sam im punomocja. Zao mi je sto je ovaj, koji je bio vrlo korektan u 
dosadasnjem procesu, bio taj koji ce to cuti, ali ja sam vec doneo tu odluku. 

Nije to samo zbog njegovog strajka. 

Mislio sam da ce, erudicijom i iskustvom, koje nesumnjivo poseduje, gospodin Danilovic 
biti dobra, ozbiljna i diplomatska ruka prema ostecenima, pre svega. Nazalost, prevario sam 
se. Ima, valjda, trenutaka kada treba i kontrolisati, pa zauzdati taj urodeni osmeh, pred 
unesrecenom rodbinom dva nastradala momka, naprimer. Nije umeo. 

Odbijao je da nas poseti u Spuzu, jer nije imao prevoz, a da on „iz svog dzepa placa 20 
DM" za prevoz od Podgorice do Spuza nije mu dolikovalo. 

Za honorar koji je dobio mislio sam da, u doba najvece inflacije u istoriji, nece ici tako 
daleko. Prevario sam se. Zao mi je. On je video u nasem slucaju samo sansu da dobro zaradi. 

Ja sam mislio da ce nas malo i braniti. 

Sledece jutro. 

Pitam Bojicu : 

"Je I' bilo golubova napolju?" 

"Bilo, i pitali za tebe", pokusava da me odobrovolji. 

Dosao glavni nadzornik Obrad i pita: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Sto ti bre, Lausevicu, ne izlazis na setnju?" 

"Zasto, gospodine nadzornice, niste ispunili obecanje dato prekjuce da cete mi 
omoguciti susret sa bratom u prisustvu vase sluzbe, da bi mogli da se dogovorimo oko 
zajednickih advokata? 

"Evo, vec cu u ponedeljak (danas je petak, obecanje je dato u sredu) od sudije da 
trazim dozvolu za taj susret." 

"Hvala, ne morate vise. Stvar sa advokatima sam sam presekao juce, mada na to nisam 
imao pravo, jer se radi i o Branimirovim advokatima." 

Ovo je dosadno... 

Hajdemo negde drugo... 

Kao i nasa istorija, koja je puna nikad popunjenih praznina, kao i nasi zivoti koje ne 
mozemo vise retusirati - takva je igrica TETRIS, koju sam za razbijanje dokolice dobio ovih 
dana. Panicno je sakrivam na svaki nagovestaj otvaranja resetaka u hodniku. Niko mi to nije 
rekao, ali sam uvrteo sebi u glavu da je i ova stvarcica zabranjena u zatvoru. 

Zakon po kom nas zakljucavaju je kreiran lepe i poletne 1945-e godine, u pretetrisno 
vreme, ali neka logika nalaze da mora da je zabranjena, jer sluzi - zabranjenoj stvari, 
prekracivanju vremena. A ovde je sve sracunato upravo na obrnuto - na mogucnost da covek, 
pritvorenik, oseti svu lepotu i punocu vremena. Trajanje - kao kajanje, razmisljanje i bezizlazno 
stanje. 

Elem, u ovoj ruskoj igrici, sa vrha, sa neba tako reci, padaju razne figurice koje 
manevrisanjem slazes na dno. To su cetiri geometrijska oblika i tu nastaje muka. Kako ti 
meteori sa neba neprestano pristizu, treba ih uklapati sto efikasnije sa onim sto je vec palo na 
tlo, fiksirano zauvek bez mogucnosti da se ikad vise promeni. Ako ne uspes da novi element 
dobro uklopis izmedju njih, ostace praznine koje vise ne mozes da ispunis. 

Kao istorija. Kao nase proslosti. Kao zla kob. 

Igrica me je toliko zaludela da ljude u prostoru, cak i dok razgovaram sa retkim, 
posmatram kao geometrijske prikaze, dodajuci im kockice, linije, koje im nedostaju. U svemu 
sto me okruzuje nalazim praznine i pokusavam da odgonetnem kad su nastale. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I SEDMA GLAVA 
A U AFRICI PLAtU KAD SE NEKO RODI 



Deveti april, 1994. 

"t, brate, srecan ti 39-i rodjendan!", kazem iz moje sobe. 

"E, fala!", cujem odgovor. 

"E, tisina tamo!" opominje Buda. 

Nadzornik Obrad mi nije dozvolio da zagrlim brata: 

"Znate, Zarko, vi ste u istom delu!", obavesti me, persirajuci. 

Danas me je jedna doktorka pitala: 
"Zasto nikad ne places?" 

Hteo sam u jednom trenutku, danas. Bio sam u WC-u. Sa torn idejom sam, u stvari, i 
otisao u tu odaju. Stisla se suza, nece. Onda sam pokusao da se setim tehnike placa koju sam 
koristio u zatvorskoj sceni u „Bolje od bekstva", pa nisam ni to mogao. 

Onda sam se samozadovoljavao. 

Bolnica "Narodni front". 

Cica zima. 1986-a godina. 

Serija "Sivi dom" je premasila sva ocekivanja. Moj Silja je bio omiljen. Upravo je uz 
najcitanije dnevne novine, kao poklon, isao moj poster. 

Stizem na red. Iza mene je jos desetak muskaraca. Mislim da sam najmladi. Nosim 
tamne naocari. I napoljuje tamno. Pada sneg sa kisom. 

"Ime?", pita ne dizuci glavu starija zena iza saltern. 

"Lausevic", sapucem sagnut sto blize mogu prorezu. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ne cujem?", i dalje, ne gledajuci, zena povisi ton. 

Dajem joj kroz bankarski otvor uput porodicnog lekara. Posle ovlasnog citanja i nekog 
prepisivanja iz tog uputa u neki drugi formular, zena podize oci: 

" Laus...Silja! Slavice! SLAVICE! SILJA!", zaori se ogromnom prostorijom. 

Paralelno sa redom ciji sam "lider"je kolona koja hrli saltern za PREKID TRUDNOCE. 
Sa leve strane. Sa desne je red koji pokusava da se dokopa nekog leka za INFEKTIVNE 
BOLESTI. Ispred mog nosa pise PLODNOST I LECENJE STERILITETA. Svi su saznali da je 
Silja tu. 

Slavica nije. Rekao bih da nije, jer iza saltern za "triperase" sa desne strane, nema 
nikog. Zena koja je preuzela moj slucaj je uzaludno trail pogledom. Hvatam sebe da je i ja 
trazim. 

"Toliko mije drago!", napokon odustade od Slavice. "A oprostite stoja to pricam? Drago 
mi je sto vas vidim, ali nije mi drago OVDE! A staje to bilo? Cernobil? (Nuklearna katastrofa u 
SSSR-u par meseci ranije.) 

Skupih ramena u neznanju. 

"Nije! Nije sigurno. Oprostite! Evo Vam casa i idite u WC, " zatim znacajno prosaputa, "i 
posle nemojte da cekate ponovo red. Samo - donesite. " 

Nosim staklenu casu i osecam poglede. Hodam kao Vladika, lagano. Iz reda za 
infektivne bolesti neki klinac sakom cereci se svima objasnjava sta treba da radim. 

Ulazim u WC. Fekalije plivaju do vrata. Izlazim istog trena. 

"Gotovo?", pita sve prisutne isti klinac. Iz zadnjih redova smeh. 

Otvaram vrata drugog WC-a. Zapahnu me vonj lizola. Drzim onu casu. Nemam gde da 
je spustim. Iznad cucavca je poster Raquel Welch. Na mokrom podu ima par iscepanih 
stranica iz nekih pornografskih magazina. Medju njima je i fotka Margaret Tacher. Stavljam 
casu u dzep od vijetnamke, otkopcavam slic... Ne ide. 

Gledam poster sa Raquel Welch. Izgleda dobro. Na nekoj plazi, moralno podobna ovim 
okolnostima. Ovi doktori stvarno umeju da potrefe. Napolju cujem smeh. Koncentrisi se. Ti to 
umes. Hoces da budes otac. Neko me udara vratima: 

"Izvinite!" 

Opet smeh napolju. 

Da, nisam zakljucao vrata! Gledam, vrata i ne mogu da se zakljucaju. Neko je skinuo 
rezu sa zatvaranje. Vrata se i sama otvaraju, ako se ne naslonis na njih. Jedino, sto mogu da 
uradim je da masturbiram naslonjen na vrata. Dobro. Pokusavam da ne gledam u zardali 
cucavac. Treba izbeci i pogled "celicne ledi", prenebregnuti reski smrad lizola... 

Ne vredi! Konstatujem da je klonja u "Manjezu" u mnogo boljem stanju. 

Zmuri! Misli o ... Napolju je neka guzva. Ljudi vicu. Postaje vrlo glasno. Izlazim i vidim 
da se ljudi bune, jer Slavice i dalje nema, a i jedan deda je hteo "samo nesto da pita" preko 
reda. 

Isfunjao sam se iz Bolnice i, kakoje moje potkrovlje par stotina metara dalje, posle pola 
sata donesoh narucenu casu. Zena sa saltern je provalila moje bekstvo i nije vise bila srdacna: 

"Ostavite uzorak i mozete ici!" 

Davace mi antidepresive ubuduce. Boje se da se ne ubijem. 
Necu, mada cesto mislim o tome. 

Moze li taj drugi zivot, ako ga ima, biti gori od ovog? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Jesmo li ovde odaslani samo na odsluzenje neke kazne, ko zna zasto zasluzene? Zar i 
onaj prvi plac novorodenceta nije istinit pokazatelj da ovo ne sluti na dobrol 

Kazu da tamo u nekoj Africi placu kad se neko rodi. Da li su svesni kazne koja ocekuje 
novopridoslog robijasa, ili samo imitiraju prvu reakciju covekovu? Ne znam, ali kazu i da se 
vesele necijoj smrti, valjda racunajuci tako da je kazna - istekla. 

Racunam nesto, evo trenutno izdrzavam trostruku robiju. 

Prva, pomenuta, hajde recimo i ne mora biti toliko osvescena u nasim glavama, mada 
covek vremenom shvati da zivot i nije nista drugo do izdrzavanje neke dozivotne robije. 

Kad imas takvu srecu da se jos i rodis u zemlji kao sto je ova i koju je svet opasao 
bodljikavom zicom, onda se mora priznati da se radi o dvostrukoj kazni. 

Idemo dalje, pa cemo se pribliziti nasem slucaju. Osudeni na rodenje u osudenoj i 
zatvorenoj zemlji, mi smo, eto vodeni tajnom rukom smjeloga slucaja, uspeli da zasluzimo i 
ovaj zatvor . 

Sve skupa - tri reda resetaka! 

E, sad se pitam, koliko li sam morao, u nekom ranijem zivotu, zgresiti da bih toliku i 
takvu nagradu zasluzio? Nesto, neko taj u meni, je dakle u nekom ranijem svetu do-bro gresio. 

Pa, Upravnik\e onda pobrkao loncice. 

Zar ja ne bih tek trebalo da ispastam ove grehe? Ili su sva moja zemaljska sagresenja 
vec kazna za neka ranija? Ako postoji perpetuum mobile, onda je to kazna. Kaznjen sam 
grehom - jer sam gresio. Za sadasnji cu ponovo. Onda ni onaj svet ne moze biti bolji. 

Je li l/prai/n/Tcsadista? 

Zasto bi ista moralo da bude vrednije od trenutka u kome zivim? Od vremena 
sadasnjeg? 

Kako sam onda bespomocan kad se klanjam trenutku u kome zivim, kad taj isti trenutak 
ne predstavlja nista. 

Tako nistavan i dragocen istovremeno. 

Otisao je Bojica. 

Dosao je 23-ogodisnji silovatelj sa Kosova. Crnogorac, rece da je. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I OSMA GLAVA 
Fakultet moze svaki da nabuba, al' nadzornik da bidne svaki - jok! 

Jutra, bez mene. Sunce, ni nebo nisam video vec deseti dan. Odgovaram da mi vise 
prija zatvoren prostor, da kad izadem u krug, dobijam osecaj kao da sam u zatvoru. 

Dvesta sezdeset i treci dan 

Od danas ce nas braniti advokatska kancelarija Tome File. Besplatno. 

Danas su doneli i novi propis da cela ekspertiza moze da seta zajedno. 

AN i addendum: 

"Braca Lausevic - bez kontakta i komunikacije!" 

Izlazim na krug da opet posle toliko dana konacno vidim brata. Nema ga. Kazu mi da ni 
on nije hteo u setnju poslednjih nedelju dana, kad vec ne moze da vidi brata. 

Ponoc uz margarinsku svecu rucne izrade. 

Ubica ne moze da spava. Ostali zlikovci po celijama sanjaju lepsu proslost. Ujutru cemo 
svi zajedno pred lice neba, tmurno bez Sunca. Jer ga nismo ni zasluzili. Svejedno, bice to 
jedna dobro raspolozena grupica otpadnika, ubica uglavnom, koja ce u tih skoro sat setnje 
pokusati da se sto duhovitije predstavi ostalima, jer su ostala dvadeset i tri sata namenjena 
oficijelnoj robiji, sa razgolicenom privatnoscu. 

Svi znaju kad si u WC-u, na kupanju, kad peres ves, kad hrces, srces i posrces. 

Silovatelj iz moje sobe, kad ne nabraja Albanke koje mu nisu odolele, uglavnom cuti. 
Obicno seta po sobi sa rukama na ledima. Ponekad zastane i, daleko zapucanog pogleda, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



prekine tisinu iscudavanjem nad sopstvenom sudbinom: 

"Kako interesantno je!" 

To deluje kao profesorski zakljucak nakon akuratnog izlaganja dobro spremljenog 
studenta. 

Ime mog novog cimera je Gavrilo, za Srbe - Gaso, za Albanke - Gasi. Gasi se zabavljao 
par nedelja sa Fljorom i onda je ona saznala da je njen momak - Srbin! Sad da ne ulazimo da 
li bi mu oprostila pripadnost, ali ocigledno - laz nije mogla. Krenula je u napad jedinim zenskim 
oruzjem jacim od jezika - noktima, sto je dovelo do konverzije Gasija u Gasa, koji, opet, nije 
mogao da dazvolji mu neko nagrdi Ijice, ej bre! i - Fljora je, nazalost, preskupo platila svoj 
ponos. Prvo je silovao, onda unakazio nozem. 

Secam se Zefa. Gaso - Gasi i Zef imaju isti izgovor. Nedostaje mi Zef. 

Strasno me je uvek provocirala (a, koga nije?) kolicina tuge, suza, bezizlaza koju bi svet 
pokazao i prosuo na vest o tvojoj smrti. Mozda bi se mogla napraviti neka generalna proba tog 
cina. 

Nesto poput onog sto je uradio jedan od najzanimljivijih Cetinjana u njegovoj novijoj 
istoriji, Vido Parteli, koji je objavio (cak je i plakatirao po cetinjskim lipama) sopstvenu smrt. 
Posle je, iz prikrajka, razgledao zalost daljnih i blizih (najblize nije imao), a onda je ustao i da 
licno prima saucesce... 

Mozda bi se mogao malo modifikovati ovaj Vidov eksperiment. 

Ubiti jednu svoju nogu. Zalosnu vest objaviti i videti reakcije. Mozda i organizovati 
dostojanstveni ispracaj mrtvog dela vas. Ukoliko osetite ravnodusnost, ili licimerje, odustanite 
od totalnog preseljenja na onaj svet. Zadovoljite se tim fragmentarnim odlaskom, jer svetu ne 
biste ugodili ni kad bi i sasvim otisli. 

Ali, ukoliko jecaj za vasim levim stopalom dime i vas, vredi ih zadovoljiti i ostatkom. 

"Kad su mi nogu ovako ozalili, kako li ce tek glavu!" 

Dalje od glave ne treba ici... 

Setamo. Mili mora biti tacno na suprotnom kraju kruga. Dobro. Makar se vidimo. 
Sretnemo ocima, obodrimo. 
Bolje mi je. I njemu. 

Jedna od omiljenih jutarnjih razbibriga i zabava servirki u CZ-u se zove: „Gledanje brace 
Lausevic dok se setaju". 

Nacokere se tetke na okvir jedinih vrata na krugu L.posmatraju. 

"Kako interesantno je!", rekao bi moj Siptar. 

Ponekad samo zvirkaju iz hodnika, a ponekad (sto da ne, ovo je ipak njihov drugi dom) 
jednostavno stanu, onako komisijski, na pocetak kruga L.posmatraju. 

A, sto bih se ja tu nesto bunio? Zar nisam ovamo i poslat na - posmatranje. I servirke to 
znaju, pa sto ne bi besplatno pomagale drzavi? 

A, mozda su se to ovi doktori, koji nikako da zapocnu nase vestacenje i posmatranje, 
prerusili u servirke? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Dvesta sedamdeset i prvi dan 

Cetiri nedelje CZ-a. Mesecev ciklus. 271 dan. Devet meseci. Vreme da postane covek. 

Nista jos uvek da nagovesti promenu bilo kog tipa. 

Sam sam. Gaso-Gasi je u gradu. Utvrduju da li je bio uracunljiv dok je silovao Fljoru. I 
lili je sam. Njegov cimer Stosic sad spava na cetvrtom spratu. Ispituju mu san. Napolju 
galama i fudbal koje sada adresiram na neko skolsko dvoriste, ne na zatvor. 

'Mili?" 

'Kazi!" 

'E-4!" 

'E-5!" 

"F-4!" 

'Izgubio si to prosli put!", preti. 

'Igraj!" 

TJosim, E5 - F4!" 

Cuju su motorole u hodniku. 

'Konj na F - 3!" 

'G - 5!" 

Gotovo istovremeno su upali po dva strazara i kod mene i Miloga. 

'Kakva je ovo zajebancija?" 

'Igramo sah", kazem, ustajuci sa kreveta. 

'Kakav kurac sah, gde je taj sah?" 

'Pa, nema. Igramo naslepo." 

'Naslepo, je I'?',' razgleda po mojoj sobi stariji nadzornik kog nisam vidao ranije. 

'Naslepo", ponovih. 

'Ajd' da vidim, kako?" 

'Mili?" 

'Molim?" 

'LovacnaC-4!" 
Tisina. Nema odgovora. 

'Bimba!", doziva nadzornik komandira koji je ocigledno kod Milog u sobi. 

'Izvol'te, gospodine nadzornice?" 

^Sta je bilo tamo?" 

Cuje se neki nerazumljiv razgovor iz Miloga celije. A zatim i Bimbin odgovor: 

'Razmislja!" 

'Razmislja, je I'?" 

'Kaze da je teska pozicija", prenosi Bimba Miloga reci. 
Nadzornik povisi ton da i Mili moze da ga cuje: 

'Slusajte Lausevici, ako jos jednom cujem za neku ovakvu zajebanciju idete na razlicite 
spratove, pa ce pozicija da bude jos teza. Je I' jasno?" 

'Jeste!" doviknu Mili, a ja klimnih glavom. 



(Pisem i lutam. Plutam.) 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Nekoliko dana kasnije 

Rano jutro. Cekamo u hodniku otvaranje vrata za izlazak na krug. Okrecem se, nalazim 
Miloga lik. Klimne mi kratko da mi se javi, da me tim klimanjem zagrli. 

Ispred brata vidim neko pocupkuje, nestrpljivo u mestu, kao da uvezbava moravac. To 
je „Cokanjce", iz Leskovca, ne znam tacno sta je uradio, obijao neke apoteke, cini mi se. 
Izlazimo. Kako smo krocili na krug „Cokanjce" izlazi brzo iz stroja i krene da pisa pri zidu! Na 
torn mestu ima i nesto korova koji je krenuo da izbija iz mahovine. Ima je svuda po obodu 
kruga. 

"Cokanjce" nije mogao bolje da potrefi! Buda vodi setnju! Nije stigao da se olaksa, a 
sacekala ga je Budina cipela po bubrezima. Taj prvi udarac ga je nabacio na rapavi zid s kojim 
se sreo licem, ne stigavsi da se zastiti rukama, koje su bile zauzete drugim poslom. Samo se 
bolno sroljao na beton. Onda nas je Buda uredno sve postrojio, kao neki streljacki vod da se 
lepo, iz prvog reda, svi nagledamo sta ce da mu radi. Naredio mu je prvo: 

"Ruke pozadi!" 

Po onom, vec odranom lieu, krenuse da pljuste samari: 

"Stoko, 'el nemas klozet u sobu? 'El, nemas? 

Cokanjce bi krenuo nesto da se pravda, ali ne bi stizao i da zavrsi ni jednu zapocetu 
rec. Culi bi samo: 

"Nadzor....izvinja....nec.. .". 

Svaki put je prekidan samarom, od kog se svima nama vrtelo. A, ako bi slucajno 
„Cokanjce" podigao ruke da zastiti lice, onda bi radio pendrek. Ne znam koliko bi to 
premlacivanje trajalo, da se Miloga novi cimer, dijabeticar, vodoinstalater i oceubica iz Novog 
Pazara, nije onesvestio. Da li od prizora, ili solidarnosti nismo saznali, ali to nam je svima bio 
povod da se odvojimo od Budine predstave. 

Negde malo kasnije, sretoh se s nadzornikovim zakrvavljenim pogledom: 

"Lausevicu!" 

Ukocih se. Pet koraka dalje, Mili se okrenuo u mestu i strepi. Gledam Budu, propisano, 
sa rukama pozadi. Cutim, cekam. Iskrivio Buda glavu na jednu stranu, zazmurio na jedno oko: 

"Fakultet moze svaki da nabuba, al' nadzornik da bidne svaki - jok!" 

Shvatio sam. Klimnuh glavom nekoliko puta da potvrdim. 

Mili tesko ispusti vazduh. 

"Pisanje u prirodi je religiozni obred kojim obecavamo zemlji da cemo se jednom citavi vratiti u 
nju."- Milan Kundera 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



DVADESET I DEVETA GLAVA 
NE 'VATAJ SE 3l6A U NEDELJU! 

Prvi maj, medunarodni praznik rada i Uskrs, '94-e 

Hristos voskrese! 
Vaistinu voskrese! 

To danas nisam ni od koga cuo, pa se evo zdravim sam sa sobom. 
Da ipak ne bi ispalo da su otpadnike od zakona zaboravili, Uprava bolnice je svakom 
skuvala po jedno jaje. Nisu stigli da ga pituraju, ali fala, vaistinu! 

Jaje mi je doneo, ali od kuce, i komandir Stankovic. Dobar momak, Dorcolac. 

Ovde, kao obrok, cesto posluze margarin. Uzimam ga da im ne ulazim u dnevni 
izvestaj, sa kvalifikacijom, odbija hranu, a iz jos jednog razloga. Napravio sam u poklopcu od 
Ness cafe svecu sa fitiljem od krajicka carsafa. Lepo gori, vatru sam oduvek voleo da gledam, 
a ovde to osecanje produbljuje i borba kojom se vatra odrzava. Margarin cvrci uvredeno i kao 
da se iscudava svojoj primeni, a carsafu je, iako je izgleda dosad svasta doziveo pod ovim 
krovom, ovo jedna od retkih stvari koje ne bi ocekivao. 

Poznato mu je da sluzi za pertle, kao kais za pantalone, kao konopac za susenje vesa... 

U nekim romanticnijim vremenima, udruzen sa jos par kolega, sluzio je za tajno 
penjanje do dragog balkona, ali i za avanturisticko napustanje nekog nezeljenog stanista, 
poput ovog. Moze se sasvim dobro iskoristiti i za pravljenje opasnog oruzja, efikasnog pri 
davljenju nepozeljne persone... i ko zna u koje jos svrhe. 

Naravno, stid ga je zluopotrebe, kad ga vlasnik pretvori u omcu oko vrata, a istog je 
toliko noci stitio od prljavstine nikad opranih cebadi i sundera. 

Da, eto, umalo da zaboravim, ponekad sluzi i za spavanje. To mu dode kao neko 
osnovno zanimanje, nesto za sta su ga skolovali i pripremali celog tkanja i sivenja. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Uprava Velikog Zida nas pored jajeta cascava i tako sto danas ne moramo da setamo. 
AN zato, ipak, moramo da ustanemo u sest. Pitam komandira: 

"Je I' ima setnje?", s obzirom na to da je vec pola devet. 
"Nema", kaze, "praznik"! 

Napolju je divno jutro. Ono nije namerno tako svanulo, ono jadno htede samo da ugodi, 
ne znajuci da ce, ako bistro osvane, samo otezati zakljucanost. 

Moja unutrasnja zapitanost o smislu praznika i ukidanju setnje, dodatno isprovocirana i 
cinjenicom da se na krugu odvija turnir u malom fudbalu, morala je da potrazi odgovor od 
ovlascenog, propisima dobro potkovanog lica. Dobijam odgovor da je napolju stvarno Uskrsnji 
turnir u malom fudbalu, koji ne ukljucuje nase odeljenje jer smo tu privremeno. 

Trenutno se odvija utakmica izmedu alkoholicara i narkomana. I jedni i drugi tesko disu, 
dovde dopire skripa njihovih pluca i borba za vazduh. Alkosi vode 4:1. 

Nesto kasnije, evo dolazi i moj omiljeni nadzornik Obrad da mi razresi dilemu. 

Bio je tu i pre neki dan. Dosao da me vidi, nenajavljeno, samoinicijativno, onako toplo, 
ljudski da me pita: „da I' mi nesto treba". 
"Nista, hvala Vam." 
"Slobodno, sto god ti zatreba, sto je u mojoj moci ... ", i tako dalje. 

Evo ga jutros opet dolazi, preplanuo od proleca i objasnjava: 

"Propis, ali sto god vam treba mi smo spremni da vam izademo u susret." 

Zmurim na kratko. Opet otvorim oci. Ne, nije menadzer nekog otmenog hotela, nego 
moj dragi Obrad. 

Na krugu je slavlje. Alkosi su opet dali gol. 

Jedino pozitivno ovog zakljucanog jutra je gomila pozitivnih narkosa, a i to mu nekako 
dode na negativno... Izgubili su sa 6:1, sto im samo povecava bezizlaz. 

Odlazeci, Obrad dobaci jos jednom svoju siroku ponudu: sta god vam treba, i ode ne 
sacekavsi odgovor. A taman htedoh da zaustim da mi treba Nivea, ali se u posljednjem 
trenutku ugrizoh za jezik, jer kakve sam kurate srece, verovatno ni Nivea ne spada u 
asortiman njegovih svemogucih usluga. 

Ako nista drugo, bar nam je malo otvorio vrata. 

Cipele su mu bile uzasno prljave od neke farbe, sad mogu tacno da rekonstruisem 
njegovu koreografiju po sobi. Da, pomenu pored propisa i Kucni red, mada sam ja mislio da je 
to isto. Htedoh da ga pitam je I' po kucnom redu da nam gliba sobu, ali 'ajde da ga ne 
zadrzavam. Vidim, zuri mu se, verovatno ga je komandir pozvao bas kad je poceo nesto da 
kreci (iako je Uskrs). 

"Srecan Praznik rada, nadzornice Obrade!" 

„Vaistinu!", odgovaram umesto njega. 

Napravih danas jos jednu svecu od margarina i carsafa. I ova je prozapadna. Stala je u 
pola limenke od coca-cole, s tim sto je jedna stranica duza. Takva zgodno moze da se okaci o 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



ekser na zidu, a moze i da sakrije svoj sopstveni plamen. 

Zasto pravim svece? Je li mi neko bio voskar u porodici, pa su geni proradili? Stvarno 
im ne znam svrhu, jer mi kljucari listom ostavljaju upaljeno svetlo. 

Ko zna, mozda posluze nekom ko u ovom trenu postaje ubica, pa ce jednom biti u ovoj 
sobi. Treba li ja da mu pomognem? Ovim recima, ovom svecom? Zna li iko sta to mog 
naslednika u ovoj sobi moze sada odvratiti od necije smrti? Sta je to sto u sledecoj sekundi 
ubijenog moze ostaviti u zivotu? 

Mozda tu svecu jednog dana, u trenutku ocajanja, namazem na hleb i pojedem zajedno 
s fitiljem. Mozda ostavim fitilj da mi izviruje iz usta, za slucaj ako jednom pozelim da se sasvim 
rasvetlim iznutra. Zgodno, zar ne? Mada, paljenje tog fitilja bi verovatno dovelo i do nekog 
buma. 

Jesam li napravljen od vode, hleba, makarona i margarina, ili od neceg mnogo 
opasnijeg? Covek-bomba? 

"NE PUSITE U MOJOJ BLIZINI!" 

Mogao bih da okacim neko upozorenje o vrat, ako se vec budem setao sa tako 
isplazenim fitiljom. 

"IZVOLITE, ZAPALITE, ALI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST!" 

Mozda bi saznali nesto dosad nepatentirano, a mozda i ne bude prezivelih svedoka. 

Zgodno i za atentat na strasno znacajne, a omrazene ljude. Posaljes me kod tog i tog 
cike, ja odem, zamolim za prijem, pijemo onda obojica kafu bez secera, on me ponudi 
cohibom, ja kazem necu fala, ja bih radije ovaj domaci, svoj fitilj. On prokomentarise da je to 
opasno po zdravlje, ali mi ipak pripali i... buuum! 

Dvesta osamdeset i drugi dan 

Nedelja. 

Dan odmora, dan nerada. I Svetog Obrada. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim, ali kao 
da u blizini osecam Njegovo visoko prisustvo. On se, naravno, ne zove tako, vec to ja tako... 
od milja. Obraduje me uvek, pa kako drugacije da ga zovem, a kamoli prezivam? 

A sto je on danas tu, pita se neko? Zasto se Preblagi u Svoju Nedelju prizemio? 

Pa, da bi mi javio da u ovaj blazeni Njegov Dan, ja ne moram da se kupam. 

NIKO danas ne mora da se kupa. 

Moja dobra majka je jednom u mladosti sanjala Mariju Bogorodicu. Sanjala je u nedelju 
na ponedeljak. Marija je strasno naruzila sto se ona u taj Sveti dan drznula da muzu prisije 
najgornje dugme na kosulji (ono dugme sakriveno iza cvora na kravati). Posto Komunisticka 
Partija nije tolerisala odmor ni nedeljom (tada su nasi neprijatelji patili od trajne nesanice i nisu 
imali slobodne dane), onda su, eto, zakazali taj Sveti Cin (sastanak), bas u nedelju, 
demonstrirajuci celom nekomunistickom svetu svoju odlucnost i budnost. 

Naravno da se na sastanak ne bi smelo otici bez kravate, propisno ucvorene, ali isto 
tako ne i bez tog najgornjeg (najvaznijeg) dugmeta (iako, pod croatom, nevidljivog) ciji bi 
izostanak, autosugestivno, stvarao osecaj neformalnosti, nediscipline i naginjanja Zapadu. 

Mojoj majcije sva religija bila sazeta u: "NE 'VATAJ SE SICA U NEDELJU!" 

A, opet, pamtim je kako je, neodoljivo vesela, u falsetu pevala neku rusku, 
revolucionarnu pesmu: 

"Vejsje-vejsje-cupce-ku-cer-javi!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



(Kasnije sam, recimo, savladao ruski, ali nikad nisam uspeo da saznam sta to znaci. 
Pitao sam i neke prijatelje, Ruse. Kulturno bi menjali temu. Dobro.) 

Ljubav prema muzu, strah da ga ne proglase za stranog agenta, placenika... je ucinila 
da, racunajuci da ce njeno sice ostati neprimeceno od Svevideceg Oka (i Marije) brzo, (i od 
sebe se trudila da to sakrije) prisije to Vazno Dugme. 

I stvarno otac, muz se vratio "nevin" sa sastanka, mozda (sto da ne!) upravo 
zahvaljujuci njenom podviznistvu, njenom sagresenju, ali ondaje te nodi sanjala ONO. 

Zasto ovo pisem? 

Izgleda da je nas Obrad u mladosti imao slicne nedeljne snove, pa je, stoga, u istrazi i 
sebi i drugima zabranio svaki rad, sve aktivnosti, pa i kupanje! S moje strane, kupanje nikad 
nije dozivljavano kao neka aktivnost, ali sta da radimo kad to iz ugla svetog Obrada deluje vrlo 
radno i u suprotnosti je sa kanonima Presvete Istrage. Blesavo zvuci, ali voleo bih da 
posmatram Precistog Obrada jednom kad se kupa. Zauzvrat, mogu da ponudim nadzor nad 
mojim kupanjem. Mogli bi i neki Odbor da pozovemo da nas Vestaci i Posmatra, da posle 
presudi ko se lepse i temeljnije Kupa. 

„Dabogda nikad ne popravio bojler, nadzornice Obrade! 

Pa ti zena poletela u zagrljaj sutradanl" 

Ne vredi! Gasi mi se masta. Treba mi jedna ozbiljna kunusa kao sto bese Marica 
"Teska", sa Cetinja. Bila je to ozbiljna kletva: „Dabogda te vjetar nanio na Maricu "Tesku" da 
se s njom raspravljas!" 

Koncentrisem se, prizivam Maricu. Sta bi ona rekla u datoj situaciji. Svemoguce kad bi 
kod Stanislavskog. 

Dolaze misli Evo je. O, majko moja! 

Marica kune: 

"Dabogda se ne okupa', do Mitrova dana, Obradicu, pa te onda komisijski prali najblizi 
rodaci, pa sjutradan za tobom polako isli!" 

Kuku meni, gde je nadoh, 'ajte gospodo Marice nazad, molim Vas. Hvala na pomoci, 
niste trebali. " 

"A, dopalo mi se. Pusti me sad. Obrade. ...Obradovicu, dabogda ima' javno kupatilo, pa 
se prehranjiva' od prometa i vazda ti faljivala topla voda..." 

"Molim Vas, tetka "Teska ". .." 

".. i dabogda ti musterije imale prelaznu ocjenu jedino iz muzickog, da mogu da zalelecu 
kad ih Obradujes ledenom vodom..." 

Sad je gotovo. Ona to ne radi iz mrznje prema ljubljenom Obradu, nego take, ona je 
profesionalac. Ne mozesje sad zaustaviti. Serdar Vukota iz "Gorskog Vijenca" je amater, cist 
diletant prema Maricinoj masti: 

"Ne videlo ti kupatilo deterdzenta... " 

Prekidam gospodu, jer ima i drugih aspekata ovog zivota, mimo Obrada... nadam se... 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESETA GLAVA 
JESI Tl SIGURAN DA SI Tl -Tl? 



Neodredene daljine kapanje vode iz neke slavine. Taj zvuk se dobro dopunjuje sa 
konstantnim slivanjem u neciji velikobritanski klozet. 

Komandir odgoni pomisao na san zveckanjem kljuceva, koje kombinuje povremenim 
vrlo tihim prociscavanjem grla, nakasljavanjem zatvorenih usta, kao da se sprema za veliki 
monolog. Kljucevima, kao da samo povremeno umiruje slusaoce, ali opet nikako da pocne. 
Negde odozgo, sa gornjeg sprata, dopire jecanje, koje se danju izgubi od zvuka videla, ali sam 
gotovo siguran da se i tada odvija. Taj bol je konstantan i autor ga neskriveno saopstava 
svetu, ne trudeci se da nadjaca dnevne zvuke. 

Odozgo dopire i nekakva signalizacija kroz metalnu konstrukciju ovog ogromnog 
kaveza. Sifra je u pitanju, ocigledno, jer se radi o jednako kombinovanim udarcima 
ponovljenim nekoliko puta. 

Sa ovog sprata jedan, potpuno neupucenog sluha, ispusta neke neartikulisane 
zvizduke. Kao kad dete otkrije da njegova usta kad ih napuci mogu da proizvedu taj zvuk, pa 
vezba, vezba. ..Iz druge sobe neko pospano otkida: 

"A, spavaj, majku ti jebem!" 

Mozda to niko nije rekao, a mozda sam ja hteo. Odavde iz ove sobe nista ne remeti 
noc, ili to ostalom svetu tako samo izgleda. A, ovde ima toliko zvukova. 

Sa mnom u sobi je od pre neki dan Vidoje iz Uzica. Pijan ubio pijanog milicionera, koji 
ga je tukao pred sinom. 

"Zbog nekog ljubomorstva iz detinjstva", rece Vidoje prvog dana, kad se ono robijasi 
predstavljaju jedan drugom. 

Ja u ovom casu cujem njegovu muku i kajanje. Odaje ga samo povremeno usmrkavanje 
suza unazad. Izdahne povremeno i tesko kroz usta samo, jer mu je nos zapusen, tako da, ako 
bi i tuda dozvolio vazduhu prolaz, zna da bi i mene, a i ceo sprat obavestio o svom jadu. Place 
samo na oci. Da bi pokrio zvuk neminovnog brisanja nosa, popridize se u krevetu, iskasljava 
se i pali cigaretu, pokusavajuci da samo jednim i vrlo glasnim i vrlo dugim usmrkom vrati sve 
suze od onog strasnog dana prolivene. 

Da mu ne remetim muku, niti ceprkam razgovorom po njoj, pretvaram se da spavam, 
ispustajuci dovoljno glasno vazduh da bi slusalac imao utisak tvrdog spavaca. Da bi delovalo 
ubedljivije na njegov glasni usmrk sam se toboze sneno promeskoljio i rekao deo neke ni meni 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



razumljive reci : 
"...skima...." 
Prevara uspeva. Znam da bi hteo da pricamo, ali znam i da bi mu posle bilo jos teze... 

Ko vodi evidenciju o mojim zvucima, ne znam... 

Za sutra je ponovo najavljen nastavak ekspertize. 

Dvesta devedeset i drugi dan, pedeseti u CZ-u 

Cekam. Nista od najavljenog ispitivanja. Danas ce profesori predavati novo gradivo. 
Necemo odgovarati danas. 

Pita me novi cimer u sobi, decak gotovo, Beli, da li mi smeta sto me zove „Zak"? 

Dokle god se odazivam, ne smeta mi nijedno ime. Kad zacutim, onda mi smeta i ono 
krsteno, jer se moja ranija kriza identiteta razvija i dobija sasvim nove pojavne oblike. 

Bez problema vec sebe mogu da uhvatim u razmisljanju da se secam da je tu i tu ulogu 
svojevremeno igrao - Lausevic. 

Ko sam ja zapravo? 
Trigonometrijski prikaz svog secanja? 
Neuspela projekcija mamurnog jutra javnog tuzioca? 

Gomila protivrecnih, i nikad do kraja realizovanih talenata od kojih je onaj za pravljenje 
cigareta od kotrobana najubedljiviji i jedino materijalizovan? 

Ko? 

Necije tude secanje? 

U kojoj me tehnici dozivljavaju? Kao ginjol ili marionet? Crno-belo? Samo iz off-a? 

I da li jesam uopste? 

Mozda se radi samo o dobro napravljenom sklopu tudih ideja i pokusaja? 

Jedna od ideja je i ta, da mi je data mogucnost da razmisljam o tome i da li uopste 
jesam. Ostavili su u mom slucaju mnogo neresenih pitanja. 

Nisu valjda ocekivali da to sve moram sam da resim? 

Mozda sam figurica u necijem tetrisu? Ne mogu da me uklope, ni prizeme, pa me stalno 
okrecu i na kraju su jednostavno pritisli pauzu i sad stojim tu, bez trajanja, ukocen kao onaj 
smrznuti oslic iz Japana, dok se baterije necijeg tetrisa ne istrose. Ne smeju da nastave sa 
igrom, plase se da ne izgore, a dosadasnji skor im je prilicno bedan. Ostaje mi nada da ce 
tetris dospeti u ruke nekog ambicioznijeg i spretnijeg igraca koji ce uspeti da me uredi i ponisti. 

A, sta cemo ako sve to nije tako nego stvarno jesam? I ovo oko mene sve jeste takvo 
kakvim ga vidim, dozivljavam? Ako je komandir Buda stvarno komandir Buda? 

Nisu valjda u mene programirali mogucnost da ja sam mogu da izmislim Budu? 

Hladno mi je. Prilicno ljudski osecaj. Moguce da se radi o nekom savrsenom robotu sa 
nesavrsenim mogucnostima. Nesto ga i boli, poput coveka, zivotinje. Ali, ipak manje oseca. 
Ume da oponasa da oseca, ne i da to stvarno cini. Oponasa strast, ljubav, druge osecaje, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



drugih ljudi, ali svoje nema i ne zna. Glumac! 

Mozda sam klonirano bice, stvoreno za necije rezervne delove. To je bio neki film. 
Negde ima neko vazno bice koje fizicki ima iste reference, a mene su napravili da mu posluzim 
za pozajmicu nekog dela tela kad se njemu isti pokvari. Kad sam imao sedam, uzeli su mi 
krajnike, jer su torn strasno vaznom klincu njegovi bili losi. Sa jedanaest godina su mi opet na 
silu capili slepo crevo. Nikad mi nisu dali da vidim ni jedno, ni drugo. Naravno, meni su pricali 
pricu: da se to pokvarilo, pa ce oni izvaditi i baciti... a, u stvari radilo se o torn drugom kome su 
krenuli da riknjavaju pojedini delovi. 

Posle su mi na mufte uzeli jednu sesticu gore levo, a kunem se mojim Upravnikom da je 
bila zdrava. Isto mi nisu dali da je vidim. Moje oci su stalno slabile. Nocu su dolazili i uzimali 
metar po metar daljine mog vidika, da bi ih nastavljali na njegove oci, prosirili njegove 
horizonte. 

Sad vec sigurno znam da je taj vazan momak, u poslednjih godinu dana, u vrlo teskom 
stanju. Oni se jos uvek ocigledno nisu odlucili sta sve treba da mu zamene, zato to ovoliko 
traje. I mora da se radi o necem velikom, jer me ranije nikad nisu ovoliko dugo pripremali. 

Mozda je srce u pitanju? Pa, ne znam, i nije mi neko, ali dobro i sami znaju da je 
prosireno i ima frke sa preponama. Ne preskoci bas svaku. 

A, da nece mozda jetru? Sad je vec sasvim cista, regenerisana. Pastetu od nje da 
napravis, pa da delis na pedijatriji kao zdravu hranu za dorucak. Bice da je to, ili nesto drugo 
sto mi odmaraju. 

Znam. 

"Mama, ja sam ustvari musko!" 

"Dobro, Sladana, duso, razmislicemo." 

Ne treba se ipak s ovim zezati jer imaju gadan obicaj da ne vrate ono sto oduzmu. 
Strpnu, malo umeleme i na psu rana, na psu i zarasla. 

A mozda hoce da nas zamene - dibidus? 

To i ne bi bilo tako lose. Da on bude ja, ja - on. Da. I sad vise nece u delovima nego 
celog. Pa, pametno, da me ne muce vise. 

Znam, hoce da ga ubiju, pa neka namestaljka. Ubiju mene, a njega ce sa zlatom i 
drugim identitetom u Juznu Ameriku i kao nema ga vise. ..Sto ima veze? Bice bar lepa 
sahrana. Svi ce posle iznositi utiske udisuci vazduh na unutra: 

"Sto je bila lepa sahrana...", i drzace rasirenu saku pritisnutu uz grudi da pojacaju utisak 
licne tragedije. 

Ziveo od rentijerstva kao magacin rezervnih delova, ali umro - carski! 
Ko li sam, to me samo kopka taj ja , tamo? 

Prolazim kroz hodnik do posete. Vec sasvim dobro poznajem i nadimke komandira i 
brojno stanje i probleme njihovih porodica. Odlicno sam vec upucen i u anamnezu, dijagnozu, i 
terapiju velikog broja osudenika. 

O sebi, jos uvek, ne znam nista. Cak mi i pomen sopstvenog imena izaziva nevericu. 
Da se mozda, ipak, ne radi o onom poznatom glumcu, a ovde sam ja, neko drugi, koji je sa 
sindromom Napoleona ubedio sebe da se tako zove: Zarko Lausevic? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I PRVA GLAVA 
ODRlCEM SE! ODRltEM SE! ODRlCEM SE! 



Ua, tu sam jos uvek, precutno saglasan sa Upravom Velikog Zida da se i dalje 
odazivam na prezime Lausevic. 

Lausevici su, koliko znam iz ocevog istrazivanja, negde pocetkom XVI-og veka dosli iz 
Lause, sa Kosova u Crnu Goru, na Durmitor. Lausa je malo mesto u okolini Srbice poznato po 
Manastiru Devicu iz XV-og veka. Kad se iz Srbice krene prema Peci prvo mesto je Lausa. 

Da li je mesto dobilo ime po njima, Hi obrnuto ne znam. A samo ime bi se reklo da nije 
slovenskog porekla. Da li je izvedeno od latinske reci laus (lovor), Hi neke slicne grcke, otac 
nije uspeo da sazna. 

Secam se da me ludo zabavljalo citanje jedne sestrine beleznice sa studija, gde se 
nabrajaju stare srpske, mozda vec zaboravljene reci, koje oznacavaju imena za muske pretke 
do cetrnaestog kolena. 

Znam da je ime naseg belog orla bilo Laus Trepcanin, da mi je neznani sakajtov bio 
neki njegov prvi potomak, da se kurajber zvao Raic. Ne znam imena ozmikura, pardipana, bele 
pcele, surdepaca, sukordova, ni kurlebala, ali kurde\ mi se zvao Ostoja, askurdel - Sava(Diko), 
navrdeda - Milic, cukundeda - Gligorije, a pradeda - Perisa. Tomo je ime mog dede. Dusan je 
otac. I sin. Za mene jos nema imena. 

Pocetkom 20-og veka kretose Lausevici sa Durmitora dalje po svetu, Americi, Skoplju, 
Uzicu, Valjevu, Beogradu, Rumi, Novom Sadu, Banja Luci i Sarajevu. Za ove poslednje ne 
znam da li su jos tamo i da li su jos uopste zivi. Ali, pouzdano znam da u Lausi danas vise 
nema Lausevica. 

Znam da su Lausevici sa Kosova dosli sa krsnom slavom Svetoga Dorda i da su u 
njegov pomen podigli malu crkvu u Tepcima. Sta je bilo pre toga, ko ce ga znati. 

Ispod prozora nam peva Gorica zeljna muskog dodira, pogleda, bilo cega muskog. Ista 
procesija se odvija svakog prepodneva oko pola dvanaest kad na setnju izlaze zene. Prvo nam 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



otpeva par strofa nekih meni potpuno nepoznatih pesama. Peva irealnim, izuzetno muzikalnim 
glasom, nikotiniziranim, scenicnim, a potom sledi dozivanje: 

„Muskarci, momcine, muskarcineeee!" 

Ne volim bas razgovore kroz zice, ali hteo sam da vidim vlasnicu tog prelepog glasa. 
Naravno da sam se razocarao. Tuzno, debelo bice, pogleda iskrivljenog od mnogih lekova, 
ozareno i prazno me gledala, zudno trazeci da joj bilo sta kazem. Da, ona je nazalost - luda. 
„Bo>KeBbinbHaa", kazu Rusi. 

Lepa, nezna rec, plemenita. Omadijana Bogom. Srbi imaju mnogo jetkije izraze za 
takve ljude i uglavnom su pogrdni. Ne nalazim nista duhovito u sprdanju sa bolescu (sem 
sopstvenim sa svojim, bezbrojnim), pa sam samo rekao : 

„Divno pevas... Gorice!" 

Ona se postideno sva iskrivila u stranu i ... pocela da stiska svoje ogromne grudi. 
Sklonio sam se sa prozora, ne zeleci da gledam nastavak. Ali, naravno sa drugih prozora 
Gorica je dobila ohrabrenje i pocela je da cupa sve sa sebe. 

Zabava se prekida pendrekom dezurne kljucarke iz dvorista, na sta je Gorica zavapila: 

„Pa pusti ih nek' me vide. I oni su ljudi." 

Ne znam da li i ja zasluzujem vise taj Goricin kompliment, ali ubuduce ce mi draze biti 
da je samo slusam. 

Radio je mnogo bolji izum od televizije. Koliko li smo samo lepote i sarma dodavali 
vlasnicima nekih poznatih glasova sa radija i koliko je tek bivalo nase razocarenje prilikom 
njihove televizijske demistifikacije. Branili smo ih: 

„Ne, to nisu oni! To su im nase radio zvezde „pozajmile" glas." 

Poseta. Dva stara prijatelja. Josif Tatic i Miroslav Lekic. Negde pre tacno godinu dana 
sam zajedno sa njima dvojicom i ja bio u jednoj poseti. Bili smo kod naseg umiruceg druga 
Vuksana Lukovca u depresivnoj zgradi stare Vojno-Medicinske Akademije i secam se mucnog 
utiska po zavrsenoj viziti. Pokusali smo da u „Manjezu", viskijem, vratimo nasem tesko 
bolesnom prijatelju raniji izgled. Nije nam to, ni u masti, poslo za rukom. Ni u stvarnosti - Vuki 
je umro nekoliko dana posle toga. Pola sata posle posete mojih prijatelja, znam da, istim 
postupkom, njih dvojica sada pokusavaju da me puste na slobodu. Mozda ce izbeci „Manjez". 
Zbog uroka. 

Moj novi cimer je Beli - Goran, (24) otac jedne cerkice od sest godina koja zivi u 
Svajcarskoj sa majkom. Njegova inteligencija je na nivou bistrog, ali i naivnog 
trinaestogodisnjaka. 

Ne mogu da ga povezem sa delom koje mu se stavlja na teret. Baba je nadena 
ugusena sa uguranim krpama u usta. Goran je optuzen za ubistvo iz koristoljublja, mada, 
sirotica nije nista ni imala, a nista nisu ni nasli da joj je ukradeno. To nesto su, potom, trazili 
kod Gorana, koji takode nema nista. Nema ni dva prsta na levoj ruci. Nema ni ravnomeran rast 
kose. Na levoj strani iza uveta mu kosa raste duplo brze. 

Jedino sto Beli ima je baby face i neutoljivu zelju za radom. Cistio bi neprekidno bilo sta. 
Ovih dana je do visokog sjaja ocistio hodnike, prozore, resetke, a dok ja ovo pisem 
samoinicijativno riba pod u nasoj sobi. 

Odsekao je sebi, pijan, dva prsta do pola, srednji i kaziprst na levoj ruci. Kad popije, ne 
zna sta radi. Ovoj babi je sekao drva i pomagao oko kucevnih poslova, sve dok je nisu jednog 
dana nasli ugusenu. Bio joj je na sahrani i plakao je. Uhapsili su ga nekoliko dana kasnije i pod 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



batinama je rekao da je to on uradio. Sudiji je kazao da se ne seca, ali, ako je stvarno to on 
uradio da trazi smrtnu kaznu za sebe. 

Moj brak se raspada. Razlog? Tesko je to ukratko. Zasto se ljudi razilaze? Kad prestanu 
da se osecaju kao timl Kad sve ono sto vas je spajalo, pocne da vas razdvaja? 
I ljudi. I vreme. I sreca. I nesreca. I bliski i najdalji. A, sve je to nekad izgledalo lako i 
premostivo. A sad - tesko i nemoguce. Samo jos retkosti povezuju obe strane. Pisem svima 
pokusavajuci da ih zaustavim, vratim na ranije pozicije. Ne vredi. Nase okruzenje je u fazi 
pregrupisavanja u dva tabora. Svi znaju sve bolje od nas. I niko nikog ne cuje. Predratno 
stanje. Samo se u tome jos slazemo i u torn jedinom razumevanju trazimo slamku. Saljem 
abere, zeleo bih da vidim neke ljude. Ne vredi. 

Gde se to prodaju karte za tragicesko zbitije s konca dvadesetog vieka - Laus iza 
resetaka? Imaju i uslovi koje buduci gledalac mora da ispuni. Iskreni ne mogu kod njega, a ni 
mnogo bliski. Suicidni ne dolaze u obzir, jer bi namerno mogli to da urade bas pred njim. 

Dok cekam da me popijeni sedativi omalovaze, razmisljam dokle cu na celu sa bratom, 
jos morati da trpim neimanje sebe? 

Gorica danas jos uvek ne peva. Za sad samo psuje. 

Zvao me je otac u snu nocas. Jasno sam prepoznao njegov glas. 
Hladno mi je. Tako mi je... lepse? 

Cekam ekspertizu jos vitak. 

Njima ja, u stvari, ne trebam zdrav. Potrebna im je samo moja forma pa spricom, 
ogromnim spricom usisavaju moju unutrasnjost, stavljajuci nesto drugo, umetno, zahvalnije 
nesto. Za moje dobro. Kad izadem bicu najbolji na svetu, spravljen po vrhunskim recepturama 
svega do sad patentiranog u sudsko-medicinskoj praksi. Bicu jos voljeniji, a mozda naucim i da 
volim. TADA ce terapija mog izlecenja biti okoncana. Sad sam jos uvek u pocetnoj fazi lecenja, 
ali neki rezultati se vec naziru. Zatvorenike pocinjem da cenim vise od sefa drzave, a ko zna, 
mozda bih i Milosevica razumeo kad bi mi ga doveli u sobu. 

Skratio sam folijom fitilj sobne sijalice i usmerio njen islednicki snop u pravcu zenica 
ooka mojih. 

„Sta moram da priznam, recite mi i ja cu to uciniti, ne morate da palite i ventilator? Nije 
dobro za sinuse, a i trosite struju, bez potrebe. A mozda vam ventilator i ne radi? " 

Jeste, priznajem voleo sam Tita. Ja, dalje, znam da je ta moja ljubav (prva i najveca) 
prema Marsalu, posle sasvim prirodno dovela do kataklizme na ovim prostorima... I plakao 
sam, ponavljam, sto sam vec rekao istraznom sudiji, kad je Josip Broz umro. 

Nemam opravdanja za svoju ljubav i prihvatam kaznu kakva god bila. 

Voleo sam, priznajem, sve narode i narodnosti bivse SFRJ. Ucio sam krijuci slovenacki, 
a makedonski, nazalost i dan danas razumem. Ucili su me da psujem na albanskom. Zao mi je 
zbog svega. 

U Zagrebu sam uvek pricao zagrebacki, cak i kad sam branio Milosevica. 

U Beogradu sam na ekavskom cutao da je pedeset Lausevica jednako kao i devedeset 
domorodaca koji su se prezivali Tesla, ubijeno na tlu Nezavisne Drzave Hrvatske. 

Posebno se kajem sto volim neke Albance. Tu sam mnogo gresan. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Dalje, na Novu 1992-u, sam od ciganskih trubaca, mojih, izvinjavam se, prijatelja, u 
Klubu „Bojan Stupica", trazio da mi sviraju sa pevanjem himnu „Hej, Sloveni" koju sam, iako 
svestan njenog plagijata, smatrao jedinom provokacijom za netrepcuci stojeci stav. 

Stidim se sada toga i odricem! 

Odricem se! Odricem se ! Odricem se! 

Kajem se danima vec, i pljujem po sebi sto se moze utvrditi i analizom barutnih gasova 
moje pljuvacke koju mozete pronaci na mom lieu. 

Doktori moji! Istrazitelji i iscelitelji moji! Braco, Srbi. 

Ako nesto znaci za moju dalju sudbinu, ja sam se vec do danas dosta popravio. Ne 
pevusim vise uopste makedonsku pesmu: "Biljana platno belese", a o slovenackoj poeziji 
uopste, a posebno o Lovru Kuharu i Preserenu mislim sve najgore. 

Sve svoje bivse SFRJ nagrade sam unistio i javno se sprdam sa njima. Moja zlatna 
Sterijina znacka je na sluzbenom reveru postara Bore (Debelog), a sa zlatnom Pulskom 
arenom se igrao moj Duka i menjao je sa komsinicom Misom za album „Kapetana Dragana". 

Malo li je? 

Odricem se svojih muslimanskih kumova! I svih hrvatskih prijatelja! (tri puta se odricem!) 

Ova bubuljica ispod levog uveta mi je sasvim prirodno nastala kad sam juce cuo, sa 
nekog radija, Balasevicevu pesmu: „Racunajte na nas", koju je spevao na zakletvu Titu. To 
vam navodim kao ocigledan dokaz da sam postao i prirodno alergican na one stvari, necu da 
ih vise pominjem, ni nabrajam, jer bih sasvim unistio ten. 

Ocekujem da cete prihvatiti ovo do sad navedeno kao iskreno kajanje, pa nastavljam. 

Kajem se sto sam se u noci izmedu 30-og i 31 -og jula, prosle godine nasao u kaficu 
„Apple", kad sam mogao u to vreme mirno da igram jamb, sa kumovima Pavlom i Mirjanom 
Jovanovic, u Gospodar Jevremovoj, pevuseci: 

„ Volim Sloba, mrzim Tita, 

Srbija se opet pita!" 

Kajem se sto sam prethodno nabavio pistolj marke CZ 99, umesto da sam svoj 
bezrazlozan strah sputavao bensedinima, ili neizlazenjem iz stana, crtajuci, naprimer, Sloba i 
Seselja, kako se tri puta iz zaleta ljube u usta, bez straha od infekcije. 

Kajem se sto sam te noci osetio banalan i potpuno bezrazlozan strah kad su krenuli da 
nas biju. 

Kajem se sto nisam King Kong, ili makar Brus Li. 

Kajem se sto se nisam potpuno prepustio njihovoj nameri i sto im nisam pomogao kad 
su krenuli da prevaspitavaju mog brata. 

Kajem se sto volim svoga brata. 

Kajem se, jer, da nisam tako reagovao danas bih bio potpuno miran i sigurno se ne bi 
otkrila moja mracna proslost, koju sam, priznajem, hteo da sakrijem. 

U nadi da cete me popraviti potpuno, sa zeljom da vasa cenjena ekspertiza ne 
zapocne jos mesecima, drugarski vas pozdravljam. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I DRUGA GLAVA 
PODARI STRAZU JEZIKU MOJEMU! 



^nam u cemu je nedeljni problem. 

Kljucar je ljubomoran! Mi ne moramo da setamo i, onako obradovani osvanucem bele 
sijalice, mozemo da se negde sve do dorucka grlimo sa Sidni Kraford, Lorin Bekol, Darom, 
Fljorom, Goricom... ko vec s kim voli. On - ne! On svoju zoru mora stoicki da prikriva od 
nadzornika Obrada i savesno i bezgresno, kao papski nuncije, da obavlja svoje jutarnje 
duznosti. 

Jutros sam bio u drustvu jedne druge dame, kojoj naravno necu otkriti identitet, kad je 
nuncije, svojom do kraja odvrnutom motorolom, javio Papi Piju Obradu I da je spreman sa 
svog zvonika na sve, sem ukoliko mu Sveta Stolica ne naredi drugacije. 

Potom je krenuo u obilazak svojih iskusenika... Moja dama je panicno pokusala da 
napusti ovo sveto mesto, ali sam pokricem carsafa sprecio mogucnost da tako bez neglizea 
dobije upalu pluca. 

Papski nuncije je usao tiho, kako to samo on ume, potkovan znanjem svete duznosti i 
novim blokejima na svojim, kao dusa mekim cipelicama, obuvenim samo da bi sakrile njegove 
stigme. 

Kad je usao, video sam da je Isusove rane na desnoj ruci pokrio zavojem, dok mu leva 
slobodno krvari. Iskoristio sam njegov ulazak i dami uradio sve sto smo oboje zeleli cele noci, 
ali nismo smeli da pitamo jedno drugo. Glupo bi bilo sada, u njegovom visokom prisustvu, pitati 
je bilo sta, a njoj jos gluplje da vristi kad je upravo bas to i ona zelela. Volim rizik. Izbezumljuju 
me opasne situacije. Kako sam se napravio budan, nuncije je lagano krvareci otisao do 
sledece ispovedaonice. 

Opet blazena tisina. Cuje se samo cvrkut motorole, tihi tresak svakih vrata i uhoumilni 
susret Visokih blokeja sa betonskim podom, sracunat samo na jedno - da mu odrzi bol nikad 
zaraslih Hristolikih rana na stopalima. Tako besumno je i u povratku usao u keliju pored moje, 
praznu trenutno, izborivsi se da mu jeka teskih metalnih vrata i prateci zveket grozda zardalih 
kljuceva, od kojih se, samokaznjavajuci, nikad nije odvajao, ne poremeti jutarnju molitvu i misli 
svetoj stolici upucene. Tek je na tesko zavijanje koje je poticalo od Rakel Velc iz petice, 
prethodno u sebi podsetivsi se na: "Boze moj, podari strazu jeziku mojemu", izustio jedno tiho, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



za cetvrti sprat gotovo necujno : 

„COUTI TAMOOO!", prekidajuci samo na tren vezu sa svojom Stolicom. Koliko ga je 
boleo taj raskid, osecalo se iz grca i tezine njegovog glasa. 

Mislimo da iskusenik Bogdan iz kelije broj osam pokusava da umre. U nekoj polusvesti 
je vec danima i tek povremeno mu namazu usta marmeladom da lepse, zdravije, vragolastije, 
uhranjenije i krvolocnije izgleda. Kad smo jutros shvatili da ga jos od utorka niko nije 
miropremazao dzemom, odmah smo svi uzeli nesto za smirenje, a Bogdan nece ni to. 

Proveravam dejstvo amizola od 25 mg na ruzi, ubranoj u trenutku necije bitno smanjene 
uracunljivosti. To je antidepresiv, inace, sirokog spektra delovanja. Deluje na gram-negativne 
misli i ulepsavajuce na karakter uniformisanih lica. Uzima se dva puta dnevno pred Biljom, pre 
ili uz makarone. (Nije dobro da Bilja naide posle makarona, jer amizol tada izaziva potrebu za 
sutlijasem) A moze i na gladan stomak. (Ovo mi se posebno dopalo.) Za sad je primena ovog 
revolucionarnog leka dozvoljena samo u granicama Nacionalnog Parka CZ. 

Upozorenje: Terapiju prekinuti ukoliko pacijent prenaglasi simpatije prema 
uniformisanim licima, jer je svrha lecenja postignuta, pa sto da se zatvor trosi? 

Komplikacije: Lek se obicno dobro podnosi. U trecoj godini lecenja moze doci do 
stucanja, ali ne treba se mnogo obazirati, niti tu nuspojavu ozbiljnije medicinski tretirati. 
Najverovatnije se radi o sporadicnom spominjanju pacijenta nekog od rodbine, ili je jeo nesto 
masnije tog dana. Pacijenta treba blago uplasiti samarom, pripretiti mu pendrekom i reci: 

"Sutra ides kuci!", i stucanje trenutno prestaje. 

Ostale komplikacije necemo navoditi u deklaraciji (neka to bude nasa mala tajna). 

Napomena: u prevodu na albanski i madarski pisu sasvim druge stvari, pa nemoj da se 
neko, ko zna te jezike opece, i da im kaze pravu istinu (neka to bude nasa mala nacionalna 
tajna). 

Pod razno, umalo da zaboravimo: Nemoj neko u zatvoru da upravlja motornim vozilom 
dok pije amizol i konzumira alkohol! 

Gledam ruzu kojoj sam pre par minuta dao amizol. Ne mirise vise i oklembesila je latice. 
Blago se klati napred-nazad. Misli da je dervis. 

Poceo sam da crtam portet Belog. U trenutku nebudnosti Uprave, zatekosmo se u 
hodniku Beli, ja i ...Mili! Pita moj brat Belog 'sto mu je kosa neravna?' Odgovorih, umesto 
Belog, koji je hteo nesto drugo da kaze Milom : 

"Nisam ga jos zavrsio." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I TRECA GLAVA 
KAKO RADI TELEVIZIJA? 



rxo zna, mozda ce sutra, 24-og marta stvarno biti i zavrseno Supervestacenje. 

Clanovi ekspertskog tima koji su do sad danonocno radili kao servirke, medicinske 
sestre, kljucari, nadzornici, ce mozda tog dana doci lepo ukravaceni, napokon manikirani i reci: 

„Gotovo"! 

Ona servirka sto je, dok nam je delila hranu, jednom odbila ponudene kolace, s 
obrazlozenjem, da su joj „ruke strasno prljave", mozda ce doci nalakiranih noktiju i reci kao u 
nekom kvizu gde se nepoznati na kraju predstavlja otkrivajuci svoj pravi identitet: 

„Ja sam doktor Micic, a ono sa necistim rukama je bila (Sartrova) provokacija sa ciljem 
da vam izmerimo prag tolerancije. Prosli ste test, obuhvaceni ste svim metodama koje 
savremena medicina moze da ponudi i nas rezultat je: 

„K0 JE UZEO KAJACE SE, KO NIJE UZEO - KAJACE SE JOS VISE" 

298-i dan, pedeset i sedmi u CZ-u 

Da li ce nas Konzilijum opet jednostavno zaboraviti da danas treba da im privedu bracu 
Lausevic (Bracu Dalton, Kanta i Laplasa, Bojla i Mariota, bracu Limijer, Miladinov, Rajt, 
Marksa i Engelsa, Porucnika Spasica i Maseru, i .... koja su to sve "vezana" vlastita imena 
koja zajedno moraju da budu zasluzna?), ili ce ih mozda neko unuce (posle sinocne Tv- 
premijere mog filma "Bolje od bekstva") naterati da pokazu usiljenu dozu samilosti i ucine, za 
njihovu profesiju, toliko besmislen postupak i ipak se pojave, mada oni od pocetka tvrde da im 
tu nista nije jasno i sta se to od njih u stvari ocekuje? (Svi veliki moraju malo biti i rasejani, zar 
ne?) 

I ja sam u istoj dilemi ovog dana u tri ujutu. 

Sta treba da kazem? Da mi je zao sto su morali da prekinu svoja strucna savetovanja, 
sirom nam zatvorene Evrope i sveta, sto su morali da svrate u ovu smrdljivu jazbinu koja ih 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



podseca na...ne bi oni sad o tome. Da sam radije hteo i sam sebi da presudim nego li njih da 
nateram da obustave svoja predavanja, redakcije doktorata, vazne seminare i simpozijume. 

I to bas sad, kad rade na sirenju nacionalnih zenica? Pa, ja sam, medu svekolikom 
faunom koja ih zadivljeno gleda, jedan najobicniji beskorisni mis koji im nagriza to tako 
skupoceno vreme, koji ih brutalno odvaja od njihovog svetog smera kojim hodocaste do spasa 
sviju nas. Pa, zasto sam toliko (ponovo) sebican kad je nacionalna Medicina, a time i spas 
vaskolikog srpskog bica u pitanju? Ja ih mozda remetim u spravljanju novog, Teslinog amizola 
od 26 mg koji ce zameniti i potpuno izbaciti iz upotrebe stari dva'estopetomiligramac, koji se 
pokazao nehuman ne samo prema nesrpskom zivlju nego, nazalost... 

Hajde da popijem jedan amizol... 

"Sta hoce taj sud? Uzasavam se kriminalaca... Niiiisam duo za tog glumca. Deca su 
gledala. Moja Natalija kaze daje simpatican...Ne znam....Ne mogu da idem... 

Ajde - iduce nedelje! Hi - lepo - posle praznika....Aaaaa, da, doktor Marie ima ono 
predavanje! Joj, sto on meni smesno deluje sa tim falusoidnim idej.... Pa, dobro, 'ajde onda 
kad se vratimo iz Grcke. 

Pa, da... idemo, ali ja vise na Krf ne idem. Ne znam jos uvek, znas da Natalija odlucuje 
o tome. A, tako i treba. Ne mogu, brate, vise. Moram da se odmorim....E, onda neka cekaju, 
brate.... Dobro, red da sam na Krfu Znam, znam, zao mi je.... 

Vec dva meseca su tu? A, sto mi niko nijejavio? A, kako mislis.. "su tu"? 

A, i BRAT mu je tu? Pa, dobro, odlicno, makar nije sam, je li ? A, ovaj, sta ono htedoh 
da te pitam, pobeze mi misao... Da! A, staje sad, pa brat napravio? 

Isto? Ne seri! Znaci, CETVORICU ubilil Strasno! Jadni ljudil Uh, Boze, Boze...Puno, 
znam. ...Da.. Ajde, sacekacu. ... 

Natalija, ljubim te, daj mi dva trodona, glava mi puca.... 

A, DVOJICU, ipak, aha,... ISTOVREMENO? lnteresantno....Ne mogu, stvarno.... 

Ko strajkuje gladu? Taj glumac? Cekaj, je I' to onaj debeli sto je igrao u ..."Strasna 
bracna nod?" Joj, Natalijije besika tadajedva izdrzala, aja sam, da ti ne objasnjavam togjutra 
stigao sa Zlatibora.... Pa, nek oslabi male, to ce mu dobro... a nije taj, joj... ne znam 
stvarno... ma jeste... i hemoroidi i onaj moj stari ulcus duodemi.... ma pijem ...zalud. Slusaj da ti 
brat kaze nesto, ipak je aspirin MAJKA. Za sve, brate. ..MAJKA. Tako, onda, vidimo se. "Na... 
Krfu", majok... "Simpozijum u Budvi". Da! ... Cucemo se... Zdravo. 

Hvala ti, Natalija, sree si! Vec mi je bolje." 

Necu vise piti amizol.... 

Kao najgori student pred ispit, sacekujem zoru. Cetiri su sata, cujem od neke motorole. 

Da li i ja da uzmem aspirin? 

I dalje traje isti dan. Trust mozgova se jos nije pojavio. 

Ako budem neprijatan prema njima, mogu za kaznu da mi kazu da uopste nisam imao 
potres mozga. Onda mogu da me spale na trgu kao Dordana Bruna, 1600-e. 

Historia magistra vitae est. Treba da im kazem sve sto zahtevaju. Da priznam super 
vesticama da se zatvor ne krece, da vreme stoji i da mi je u glavi samo ravna ploca koja 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



pociva na cetiri amizola. Ne smem ni da pomislim na Eppur si muove, jer su ucili to iz 
gerijatrije, pa bi me opet spalili. 

Zauman je ovaj moj pokusaj preseljenja u bilo koju drugu sferu. 

Commotio cerebri vitae est! Quod tibi anni sunt, cara medica? 

Stigoste li sa Galenom da se zabavljate, ili je on generacija posle vase? 

Ipak se nista ne krece. Curriculum vitae stoji. Tockovi amizola slajfuju u mestu. 

Uostalom, smatram da Centralni Zatvor treba razoriti! 

Pola deset je. Nesto je susnulo u blizini. Neko se prikrada krugom. Mozda ce ipak doci 
incognito. Ne, to je samo Gorica. Ne verujem da bi nekog sa takvim sluhom pustili u konzilijum. 
Lexilium. 

Glasovi iz kruga. „Ravnajse, ravnajse!" Krestavi glas pitomca sa cetvrtog sprata. Buljuk 
ideja. Ne razabiram sta govori, niti ko je u pitanju. 

Doktor Pavicic, Komesar Nacionalnog Parka mi se juce poverio da je izuzetan majstor u 
hranjenju na sondu strajkaca gladu. Ukoliko je vestinu sticao radom na sebi, onda mu se 
zaista mora odati postovanje. 

Pola dva je. Ne, danas su imali preca posla. Mozda neki drugi put. Ili, jednostavno: 

"MOZDA SE JA DOSETIM ZASTO ONI NECE DA POCNU!" 

Jedna nasa draga prijateljica, profesorica engleskog inace, znala je, ponekad, da 
oveseli dan. Nije uspevala danima, posle nekog krecenja da dode do slike na tv-u i zalila se... 
svima. Dodu svi da pomognu prijateljici i ustanove da profesorka - TV nije ukljucila u struju! 
Njen zabezeknuti komentar je glasio: 

"Televizor na struju? Ja sam mislila da to radi na antenu!" 

Na sta li radi ova medicina? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I CETVRTA GLAVA 
Nl PO BOGU Nl PO MEDICINI 



Dvesta devedeset i deveti dan 

I oliko smo popeli nas prag tolerancije, da me sa te visine hvata vrtoglavica pri pogledu 
na dole, lako sam krio i od sebe da strajkujem gladu (cak i na ovim stranicama), ne znajuci 
kako da mi doakaju, bez skandala i sonde, obucili su jednu pipacicu makarona da, onako 
usputno, priupita Milog: 

" A, sto tvoj brat nece da izede nista vec, cek da vidim... sesti dan?" 

lili se samo povukao praznog tanjira do svog kreveta. 



Da, strajkujem... gladu. Priznajem. Jutros su me priveli na merenje. Na dan dolaska u 
nacionalni park sam 28-og marta imao 85,5, danas 74 kila. Oni to kazu, ja sam samo cutao. 
Moje telo vise nije moje, zavestavam ga Sudsko-Medicinskom Odboru Medicinskog Fakulteta 
u Beogradu da ga jednog dana prepariraju, nasminkaju kao klovna i pokazuju nerazumnim 
kandidatima. 



vidi: 



Glavna casna sestra mi je donela teglu meda da je sakrijem ispod kreveta i da me Bog 

"Ih, tako se ovde stalno strajkuje!" 

Trudim se da ne govorim. Makar sto manje. Pozvao sam je rukom da mi pride: 

"Lepe su ti oci." 

"Stvarno? A, ja mislila - zrikave!", smeje se. 

"Zrikave, ali... lepe." 

"Pa, hvala." 

"Nosi... ovu.. teglu." 

"Nemojte, molim Vas, nikom necu reci!" 

"I nemas sta ...ni da kazes." 

"Pa, znam, al' kako cu Vam bratu na oci?" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Mili ima kosnice u celiji?" 

Ne on. Upravnik, Radoman. On salje, al' nemojte nikom, molim Vas?" 
Moj brat od tetke je poceo da se bavi pcelarstvom?" 
He, nije, negc.on vas mnogo voli...i .ja... " 
...i ja njega mnogo volim." 
Znam, molim Vas..." 

Spava mi se, pozdravi sve pcele ovog sveta...", zamolih rukom Belog da joj doda teglu 
i zaspah. 

U snu sam imao seks sa nekim razrokim sefom drzave. Ne znam koje drzave, ni kog je 
pola bio sef, ali bilo je slatko. Valjda zbog meda. 

Tristoti dan 

"Kad bi ste Vi, Zarko, bili sopstveni sudija, kako biste presudili"? 

"Ako Vam kazem da sam nevin i da bih sebi dao oslobadajucu presudu - rekli bi ste da 
sam neiskren i neobjektivan. Ako kazem da bih sebi dao najstrozu kaznu, onda biste rekli: 
iskrenje. Prema tome, sta god da kazem - apsurdno je!" 

"Kad ste videli Kovaca je li vas neko drzao za ruku?" 

"Kovaca se uopste ne secam od te noci, to sam vec izjavio." 

"Koliko je Vasa uloga u filmu "Crni Bombarder" uticala na vas zivot?" 

"Ne razumem pitanje." 

"Koliko se Vi u privatnom zivotu poistovecujete sa ulogom koju trenutno igrate?" 

"Igrao sam i neke duhovnike, poput Vladike Danila, Svetog Save, i nisam nameravao da 
se zamonasim... za sad. ..a igrao sam i neke homoseksualce, pa sam, mislim, ostao straight..." 

"...da, ali uloga Smajsera u ovom filmu je dosta ...zanimljiva", prekida me profesor, a 
mozda i doktor. 

" Po cemu je Varna to zanimljiva uloga, Profesore (doktore)?" 

"Pa, Vi tu pucate po prolaznicima ...", okrete se od mene, siroko se osmehujuci 
auditorijumu... 

" Da, znaci, ipak ce biti reci o beloj kafi ", odadoh se. 

"Izvinite?", nasao je nekog zanimljivog u publici. 

"A, oprostite, to ja nesto drugo... KamL.nista, izvinite". 

"I", osmehnu se, tragajuci po publici ,"niste nam odgovorili". 

"Pa, ne volim ja tu ulogu, ja ne volim svoje uloge. Vecinu svojih filmova nisam gledao." 

"A, ZASTO?", ovo pitanje nije bilo meni upuceno nego ostatku sveta. I imalo je ton 
pretposlednjeg izazova, nakon cega sledi katarzicni, i toliko logican zakljucak porote. Ja jedini 
nisam imao razloga da brinem o odgovoru. I ocutah. 

Ponekad kad hocu da se koncentrisem, kad hocu svoj da budem, ja trljam nos. Krenem 
sakom preko ustiju, kao da hocu da ugusim sebe i onda tako krenem nervozno da trljam vrh 
nosa. Gore, dole. Brzo, vise puta. To traje kratko i zmurim tada. 

Ovaj gospodin preko puta je rekao svoju titulu i dobar je, moram priznati, u javnom 
nastupu. Ja nisam mogao da odbranim Smajsera. Jednom sam i Bajicu (Darku, reditelju) 
rekao da mi se cini da je to, onako - malo na prvu loptu, da smo mozda trebali malo vise da 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



produbimo taj moj karakter. Sad, sta je tu je. Izgleda da je uloga - stvarno problematicna. Ovaj 
gospodin to zna, ja sam to razoruzan prihvatio, pa sad, sta mi Bog da! 
I jos sam trljao nos! 

Jedino, sad mi nekako to prolazi kroz glavu, i ja sam dosta kritican i prema drugim 
mojim ulogama i svojoj glumi uopste. Ne znam kako ovaj gospodin to zna bolje od poznatih 
kriticara Mujicinovica, Pasica, Hristica, Cirilova, cak i od mene? 

Da, to je savremena medicina. 

Moja gluma je u stvari bila bolest! Pomislih da poljubim doktora u oko, (majke mi, nisam 
hteo nigde drugo!) ali Mili, citajuci moje misli, samo malo ukosi glavu, sto je znacilo ne ljubi ga 
- zaljubice se. Pa odustadoh. 

Secam se jednog lepog jutra u Cetinjskom manastiru. Bilo je to negde posle onog 
skandala oko Svetog Save. Dakle, jun, 1990. Dobijam poziv od Mitropolije crnogorske, kad 
sam vec tu, u Crnoj Gori, da posetim Cetinjski Manastir i da razgovaram sa Vladikom 
crnogorskim Nikanorom, Episkopom Bogunovicem. 

Mladog Vladiku, kako su ga zvali, koji je preuzeo rukovodenje cetinjskom mitropolijom 
jos za zivota starog Vladike, blazenopocivseg Danila (Dajkovica) imao sam priliku da 
upoznam krajem proleca 1989-e u istom Manastiru. Preuzimajuci veliku cast da, kao glumac 
nosim krst i panagiju, relikvije iz Manastira, u predstavi "Gorski Vijenac", u reziji Sloba 
Milatovica, tada upoznajem i mladog Vladiku. 

Krupan, snazan covek, unaocaren, elokventan. Ozbiljno obrazovanje. Prijatan. 

Mili me ceka, po dogovoru, mada mu nije pravo, kod zgrade starog Srpskog 
poslanstva. 

"A - lijepo mjesto za nalazenje!", ne moze da ne prokomentarise. 

Smejem se i objasnjavam gde sam krenuo i da bih voleo da ide sa mnom. 

"Mozda bi ti bilo pametnije - bez !" 

(Cetinjsku mitropoliju, odnosno manastir Sprske pravoslavne crkve vecina Cetinjana poslednjih 
deceniju-dve ne dozivljava kao svoju, vec u njoj vide ekspozituru srpske politike prema Crnoj 
Gori. Istovremeno, paralelno sa srpskom Crkvom u Crnoj Gori funkcionise i crnogorska 
pravoslavna Crkva. Ona nastoji da dokaze da je istinska u svom kontinuitetu, dok se srpskoj 
crkvi na ovim prostorima od kraja Prvog svetskog rata zamera da je radila na potiranju 
crnogorske nacije i bila samo produzena ruka isprva politike Karadordevica, a zatim preko 
partijski kontrolisane Patrijarsije i Josipa Broza Tita.) 

Ja se ne secam mojih reci (jer su bile prazne i beznacajne), tude su me tog dana 
oivicavale. 

Nije bilo proslo godinu dana od mog poslednjeg susreta sa Episkopom Nikanorom, kad 
mi je u Manastiru Praskvica, uoci premijere "Kanjosa Macedonovica", saznavsi da je moj 
Dusan jos nekrsten, rekao: 

"Zarko, Vladike ne krstavaju, ali ja cu da krstim tvog sina!" 

Stigosmo u minut. Ponudise nas rakijom. Prihvatismo i cekamo. Sedimo u Vladicinom 
kabinetu. Gospodin Nikanor dolazi, zdravimo se rukom, uzdrzano. Predstavljam mu Milog 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



(Branimira). 

"Zarko, dragi nas Zarko, kako si ?" pita zabrinuto. 

"Visokopreosveceni, hvala Vam, kako ste Vi?" 

"Nije dobro, dragi moj Zarko, nije. Sveti Sinod je zasijedao (Vladika je iz Kninske 
Krajine, govori ijekavski) i nazalost donio odluku da ti vise nemas blagoslov za tvoje cinjenje 
od srpske pravoslavne crkve." 

"Moje 'cinjenje'?" 

". . . Tvoju glumu. . .predsta ye.." 

"Sta to... tacno znaci, Vase Visoko Preosvestenstvo?" 

"Pa to znaci da vise nemas nas blagoslov za igranje tvojih predstava pod nasim 
krovom. " 

"Znaci, Srpska Crkva mu zabranjuje da glumi?", pita Mili, znacajno odvajajuci svaku 
red. 

"Ne! Daleko bilo! Ali, Zarko vise nema nas blagoslov. " 

"Visokopreosveceni, koliko se sjecam, ja nisam ni trazio, niti imao blagoslov za moje 
predstave?" 

"Nisi trazio, ali ne bi ga za "Svetog Savu" ni dobio, ali imao si blagoslov za druge tvoje 
predstave." 

"Za "Kanjosa Macedonovica"?" 

"Da.lza "Gorski Vijenac"." 

Gledam Milog. Drzi onu casicu rakije vec pet minuta. Mirise je, pa je spusti na sto koji 
nas odvaja od Vladike. 

"Ovoje sljiva?", pita. 

"Predivna je. J a slabo pijem, Zarko zna, ja sam se malo i sportom bavio, ali mi kazu da 
je odlicna. Probajte, Branimire. ", skroman je Vladika. 

Gledam kroz Vladicin prozor. Vidim deo Biljarde, Reljefa. Vidim sebe kako sam, 
jednom, otukao koleno zeleci da oca obradujem da mogu da "optrcim Crnu Goru (Reljef) za 
manje od minute". 

(Reljef Crne Gore u okviru Biljarde su napravili Austrougari 1916-e, u razmeri 1: 10.000, 
da bi imali bolji uvid u okupiranu Crnu Goru.) 

Shvatam daje napolju divan dan, daje sve divno, samo sam ja los. I ne dizem oci. 

"Vladiko, je I' mogu da Vas pitam nesto?", prekida moj sumor Mili. 

"Izvolite, Branimire?" 

"Kazete, Zarko vise ne moze da igra po manastirima, crkvama svoje predstave?" 

"Ne kazemja, dragi Branimire, toje odluka Svetog Sinoda..." 

"Rekoste ni "Gorski Vijenac" ne moze vise da igra?" 

" Ne, s blagoslovom srpske pravoslavne crkve, nazalost..." 

Gledam Milog, znam da ne pocinje nikad pricu da bi odvisio nego poentirao... dizem 
ruke, ja protiv Vladike ne mogu nista, niti treba. To je jednostavno snaga nekih vecih nivoa 
koje ne zelim ni da dotaknem, ni da remetim. Cutim. Gledam oca kroz prozor koji mi vezuje 
maramicu oko otucenog kolena. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



MM podize onu casicu sljivove rakije, miriseje, odlozije nanovo: 
" Nema druge nego Zarko da nade neku DZAMIJU za "Gorski Vijenac"! 
Njegovo Preosvestenstvo se kiselo osmehnu i neki drugim tonom kaza: 
" Zarko, jasno ti je da i ono moje obecanje oko krstenja tvog sina.. .sada.. .. " 
Klimnuh glavom. 

Eto. I tada Vladike i danas Sudsko-Medicinski Odbor bolje znaju da ocene moju glumu 
od bilo kog pozorisnog ili filmskog kriticara. Valjda smo tako vaspitavani i skolovani. Da sve 
znamo. 

Dok sam jako davno jos imao zabludu da treba dati neki intervju, da si duzan da 
odgovoris na neka pitanja i dok napokon nisam shvatio da je mnogo bolje ne davati nikakve 
intervjue i da nikome nista nisam duzan da objasnjavam van onog sto radim na sceni, elem, 
jednom, davno pita me neki novinar - kako gledam na aktuelni sastav fudbalske 
reprezentacije? 

Ti imas priliku da se negde pojavis javno, pa sto onda ne bi trtljao i o politici, i o fudbalu i 
o svetskoj krizi i o nekoj dijeti... Jer si - poznat. A niko me ne pita za glumu. 

Ovaj jutrosnji doktor se bavio psiholoskim profilom moje uloge, ne mnome. On nas je a 
priori prilepio jedno uz drugo, stavljajuci znak jednakosti izmedu nas. I donece misljenje na 
osnovu toga, mogu da se zakunem. AN, ruku na srce, doktor je makar gledao moj film i to je 
vec nesto. Sveti Sinod je doneo jednu presudu na nevideno. 

Sad sam prazan. Kao stomak. A, ne! Pojeo sam corbu od paradajza. Specijalno 
pravljena za Milog i mene. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I PETA GLAVA 
U ZDRAVOM TELU ZDRAV I DUH 



Vizita, oko pola deset. Obrad sa svitom dolazi da pita ...sta? 

"Da I' mi treba nesto?" 

Kaze, citao u novinama za moj strajk gladu, pa se zabrinuo. Odmah sam tu, pred njim, 
pojeo celu, do tog trena neotvorenu, nikad odnesenu onu teglu meda i onu moju dervis-ruzu. 
Kad sam krenuo prema margarinskim svecama, blago me je potapsao, privio na grudi, onda 
sakama obuhvatio moje obraze, poljubio bez jezika, tri puta iz zaleta u usta i rekao s 
razumevanjem i tiho, ali prodorno: 

"Novinari su govna." 

Izjava je ostala mumificirana u vazduhu celije G-1 i sad stoji tu okacena o vlazni plafon. 
Da imam nesto malo zlata, dao bih da se njegova izreka odlije u Majdanpeku, pa da se stavi 
na neko vidnije mesto. Ispod bi stajalo: 

"Obrad Premudri, 27.05.1994., iz Poslanice gladnima" 

Jedanaest navece. Mladi Raskoljnikov iz moje sobe je spavao popodne i sanjao ubijenu 
babu. Kasnije je shvatio da nece moci nocas da zaspi i trazio je bensedin. Dali su mu amizol. 

Njegovo lice je odjedanput poprimilo sasvim drugi izgled. Nista vise od onog decackog 
nema na njemu. Nema onu naivnost sa mog portreta. 25mg amizola - 25 godina stariji. Gleda 
me sa nekim osmehom koji izaziva jezu. Sedi na krevetu, i ne skidajuci pogled sa mene, glavu 
spusta cas na jedno, cas na drugo rame. 

Kad ce to Valjevo? 

Tri stotine i treci dan, sezdeset drugi u CZ-u 

"Juda Iskariotski je izdao Hrista samo zato jer je previse verovao u njegovu moc". 
Lesek Kolakovski 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Da li iza svakog uspesnog mucenika stoji jedan uspesan mucitelj? 

Skroman, a ipak zasluzan za slavu koju ce jednom mucenik steci. Ko je tu kreativniji? I 
zasluzniji? I ambiciozniji? 

Zar te muke Isus stvarno nije mogao izbeci, nego je, onako (mazohisticki), dozvolio da 
se Rimljani seire nad njim, izazivajuci sazaljenje i zgrazavanje koje je, opet, tako godilo 
njegovom samoljublju? Pa, budimo razumni (Kolakovski bi se slozio sa mnom) mogao je da se 
spase, jer je bio cudotvorac, a nije to uradio iz propagandnih razloga. IN je samoljublje bilo u 
pitanju? IN egzibiCionizam? 

Namerno je postio pred taj performans i namerno ostao u najintimnijem rublju da bi 
obozavateljke mogle vekovima kasnije da uzdisu za njegovim obnazenim nedrima, rebrima i 
bedrima. Koliko je dana odbijao hranu pred premijeru? 

Pa sta, ako bogohulim? Nije mi prvi put. Upravnik ce mi oprostiti, jer sam medu onima 
koji ne znaju sta rade. 

Namerno je to uradio i toliko mrsav bio. 

Zamislimo, recimo, jednog Budu na Raspecu. Buda bi sigurno za tu priliku obukao 
nesto prikladnije da mu stomak ne strci odozgo. (Kad kazem Buda, mislim Buda, a ne neki 
drugi Buda). 

Mozda Isusa nista nije ni bolelo to mucenje. Mene, kad me mnogo ljudi gleda i kad me 
mnogo ljudi voli, onda nista ne boli i sve cu da istrpim. 

Ko je moj uspesni mucitelj? Kome da zahvalim za svoju slavu mucenika? 

Pa sta ako se poredim sa Hristom? On je nas nadzornik i nadziratelj. On je preuzeo na 
sebe nase grehe, a priori. Kakva je to iluzija da je moglo biti drugacije? 

Mi nemasmo sansu da budemo dobri. Mi se radamo u grehu, u grehu zivimo. Koja je 
nasa sansa? I to je sve predvideno pre 2000(?) godina. 

Danas je nedelja. Na ruskom se to lepo kaze "BOCKpeceHBe". 

Zakljucak rasprave. 

Mizantrop plus mazohista jednako samoubica iz samoljublja. 

Mrzim sve cetiri kategorije, iako sam direktno optuzen (od Maje) samo za ovo 
poslednje, plus dva ubistva sa umisljajem (od Viseg suda u Podgorici). 

Koja rec mozda najbolje opisuje zatocenistvo? 
Suzdrzavanje. 

Trudim se vec deset meseci da pokazem kako to sve mogu da izdrzim. IN se trudim da 
ne pokazem kako to, u stvari, ne mogu? 

Tri stotine i cetvrti dan 

Zavrseno je, kazu, super-vestacenje nad bracom Lausevic! 

Pred streljackim vodom belih mantila od devet sati do tri popodne sam odgovarao na 
kompleksna pitanja od "volim li mamu i tatu?" do onog najtezeg: "a, koga vise volim od njih 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



dvoje?" 

Ne znam kakve ce posledice izazvati cinjenica sto povecanu naklonost ni prema 
jednom od roditelja nisam hteo da priznam, ni pod pretnjom da ce Visem sudu dostaviti 
podatak da sam sa mokrenjem u krevetu prestao u devetoj godini! Hoce li to moje cutanje biti 
krucijalan dokaz da nisam imao potres mozga? 

Ljudi osecaju neskrivenu, a valjda i prirodnu potrebu da, koliko to okolnosti dozvoljavaju 
pokazu sto vise dostojanstva. Mislim da tu pocinju veliki problemi i da tu lezi izvor mnogih 
nepogoda u zivotu. U ovoj sredini je sve podredeno upravo degradaciji licnog dostojanstva. 
Sto brze krenes u ponistavanje sopstvenog digniteta, bolje ces i proci ovu apsanu i lakse 
pronaci njen tanji kraj. 

Nije li nase nepristajanje na dugotrajno i iscrpljujuce cekanje da se smiluje komisija 
Sudsko Medicinskog Odbora i pripogledne nas bila u stvari potpuno neocekivana, drcna i 
nedopustiva manifestacija licnog dostojanstva. Njih ne zanima eventualna krivica. Njih 
zanimaju oni. Otkud meni, u ovom metastabilnom stanju, pravo da Njima drzim cas etike, 
Njima, koji su je svi uredno pohadali, a neki cak i doktorirali? 

Nepristajanje na smestanje u necije kalupe iritira ljude. Ocuti! Otrpi! Sagni se! Ne pitaj 
nista! Ne trazi nista! Ponudi svasta! Smanjuj se, dok im ne stanes u kalup! Onda ce te, tako 
preformulisanog i ukrocenog, uzeti u razmatranje. 

Na kraju ce me zbog tog mog bezobraznog drzanja i proglasiti krivim. 

Sta ce im dokazi, izjave, cinjenice? Ja da njima strajkujem gladu! Ja sam se drznuo u 
njihove medicinske i pravne sfere, u zabranjene, i za njih napravljene, zone. A ja sam po 
prirodi stvari, sa ove strane, ocekivano vin, lazan, prljav i spolja i iznutra. I pre i sada. I svako 
mora da ostane na svojoj strani. 

Posle isteka desetog meseca robije, ponovo se bavim matematikom. Ovo do sad u 
zatvoru je jedna cifra izrazena kao 1/41 mog dosadasnjeg zivota. Dalje se igrajuci zanimljivog 
racuna mogao sam to da raspodelim na dosadasnji zivot, provodeci od rodenja svakog dana 
po 32 minuta i 45 sekundi u zatvoru. 

Je I' bi mi tako bilo lakse? 

Kad bi robija mogla da se izdrzava u tude ime, onda bi necije 20-ogodisnje tamnovanje 
moglo da odrobija 365 ljudi za 20 dana. IN, sedam hiljada i trista ljudi za jedan dan. IN, 175.000 
ljudi za samo jedan sat. Da li bih uspeo da nadem toliko dobrovoljaca, kad bi to zakonom bilo 
dopusteno, i kad bi mi strasni sud dao najtezu kaznu? IN, da zamolim celu SADASNJU 
Jugoslaviju od 10 miliona i 512 hiljada stanovnika da odrobija po jedan minut za mene? A da li 
bi cela bivsa SFRJ sa svojih 21 milion etnicki necistih celjadi odvojila po pola minuta za toliku 
moju robiju? Necu da idem dalje, pa da se upustam u mogucnost da moljakam recimo celu 
Evropu (a treba mi 630 miliona i 720 hiljada ljudi ) da me zamene na po sekund samo. 

Eto, Evropa zivi ne znajuci da bi jednim treptajem samo, lisila jednog coveka velike 
bede. Mrzim zato Evropu i necu joj nikada javno reci da svakog sekunda biva starija za citavih 
dvadeset godina koje tako uludo trosi nesvesna vremena. 

A, da li se necija smrt moze tako deliti na sve manje i manje delice i pretvoriti se 
katalizatorom mnostva od uzasnog bola koji je prouzrokuje do dodira, jednog daska, neoseta 
samo. 

Mozda bi vredelo pokusati i smrt menjati za dobrovoljacku raspodelu manje jakih bolova 
koji tek svojim prostim zbrajanjem izazivaju smrt. Dodir samo. Recimo poljubac u plavo necije 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



oko. To iziskuje neku energiju koje oko oseti. Koliko puta jaca snaga treba da bude pa da 
poljubac prouzrokuje smrt? Treba li, opet, prizivati celu Evropu? Da poljubim Evropu u oko, 
nanoseci joj 630- milioniti deo smrti? 
A gde su Evropi oci? 

Ja sam ovde - pacijent. 

Patientis. Patientia - strpljenje, trpljenje. 

Trpim udarce fudbala sa kruga koji pogadaju u jednu jedinu tacku nedokucivu mom 
lexiliumu od 3 miligrama. Ta se tacka umrtvljuje i doseze vecom kilazom lexiliuma, ali ne zelim. 
Ja sam pacijent. Trpim. Meni, u stvari ne smeta njihova igra, lupanje fudbalom o prozore mog 
hodnika. Ja, ustvari, uzivam u njihovoj sportskoj igri. Oni ne arlaucu, oni bodre svoj i tudi duh. 

Men sana in corporis sana. Treba sanirati duhove. I moj. Uzivam u njihovoj plemenitoj 
igri punoj zdravlja, vitestva, ispunjenog veselim i saniranim uzvicima. Vazno je ucestvovati, 
uzeti ucesca. Evo i ja ucestvujem u zalosti, nasoj sveopstoj, iz ovog mog simpaticnog 
corsokaka, dok druzina vani krici. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I SESTA GLAVA 
KAKO JE OBRAD NADVISIO HEMINGVEJA 

I u, nadomak nase sobe, celije (stalije?) odmah pored resetaka, koje odvajaju nas deo 
hodnika od sledeceg koji vodi na krug, nalazi se ruzna drvena kutija, na kojoj crnim stampanim 
cirilicnim slovima stoji napisano IIOLUTA. Mora da je neko sacuvao jos od "prvih slobodnih 
izbora 1945". Kako se ono tada zvala? Corava, cini mi se. Kroz prorez, na vrhu, se ubaci 
otvoreno pismo u koverti, adresirano i sa markicom. Kad lice liseno slobode sakupi, te ovde 
tesko sakupljive stvari, kao sto su olovka i papir, koverta i markica, i kad se odluci na taj korak 
da nekome javi gde se nalazi, onda se pomoli iznad kutije i pusti svoju jadikovku kroz prorez. 
Pomoli se, jer to njegovo pismo ocekuje jos prilicno dug put, bez obzira sto je adresa na njemu 
mozda prva ulica levo od zatvora. Prvo ce ga citati nadlezni citaci iz zatvora, zatim ce biti 
upuceno sledecem resornom, sudiji, a onda ce ovaj dati koverat svojoj sekretarici da ga lizne i 
pusti u civilnu postu. 

Beli je napisao svom bratu pismo prvog dana kad je doveden ovde, pre tri sedmice. 
Otada bi se uvek nadezno pridizao na prepoznatljivu skripu glavnih ulaznih vrata, odakle dolazi 
dezurni komandir vodeci na posetu u sobu pregradenu debelim staklenim paravanom sa 
telefonima na obe strane. Racunao je koliko je svakom nadleznom za njegovo pismo bilo 
potrebno vremena, davao im cak i po dva dana fore. Racunao na njihovu lezernost. A onda je, 
poslednjih nedelju dana, poceo ozbiljno da se brine, sluteci svakojake nesrece koje su mogle 
zadesiti njegovog brata. 

Jutros je Beli napisao novo pismo bratu i kao relikviju, od koje spas ocekuje, predao je u 
ruke komandira, kog je bezrezervno zavoleo i cijoj se smeni radovao poput psa kad oseti 
povratak gospodara. Inace, sve ove dane je revnosno cistio citav hodnik (po sopstvenoj zelji, 
jer je ovde bilo koji rad pa i drustveno koristan uglavnom zabranjen), ne propustajuci da obrise 
sa posebnim pijetetom i drvenu kutiju, kao da njenom cistocom ubrzava put svom pismu. 

To je radio i veceras, verovatno i nesto priljeznije nego inace i vratasca sa prednje 
strane kutije su se od pritiska - otvorila! Taman kad je pozurio da rukom zatvori ponovo 
magicnu kutiju, osecajuci da je uradio nesto strasno, nesto zbog cega ce izgubiti privilegiju da 
ubuduce riba hodnik, iz kutije su ispala dva pisma. U prvom trenutku je sebe vec video u 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



kaznjenickoj celiji, smatrajuci da je pocinio neoprostiv greh, a onda mu je pogled pao na slova 
ispisana na koverti koju je pozurio da vrati nazad. Pogledao je zatim brzo i drugi koverat i 
...poceo da jeca. Pismo koje je jutros dao u poverljive ruke i ono od pre dvadeset i jednog dana 
su ponovo u njegovim rukama! Ono prvo je sve vreme bilo u toj kutiji, u koju, ocigledno, niko i 
ne gleda. Placuci je ustanovio da ta vratanca i nemaju nikakav kljuc, ni bravu, da se samo 
pritvaraju. Ne znam da li je vece njegovo razocarenje u omiljenog komandira, ili fakat da ono 
prvo pismo nije pogledao ni neki prvi nadlezni voajer, a kamoli adresat, njegov brat. 

Sad je prestao da jeca, ali mu se suze i dalje slivaju niz lice, nestajuci u kofi prljave 
vode kojom, klececi, poliva pod. On sad i bukvalno svojim suzama riba hodnik koji ce sutra 
ujutru ponovo prljati oni koji su ga izneverili, taj neki nepoznati uzimac, ili citalac njegovog 
pisma i komandir koji ga je jutros prevario obecavsi mu neki kraci put za njegove reci bratu. 

Istog dana predvece, Beli jos uvek place. Ubedujem ga da mora da se umiri, ako misli 
da mu veceras zavrsim portret: 

"Evo i posvetu sam ti vec napisao, malo mi jos treba, ali sa tim otecenim ocima - ne 
ide." 

Pristaje, umiva se i seda, umiren. 

"Kako to ti znas da crtas?" 

"Nije to tesko, samo gledas i prepisujes. Jesi prepisivao nekad?" 

"Jesam, od Sandora, srpski u sedmom!", priznade. 

Banu u torn trenu Obrad, na prstima, necujno (a kako bi drugo?) i, pozlatile mu se, 
uhougodno izusti: 

"Dobro vece!", ispunjavajuci prostoriju samo njemu svojstvenom toplinom. Ja sam, 
ozaren, ponovio kao eho za njim tu tako dobru, preciznu misao, ali je ona, izlazeci iz mojih 
usta, izgubila dosta od onog sjaja kojim je obasjala vascelo moje bice u trenu (a bilo je to u 20 
casova i 17 minuta ) kad ju je Veliki kazao. 

Potom mi je prisao, jednostavno. Zainteresovao se za moj rad, pogledao me dublje od 
Pacifika i (ja slobodno mogu vec sutra da umrem) STAVIO RUKU NA MOJE RAME! Da li 
postoje reci kojima je moguce opisati blagoutrobije koje sam osetio tog trenutka. On, ON me je 
dodirnuo! A, tek ono sto mi je tada rekao! Da li ima smelosti ova drska olovka, gresnom rukom 
vodena, da zabelezi ono sto je Sveti tada izustio? Rekao je (a znam da greh cinim sto TO 
olovkom belezim), rekao je: 

„ RADI...SAMO RADI..." 

O, svete, o resetke, svemire, da li ste svesni cega sam sada bio svedokom! Ovo je bilo 
ravno vatri, tocku, uspravljanju coveka. Ako je sve to prethodno uticalo da covek podize pogled 
sa zemlje prema gore, navise, ovo veceras ce uciniti da ce ljudi ubuduce hodati samo u plafon 
gledajuci. Evolucija je danas krenula dalje... 

Hemingway jejednom za opkladu napisao pricu od sest reci: 

"For sale: Baby shoes. Never used." Na prodaju: decije cipele. Nikad nosene. 

Ali, da li je iko mogao pogurati evoluciju napred sa samo tri reci, od kojih se jedna 
ponavlja dva puta? Da! Obrad! 

"Radi, samo radi!" 

Otisao je, kako je i dosao, skromno i legendarno, a ja sam ostao otvorenih usta blenuci 
u prostor koji je do malopre zauzimala njegova svetlost. Ne znam koliko sam dugo tako stajao, 
mozda minut, mozda nedelju-dve, kad su se vrata ponovo otvorila i onda sam shvatio da je, 
sve ono sto se dogodilo, zaista istina i da nije plod moje bolesne maste. Na vratima je stajao 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



komandir koji je do malocas bio u pratnji Najveceg i pita me tesko disuci, odusevljen jednako: 
"Jesi li ga cuo?" 

Dobro jutro, ovo oko mene je: 

Prvi jun, 1994-e godine, sreda, 306-i dan zatvora, 65-i u CZ-u 

"Napet si, Branimire!", rekla je prekorno sestra dijagnostikujuci, napucenih ustiju sa 
rukama u dzepovima, njegove bolove u stomaku. Tako precizno naznacivsi sta je uzrok 
njegovih muka, blago mu je i zamerila da je sam kriv za svoje stanje. 

"Ajde, lepo se smiri, nemas razloga da se sekiras.", rece na kraju i odseta klompe do 
naredne sobe. 

"Pa, Branimire, ti si napet!", rekla je i druga, vecernja sestra, kad se Mili onesvestio oko 
pola osam veceras. Ta dijagnoza se uci na trecoj godini srednje medicinske skole i trenutno je 
vrlo u trendu. 

Srecom, pozvali su i dezurnu lekarku koja je zakljucila da je moguce da je nesvestica 
bila prouzrokovana - napetoscu. 

"Kazem ja.", zakljucila je vecernja sestra, ponosna sto je ispala tako dobar 
dijagnosticar. 

Mali Beli je od napetosti dobio meniskus sa kilom na levom kolenu. Milovan sa istim 
sindromom u sedmici baulja po podu. Jedan iz trojke, od napetosti zbog svevideceg oka, 
odnosno kamere koju je video u uglu njegove sobe, ne spava nocima. Napeti su i komandiri 
jutros. Svi smo napeti. Cela zemlja je takva (a Mili je prvi poceo). Treba nam jedan veliki beli 
andol, jer je to umisljena bolest. Jugoslavia je veliki uobrazeni bolesnik. Napeto iscekujem 
vizitu da mi kazu kakav sam, mada mislim da sam malo napet. Bude mi posle ipak malo lakse. 
Ispravna dijagnoza je pola izlecenja. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I SEDMA GLAVA 
NISKE STRASTI 



310- dan, Centralni Zatvor i dalje 

rxrug. Opet. Sfere. Svi smo tangente necijeg nepojamnog kruga. IN je vrlo prizeman i 
realan, primitivan, mozda? Strah me je, brate. Veliki strah. Od krugova cije centre i ne 
sanjamo. Od velikih krugova, cije smo tacke samo namenjene zatvaranju i ispunjavanju te 
velike linije. Kruzne i sebicne. Kao da sirinom svojih leda cinim deo te velike, oble linije, stiteci 
nepoznati centar. Lice mi je spolja okrenuto i nikad necu saznati ko je to u stvari opisao, 
opasao, oko sebe taj krug i to jedno parce nazvao mojim plecima. 

Tu, u krugu do mene, su i neki drugi ljudi, i ti si tu negde, brate, dovoljno daleko da se 
okom nikad ne sretnemo, a dovoljno blizu da glas jedan drugom prepoznamo. Stravican glas, 
lazan, da obodri sebe sama i brata. 

I siri postaje krug i sire se ramena, trpljenje i inat. Gledamo i dalje tvrdo, besmisleno 
ispred sebe. Ne mozemo da pomognemo jedan drugom jer bi narusili krug, ugrozili centrifugu 
koja nas tako raspojasano, stiteci sebe, rasejava po svom poluprecniku. 

Ne! To nije krug! To je lopta, jer i ispod i iznad mene nalazim druge ljude, druga bica. Ja 
sam na necijim krilima, a moram rukama da pridrzavam nepoznate kandze na svojim 
ramenima. Kao kolo na kolo, pa u krug, pa u loptu. 

Svi smo tu. I nasi junaci i omorike i nas olos. Od prapocetka. Stropostavamo se niz 
neku strasnu padinu, pa ko pretekne. Vidim sa strane da se otkidaju nepoznati, ali vidim i 
poznatog, ponekad. Na njihova mesta, kao zakrpe dolaze novi ljudi, neke nepoznate kreature. 

Iza mene osecam guranje. Neko bi na ovo moje mesto. Ta centrifuga ga tera od centra, 
udara po ledima te velike lopte. Trazi izlaz. IN kraj. 

Suprotno lavini, nasa kugla se kruni i postaje sve manja. Nije to bila grudva snega, nego 
neko ogromno i slabasno klupko ciji je pocetak neko blesavo zadrzao nogom pri vrhu i sad 
gleda kako se, padajuci, tanji i stize do podnozja kao graska zaludnog znoja. Kao kap. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Kao suza, samo. 

Jesmo li mi to deo neke Bosove slike? 

Napolju - pljusak. Bez mene. I mraci se, u mom odsustvu. Da ne mitomanisem mnogo, 
sve prirodne pojave bi se nekom svojom neumitnoscu jednako revnosno odigravale, bio ja 
tamo ili ne. Naravno, da se i neke neprirodne stvari desavaju van mene, mog znanja i 
prisustva. Neko vodi ljubav (naravno da sam ljubomoran), neko se svlaci van moje miopije, 
neko banci kao da ja i nisam ovde. 

Najvise ce me, jednog dana, pogoditi recenica : 

"U, jebo te, k'o da su te juce zatvorili!" 

Ajnstajne, Ajnstajne, jesi li mogao bez tih svojih teorija! Ljudi bi vise osecali moju muku i 
moje vreme, da im ti nisi pootvarao oci. Ovako, moja zaptivenost stvarno i moze potrajati kao 
necije pijanstvo u krevetu. Kao put od malog prsta do Bermudskog trougla, gde su izgubljena i 
mnogo ozbiljnija ostvarenja od mog malog mozga, koji, eto, ne moze da pojmi sopstveno 
trajanje, nekmoli tude minute, lepe i besmrtne, poput leptira. 

Da, znam, ovo je metamorfoza, ali naopako okrenuta. Sada cu gamizati jos dugo, 
tromo, lepljivo se ne mogavsi ni za tren odlepiti od svoje sudbine oivicene gusenicijim 
trepljama, a dobro se, pritom, secam svoje leptiraste proslosti. Neumitnost obrnutog smera 
preobrazaja mi namece buducnost lutke i na kraju samo povratak u veliko nista. Mozda sam 
mogao solidno zavrsiti u nekoj privatnoj zbirci leptira, mumificiran i obezbedenog samoljublja 
za dugi niz godina. A mozda bi se cak i neki muzej zainteresovao za ovaj primerak sto bi 
isposlovalo besmrtnu odu i hranu mojoj sujeti. Ne, to mi se nije dalo. Trebalo je okrenuti 
proces. Deformisati metamorfozu. Sakriti se u gusenicu, pa nek se nadam larvi. I ostaviti mi 
secanje. Da mi bude teze. 

Da, sad znam sta je kazna. Osecam je celim svojim dlakavim, sporim, mekim puzecim 
telom, koje se skruseno i kastrirano samo priseca onog svog jedinog dana. 

Ne, vestacenje jos nije gotovo! 

Svetli Obrad nas je licno pratio. Kako je to izgledalo? 

Nije bilo lako. 

Obojici su nam gurnuli glave u nuklearni reaktor da nam izmere koliko smo poremeceni. 
Da bi umirili ekologe, nazvali su to skenerom. 

Mi smo iz ekoloske drzave Crne Gore i nisu uspeli da nas zavaraju. Dok smo zagadivali 
ekoloski hodnik duvanom cekajuci da iz reaktora izvuku prethodnog srecnika, dosla je 
nuklearna sestra sa tamno braon mladezom velicine klikera. Mili je zbog boje mladeza bio 
mnogo konkrektniji u asocijaciji, ali ja cu se zadovoljiti da ga zovem klikerom. Imao sam neki 
sumanut utisak da je mladez vrlo mobilan i da se u jarko crveno ofarbana sestra jutros pred 
ogledalom odlucila da ga prilepi uz ... levi list. 

Dosetala je do nas sa zapaljenom cigaretom, zataknutom medu prstima gurajuci krevet 
na tockice, od kojih je jedan bio zaglavljen i dlakav i nije slusao sestrine komande. Na krevetu 
je, lezeci, zeleo da dise neki nesrecnik pokusavajuci da ispljune jedno plasticno crevo 
zabodeno u njegov dusnik, valjda sa idejom da mu upravo olaksa disanje. Ugasih cigaretu. 

Sestra je, treba li to napominjati, imala klompe koje su kao fanfare jos iza ugla najavile 
njenu isceliteljsku moc. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



U cekaonici se zatekao i jedan neobrijani filmofil sa slogiranom tastom i zenom, koja ce 
se slogirati par minuta kasnije, kad bude shvatila da je njegova briga za mamu nehajno 
ustupila mesto zainteresovanosti ovim glumcem. 

"Umrla mama ili ne, to mu nikad necu oprostiti. A ni ovom glumcu, jer ce ga, normalno, 
pustiti preko reda, a mi smo sa mamom prvi dosli! Mrzim "zvezde"! Sta ovaj umislja, dosao sa 
cetiri telohranitelja! Pa, makar da su u civilu, nego onako, bez pardona - u uniformama! Uzas!" 

Nije htela da mu to kaze sada, bice vremena, samo da mami bude bolje. 

Komandiri su ocima pretresali novopridosle i skromno uzivali u posedovanju tako 
zanimljive zverke. "Nemoj neko da ga hrani! Moze da se pipne, ali samo iz moje rukel" 

List sa mladezom je seo preko puta praveci neuobicajeno sirok zaveslaj pri prekrstanju 
nogu. Da. Shvatam. Gledala je Basic Instinct sa Sharon Stone. Kao, veli, slicna je situacija: 
preko puta je gomila policajaca, bas kao u ONOJ sceni i idealna prilika da se zamisle nosim li 
ja donji ves, ili ne. Ja sam se, medutim, ljut na njene klompe, a i u civilu, odlucio da za kaznu 
gledam u njen mladez, ne razmisljajuci o egzistencijalizmu (njenog vesa). 

Iznad glave Precasnog Obrada, koji je blagoizvoleo da nas oblazi svojim prisustvom i 
koji je bio zagledan u moju zagledanost, pojavio se oreol, poznat kao oblacic u stripovima: 

"Kakve li teske muke muce ovu cednu lepoticu dok navlaci, ili skida najlon carape?" ( + 
Iz 69-og Obradovog psalma, Poslanica Dorcolkama) 

Dok su me bombardovali radijacijom, u mislima sam ipak podigao pogled sa mladeza 
nekoliko santimetara vise, u pokusaju da na torn snimku moj mozak ispadne sto nepodobniji, ili 
makar nemoralniji. 

Nekoliko minuta kasnije, Milog podvrgavaju istom tretmanu. Sestra sa crvenom kosom, 
mladezom i pacijentom koji zeli da dise, pali novu cigaretu. Delovala mi je kao raspustenica u 
najavi; dosla u park, sa bolesnim svekrom cija pokvarena kolica povremeno ljuljne. Vrlo 
poslovno nadnosi saku negde iznad njegovih ustiju da vidi boh li se jos (a licilo je i na kratko 
ispruzenu ruku kad, sklonjen ispod neke strehe, proveravas da li je prestala kisa). 

Dileme, koje mozda nikad necu razresiti u zivotu, su bezbrojne i ne znam sta mi je 
trebalo da sebi danas natovarim jos jednu: 

"Da li ce crni mladez ostati doveka da krasi levi list raspustene sestre, ili ce vremenom, 
pod uticajem rasejanih X-zraka izvrsiti harakiri, dozvolivsi Obradovoj najlon carapi da se 
nesmetano navuce na celu nogu?" 

Koliko je lascivnosti u vazduhu po bolnicama, zatvorima, na groblju! 

Covek tera od sebe strah od smrti, od bolesti, od uskracenosti, izvrgavajuci nadmeno 
ruglu drugu, mrtvu, bolesnu, zaptivenu stranu. Svojom naglasenom verbalnom potentnoscu, 
izazvanu strahom od njene konacnosti, mora preglasno da komentarise, jasno, time 
obznanjujuci i okolini, a i Onom tamo gore da je on sa druge strane i da nema nameru svoj 
potentni status tako olako da menja, krati ili ograduje nekim kavezima, ili - daleko bilo, 
nadgrobnom plocom. 

Seksizam je priroden svima, od najprimitivnije servirke koja ni za zivu glavu nece 
propustiti da uz delenje dorucka prokomentarise nocasnju noc, da se pozali na komandira koji 
samo obecava, do najfinijeg lekara koji ce, izmedu latinskih redova njemu vec odavno 
zaboravljene dijagnoze, uspeti da provuce misao da bez starca nema udarca, obracajuci se 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



dvesta godina mladoj koleginici. 

To ih sve jezivo zabavlja i tome se toliko smeju da cesto odzvanja po ceo sprat. Rekao 
bi covek da u Upravi grobalja, zatvora i bolnica rade sve same seks masine, nimfomanke i 
satiri, nezajazljive azdaje, kojima jadni supruzi i nikad adekvatno zainteresovane zene niposto 
ne izlaze u susret da bar donekle utole tu strasnu seksualnu glad koju prezentuju pred nama 
sa ove strane. 

Stavom coito - ergo sum, postavljaju demarkacionu liniju izmedu sebe i nas koji valjda 
treba da budemo odusevljeni njihovim libidom i koji smo, i po torn pitanju, odvojeni od njihovog 
sveta. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



TRIDESET I OSMA GLAVA 
CRNI LABUDOVI 



Uebeli i kratki komandir Vasa. Kapci i pogled isto takvi. I pored odbojnog izgleda, imao 
je dobru dusu, s njim se moglo razgovarati. Razgovarati, ako pod tim podrazumevas njegovu 
nepresusnu pricu i aminovanje slusaoca. 

Kad smo vec kod kapaka, postoji teorija da, ma koliko covek bio debeo, taj deo lica 
ostaje jednako debeo ili mrsav, odnosno - neugojiv je. To kod Vase nije bio slucaj. Njemu su 
se i kapci gojili proporcionalno stomaku. Dovoljno bi bilo da mu vidim glavu kroz prozorce 
sobnih vrata, pa da dosta precizno procenim kako stoji sa njegovom kilazom u odnosu na 
poslednje videnje. 

Vasina prica je ipak bila najzanimljiviji deo njegove licnosti. Nije imala pocetak ni kraj. 
Kad smo se rastali negde u septembru prosle godine, secam se da nije stigao da mi zavrsi 
svoju pricu ciji je pocetak bio nejasan. Kao da ga nije ni bilo. Taj njegov nacin price je 
podrazumevao jedan veliki kontinuitet, a njega lisavao potrebe da makar preprica kratak 
sadrzaj iz prethodnih nastavaka. 

Pricao mi je tada vrlo poverljivo, stalno se osvrcuci u strahu od nailaska nekog 
pretpostavljenog. Taj strah je i nametao jedan ispovedni, ali i malko hvalisavi ton istovremeno: 

"I onda oni mene prijave na disciplinsku, a ne mogu mi nista, jer ja znam i koji me 
prijavio i zasto i znam sta bi im rek'o i za koga, ako bi 'teli da me kaznu..." 

Tu se prica prekinula zbog nekog sumnjivog suma iz hodnika, da bi, sasvim prirodno, 
bila nastavljena dva dana kasnije: 

"... dodem ja tamo, oni meni: "Zbog napustanja radnog mesta i dolaska u pijanom 
stanju oduzima ti se od plate u narednih 12 meseci..." 

I, opet se, ne znam zbog cega prica prekinula. Mi smo boravili u Spuzu u meduvremenu 
sedam meseci i pre dva i po meseca, tacno 28-og marta, kad smo dosli ponovo u ovaj 
kazamat, cujem otvara se prorez i neki poznati glas kaze: 

"... deset posto!" A ja im kazem : "Ma, jebite se vi! Sreca vasa sto nisam stoka, inace bi 
neki morali da doplacuju u blagajnu svaki mesec, sta rade i kako dolaze. Jesi razumeo, Zare?" 

Razumeo sam i povezao posle jedno pola sata i poceo da uzivam u njegovom stilu 
kazivanja. Pre desetak dana me vodi na posetu i kaze potpuno logicnim tokom: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



" I jos mi prepisali obaveznu meru lecenja od alkohola. Zamisli. A ona Nemica je mnogo 
stara, isla na neko ispitivanje, ne moze da ima dece, pa sam odustao." 

Tu smo stigli do kraja druzenja tog dana i opet je Vasa nestao. 

Jutros u sest i petnaest je usao skoro besumno i onako pospanom, mi jednako 
poverljivo saopstio: 

"E, je I' znas da su mi ukinuli onih deset posto?", i otisao istog trena. 
Oko devet me je izvestio: 

" A, reko sam mu: "E, moj nacelnice, znas ti koja je razlika izmedu mene i tebe? Ja, 
mirne savesti mogu..." 

Naisla je terapija, pa vizita, pa nastavak: 

"....mogu da spavam i na poslu, a ti ni kuci ne mozes mirno da zaspis!" 

Kako pristati na vreme ako je njegovo trajanje nepravedno? Zasto ne biva neki 
bezgresni kantar koji ce to presuditi i reci tacno u minut kolika ti je kazna? Ovako te svaki 
minut razdire sumnjom i smislom. Da li je deo kazne ili minut nepravde? Sa torn nekom 
pravednom spoznajom mogao bi covek mozda i nesto drugo da radi, sem da ceka. Ili bi tek 
onda samo cekao proticanje pravedno kaznjenih minuta. 

U meduvremenu, razgledam iskrizane prosle zaptivene dane kao da povremeno 
odajem sebi priznanje. Cuvam ljubomorno tu proslost kao basnoslovno vredan kapital koji 
nekom tajnom rukom smanjuje njihovu mrznju prema meni. 

Mrze li me jednako kao 31- og jula, 1993-e? Ili je mrznja pocela da ustupa mesto nekom 
racionalnijem osecanju? Ili je iz tradicionalnog inata postala jos snaznija? To ni oni koji mrze 
vise tacno ne znaju. Da li mrze jer time dokazuju svoju ljubav prema izgubljenima ili mrze zbog 
sredine? Mrze li sad vec po inerciji, hronicno, ili je njihova upala besa i bola presla u jednu 
neizlecivu fazu? 

Koliko oni znaju sta se desilo te noci? Koliko zele da znaju? Sto manje znaju, vise mrze. 
AN ne znaju da ne znaju. Oni TO nikad nece priznati. Oni ne zele van tog bola koji je, znam, 
nemerljiv kao i mrznja prema meni. I sad obmanjuju jedni druge menjajuci proslost i moju i 
njihove dece. Mi ovde lazemo jedni druge ulepsavajuci sadasnjost. Eto, bar nam je naginjanje 
lazima zajednicko. Ja cu mozda jednom priznati kad ovo sadasnje vreme postane davnasnja 
proslost da je bilo uzasno i da sam ga ulepsavao. Hoce li to oni ikad priznati? 

Traje istraga i dalje. Traju vestacenja, odlazu se rokovi, rocista. I ja zivot odlazem. Njih 
niko ne moze obavezati ni na jedan rok. To u njihovim strukama ne igra nikakvu funkciju. Sta 
bi se desilo kad bih to njihovo pravo na vremensku nonsalantnost preneo u svoju profesiju. Bi li 
mi bilo dozvoljeno da svoju analizu uloge zaneseno produzavam godinu-dve? 

Ili da sofer nekog autobusa na relaciji Beograd - Valjevo napravi pauzu kod Uba od 
devet sati jer obozava erne labudove. 

Trista cetrnaesti dan 

Jucerasnji clanak u POLITICI izaziva zebnje. Oni isti krugovi, centri moci od pre neki 
dan kao da nesto novo smeraju. Da li to Neko vec pocinje da se sveti? Otkud advokatu sa 
otkazanim punomocjem pravo da komentarise moj slucaj, i otkud mu mogucnost da anticipira 
buduce (negativne?!) nalaze? A vestacenje jos nije gotovo. Ili je zavrseno odavno? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Trista sesnaesti dan 

Trajanje nicega. 

Da li je cerka Alberta Kamija smela da objavi "Prvog coveka", trideset cetiri godine 
nakon njegove smrti? 

Da li ja ovo smem da objavim pre moje smrti? IN da sacekam, pa par godina posle? 

Moj Fjodor je prvi put nesto zaustio da kaze, kad naide neuropsihijatar Gavrovic: 

"Kako izdrzavas sve ovo"? 

On ne bi mogao. 

"Ja bih se odavno ubio", dodade. 

Strah kod kljucara od AIDS-a. U sveznju kljuceva se nasao i kljuc od osmice u kojoj je 
smesten jedan blizanac, a drugi je soba pored i ne moze da pomogne umirucem bratu. Sad se 
kljuc od osmice pere pod mlazom vrele vode jer se virus side ubija na plus 54 stepena 
Celzijusova. 

Ruza ubrana u trenutku necije bitno smanjene uracunljivosti se mumificirala. Dao sam 
joj Nutri 100, svajcarski vitamin koji je zaledio njen izgled i miris. To i ja popijem ponekad 
izjutra. Kako li deluje na mene? 

Blizancima iz sedmice i osmice, obolelim narkomanima, najverovatnije pozitivnim, ne 
dozvoljavaju da uzmu papir i olovku od mene. Ne bunim se, a ne bi mi ni vredelo, a sto kaze 
dezurni kljucar: 

"Otkud neko zna kako to moze da se zloupotrebi?" 

Papir i olovka kao kombinovano sredstvo za oprostajno pismo. Kljucar sa znanjem i 
zvanjem pripravnika ne zeli da komplikuje svoj racionalan i pojednostavljen odnos prema 
poslu. Dezinfikovace dvaput okrenute kljuceve u njihovim vratima i otici na malo pivo posle 
naporne smene. 

Igla se zabada u njihovo debelo meso. Kako je tuzno sto ga i dalje kod njih zovu 
debelim. Od obojice brace-blizanaca ne bi ni jednog cestitog brata od tetke mogao da 
napravis. Kazu da im prvo strada centarza istinu. Je li Srbija pozitivna? 

Druga dvojica brace danas slave punih pet meseci zbirnog boravka na G-odelenju. Mali 
jubilej je proslavljen neradno, skromno i separatno. Ne i srceparatno, jer mogu oni jos da 
postignu. 

Vrata od WC-a vise ne zatvaram. Brava ne radi, a sto bih i zatvarao ta vrata kad je cela 
soba jedna nus-odaja, kao i nus-vreme mog zivota. Ovo vreme koje trajem. 

Bludim u zaledenu ruzu obogacenu sa sto svajcarskih vitamina. Poredim je sa 
ogledalom. Osecam komplikovanu tugu, nesto kao komplikovano pijanstvo. Da li ima leka za 
boljku ove zaustavljene crvene ruze? Umrla je do pola i nece dalje, zahvaljujuci svajcarskoj 
neutralnosti ili sopstvenom inatu? 

Penjem se povucen vriskom iz dvorista da napokon posle dva i po meseca vidim ta lica 
iz kojih izviru poznati iritirajuci krici. Zacudo, efekat je bio umirujuci. Dok sam posle suocenja 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



sa Goricinim likom ostao u ubedenju da je radio-tehnika vrhunac civilizacije kasnije samo 
kvaren video-tehnologijom, sad slikom, dolazim do jednog novog saznanja. Ovi glasovi su 
adekvatni jer su slike i uzasnije od zvuka, pa se vracajuci u nus-prostoriju mog nus-zivota 
mirim sa neumitnoscu tog zvuka dozivljavajuci nesto kao anti-sok. Sada me biva stid sto sam 
se nervirao na te zvuke, stid sto sam, penjuci se na prozor, demonstrirao nevericu u 
savrsenost radija. 

Ne treba se penjati na stolicu. Ni na proslost. Ni buducnost. Jedino opazanjem sebe, 
sada svog nus-zivota u nus-vremenu i nus-prostoru ostajuci samo u ravni sopstvene visine 
mozes zasluziti pravo da mislis drugacije. Ja-sada-ovde-nus-bice. Sklonjen zamrznut, 
zaustavljen dok se ne pronade spasonosna travka koja ce tog Dorijana Greja umeti da nastavi, 
raskravi, prepustajuci taj stadijum hibernacije prirodnom toku starenja. 

Meni se sad nista ne moze dogoditi. Srecan sam poput smrznutog Walta Diznija. Jos 
strpljiviji i nadezniji. Kad se jednom raskravim gde ce mi kraj biti? Hocu li uginuti na prvom 
brzem koraku kao zee pusten iz kaveza? Kao maturant na ekskurziji, prejedajuci se 
svakojakog zabranjenog voca? 

Kolika je moc svajcarskih vitamina? 

Koliko meso moze dugo da stoji u zamrzivacu? 

Da li je adekvatno ambalazirano? 

Da neko ne iskljuci struju? 

Moze li doci do kurtz-schlusa? 

(Kako bi milicioner sa titogradskog aerodroma, Dragoljub - Miko Savov Nosivoda cuvao 
strazu ispred Diznijevog frizidera? 

A, valjda bi pustio maloga od sestre da vidi Diznoga na momenat. Nece Voltu nista bit' 
od toga, ako tetak-Miko malo odskrine frizider, a mali ga je strasno volio.) 

Da li je meso bilo zdravo kad je uskladisteno? 

Ovo su sve pitanja koja muce jednu obicnu govedinu u vertikalnom zamrzivacu iz 
njegove tri stotine sesnaeste pregrade? 

Zagnjurujem papke jos dublje u fijoku i zaptivam zaboravom sve pukotine koje mogu 
uciniti da moj spasonosni freon ne iscuri van. Napolju bi nekom poremetio ozonsku romantiku 
posle kise, meni uspanicio dubinu sna. 

Osecam se tako duboko zamrznut, perverzno neodgovoran. Sotona i Bog se 
nadgornjavaju. Bahato se razmecu svojim cinodejstvijima. 

Osecam se kao balon u koji uduvavaju nista. 

"Cuvaj se igle, sine, i vatre. I njihovog ludog kapaciteta i svog malog volumena." 

"Cuvaj se dece, sine. Nemoj da se igras sa drugom decom." 

Dan prazan kao duplo golo. 

Dobro, ako stvarno i jesam insert iz Jakopetijevog filma, onda hocu da znam i kraj. 
Imam prava na to. Moralno je. Profesionalno. Bio sam glumac, zar ne? 
"Jesi, ali ovog puta nastupas kao naturscik!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Bog, ili taj bezocni Jakopeti ili ne ume da zavrsi svoj dokumentarac, ili se ja stvarno 
nalazim na njegovom montaznom stolu, ukocen u jednom kadru koji najludi dokumentarista 
sveta jos uvek ne zna kako da isece. 

Mozda ocekuje inicijativu od mene? Sta ja, ovako sicusan, na celuloidu mogu sem da 
molim njegove makaze da seku preko pauze izmedu dva kadra. Da ne sece preko lica. 

Ako je ovo film istine zasto da ne - bas preko lica? lonako mi vise nece trebati. 

Bio sam glumac. Bio. Ovo su zavrsni kadrovi. Ovo je jednokratna uporaba raba glumca. 
Posle upotrebe baciti. Ne u vatru! Glumac je pod pritiskom. 

Ni sud moj ne bacati u vatru, niti priblizavati otvorenom plamenu. Takode je pod 
pritiskom. 

A da li signore Jakopeti zna, da ako sam predugo fiksiran na montaznom stolu obasjan 
snopom kontrolne lampe, mogu da se zapalim sam od sebe? Celuloid je zapaljiv. Plasticna 
providna masa, neki derivat nafte uzdice se od predugog posmatrackog snopa. 

Neka sece i preko lica, postaje nepodnosljivo toplo. Zaustavljen pokret. Kao ulicni 
zabavljac koji izigrava skulpturu. Sve me vec svrbi, a ne smem da se pomerim. To su zakoni. 
Neminovnosti. Filmska istina. Ziva istina. Mrtva tvar. Naslikana, a ziva. Ne sme da se pocese. 
Svrbi do bola vec. Dode mi da iskocim iz tog rama, iz tog kadra, ostavljajuci prazno mesto 
providan ostatak celuloida, pa nek se misli bez mene. 

"Ne moze, prijatelju! To je film Istine. Postoji ugovor. Obavezao si se ugovorom da ces 
za potrebe Jakopetijevog filma ostati na raspolaganju do kraja!" 

"Do kraja?" 

"Da! Na tvom ugovoru ne postoji vreme, period angazovanja. Takvi su svi Jakopetijevi 
ugovori. To si morao da znas! " 

"Ko je Jakopeti? Nikad ga nisam video." 

"Video je on tebe. Dopao si mu se." 

"AN ja se ne secam ni da sam pristao na taj ugovor, ne secam se trenutka potpisivanja." 

"Gualtiero Jakopetti ne trazi pristanak. On odabira. Sam. Treba da budes srecan sto te 
odabrao." 

"KO JE JAKOPETTI?" 

"Saznaces uskoro." 

"Kad uskoro?" 

"Kad dode Vreme." 

"Vreme je doslo. Traje to vreme. Jako dugo." 

"Ne, cini ti se. Prosao je tren samo. Ti jos ne znas sta je Vreme. Moras biti strpljiv. Jako 
strpljiv. I ne pitaj vise. Ni to ne smes po ugovoru. Mnogo si vec stvari uradio koje ne bi smeo. 
Jakopetti obicno ne prasta." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



trideset i deveta glava 
puSka iz prvog £ina 

Nacrtao sam sat na ruci. Danas je pola godine od poslednjeg susreta sa sinom. Zeleo 
bih da ga vidim. 

Mihajlovic-Dostojevski se zagrcnu. 

Napolju pada kisa. Uporno, kao da nije jun. IN mi samo uporno izgleda jer sve odavde 
vidim i tumacim sa nekim podtekstom. Paranoja, rodace! "Kisa pada sa podtekstom!" U stvari, 
u inat MENI pada! 

Tri stotine dvadeseti dan 

Sest sati je ujutru. Pisem uz svecu jer dezurni kljucari nikad ne pale svetlo u sest ujutro 
ako cuju da se neko probudio. Svetlo se pali samo ako treba da razbuca nase snove i ako je 
blazena tisina. Tek tada rasveta ima efekta. 

Znamo da je dosao, s obzirom na to da nas je sve revnosno probudio laganim 
pritvaranjem vrata koje (ruku mogu da dam) niko u... Zemunu nije cuo. Zatim je svoj dolazak 
potvrdio adutiranjem sveznja kljuceva na sto, sto je znacilo: "Pocinje moja era!" A onda smo 
malo oslusnuli i culo se budenje iz svake sobe. Negde cesma, mokrenje, sumovi vodokotlica, 
ja sam vec i krevet namestio, ali svetla - nema! Kuca casti! Jedino mozda ako se dobro 
umirimo. 

Da! U novoj tisini koja je nastupila, kad su neki nanovo zadremali - svetlo se upalilo. 

Sinocnji kljucar kaze: 

" Vidis, a ko bi rekao to za onoga glumca, kako se zove? 

Ne znam kako se zove. 

"Ma, znas , onaj Irhan ..." 

"Irfan ...Mensur?" 

"E, taj!" 

Ustreptah, ocekujuci neko novo zlo: 

"Sta se desilo?" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Pa to da provocira!" 

"Koga Irfan da provocira?" 

"Pa tamo u pozoristu, u kafani, gde li? Potukao se s nekim Srbima." 

"Kad?" 

"Pa, zimus." 

"Aha, a da nije mozda prosle godine?" 

"E, mozda. A vidis ko bi rekao da je takav?", rece zabrinuto. 

"Kakav?" 

"Pa, to musliman i to..." 

"Irfan - musliman?" Da mu ispricam ceo slucaj njegov mozak ne bi mogao da primi 
toliko informacija. Samo mu rekoh da su ti Srbi bili mrtvi pijani i da su bez ikakvog povoda prisli 
Irfanu, izvukli ga od stola u nasem Klubu "Bojan Stupica", da su ga tukli napolju i prislanjali mu 
pistolj na glavu. 

"I mene su maltretirali deset minuta pre njega,", dodah. 

"Je li, a koji ti je film najmiliji, mislim tvoj?", odmah upita. 

Gledam ga onako ozbiljno zainteresovanog za moju karijeru i ne umedoh nijednog 
naslova da se setim. Ipak je pozurio sa novim strucnim pitanjem: 

"A, tu Enu, jestelijesvi...?" 

Kad su se vrata zatvorila, da ne bih sebi olovkom izbo oko, podebljah crte rucnog sata 
na levom zglobu. 

Bioje tojedan od poslednjih januarskih dana, 1993-e godine. 

Blizio se kraj snimanja filma "Kazi zasto me ostavi", Olega Novkovica. Biloje negde oko 
jedanaest navece kad smo moja koleginica Katarina Gojkovic, Oleg i ja dosli u nas pozorisni 
Klub "Bojan Stupica" da nesto pojedemo. Seli smo u moju "kiflu". Tako smo zvali te separee. 
"Kifla" pored je zauzeta od prilicno pijane druzine koju prvi put vidim. U proseku su stariji od 
nas. Ima i par Crnogoraca medu njima. Sedam tako da mogu da ih gledam, Oleg i Kica su im 
okrenuti ledima. 

Nekoliko minuta posle naseg dolaska stize nam flasa vina od njihovog stola. 
Zahvaljujemo podignutim casama. Otpozdravljaju. 

Najpijanijem medu njima ispruzena ruka sa casom otkriva pistolj za pojasom. Krece da 
anketira ostale za stolom "da li oni znaju otkad on mene zna". Oni ne znaju. Pita mene: 

"Lausevicu, znas li ti otkad ja tebe znam?" 

Ni ja ne znam. 

"Ne znas, ne znas...Konobar! Donesi imjosjednu flasu vina." 

Zahvaljujem i znam da je nepametno odbiti. Stize nam i gibanica, podgrejana, pasta 
carbonare nije bilo, kuvarje otisao. 

Oleg ima malenu mindusu u levom uvetu. Taj ukras pocinje uzasno da iritira 
naoruzanog iz susedne kifle. Vadi povremeno pistolj i okrece ga prema Olegovom uvetu koji 
ne zna sta se desava iza njegovih leda: 

"On menE da to nosi? Operisacu mu us/7" Ostali ga obuzdavaju. 

Ne znam sta da radim. Kazem tiho Kici koja oseca neki picvajz da pozure sa gibanicom 
i da krenu bez pozdravljanja, ja cu ih stici napolju. Podizem casu vina najopustenije sto 
mogu, ustajem i pitam susedni sto: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Je li slobodno?" 

"Za tebe? Od cet'er's pete!" 

Osmehujem se. Pitam naoruzanog: 

"I otkad se znamo?" 

"A, ne! Ne znas ti mene. Negoja tebe!" 

"A, otkad?" Oleg i Kica odlaze. Pijano drustvo ih ne registruje. 

"E, znas li, Filipe, otkad ja znam Lausevica?" 

Filip nema pojma o nagradnom pitanju veceri. 

"Otkad mu je murica bila ovolika!", poentira revolveras pokazujuci palcem i kaziprstom 
desne ruke neki razmak manji od santimetra. Odusevljeno se smejem zajedno sa citavim 
drustvom i zovem konobara da im obnovi pica, a ja se, ustajuci, zahvalih na druzenju, izvinivsi 
se sto moram sutra rano na snimanje. Rekose da pice "NE DOLAZI U OBZIR", i zacudo 
pustise me bez komplikacija. 

"Stupica" je mimo njihovog stola bila prazna. 

Ne, nije! Preko puta sanka u polutami sedeoje neki par. 

Pola sata kasnije do "Simonide", gde smo pokusali da se smirimo od opasnog ludila 
cije smo moguce zrtve mogli postati samo pogresnim pogledom, stizu informacije da je glumac 
Irian Mensur prebijen pred devojkom u cijem je drustvu bio, da je voden u bastu na streljanje, 
da su mu stavljali pistolj iza uveta, pucali oko glave, da su ga razvalili nogom medu noge... 

Pistolj koji sam kupio posle pretnji u leto 1990-e poceo sam da nosim sutradan posle 
ove epizode iz naseg Kluba... 

Puska koja visi kod Cehova u prvom cinu mora da opali do kraja komada. 

Nestvarni kotao u kome se nalazim ponekad ucini da na cas potpuno zaboravim 
stvarnost. Kao da sam istrgnut iz zivota nekog drugog bica, ne svog i objektivno se 
posmatram. 

Skoro ce godina dana da sam tu. Mogu li ja to sve podneti i razumeti? 

Nikad vise necu imati ovu trideset i cetvrtu godinu, nikad vise ovo prolece, koje me 
upravo mimoilazi, munuvsi me laktom u prolazu. I sve to napolju, ljudi, deca, ulice. 

Beograd nikad vise nece biti tako lep i mlad. Kad ih jednom ponovo zateknem, znam da 
ce se svi truditi da ih vidim onakve kakve sam ih ostavio, ali to ce biti bezuspesno. Infantilna 
parodija na sebe same. I bicemo svesni tog pretvaranja. I Beograd i ja pravicemo se nevesti. I 
to ce sve biti tuzno i vidljivo. 

Onda cemo svi neuspesno tragati za ovom godinom, za ovim prolecem, lamentirati nad 
njim. Ja cu biti nepopravljivo romantican i sarkastican zbog izgubljene godine, tugovacu u sebi 
na sva zvona. Drugi ce se, opet, upinjati da mi stave do znanja da sam propustio 
najbesmisleniju godinu u svemiru, tvrdeci da je meni zivot ovde iza resetaka bio u stvari 
mnogo sadrzajniji nego njihov. 

Zlobnici ce, naravno, slucajno pominjati imena, mesta, dogadaje bez mog prisustva, 
usred price se prisetivsi : "A, ti si tada bio u ..." Mozda ce se i ugristi za usnu, pokazujuci time 
da su, eto, nesto lanuli, a nije bilo umesno. I jedne i druge ce to strasno zanimati, mada radije i 
najradije ne bi o tome. ..beogradski madrigal. 

Asja je bolesna, zato danas nisu dosli i zato eto opet nisam video ni Duku. Sat koji sam 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



nacrtao na levom zglobu navicu veceras ponovo, nadam se da ce sutra biti jos uvek tacan. 
Malopre mi se ucinilo da kasni. 

Strahujem od susreta sa Dukom. Strahujem od njegovog straha. Od njegovog secanja. 
To sto cemo se sutra videti mozda ce ga usmeravati, progoniti i odredivati za ceo zivot. Koliko 
ce snazno biti utisnuta cinjenica u njegove vijuge "sreo sam se sa ocem u zatvoru"? 

Je li vrednija ta cinjenica od nesecanja oca iz tog perioda? 

"Nisam ga, Hi se slabo secam, tada vidao. Mislio sam da je mrtav i da ce kasnije doci. 
Znao sam da mrtvi vise ne dolaze, to mi je sam tata rekao, toga se secam. Nisam patio, Hi 
jesam, pa sam zaboravio. Voleo sam da se secam kad sam odlazio da ga gledam u pozoristu. 
Imao sam dobro mesto. U prvom redu, sa mamom. I ne bih se uspavao. I bio sam miran. On 
me je naucio. 

"Na kraju me gadaj paradajzom, ali u toku predstave budi fin!" 

Uz ujaka, majku i njegove filmove koje su stalno vrteli po TV-u, poceo sam da mislim o 
njemu - "legenda". To sam duo jednom od kuma Gorana. Nisam znao sta to znaci.Sad znam. 
To nije dobro. Nemoj nikad da kazes u Srbiji da ti je tata - "legenda". 

Secam se da sam sebe terao da radim bilo sta, samo da ne bih mislio o njemu. Bio sam 
i ljut na njega. Ono jednom (Hi vise puta, ne secam se, kazem) kad sam ga video "tamo" 
(majka mi je to mnogo kasnije rekla) kazao sam mu: 

"A sto si isao u taj kafic?". Bez optuzivanja. Vise sam mu time stavio do znanja da i ja 
zalim mojom malom snagom sto se to dogodilo. 

Onda sam ga video, tamo u toj odvratnoj zgradurini, koju su kasnije srusili, jer je u 
bombardovanju uzasno postradala. (Zasto su i nju bombardovali nije mi bilojasno?) 

Tada kad sam ga tamo video, jednom samo (mislim da je bilo leto) izgledao mi je 
strasno stran. Jeste, bio je to on, iz pozorista, iz kuce, sa svih mesta odakle ga se secam. Ali 
bio mi je tud. 

Trudio se da me nasmeje, cak me je i terao da se smejem golicajuci me, sto me 
izbezumljivalo. Jedva sam cekao da pobegnem iz njegovog zagrljaja. Sestra je bila bliza u 
komunikaciji sa njim, kao da se odnekud znaju. Tada nisam znao da je majka, krijuci od mene, 
kad god bi posecivala njega, vodila i nju da se vide. 

Pravio je neke trikove sa prstima. Kao nema kaziprst na levoj saci pa ga nastavlja 
palcem druge ruke, kao madionicar. 

Da, secam se, bioje i nacrtao sat na levoj ruci. Mislim daje to zbog mene napravio, aja 
nisam hteo da mu kazem da mi je to bilo bez veze. 

Dosaptavao se nesto sa majkom, gledajuci u mom pravcu. Hteo sam da pobegnem. 

Kad smo stigli kuci jeli smo neku cokoladu koju nam je on dao, a ja sam uvece molio 
majku da me vise nikada ne vodi na ono strasno mesto. 

Shvatio sam tog dana daje vise nemam oca. Tek tog dana kad sam se uverio daje ziv. 
Sve do tog dana sam ga zamisljao negde drugde, negde gde smo bili zajedno. U zooloskom 
vrtu, na moru, na planini. Kasnije sam mogao samo TAMO da ga zamislim. 

Napinjao sam se, ali ni na jednom mestu vise nije postojao, pa sam vec poceo da se 
plasim da ga se uopste i secam. 

Dolazio mi je u san isceren sa nacrtanim satom, bez palceva, golica me i tera me da se 
smejem. Budio sam se placuci. Ne volim ni sad toga da se setim. 

Eto. Nemojte vise nista da me pitate, molim vas. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Bio sam na krugu. Pljusak. Nosio sam kisobran! Izmisljotina, pronalazak, civilizacijski 
pomak. Osecao sam se kao ljudsko bice, kao onda kad sam Branku zamolio da dok traje 
poseta, stavim oko zgloba sat njenog pokojnog muza od kog se nije razdvajala. Danas sam 
imao samo nacrtan sat, ali vreme je poteklo! Par minuta, ali odmaklo je! Nacrtane kazaljke 
nacrtanog sata na zglobu koji je drzao kisobran su se pomerile! 

Eppur si muove! 

I, tako. Jos uvek sam oivicen resetkama Centralnog Zatvora u Beogradu, za istim 
radnim stolom, napravljenim od dve spojene kasete, presvucene jednim harlekinskim cebetom 
sa crnim, zelenim i zutim romboidima. 

Tu su i dve zaustavljene ruze. Jedna je umrla izvrsivsi samoubistvo u tegli "Gold - lux 
Nescafe", tako da me mrtvo i presamiceno gleda sa oboda staklene celije u kojoj je prozivela 
svoje poslednje dane. Druga jos uvek dise - prikljucena na infuziju svajcarskog vitamina koji je 
danas, kao neki sarkom, obavio njeno telo, dobrocudno je nagovarajuci na zivot. 

Sada je sasvim izvesno da medicina nije svemoguca. Svemoguca je jedino Vera. 

Vera i medicina nemaju mnogo veze jedna sa drugom, ali me neodoljivo provociraju da 
izmedu njih stavim znak jednakosti. I tako sa torn Verom, kao lekom sklapam ovaj dan sa 
zeljom da moje vjeruju sutra bude jos jace, da mi podari snage da ne dam povoda sinu za 
secanje poput ovog malopredasnjeg i da me zapamti sutra onakvog kakav sam se projektovao 
u njegovom najlepsem snu. 

Da, znam, opet sam sebicno samoljubiv - brinem kakvog ce me sin sutra videti, kako 
doziveti, zapamtiti i cuvati do sledeceg, ko zna kad, susreta. Valjda je svaki otac sujetan po 
torn pitanju. Znam da je sujetan svaki glumac, to je sasvim izvesno. Ako se ta dva teska poziva 
spoje, pa ih zateknemo u jednom coveku koji je osencen i nekim resetkama preko lica, tu 
sigurno nema pomoci. Dete ce to oprostiti, a zatvorenik ce, sluzeci se jednom od dve profesije, 
sve uciniti da ovaj sutra uvece majci ne kaze: 

"Nemoj vise nikad da me vodis na ono strasno mesto!" 

Tri stotine dvadeset i prvi dan 

Proza kroz prozor. Da li baciti pogled ili nesto napisati pa baciti kroz prozor? Zelim da 
vicem, da vristim, da pokazem svoju nervozu, svoje nepristajanje na ovo nemesto. Hocu nesto 
da polomim, nekog da udarim, nekog da ucutkam. Ne vredi. Nem sam. I slab. I sam. U ovoj 
posudi u kojoj se nalazim mere stepen nase tolerancije. Zvuk me ubija kroz vrata, kroz prozor 
iznad vrata, prozora iznad WC-a. Zvuk dolazi iz sobe, iz papuca, zuba, usta, cesme. Zasto 
prolaze sati, a nema nijednog prijatnog zvuka? Zar su svi nakazni vrisci, skripe, urlici, sumovi, 
svi bolesni zvuci ovoga sveta zatoceni tu sa mnom da mi oplemenjuju usi i mozak? Ili su to 
normalni zvuci koje samo degenerise akustika ovog zdanja? 

Sklupcavam se, pritiskam sakama usne skoljke, glasovi postaju jos uzasniji. Svi su 
zatvoreni sada sa mnom u sobi. Ne mogu van. Ni iz sobe, ni iz sebe. 

"Tata, ja te sad prvi put vidim. Ti si super. Super-tata."( Ne znam sta cu misliti za 
trideset godina, ali sad tako mislim.) Uuuh! 



Svirali su pokretl 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Ostavljam ovu prostoriju u kojoj sam proveo tacno sto dana u dva navrata. Gledam u 
one dve ruze, jedna presamicena preko svog staklenog okovratnika, a druga drogirana 
amizolom i svajcarskim vitaminima zatvorena u malu plasticnu posudicu, ovekovecena. 

Ostavljam sledecem ubici svecu okacenu u polovini limenke coca-cole na zid. 
Ostavljam i pepeljare rucne izrade pravljene od aluminijumske folije, komada tri. 

Ostavljam celo prolece '94-e licne prirode. Ostavljam, kad bolje razmislim, i deo sebe i 
to se uvek primecuje. Ko ume da gleda. Ko ne ume, pocinje uvek od sebe i sobom sve 
zavrsava. Nisam ostavio nigde ime na zidu, niti broj dana zaptivenih ovde. 

Mihailovic se slozio. 

Put. Lepa je bila Sumadija danas. 
I Valjevo je tu negde. Valjda. 

je cutao. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESETA GLAVA 
BUBA&VABE I JELENCI CRNE I BIJELE GORE 

U Spuzu me je sacekao moj krevet i sest ljudi koji su prekinuli san. Sa Nikolom sam 
sacekao zoru. 

18-i jun, 1994. 

San i vrelina Spuza. 

Umesto da te blizina i prisustvo drugih ljudi bogati i oplemenjuje, osecam kako mi se od 
njih navlaci skrama preko mozga. Kicosfera, slusanje alko-seksualne muzike, banalne 
komunikacije, jalovo ponavljanje o nevinosti... 

AN, gubeci veru u sud i pravdu, covek jednako kroz svoje okruzenje uvlaci u sebe i 
jedno snazno osecanje - krivice! Vidi realno i tude nesrece, vidi sudske nemare, greske, 
bahatosti vece od onih koje je pritvorenik napravio. Jesam li i zato ovde? Da se ubedim da 
sam kriv koliko Drzavni Tuzilac tvrdi? Sa pomerenim kriterijumima pravde ubediti nekog da je 
kriv, itekako kriv, za nesto sto u drugom drustvu ne bi ni dana odgovarao. 

I dalje nece da Branimira Lausevica puste na slobodu. 

Lezim. Mozda spavam. Ne sanjam sigurno. I ne znam jesu li mi oci bqje zla. 

Disem hrapavo, otvorenih usta. Ne hrcem, jer bi me vec neko probudio. Mozda samo 
bludim u sopstveno nista. 

Ogromna bubasvaba je tik uz moje lice. Gledamo se. Ona bez ociju, ja polusklopljenih 
kapaka. Procenjujemo uzajamnu opasnost. Ona moze da me uplasi brzinom pokreta, ja mogu 
da pokusam ubistvo ovim Dnevnikom. Stoji pri kraju jucerasnjeg dana. Stoji na recenici gde se 
zalim na Drzavnog Tuzioca. Odvratna je. Moram da otvorim oci. Palim cigaretu da bih joj 
stavio do znanja da je nepozeljna. Bojim je se nepredvidive. Jos zurim u nju otvorenih usta. 
Palim i svecu. Ona je na levoj stranici, ja na desnoj. Jesam li ja fasista, ili ona slucajni levicar? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Budim se. Jos je noc. Ne znam koliko sam spavao. Minut, dva? Sat, godinu? 

Ona je i dalje tu. Spavao sam sa bubasvabom. Palim cigaretu. Duvam u ljubavnicu. Da 
je oteram. Ne zelim da se secam ove noci. Odstupa brzo i kratko do Drzavnog Tuzioca. Da li 
smo se ljubili nocas? Jesmo li isli dalje od toga? Uzimam naocari i sad je vec bolje vidim. 

Kao malog, otac me je cesto vodio u obilazak strata oko Biljarde. Ponekad bi setali i po 
okolnim brdima. Jednom je na uskoj stazi koja je vodila uz brdo Vrtijeljku otac pronasao 
jelenka. Ogromna buba sa rogovima, ali mi je otac rekao da nije ni stetna ni opasna. Samo 
opasno izgleda da bi nadoknadila svoju naivnost. Zavoleo sam kroz oca jelenka. Uvek smo ga 
i kasnije kao kornjacu ilijeza sklanjali sa puta da ga neko ne izgazi. 

Jelenka sam poslednji put video u jednom Rorsahovom testu. Psihijatar je rekao da zna 
za tu bubu, ali ne verujem da je ikada drzao u ruci, a kamoli sklonio sa puta. Jelenak je nesto 
plemenito. I lepo se zove. Bubasvaba nije. I ne zove se. Sama dode i suska, suska. 

Ako bih sad naglo sklopio danasnji dan, ubio bih je, i njena belicasta utroba bi se razlila 
na potezu od Tuzioca do Biljarde. Uradio sam to u mislima. Za sad se time i zadovoljavam. 

Od ivice papira kojim sam presvukao kasetu sto je u ravni sa mojim krevetom, pored 
mog uzglavlja, pravim prepreku za napast pod uglom od 90 stepeni. Ne zelim, kad opet 
zaspim, da mi ude u glavu. Ne zelim da je pojedem. Zelim da brzo ode, inace cu realizovati 
zaprecenu ideju i spojiti je sa Drzavnim Tuziocem za sva vremena. Duvam joj u facu telepatski 
saljuci prethodnu pretnju. Odlazi. Sporo kao jelenak. Mrzim bubasvabe jer su inace brze 
imaju belu utrobu. 

Idem da sanjam jelenka. 

Tri stotine trideset i peti dan 

Dobro. Verovatno bi sad bilo logicno uzeti smrtonosnu dozu sedativa i zavrsiti sa ovim 
smrdljivim zivotom. Bio sam u pravu kad sam pre nekih mesec dana posle clanka u novinama 
"Braca ljuta na doktore", zapisao - samo da posle ne bude "Doktori se osvetili braci". 

Danasnja POLITIKA EKSPRES donosi clanak "Lausevici uracunljivi". Lepo zvuci, ali 
kad bi se gledalo u nekom drugom kontekstu. 0,70 % alkohola u mojoj krvi se detaljno 
obrazlaze kao alkoholna napetost, sklonost provociranju i dobacivanju, cime me beli mantili 
direktno optuzuju da sam ja inicirao svadu i tucu\ O alkoholu pokojnika - 2,1 % kod Popovica i 
1,8 % kod Vojovica, nema ni reci! Sve su to, kaze se u clanku, lekari zakljucili uvidom u sudsku 
i medicinsku dokumentaciju kao i na osnovu svedocenja, odakle se vidi da sam glasno 
provocirao okolinu: " Kakva je ovo graja?", "Znas li ti ko smo mi?", "Ima li jos ko?", "Pobjeze 
mi onaj cetvrti, majku mu jebem!", "Kakavje ovo nered?"... 

Ne, ovo mora da sanjam i da cu se probuditi kao Jozef K. U Kafkinom "Procesu". 

Ove recenice su jedino prisutne u laznim izjavama drustva pokojnika koji su time 
pokusali da prikazu i sopstvenu ugrozenost, dok jedine tri stvarno prisutne svedokinje, tri 
konobarice, navode da sam pitanje - "Kakva je ovo graja?" postavio normalnim glasom i skoro 
vise za sebe. Da sam kasnije sve vreme govorio umirujucim tonom, da sam se cak i izvinio 
(nizasta) za kavgu raspolozenom Popovicu, da sam, lagano umirujuci ga, spustio svoju ruku 
na njegovo rame. 

Ne, necu uzeti smrtonosnu dozu lekova. Ako sad zaspem zauvek, ovo sto su izmislili u 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



svojoj ekpertizi ce postati istina. 
Treci jul, 338-i dan 

Ovo je dan kad je umro moj zet Mirko Lakic. Cetiri godine vec on ne zna nista o nama. 

IN zna sve? I sta je bilo i sto ce tek. 

Jutro je. Setnja. Otisao sam do velike kapije, seo na ivicu betona. Bosim stopalom 
dodirujem zemlju. Otkinuo sam vrh cigarete i mislio na Mirka. Deo je zemlje i te koju dodirujem. 

Sahranjen je na obliznjem groblju koje se zove Jelenak. Prah prahu. 

"Ah, sve je prah!" tuguje Crnjanski. Nemoc trenutka, vremena. 

"Sve je protiv nas, mili moj Mirko. Ti bi bio vestiji zivotu, a ja tvojoj smrti nikako da se 
priviknem. Stavim ponekad tvoj sat na ruku kad mi Branka dode u posetu. Tad vise covek 
budem. Umiruci si rekao Branki da ne vredi i da ti cuvam Masu i Doru." 

"Putovacemo, Mirko", molila te. 

"Be god odem odnijecu i sebe", rekao si. I umro. 

Sad si u travkama i prahu. Blizu smo. 

Tri stotine cetrdeset i peti dan 

Devet navece. Nema struje. Bilo je strasno nevreme negde. Dunuo je malo jaci severac 
zetskom ravnicom i izazvao raspad sistema. Tu, u neposrednoj blizini drevne Duklje koja je 
imala savrseno razraden sistem vodovoda i javnih kupatila, m\jabanci posle dve hiljade godina 
nemamo ni jedno, ni drugo. Uspeli smo da izmislimo struju, ali kod nas se ona ne prima. Ovde 
joj smeta i vetar i kisa i kad sevne munja i kad se dezurni dispecer takne malo rakijom. Sve su 
to vise sile tako nepremostive i nedokucivo tajanstvene za ovo podneblje. 

Na ovim prostorima sve se pokriva fantasticnim izgovorima kojim se svako pokoljenje 
pravda pred onim sledecim i tako u nedogled. Obicno se radi o tragedijama koje nam se 
desavaju, a koje nekad i prizeljkujemo samo da bi navukli, ili zadrzali taj korotni oreol 
mucenika, tragicara i vecitih gubitnika. 

Imali smo sve naj u istoriji. lako nesto i nije bivalo ekstremno, mi smo mu to uvek 
dodavali, ne bi li svima obznanili da se nama samo superlativi desavaju. Imali smo prvu 
stampariju kod Juznih Slovena, koju smo, kad nam je jednom zafalilo dzebane, pretopili u 
municiju. 

Najduze smo se kurcili pred Turcima; najstrasnije smo im poraze mi nanosili. Najviseg i 
najlepseg Vladiku i najpametnijeg pisca ovog jezika smo imali, ali smo ga zato i najmanje citali, 
a najvise citirali. Imali smo najuspesnijeg vladara sa najduzim stazom i novijoj istoriji Evrope 
kog smo se najlakse odrekli. 

Imali smo najmasovniji ustanak u Evropi, pa dve godine kasnije najstrasniju podelu u 
narodu. Zatim, kad se taj ludi gradanski rat zavrsio u kom je stradao zanemarljiv broj 
okupatorskih vojnika, ponosili smo se podatkom da smo mi pobili najvise popova na celom 
Balkanu. 

Posle smo bas mi najvise voleli Ruse i najvise je nasih ljudi stradalo u toj dilemi. Onda 
smo, opet, ziveli u najzabacenijem kraju zemlje. Niko tada nije hteo da to iznese kao razlog 
zasto su nas Turci najvise zaobilazili. I onda smo dugo godina najtuznije ziveli. 

Onda nam se desio zemljotres, 1979-e godine. Napokon smo imali razloga da 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



odahnemo, jer nam se ponovo nesto naj desilo. Desio nam se najtezi zemljotres koji je ikad 
zadesio Crnu Goru, pa smo srecno - nesrecni mogli da izjavimo da smo imali katastrofalni 
zemljotres, i samim tim, da opet pogledamo opustenije celom svetu u oci i da ih zapitamo: 

"A? Je I' vidite, je I' ste sad svi svesni nase tragedije?". Posle saucesca celog sveta, 
malo nam je laknulo i nekako smo Ga (Zemljotres) i zavoleli. Draze nam je bilo to saucesce, 
nego kad bi nam neko vrnuo gubitak. 

Onda smo mi najvise suza za Titom prolili. Mi smo ga najvoleli... 

Tragedija i ekstremizam kao konstanta crnogorskog bica. Kao potreba. Kao rodno 
mesto. Inspiracija i izgovor. Ne daj Boze da nam je u istoriji bilo bolje! Niko za nas ne bi cuo. 
Obrukali bi se pred vascelim svetom. 

Mogla nam se desiti nesreca pa da budemo srecni, pa da nam neki veseljak nadene 
ime Bijela Gora. Za zemlju srecnih ljudi, prirodno ime. 

Bili bi danas srecni Bjelogorci, nikakvi ljudi, bez harizme, beznacajni. 

"Montebianco e Montebianchi", kako bi to jadno zvucalo i kako bi se samo stideli od te 
beline. 

Ovako, svoj usud premazemo jos rodenjem crnom piturom i posle se samo takmicimo 
ko ce vecu nesrecu za zivota dosegnuti. 

Gledam u Dostojevskog. Zavrte glavom. 

Na danasnjoj konferenciji za stampu Fila je preneo moje pitanje: 

"Koja je to kolicina batina koju treba da dobijem pa da pocnem da se branim?' 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I PRVA GLAVA 
OD TIH SE 0£lJU SAKRITI NE MOZE& 

Tri stotine pedeset i drugi dan 

Lezim sa ocima prosutim po izvijenoj ruci. Ni oci, ni ruka nemaju kraj, ni moc. Bludim, 
sanjam ivice oka, vrhove i snagu prstiju. Kapljem i iscurecu sav na beskrajno ispruzene oci 
uokvirene krvavim prstenjem. 

Uskoro ce godina samospoznavanja. Bola, straha od sebe i drugih ljudi. Kad se ovo 
jednom zavrsi hoce li se sloboda zvati - "Ne moram da slusam, mogu i da odem?" Hoce, sad 
vec to znam. Znao sam to i pre godinu dana, samo nisam bio svestan. Ko zna sta jos znam, a 
nisam osvestio u sebi? 

Tri sata su. Tiho je. Ujutru cu biti izmozden, ali draze mi je malo ovog nocnog mira od te 
sutrasnje neispavanosti. Ovo mi dode kao neka terapija, kao nagrada za izdrzan prezivljen 
dan. Jesam li preziveo ovaj dan, ili mi je, kao i drugi, napravio vec neku fleku, neoperivu. Kako 
se vida zatvor? Rastu li negde trave za mene? 

Volim ovaj deo noci kad, okrenut zidu, sveci, sa Dnevnikom ne znam da sam tu. 

Okrecem leda ljudima, metalnim resetkama i bubama. 

Tri stotine pedeset i cetvrti dan 

Na neciju opasku da se „ovaj pasji zivot ne moze vise izdrzati", olako procenih da „mora 
nastupiti nesto bolje, jer gore od ovoga ne moze biti." 

„Moze, Zaro, moze.", procedi Nikola gledajuci mimo mene "I od goreg moze gore. I to 
bude brzo. A dobro sporo dolazi." 

Uvek se iznenadim kad vidim oca. 

Svako duze odsustvo dragih lica ucini da ih idealizujemo. Pamtimo njihove najbolje 
dane i najsvetlije trenutke. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Oca volim da se secam iz neke 1969-e, u klasicnom odelu, sa besprekorno ispeglanom 
kosuljom i dobro odabranom kravatom. To su za mene njegove najbolje godine, iako je vec 
tada bio preturio pedesetu, (dakle doba kad vitalnost mediteranske muskosti vec krece nekom 
silaznom putanjom) sto u ocima desetogodisnjeg deteta deluje kao "duboka starost". Ja ga 
snaznijeg ne pamtim, pa je i prirodno sto ga odatle dohvatam iz secanja. 

Secam se, preturao bih po njegovim stvarima i starim fotografijama ne bih li nesto 
saznao, mada mi ni danas nije jasno sta me je to kopkalo iz njegove proslosti. Dugo bih se 
zadrzavao ispred njegovih retkih mladickih fotosa i znam da sam i tada, kao i danas, osecao 
isti zal - sto nije mladi? Sto i tada nije izgledao kao na tim predratnim fotografijama gde se 
smeje i grli jagnje, Hi na jednoj grupnoj slid sa jednom devojkom koja nije mogla biti samo 
skolska drugarica. 

Eto, a danas zalim za njegovim zrelim godinama, za njegovim punim autoritativnim 
glasom gimnazijskog profesora (jednom se zakasljao na casu i zbog toga zauvek ostavio 
cigarete). 

Ipak, najsnaznije je secanje vezano za njegov muzejski period. 

Hteo sam da budem vazan jednom pri skolskoj poseti Muzeju Kralja Nikole. Tu sam sa 
ocem nebrojeno puta bio i pre te organizovane vizite. Bilo mi je nekako cudno kako mi to 
idemo da obidemo Dvor, mi, koji tu zivimo oko Dvora, mi "domoroci". Nekako mi je to bilo 
normalno za "Nemce i ostale Francuze". AH, sto mi to moramo da posecujemo? Pa, mi to 
"znamo". Toje tu. Nase. 

Secam se da je otac pokazivao Muzej, Glavnom policajcu one Jugoslavije, Stanetu 
Dolancu. Imam tu fotografiju. Stane i tata se rukuju. I to je bilo u redu. AH zasto danas kad 
dolaze 111-1 ,2 i 3 Osnovne skole "Njegos", on, moj otac - mora da bude vodic? 

Hteo sam da ostavim utisak familijarnosti sa ambijentom, pa sam u jednom trenutku u 
dvorskoj trpezariji dok je otac govorio o slikama Kralja i Kraljice, opusteno seo na jednu od 
muzejskih stolica. 

"Gdje god se nalazili u ovoj prostoriji imacete iluziju da Kralj i Kraljica sa ovih portreta 
bas vas gledaju... Ti, mali, ustaj odatle! Kakavje to nacin!" 

Verovatno bih bio mnogo srecniji da sam kod kuce dobio silne batine, nego da cujem tu 
grdnju pred svima. Znam sigurno da sam nakon toga bio uzasno erven u lieu i da vise nista 
nisam duo. Nista za mene vise nije postojalo, ni kraljeva trpezarija, ni razred, ni stroga i 
pravedna uciteljica Bosiljka Dapcevic, mog Ljuba bliska rodaka. Ubeden sam bio da sam 
dozivotno uvredio oca i da se to vise nicim nece modi ispraviti. 

Kod kuce jos veci uzas. Najvecom kaznom sam oduvek smatrao negovorenje sa mnom. 
Ovog puta se to nije desilo vec samo precutkivanje nemilog dogadjaja sa sedanjem na 
dvorsku stolicu. 

Posle par dana je za ruckom rekao majci : 

" Zamisli kakve djece ima u toj skoli danas!" 

Ludeo sam sto mi je stolica take visoka da ne mogu sakrijem oci iza tanjira. 

"Kakve djece?", pitala je nezainteresovano majka menjajuci ocu tanjir. On joj je 
objasnio citav "slucaj", potom me priupitao: 

"Ti to sigurno nikad ne bi uradio?" Tresuci se, odmahnuo sam glavom crveneci kao 
paradajz corba u mom tanjiru. U meni se tada preplitalo osecanje ponovljenog stida, straha od 
neke jos vece kazne i nade da me u svom kustoskom zanosu otac stvarno nije prepoznao. 

Necu ga danas pitati sta je bilo istina. Mislim da znam. I mislim da je odabrao najbolju 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



kaznu. 

Ne, danas nisam igrao sah. Nisam imao potrebu da matiram protivnickog kralja, ili 
sopstvenog oca, sto bi rekli psihijatri - jakog oca. Nije bilo potrebe. On je, nazalost, vec dosao 
matiran. Takav stalno dolazi i cesto hvatam sebe da ne zelim da ga vidim takvog. 

Zelim ga opet mocnog sa jagnjetom, ili onom damom. Zelim ga u besprekorno 
ispeglanoj kosulji sa dobro odabranom kravatom, kako se pravi da me ne poznaje. 

Zelim da ga se bojim, opet. Obrnuto nije prirodno. 

Ljubo dolazi danas, kaze: 

"Vlado (Dapcevic) je dobar, cudo, slusaj, mozda sam ja budala al' ja vas obojicu mnogo 
volim, moj stric Vlado i ti ste moje najblize nesrece." 

Otac mi rece: 

"Ocekujem od tebe da i dalje budes dostojanstven. Ne treba se spustati na njihov nivo!" 

AN, oni su profesori Medicinskog fakulteta. Ima medu njima i akademika. Kako to jedan 
obican glumac moze da se spusti na njihov nivo? Tako, sto ce javno reci da mu je tajno 
nudeno da otkupi svoje grehe? Martin Luter bi danas ponovo imao razloga za bunt. 
Indulgencije se evo prodaju i u jednoj pravoslavnoj drzavi u kojoj ce svi bogati jednog dana biti 
potpuno bezgresni. Tako me, eto, moderna inkvizicija, radi nemanja para ili zbog prezira 
prema ideji da na taj nacin dodem do pravde, optuzuje i za ono sto nisam uradio, 
proglasavajuci me nasilnikom (vescem) falsifikujuci cinjenicno stanje, trazeci kaznu i za 
nepocinjene grehe. Neka. Radije cu zavrsiti kao drcni Dordano, nego kao pokajnicki Galileo. 

Hocu malo svetla. I malo pravde. 

"Sine", sapnu majka odlazeci sa posete, "neka Anita je htela da te vidi." 
"Neka dode, ja sam joj javio da zelim da je vidim." 
"Nadam se da znas sta radis." 

Tri stotine pedeset i osmi dan 

Blesim u svecu. Izgleda kao bezruka grcka boginja kojoj su uskratili i glavu. Preko 
smreskane i vremesne dame kao da je neko prebacio carsaf i zapalio joj poslednji vratni 
prsljen. Postmoderna, u kombinaciji sa antiquom. 

Zasto bi bilo tesko opet baviti se glumom? Gluma jednim svojim velikim delom, ako ne i 
sustinskim segmentom, treba da unese i radost kod posmatraca. Treba i da ga ozari. Moze li 
dvostruki ubica ikoga vise da nasmeje, a da to ne bude usiljeno? Sta moze da glumi, a da to 
ne bude samo on, ogoljen do onog svog najstrasnijeg cina u zivotu? Ili se moze drznuti da 
predstavlja samo svoje ruke i samo svoju glavu bez sminke? To onda tesko da je vise gluma, 
Lausevicu! Ako se bavis iskljucivo sobom, onda gluma nije najpodesniji sport za tu egzibiciju. 

Od boginje svece ostala je nezgrapna ravna skulptura u cast nocas izvizdane mis 
Jugoslavije u Herceg-Novom. Idem sad da spavam i da sanjam prvu pratilju, Madaricu iz 
Novog Sada. Zaboravio sam joj ime, a i moje mi sve cudnije zvuci. 

Mislim da se Fjodor osmehnuo. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I DRUGA GLAVA 
NE ZNAM KAKO DA SE BIJEM U OVOJ TU£l 

Trista sezdeseti dan 

IVInogo bliskih ljudi mi je umrlo u ovih godinu dana ostavljajuci me ovde. I kad bi im 
oziveli mozak za nekih hiljadu godinu, moj status quo bi bio - zatvor. Ostao sam im 
nerazjasnjen, zatvoren, mozda kriv - mozda nevin, ali - ukatancen, i ja, ni niko drugi tu vise 
nista ne moze promeniti, osloboditi me iz njihovih mrtvih glava. 

Pokusavam da se ne nerviram idejom novopridoslog i novokomponovanog pravoslavca 
koji bi svaku dzamiju sravnio sa zemljom. Inace, u crkvu nikad nije usao: 

"Pop je stalno bijo pjan\" 

Propade moj pokusaj da se izmedju popa i vere ne moze stavljati znak jednakosti. A 
navodenje cinjenica da Turci nisu zatrli hriscanstvo na ovim prostorima, da nisu rusili crkve 
iako su imali 500 godina na raspolaganju, docekano je sprdacinom na racun glupih Osmanlija. 

Bosko je otegnuto i srecno prdnuo da potvrdi tursku zaostalost. Oglusih se o ...smrad, 
kazem da je u Beogradu u tursko vreme bilo preko dvesta dzamija koje su kasnije srusene, 
dok je retko koji pravoslavni hram iz preturskog doba stradao, cemu smo svedocL.Poziva me 
Nikola u stranu: 

"Zapali Zaro." Uzimam ponudeni "Lovcen". Cujem zajebavanje na moj racun iz drugog 
dela sobe. Nikola mirno gleda u mrak kroz zamrezen prozor: 

"Jesi I' ti cuja za popa Filipa Rajkovica?" 

Odmahnem glavom i dalje slusajuci komentare sad vec ujedinjenih i dobro zabavljenih 
sobnih drugova. 

"On ti je bio jedna od najmudrijih crnogorskih glava u knjazevo vrijeme", Nikola dobro 
odvaja glas i misao od halabuke u nasem kazamatu. 

"Ne znam tacno", nastavlja Nikola, "koja je to tuca sa Turcima bila kad je poginulo pet 
Petrovica, Knjazevih bratsvenika, a on, Filip Rajkovic je bio tamo i prica' je poslije, da je fakat 
da su oni, Petrovici, muski svezali tu nekrst, ali su se onda opjanili i zaspali, pa su se Turci 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



poslije oslobodili i ove pjane... posjekli. Posto je Knjaz, kad je vec mislio da nesrecne rodake 
pretvori u nove heroje, cuo sto prica pop Filip, naredio je - da svaki Crnogorac moze posjec' 
popa Filipa, a DA KUCA U KOJU SE ZATECE POP FILIP MORA DA SE ZAPALI!". 

Nikolinu pricu prekida vecera. 

"Sta kuca nudi?", pita sad vec afirmisani pravoslavac, lezeci u krevetu prema otvorenim 
vratima na kojima se pojavise neki meni nepoznati lik sa kutlacom, koji se odmah deklarisao 
sa: 

"Ce fac/7" i Sljivo, komandir. 

"Je li nesto na svinjsku mas', nemoj molim te, ele ode imamo Turaca, pa da im ne 
zaskodi". 

Sljivo je umoran cutao, a Rumun je gledao u kazan pokusavajuci da nade ime za ono 
sto nudi kuca. Nikola je, ne pomerajuci se, samo naredio: 

"Vecerali smo, zatvori ta vrata"! 

Rumun je taman hteo nesto da prevede, ali je Sljivo jedva docekao i zatvorio vrata. Niko 
nije toliko gladan, ima hrane i u sobi. Nikolina se ne porice. 



zna? 



Ove noci niko nije spavao. IN se meni tako samo cinilo. IN je samo Nikola spavao. Ko 



Kasno jutro. Napolju je kisa. Nema setnje. Svako o svome jadu, ponesto. 

Novodosavsi vernik cita glasno danasnju POBJEDU: 

"Podignuta je optuznica protiv muslimanskih celnika koji su spremali ocepljenje 
Sandzaka." 

Bosko me gleda, peruci zube: 

"Je I' ovo i za tebe?" 

Mozda misleci da cu okoncati sinocnju temu, trazeci naocare izustih: 

"Ne seri vise, obraza ti!" 

Ne znam kako, ali trajalo je sekundu, mozda manje. Boskova, belom penom ispunjena 
usta, bila su tik uz moju facu: 

"Stoje, glumac, pickojedna muslimanska, ne valjaju ti Srbi!" 

Bio je iznad mene, nije me udarao, samo mi je gotovo lezeci na meni divljacki sakama 
tresao ramena. Sa strane smo izgledali kao mrtav covek i neko ko ocajnicki pokusava da ga 
ozivi. 

Secam se misli koja mi je dosla: 

"Dobro je, makar mu ne smrdi iz usta." 

Mogao me ubiti, ja nisam bio tu. Secam se da je odjednom krenuo da se udaljava, 
nekom silom voden i da mi nestaje preko medunozja, pa stopala, i nisam ga vise video. 

Nikola ga je uhvatio za nozne clanke i sfuljao sa mene. Kazali su mi da je gadno celom 
zakacio ivicu kreveta. Neko je zvao i strazare. 

"Sto je bilo?", upada Mali Rambo istezuci vrat i usta, zeljan gimnastike. 

Svi cute. Svi su u torn trenutku oko Boska koji krije krvavu fleku na celu. Ja sam i dalje 
u potrazi za naocarima dok se, zagledan u prozor sa sredine sobe, ne oglasi Nikola: 

"Treba li, mili moj Rambo, Saveznom sudu da pisem da je stala kisa ili ces nas pustit' 
na setnju?" 

„A, to! Aj' sa' cu da pogledam sa sefom smjene". 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Kasna je noc. 

Pred duvanje u svecu srete mi se pogled sa Boskovim. 

Lezi i nervozno grize gumu za zvakanje. Preko cela je navukao neki peskiric, koji 
menja danasnju kapu sa velikim siritom. Samo se kratko i cinicno naceri, ispustajuci kroz nos 
vazduh sa nekim znacajnim: 

"He!" 

Pokaza mi i jezik. 

Ja njemu - srednji prst. 

To ga zivnu. Pridize se na laktove, skidajuci peskir sa glave. Sede na krevet. 

Poce veselo i upitno da mase pesnicama ispred svog lica, klimajuci glavom gore - 
dole... Potvrdih mu, nemo sedajuci na krevet. Ne znam zasto to radim. 

Stize nova gluva informacija sa njegovog mesta i pantomima "kaziprst koji ukrsta usta 
pa potom nokat od palca koji opisno sece vrat". Klimnuh glavom, ne znajuci bas da li sam sve 
dobro shvatio. Idem dalje. 

Tisina je odvratna. I svi spavaju. Sveca i pun mesec kroz resetke. 

Onaj peskiric sto mu je krio poderotinu, spretno pocepa na dva dela, nemo odusevljen 
izazvanim zvukom koji nikog nije probudio. Baci mi deo, a drugi zaveza preko svojih otvorenih 
usta pokazujuci mi kako da ga sledim. Sledim ga. Onemeo sam svoja usta. Sad, valjda, treba 
da pocne. Krecemo. On izgleda kao kreten. Bojim se. Nadam se da izgledam jednako lose. 

Nisam siguran da bas znam kako treba da se bijem u ovoj tuci. Ne znam, u stvari 
uopste kako da se bijem. 

Na Akademiji smo to sve fingirali. I Bosko i ja delujemo dovoljno opasno. On malo 
opasnije. Cuci u nekoj sumo pozi, ja pokusavam da ga pratim. 

Zakacio mi se deo carsafa za levu patiku, to me nervira, ali pokusavam da se 
koncentrisem na tucu. On, preteci, zeva prema meni preko zatvorenih usta, ja uzvracam, 
mada mi se cini da sam sam sebe vise stegao onim peskiricem nego on. Kruzimo oko stola. 
Neka poluprazna koka-kola je na stolu. Deluje kao obostrani nisan. Nisam siguran sta treba da 
uradim, ali koncentrisan sam. Povremeno podignem naocare. Da, obojica smo jezivo znojavi. 
Ne mogu da verujem da svi spavaju. Cuceci obilazimo sto i on u jednom trenutku vadi - 
viljusku! 

"Idi u picku materinu!", pomislih, izbosce me viljuskom, a nemam ni cackalicu da se 
odbranim. I on onda naglo, skoci na sto, skidajuci povez sa ustiju, sa jezivim urlikom, koji je 
valjda probudio ceo svet i upalio sva svetla i ... tad krenu najgromoglasniji smeh koji sam cuo u 
zivotu... cela soba se previjala po podu, a Nikola je prednjacio, ljubeci me : 

"Zalemoj"! 

Da nije ovoliko vruce rekao bih da je veceras Nova Godina. Toliko dobrih emocija, 
neocekivanih, od ljudi koje sam nekako drugacije video. Oni su napravili za mene pozorisnu 
predstavu koju ja nikad ne bih umeo da smislim. Ja sam amater. 

"Novokompovani pravoslavac" je gospodin Dragan Jovanovic, zanimljiv lik iz Bara, koji 
je daleko od rusenja dzamija i koji je smislio citavu igru, ne bi li nam malo zivot ucinio lepsim. 

Bilo je ...drugacije. Bosko je jedan od boljih glumaca koje sam sreo! Ja, doduse nisam 
video njegovo krvavo celo, ali, rekli su mi, a i krio ga je, sto bih sumnjao. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Nikola mi je bio malo sumnjiv, ali "kralju niko nije mahao iznad glave". 

Tri stotine sezdeset i drugi dan 

Setajuci, Nikola mi zavrsi onu pricu o popu Filipu Rajkovicu: 
" Krio se pop Filip, danima. Nije mala stvar da te Gospodar tako nagrdi i osudi: 
DA KUCA U KOJU SE ZATECE POP FILIP MORA DA SE ZAPALI!", ponovi Nikola. 

Jedne noci, on sam zna kako, uvuce se u Dvor Knjazev, iznenadi barjaktare i kaza im: 
" Aj sad momcadijo, pa probudite Gospodara i da ispuni ono svoje obecanje!" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I TRECA GLAVA 
DOGODILO SE NA DANA&NJ1 DAN 



IVIozda bih jednom mogao da objavim zbirku molbi, zalbi, zahteva i ljubavnih pisama 
koje sam iz ove sobe odasiljao raznim Vecima i Vijecima, Komisijama, Komorama, 
Upravnicima, unesrecenim mladim zenama i sitnoj deci. Najcesce sam to cinio u tude ime, 
pateticno se pozivajuci na Zakon, Pravdu, Veru, Boga, javno mnjenje i definitivnu promenu.. 

Danas sam od srca napisao za jednog Radosa zalbu na produzenje pritvora. Vrlo sam 
se trudio, jer mu zelim da izade, mada takvog volis u sobi. I ubeden sam da ce moja 
srceparatelna zalba uspeti. 

"Moja tek rodjena cerka je u inkubatoru. Ima 1600 grama. To je, gospodo sudije, mojih 
1600 razloga za promenu zivota. Molim Vas, Vi nadite makar samo jedan da mi pomognete da 
se vratim..." navedoh pored nedonosceta i zenu u zavadi sa svima njenim i njegovim, sve 
misleci da masno kitim. 

Kad mu procitah, zatekoh mu neki tupi pogled. 

"Izvini, precerao sam", rekoh. 

"Sve je to tako, nista nijesi izmislio.", tuzno zakljuci. 

Sa strane Nikola upucen u pricu, ali vise za sebe izusti: 

"Samo jedno dijete ti je ka' gola demidzana. Zalud ces ga pazit'. Destregace se, kad- 
tad." 

Kruzna zavesa obima 364 dana polako zavrsava svoj put, zaklanjajuci sve datume u 
godini od mog pogleda. Za dan, samo, nastavice ta zavesa oko mene duplo da me odvaja od 
zivota, imitirajuci puzevu kucicu. Kad ce stati? 

Jos uvek gledam van kroz taj prorez slobode koji postaje sve uzi. Prorez. 

Prorezi u mom zivotu. 

Dozvole mi svakog jutra da odnesem litru caja od kantariona do zakljucanih vrata od 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



sobe u kojoj je Mili. Jeste, mi imamo tajni reso u sobi i mozemo skuvati caj, kafu. I, jeste, 
dozvolili su mi da bratu svakog jutra doturim caj, ali, bez kontakata, jer smo u istom djelu. 

Ostavim mu caj ispred vrata da moze da ga uzme kad im kasnije otvore vrata. 
Podignem rezu sa proreza na vratima njegove sobe i pozovem ga kuckanjem kroz maleno 
duplo pravougano staklo. Dode sa druge strane i budemo na otprilike istoj udaljenosti od 
proreza, sa istim polozajem glave. 

U staklu vidim svoj lik. Nosinu posred lica. U taj lik onda ude bratovljev sa istom, doduse 
nesto manjom surlom. Onda vidim da smo braca, kad ne znam ciji je koji nos. Da li je to moj 
uklopljen u njegov lik, ili obrnuto. Onda blesavo pozelim da imam njegovo culo mirisa. Za 
trenutak tako stojimo promenjenih noseva i sraslih lica, pa mu pokazem razlog dolaska i 
kazem: 

"Viski!". 

Boja je identicna. On objasnjava da nije ni jucerasnji popio i da sutra svakako nece biti 
potrebe da pravim novi. Odlupetamo jos par nevezanih reci kojih se kasnije nikada ne secam i 
spustim metalnu rezu preko mog odraza sklopljenog sa njegovim realnim likom. 

Ostavljam plasticnu flasu sa cajem od kantariona pored vrata i odlazim da podignem 
rezu sa vrata nase sobe. Gledam ih, dok cekam da pristigne komandir i pusti me unutra. Ne 
vide me ako tiho sklonim metalni zatvarac sa blindiranih vrata. Delujem sebi mnogo slobodniji 
od njih. Mocniji, jer sam blizi slobodi za ta jedna zakljucana vrata. Licnost bliska imperatoru. 
Oni su okrenuti svojim prorezima. Televizoru, novinama, kartama, molitvi, prozoru... U sve to 
gledaju kao u ram nedostiznog zivota. Pogled van tih proreza vraca u realnost. Ulazim, 
postajem deo njih, a do pre tren, samo, bio sam tako superioran.. .Odlazim do svog kreveta i 
otvaram ovaj moj beli prorez i ispunjavam ga slovima, plaseci se beline kao dete lekarskog 
mantila. 

U ovo vreme pre godinu dana je pocela moja poslednja predstava, "Scepan Mali", u 
Budvi. Jos uvek nisam hteo da oblacim kostim. To uradim tek posle zavrsenog prvog cina. 
Trema me hvata posle drugog. Moj knjaz Dolgorukov se pojavljuje tek u cetvrtom cinu. Negde 
oko polovine predstave trema ce biti pojacana i nezdravim kasljem od dima posle pucnja iz 
scenskog topa. Pirotehnicar je opet preterao. Odigracu tu predstavu za Maju i moju majku... 

Okrecem se prema svom Zidu. Sa vokmena slusam "Najbolju instrumentalnu muziku iz 
studija Cajkovski", poklon jednog naklonjenog kljucara iz Centralnog Zatvora. Pored je polutak 
od svece zaboden u dno napola isecene limenke od koka-kole. (Menora bi mi vise 
odgovarala.) Ispod je postavljena danasnja BORBA da vosak vise ne kaplje na zelenu 
posteljinu moje majke. (Skinuti vrelom peglom preko novina.) 

BORBA u kojoj ne postoji rubrika "Dogodilo se na danasnji dan", vec samo tuzna 
realnost svakodnevnice nacickana postJutelovsko-reformisticko-nostalgicnim bodljama koje 
nikoga nece ogrebati, "do svoje rodeno srce i sebe", kako bi rekao Aleksandar-Leso Ivanovic. 

31-ijul, 1994-e 

"Godina prode - dan nikad", kaze Nikola. 

Ovim istim kaziprstom kojim sada podrzavam ovu olovku, pre tacno godinu dana sam 
usmrtio dvojicu momaka, treceg ranio. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Pucao sam. Nastavljali su sa napadom, pijani, nesvesni bola. Mislio sam da 
promasujem. Zato sam ispraznio ceo sarzer. Trinaest metaka. 

Na danasnji dan 1496-e, Kolumbo je otkrio Trinidad. 

1684-e, poginuo je Vuk Mandusic, a 1784-e, umro je Didro, zacetnik gradanske drame. 

Sandor Petefi je ubijen 1849-e godine, a Todor Kadic je Knjaza Danila ubio na danasnji 
dan 1860-e, u Kotoru. 

31 -og jula 1944-e, je nestao Egziperijev avion, a 1964-e, Rendzer IX je poslao prve 
snimke tamne strane Meseca... 



Tri stotine sezdeset i osmi dan 

U ocima ljudi sa kojima delim sudbinu i sobu odgovoran sam za sve sto se od igranog 
programa zbiva na televiziji. Iza svega kao da stoji na odjavnoj spici i moje ime i ukoliko film ili 
bilo sta drugo ne odgovara njihovom specificnom rafinmanu, eto razloga za paljbu - po meni. 
Ukoliko, ne daj Boze, budem uhvacen da i gledam nesto, pa se neko od njih prikljuci, tek sam 
onda nagrabusio. 

Upravo se na Prvom programu daje "Crveni udar", Golubov mozda najbolji film. Posle 
uobicajeno burne partije preferansa zbog koje sam mislio da gledam neku verziju skinutu sa 
alzirske televizije, jer od silnog navijanja, adutiranja i svade apsolutno nista nisam razumeo, 
gledanju filma se, evo, prikljucuju i ostali. 

Objasnih da se radi o starom filmu mog dobrog prijatelja Predraga Golubovica, koji je, 
nazalost, umro pre dve nedelje. Nisam jos bio zavrsio, kad cujem: 

"Mene bi ovo bilo sramota da gledam!" Vidim u kadru esesovsku uniformu i ne zeleci 
diskusiju, lagano nekom mimikom pristadoh da me je sramota i povukoh se do ovih stranica. 
Sad film gledaju svi sem mene i niko se ne stidi, prate ga sa zanimanjem. 

Film je ovde, inace, sinonim za seks i dobru tucu, ostali su nikakvi. Muzika moze biti 
dobra jedino ako je novokomponovana, pri cemu je libretto presudan. Knjige se, uglavnom, ne 
citaju jer su predugacke, a i "ko ce sve to povatat' sto je taj genije htio da rece". Citalacka 
paznja moze da izdrzi format nekog kraceg trac-clanka. Dalje ne. 

Secam se nesrecnog Belog iz CZ-a kog sam ubedivao da procita neku knjigu. 

"Aaaa, necu...", odmahivao je osmehnuto glavom, kao da ga nagovaram da propusi. 

Poucen tim iskustvom, ovde ne preporucujem vise nijednu knjigu, jer ta po njihovom 
ukusu -jos nije napisana. 

Sve sam usamljeniji. Mi nemamo o cemu da razgovaramo. Oni su odavno shvatili da od 
mene ne mogu saznati nijednu pikanteriju iz zivota mojih kolega, a ja njih nista ne pitam. Jos 
jedan zid. Prorez se otvara samo ako nekom treba pomoci oko ukrstenice, napisati zalbu, 
molbu, pismo kuci, ili kad se treba pozabaviti nekom hranom. 

Film je zavrsen. Odgledali su ga, ali su se na kraju ipak posuli pepelom, izjavljujuci da je 
film sranje. Kako ga nisam i ja gledao, ovog puta sam potpuno nevin. 

Slicna je situacija kad se daje i neki moj film, koji ja, po pravilu, odbijam da gledam. Pre 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



par dana se davao film "Dogodilo se na danasnji dan". Drag film, puno lepih emocija me 
vezuje za taj projekat, ali nisam hteo da ga gledam. Kao i obicno, pocinju da me kritikuju, ali 
se i zaustave kad krenem i ja da ga napadam jos vise od njih. I... onda oni krecu da ga brane! 
A, ne daj Boze, da na krugu kasnije neko iz druge sobe pocne da blati moj film! Spremn 
su da se potuku dokazujuci da se radi o genijalnom delu! Jer, ja sam iz njihove sobe, mogu on 
meni svasta ako treba, ali neko drugi da me i mrko pogleda, to nece moci. Ja sam njihov, 
moja gluma i moji pogledi na zivot, i moja tragedija su njihovi . I tu nema sta da se diskutuje. 

I u zivotu nam je tako. Mora se biti na jednoj strani. Ne mozes biti neopredeljen, a 
sramota bi bilo priznati da si neupucen, neinformisan. Zaleteces se na jednu obalu, iako nista 
o njoj ne znas, samo da ne bi ostao da plutas tu negde, neizjasnjen. To bi bila najsramotnija 
opcija jer ces time navuci bes obe obale i nastradaces u unakrsnoj vatri. A tu, na brzinu 
odabranu obalu, ces glorifikovati jos i pre nego stignes do nje, biti njen vatreni zagovornik, ne 
znajuci mozda da je pusta i nepristupacna, sve iz straha od davljenja na nekoj sredini. 

Bipolarni ekstremizam kao konstanta balkanskog mentaliteta ili brdansko-atavisticki 
animozitet prema vodi? 

Bila je Anita u poseti. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I CETVRTA GLAVA 
O ETICI I NAJBOLJEM PRASETU.O LEPTIRU 



378-i dan 

Otize mi pre neki dan poruka od doktora Jovana Marica, koji je inace Predsednik 
Etickog komiteta Srpskog lekarskog drustva, a bio je i clan jednog od Odbora koji su nas 
vestacili. On nije potpisao poslednje optuzujuce nalaze. Trazio je, preko Tome File, da mu se 
obratimo sa zalbom, sto sam juce i uradio. U danasnjoj POBJEDI (12. avgust, 1994.) je 
osvanulo pola stranice sa velikim naslovom "Provjera etike". Napao sam oba Odbora, 
optuzujuci ih za zloupotrebu profesije i osvetoljubivost. 

Nase sudenje i prezentacija nalaza oba Odbora je zakazano za 7- i septembar. 

Nepaznjom strazara, Miloga i moja soba su pustene na setnju zajedno! Pricam mu za 
zalbu Etickom komitetu. Citao je u POBJEDI, kaze. 

"Sta mislis?", pitam ga. 

"Ne znam, ne vjerujem ja nikome. Ko zna ko se sve krpi preko nas." 
{Krpi moze znaciti i to sto pise, ali u crnogorskom slengu znaci i bije, obracunava.) Cutimo. 

"Ovo ti je Mikoje..", pocinje Mili neku drugu temu. Ispred nas, cudno u stranu iskrivljene 
glave, hoda onizi dezmekast novi pritvorenik. 

"Osloboden je vojske jer mu je stalno kapa padala s glave." 

Samo Mili moze iz rikverca u cetvrtu brzinu. 

"Sto je uradio?", pitam razoruzan. 

"Zatekao je komsiju kako mu krade prase i ubio ga." 

Cutim. Mili nastavlja: 

"Jedva ceka rekonstrukciju." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Sto?" 

"Sresce prase." 

Gledam u brata, nikad ne znajuci kad izmislja svoje price da bi me oraspolozio, a kad 
govori istinu. Pocinjem, ipak da se smejem. To mu je dovoljno da nastavi: 

"Pitao sam ga kako se sad osjeca prase poslije soka i neuspjele otmice. Znas sto mi je 
rekao?" 

Uzdrzavajuci se, i izbegavajuci bratovljev pogled, odmahujem glavom. 

"Najbolje je u komsiluku, rekli su mu na posjeti." 

Znam da nas gledaju sa mnogo prozora, znam da nas mozda i nisu slucajno pustili 
zajedno na setnju, koncentrisem se na neke strasno ozbiljne svatri. Mili je neumoljiv i 
nastavlja: "Mikoje je strasno ponosan sto mu se prase posebno istice medu generacijom". 

Teska setnja. 

Trista osamdeset i prva noc 

Da bi probleme mimoisli, moramo im poci pravo u susret. 

Jedan leptir Mrtvacka glava pokusava da dokaze moju misao. Bori se sa plamenom 
svece. Kad se suoci sa ovim svojim problemom, njegovi ce svi problemi nestati, sagoreti. 

Je li to moj problem? Sta je meni sveca? 

Izgleda da je malo oprljio krilce, sad se prilepio uz zid, tik pored svece. Da li je na ivici 
da resi svoj dnevno-zivotni problem? Sta li misli? Mozda misli da ce nesto od mene nauciti? IN 
to on mene poducava? Da li mi to ociglednom nastavom pokazuje svoje bolno iskustvo? On 
sad zna. A ja? 

Ko zna gde je moja sveca, moj fatalni plamen? Je li bila, ili ce tek? Je li ovo pisanje to 
odlazenje problemu u susret? Da bi se covek oslobodio aerofobije - treba da leti! Da bi resio 
svoje probleme moras ih izazvati na dvoboj. Ti i tvoji problemi. Oci u oci. Ko pretekne - 
pricace. Ako ti ostanes, pricaces do kraja zivota o pobedenim problemima i imaces novi 
problem. Logoreju pobede. Ako pobede problemi, ostace da cinicno svedoce o tvojoj 
nistavnosti, nece otici sa tobom. Lebdece i iznad tvoje poslednje kuce. 

Cuo sam lavez napolju i mislio da dopire iz mene. 

Leptir jejos tu. Oprljen, uporan... i tako dalje. 

I ja sam. I tako dalje. 



Gde sam to ja? Leptir bar ne zna ili se pravi da nista ne zna. Ili, mozda zna da nista ne 



zna. 



Promeni se na brzinu, majcin sine! Makar po padezima. Ego, mei, mihi me, a me (aut) 
mecum. Ne pomaze! Opet ne znam ni ko sam, ni gde. Samo je "Zasto?" poznato. I to, reklo bi 
se, svima vise od mene. 

Danas je covek-pritvorenik imao epilepticni napad na krugu. Setale su uniforme okolo, 
lenjo. Vruce je ovde u avgustu. Jedan iz sobe je iz preferansa, ne dizuci glavu, pitao: 

"A, mislis da ce bas da umre?", namrstio se i posle duze pauze spustio vrlo znacajno, 
kao u zemlju definitivno da polaze, adut na sto. Dodao je da ima i "dva'es' krsta". Imao je 
gastritis na lieu. Napolju je neko dozivao moje prezime. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Leptir se i dalje ne pomera. Strpljiv, neumitan kao i ime koje nosi. 

Sta od leptira zvanog "Mrtvacka glava" ostane posle smrti? Ko mu je to tako strpljivo 
istetovirao znak na ledima? Ko se to zajebava sa nama? Strpljiv, suicidan kao sveca. 
Samopregorna mucenica. 

Iznad mog uzglavlja spava neka pticurina priljubljena uz zid. Nije veca od muve, ali je 
sveca cini ogromnom. Velike oci. Noc. Velike senke. To je mozda kondor. Leptir cuci tik uz 
svecu, znajuci da mu je tako manja senka i da ce tako izgledati manje strasan. 

Na stolu je beli plasticni kanister. Izigrava duha kad god se okrenem na tu stranu. 
Cutacu malo i necu se vise osvrtati. Tako imam manje problema. I razloga da se suocavam sa 
njima. Da, odatle je i krenulo ovo nocas. 

Mase mi kanister. Slusam Tinu Tarner i ignorisem svaku glupu salu u 3 i 20 ujutru ovog 
petnaestog, ne, vec je uveliko sesnaesti Glupi Avgust, 94-e godine. 

Rano jutros je predsednik Lilic cestitao Praznik granicarima. 

Leptir se nakrivio ulevo, napravio ceo krug i ponovo stao na isto mesto. Mozda mu je 
hladno, mozda nema kalendar, ni crkveni. Danas je Gospa od Skrpjela. Danas ce Bokelji 
odneti po kamen na njeno ostrvo. 

Danas je mozda i Butterfly's- day. Mozda je svima leptirima hladno oko srca, pa naginju 
ka samoubistvu. Kao kitovi, kao Koprivice. Kao svece nocnih pesnika. 

Vreme je da se suocim sa svojim vecerasnjim problemom. Da bih mimoisao mrak, treba 
da se zaputim tamo gde mrak pocinje. U san. Stopicu se sa pticurinom iznad mog uzglavlja i 
sa Mrtvackom glavom koja ce spavati pored mene. Tresnucu svecom po prezivelim mornarima 
i bicu sutra neutesno sanjiv i zaboravan. 

Vreme brze prolazi kad pises, nego kad sanjas. 

Uprava salje svog vikara da me probudi i privede. Interesuje ih kako je moguce da onaj i 
onoliki clanak dospe u novine? Ko je to dao? 

Ja nisam. Ja sam samo napisao. 

Spavao bih, ali se bojim da nesto ne propustim od besmislenog jutra. A bojim se i muva, 
vrucine, posete, buke, erekcije i tako dalje. Shvatio sam da zivim "i tako dalje". Slece mi muva 
na celo. Posle ce na neko govno. IN je vec bila. 

Mogao sam da pobegnem jutros. Znaju da sam mogao. Znaju i da nisam hteo. IN znaju 
da ne bih daleko stigao, pa da me probaju. 

Odavde se inace moze pobeci. Najbolji je termin kad garda primi platu. To sto su dobili 
neke silne milione rano zorom, moze da znaci da to vredi nekih stotinak maraka ako pozure do 
prvog dilera, ili mogu da sacekaju da im se zavrsi smena pa, da predvece, za one iste novce 
pazare duplo manje nemackih para. Tako da je zatvor tada prilicno supalj. Ostane po koji 
srecnik da razvlaci setnje, a vidis mu iz ociju nesigurnost... 

O cemu su razmisljali i sta su izjavili jucerasnji svedoci epilepticnog napada na krugu 
oko 19 i 15? 

Zatvorenik broj Jedan i broj Dva su doneli padavicara i legli na ivicu Kruga. Krug. Kao 
prva i poslednja pomoc. Pored su dva strazara. Nesrecnik se trese i balavi na usta. 

Strazar prvi misli: 

"Kako je jak covjek kad ga ovo snade. Volio bih da imam njegovu snagu." 

Zatvorenik pored glave misli: 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ma, kurac bi ovo i Lausevic umio ovako!" 

Strazar drugi misli: 

"Vruce je u picku materinu. Vruce, a skoro osam uvece." 

Strazar prvi se zamislio prekrstenih ruku iznad epilepticara: 

"Kako se zvase onaj ruski pisac sto je ima' ovo isto?" 

Strazar drugi misli: 

"Uf, sto bi sad leglo jedno, 'na bazi zmije', "niksicko"." 

Sta su svedoci epi-napada glasno kazali? 

Zatvorenik pored glave vice: 
"Lausevicu, vidi ovoga!" 
Neko Sa Nekog Prozora predlaze: 
"Daj mu nesto metalno u ruku!" 
Neko Sa Drugog Prozora dopunjuje: 
"Utoku mu daj, Bato, utoku!" 

Strazar drugi, levicom ceska jaja (sto mu daje zabrinut izraz lica), a iz desne lagano 
odvaja srednji prst glasu sa poslednjim predlogom. 
Strazar prvi odnekud se seti: 
"Maksim Gorki! E! Maksim Gorki!" 
Svi ga pogledaju zacudeno. 
Bolesnik se i dalje trese i udara glavom o beton. 

Kako je dalje tekao tok misli kod policije i zatvorenika dok su pruzali prvu pomoc 
epilepticaru? 

Strazar drugi, siroko zevajuci, pomisli: 

"Ma, popio bih i ono odvratno Bip-ovo sad." 

Strazar prvi se u sebi dvoumi: 

"Mozda bi mu olovka stvarno pomogla, hemijska. Metal, a mozda bi nesto i napisa'. Ka' 
Maksim Gorki." 

Zatvorenik pored nogu, ponosan sto imaju takav slucaj u sobi, zvera okolo zeleci da 
bude viden, kao, uostalom, svi videniji Crnogorci. Klima glavom i misli: 

"Ja sam ga, kumasine, iznio, ja! Sa ove dvije moje ruke, kume! Sa drugoga sprata! Ja, 
kume! Niko drugi! I sad sam tu, ali ljudi su nezahvalni - gledaju u njega! Neka! Nijesam ja 
vazan! A niko ga ne bi vidio da ga ja nijesam snio dolje!" 

Epilepticar nije mislio nista, sem kako da iscupa jaja Drugog zatvorenika i da ih baci 
svinjama izvan kruga. Onda se uhvatio za svoja i krenuo da ih cupa, nesvestan bola. Potom se 
smirio i odveli su ga ponovo nazad. 

Svi su bili ponosni sto se terapija uspesno okoncala. 

Bila je ponovo Anita. Da, nama se desila ljubav. Sreli smo se na snimanju filma "Boj na 
Kosovu". Ona je maskerka. Shvativsi da ja ipak zelim da sacuvam svoj brak, ona se tada 
udala i rodila cerku. Andreu. Bez "j". 

Dolazi otmena, visoka, lepa. 

"Razvodim se", rece mi danas. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Trista osamdest i sesti dan 

Ne zali se, ne talasaj, ne skreci paznju na sebe! 

Zalice me tajno. Osuditi javno. Oprostiti kasno. 

Profesor Jovan Marie izjavljuje danas u POLITICI da on nalaze nije potpisao iz 
administrativnih razloga, ali da njegovo misljenje nicim ne odudara od misljenja ostalih kolega! 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I PETA GLAVA 
FIGURAE VENERIS 



U zemlji je potpuni haos! Ratuju svi sa svima. Sada Srbi postaju neprijatelji Srba. 
Muslimani kolju muslimane. Hrvat Mesic protiv Hrvata Tudmana. Izetbegovic protiv Abdica. 
Milosevic protiv Karadzica. Karadzic protiv Izetbegovica. Tudman protiv Milosevica. I tako do 
najlude maste. 

Pa zar nece biti logicno jednom taj vasar ponovo naterati pod istu cirkusku satru? 

Duge pripreme za spavanje. Strah pred Njenim Velicanstvom Posteljom. Ugadam joj. 
Ispravljam je, popravljam, cistim i zatezem. Ceo dan sam je izbegavao da joj ne dosadim, da je 
ne povredim, ne bi li me nocas, posle ovog dugog udvaranja, primila na konak i pristala na 
moje telo. Uglavnom se ispocetka necka, odbijajuci me. Onda me gotovo dovede do granica 
blazenstva, a onda me neocekivano odgurne bas kad sam bio siguran da cemo ostvariti tu 
dugo pripremanu vezu... 

Danas sam, eto, sve uradio da bi se oboje zazeleli jedno drugog. Ljubomorno sam je 
cuvao od tudih dodira, ne bi li se nocas povinovala svim mojim zahtevima i pozama. Opet 
nista. 

Pola jedanaest navece. Navlacim oklop slusajuci Stinga. Neprimereno sebi i njemu 
pojacavam glasnost do maksimuma da ponistim glasove ljudi u sobi. Isti glasovi, maniri, mane 
(vrline nikad ne otkrivamo u zatvoru, sluzile bi podsmehu). Trazim neko vreme i kutak u koji bih 
se sklonio na kratko bar. Ostali kao da nemaju potrebu za tim. Ja ne mogu da se kartam, jer 
nisam spreman da se svadam, da se bijem. 

Gresim stalno. Stalno ne pristajem na ljude, stvari, okolnosti. Hocu da budem izvan, a 
ne u sredistu toga. Ja jos, izgleda, ne vidim da to moja glava visi negde okacena na ekseru 
probodena kroz usnu skoljku. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Sizofreno ne pristajem da se radi o meni. A mozda je to put izlaska? Mozda bih se 
obezglavio, mozda pokrio krastama kad bih bio sa svim ovim ljudima toliko unutra. 

Noc je, predebela, bez sna. Mozda se san bio i primakao da me pokrije kad su poceli 
ubodi komaraca. Nisam cuo zujanje. To je nova generacija, prilagodena za nocne napade. Na 
velikoj visini iskljuce svoje motore i onda se, slobodnim padom, obrusavaju na svoju zrtvu. 
Doktrina nemackih stuka je ocigledno prevazidena. Nije vise fazon uplasiti zrtvu, ipak je 
najvaznije napiti se krvi i bezbedno se povuci sa transportom moje nulte, RH pozitivne grupe. 

Pisem uz lampu koju sam dobio od Anite. 

"Neonka je zdravija za tvoje oci", kaza. 

"I bolesnija za moju dusu", pomislih. 

Neonsko svetlo me podseca na nesigurne klinike na kojima rade lekari otaljavajuci svoj 
posao, prethodno zakasnivsi na njega. Neon me podseca na jalove kancelarije, na ruzne i 
opasne cekaonice, na hodnike socijalistickog uzasa. Uvek bi radila samo jedna neonka, tek da 
svedoci o tehnickom progresu zemlje, ostale su nedostajale. IN pocrkale, pa nikad zamenjene. 

Vec je odavno cetvrtak, 391 -i dan, a ja se i dalje pitam odakle naviru komarci i dokle ce 
tako. 

Cetvrtak, dan susreta sa bliskim ljudima koji su se vec uvezbali da prikriju strah i stid 
pred ostalim nezatvorenim svetom sto je neko njihov ovde. 

Dolaze i sa velom tajne, isceliteljski. Mi, nadezni, cekamo sve misleci da ce uspeti da 
nas ubede da se neke stvari uopste nisu dogodile, a neke, koje neminovno slede, tek se 
nikako nece desiti. I tako lazemo i odlazemo. 

Poseta. Moj advokat Toma Fila. Kaze da su nas u Beogradu vestacili nepostojeci 
Odbori! To su lekari cije je clanstvo u Odborima uglavnom prestalo, tako da nisu imali 
legitimitet za ekspertizu. Sud iz Podgorice je poslao zvanican zahtev Dekanatu Medicinskog 
Fakulteta u Beogradu u kome trazi potvrdu legitimiteta. 

U meduvremenu, stize mi i zvanican odgovor doktora Jovana Marica, predsednika 
Etickog Komiteta. Izmedu ostalog kaze: 

"Vase primedbe na izbor i nacin citiranja izjava svedoka su posebno analizirane. 
Smatramo da je izbor citata svedoka deo metodoloskog postupka izrade nalaza i misljenja 
vestaka..." 

"Postovani gospodine Maricu, na ovo cu vam odgovoriti jednim Kunderinim citatom: 

"Proslost svakog od nas moguce je podjednako uspesno prilagoditi biografiji omiljenog 
drzavnika, kao i biografiji zlocinca." 

Ostace nepoznanica zasto su se nasi biografi, pored mnostva vec proverenih i 
pozitivnih podataka i izjava iz istog dosijea, opredelili samo za negativne, koji su pritom i lazni? 
Smatrao sam da je tendenciozna i negativna selekcija - narusavanje etike, kad ono ispade - 
deo metodoloskog postupka! Mea culpa! 

Doktor Marie dalje kaze: 

"Na primedbu o delu nalaza vestaka koji se odnosi na stepen alkoholisanosti i 
ponasanje Zarka Lausevica kriticnom prilikom - eticki propust bi se mogao sastojati u tome sto 
u nalazu nisu navedene sve moguce karakteristike lica koje se nalazi u stanju lake napitosti." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Oprostite mi, Profesore, ali to je nonsens! Odbori nisu bili pozvani da iz udzbenika 
povade "SVE MOGUCE karakteristike...", vec da dijagnosticiraju i kvalifikuju MOJE ponasanje 
kriticnom prilikom, potkrepljujuci ga ponudenim informacijama iz spisa. Da su biografi hteli, 
mogli su pronaci pravu sliku mog ponasanja (izvinjenje Popovicu, umirujuce reci, 
dobronamerne gestove, opis mog ponasanja od strane tri nepristrasne svedokinje..) Valjda se 
trazi ISTINITA slika u konkretnom slucaju, a ne (zlonamerno) teoretisanje na temu "Ponasanje 
N - lica u stanju lake napitosti." Sami ste time, nazalost, odgovorili na moje pitanje: "Sta su to 
oni izvestacili?" Nismo im bili potrebni ni mi, ni sudska dokumentacija!" 

Profesor Marie je inace i cuveni seksolog. Vrlo cesto po raznim casopisima i TV- 
emisijama mogu se pronaci njegovi jako zanimljivi prilozi i saveti iz oblasti seksa. 
Mnogo je bolji u seksu nego u etici. 

Trista devedeset sesti dan, 30-i avgust, 1994. Deset sati i dvadeset pet minuta 

Ne mogu da verujem! Imao sam danas priliku da se sretnem sa svojim arbitrom! Ovde, 
u Spuzu. 

Poseta. Ljubo, moj, Dapcevic. Odlazim da ga sacekam gde mi je i receno, u drugu 
kancelariju levo. Druga kancelarija desno, vidim - otvorena vrata. Mozda je komandir pogresio, 
bacam pogled i vidim - sudiju Mirasa Radovica kako nekom oduzima izjavu. Klimnem glavom i 
nazovem: 

"Dobar dan!" 

Dugo me gleda, meskolji se, cuti, zvera okolo pronicljivo, ne odgovara. 

"Dobar dan!", ponovih. Nista. 

"Izvinite", dodah. 

Pa, gospodine Radovicu, u Zakonu pise da ste duzni, kao moj sudija, dva puta nedeljno 
da me obidete, da se raspitate za uslove u kojima zivim, a ne umeste ni "Dobar dan" da mi 
nazovete prvi put kad me sretoste van suda? 

Crna Goro, tragiceska tajno! 

"Ma, on nema slifa.", zakljuci, suskajuci, malo kasnije Ljubo Dapcevic. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I SESTA GLAVA 
DA LI SAM ZAKLJUCAO VRATA? 



Mir u sudnici. 

Vidim da sa leve strane sudskog Veca sede dr Dozic, dr Milenkovic i dr Mikic. 

Pretres pocinje iznova. Izvode Milog. Sudija mi dozvoljava da, u okviru svoje izjave, 
prokomentarisem novo vestacenje. Govorim vise od pola sata. Trazim od tuzioca da prosiri 
optuznicu na jos jedan pokusaj ubistva, ili da pokrene postupak zbog laznog svedocenja protiv 
svedoka A.J. 

Mili se u svojoj izjavi zapita, s obzirom na nalaz vestaka, da li je uopste pucao. 

Sudu pristupa dr Tomic, zatvorski lekar. Tuzilac Radonjic ga pita: 

"Je li Vam Zarko rekao da ima potres mozga?" 

Dr Tomic odgovara: 

"Kako pacijent to moze da zna?" 

Pristupa milicioner Durovic i navodi da me izvodio iz betonjerke vise puta da povracam. 
Kaze i da sam se zalio na glavobolju. 

Tuzilac se buni. Ne zna ko je svedok, ni zasto je tu. 

Sudija Radovic pita vestake iz Beograda imaju li nesto da pitaju svedoka. 

Dr Dozic kaze: 

"Nemamo." 

Citaju se nalazi. Citaju se Filine predstavke i komentari. 

Tuzilac Radonjic se buni sto njega niko ne pita za misljenje o nalazima, a odbrana i 
optuzeni su se izjasnili pre njega. Sudija: 

"Dobro, da Vas pitam, imate li kakvih pitanja?" 

"Nemam." 

"Pa, eto, pitao sam Vas." 

Sudija hoce da postavlja pitanja komisiji. Dozic kaze da im postave pitanja, pa ce se oni 
povuci i smisliti (?!) odgovore. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Sudija prihvata. 

Ne prihvata moj advokat Toma Fila: 

"Zao mi je, ali oni su fatamorgana. Ovi ljudi nisu clanovi Odbora niti po zakonu to mogu 
biti. 

Sudija cita pismo Dekana Medicinskog fakulteta iz Beograda gde se ne osporava, ali i 
ne potvrduje njihov legitimitet. Fila pita: 

"Postoji li ima pecat na torn pismu?" 

Sudija gleda u pismo: 

"Ne postoji." 

"Znam. Imam neke spijune na Medicinskom fakultetu i znam da to pismo nigde nije 
zavedeno. To je privatno pismo. A, to je kao sto znate - protiv zakona!" 

Buni se tuzilac Radonjic: 

"Molim, gospodine Predsjednice, pa nije ovo Skupstina. Necemo valjda ovdje 
raspravljati o tome je li nesto zakonito ili ne?" 

Fila je u elementu: 

"Zanimljivo. To moram da zapamtim! A gde bi inace raspravljali? Procitacu Vam clan 
Zakona o Krivicnom Postupku, koji Vas obavezuje da trazite potvrdu legitimiteta Odbora. Ako 
ih ista danas budete pitali - krsite Zakon. 

Sudija objavljuje: 

"Pauza 15 minuta." 

Zaboravio sam kako mi mirise kuca, kuhinja i rani jadi, ali cu se setiti cim ih jednom 
pomirisem, a onda nikad necu hteti da se setim ovog vonja koji me okruzuje i na koji sam 
otupeo. Ne osecam vise nas smrad, iako mi je ovoliki nos. 

Jutros sam se jako davno probudio i ziveo ceo jedan vek pre nego sam dospeo u ovo 
sad. Bio je to jako mukotrpan i neizvesan put koji me opet, cini mi se, ceka iza coska naredne 
noci. (Ustajem da proverim da li su vrata zakljucana. Jesu. Miran se vracam.) Lezem, pa opet 
blenem u sebe. Pitam: 

"Ko sam to? Ko sam, gde i zasto sam?" 

Brisem stakla od debelih ocala, ali i dalje se ne razaznajem. 

"Tko ste Vi zapravo, gospo'n' Lausevic? Nosilac tih teskih cvikera, ili neceg jos 
kratkovidnijeg? Dobro, vidim sve do minus sest i nazad, ali to je sve unazad. Ko? Pusac 
sopstvenih nervnih vlakana, bez filtera? Pisalac udvorickih i udvarackih pisama? Raspameceni 
i rasentimentalisani nadzornik sopstvene tragedije? Licni denuncijant? 

Imam oreol od paucine iznad glave. Bojim se buba. Stite me paukovi koji se 
predstavljaju kao nebube. 

Rekao mi je jedan doktor u Beogradu, na poslednjim pregledima, da je video na 
skeneru moje glave da imam manje vredan mozak. 

Plakao sam, naravno. Nisam hteo da se svadam. 

"To se tako kaze", objasnjava mi. Ja mu kazem da to ne sme da se kaze. On mi kaze: 

"Bolje je da se kaze." 

Ja sam mu onda rekao neke reci koje su mi kroz usi izasle, a ne pored zuba, on opet 
kaze: 

"Ali, znas i sa manje vrednim mozgom moze lepo da se zivi." 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ma, nemoj. Pa sto ti ne zivis s njim, onda?" 

"Neka, fala.", kaza i ode. 

Opet sam plakao, naravno, i hteo sam da udarim glavom u zid. Onda se onaj doktor 
vratio i rekao: 

"Tako ce ti biti jos manje vredan i posle ces moci da ga trampis za dve krempite." I opet 
ode. Onda sam ga (mozak) polozio na jastuk i ponudio mu dve baklave. Nije hteo ni jednu. 

"Ljut sam", kaze, "a kad sam ljut, ne volim baklave." 

"Sta volis kad si ljut?" 

"Pivo", kaze, "da ugasim ljuto." 

"I ja volim pivo. Nema. Hoces vode?" 

" Hajde, malo." 

Pijem vodu. Dam i njemu malo. 

"Nemoj mnogo", kaze, "videce me onaj doktor, pa ce onda da kaze manje vredan i jos 
voden." 

Cutim. Cuti. Zao mi ga. Zao mu je. Placemo. Ja pijem vodu. On, zedan, dohvati samo 
po kap koje moje suze. Slano, pa opet zed. Gledamo se. Stid nas. Moj manje vredan mozak i 
ja. Delujemo kao napusteni dvojac iz sentimentalnog slagera. 

Cutimo i pusimo. Njemu prija, a ja kasljem. Pusim i dalje, ugadam mu. 

"Ujeo me komarac", kazem. 

"Znam", kaze. 

"Svrbi me", zalim se. 

"Pocesi se", odobri. 

"Lako je tebi. Ti si iako manje, je li, vredan, ipak mozak, ja sve cinim za tvoj cejf, a opet 
samo mene svrbi kad me ujede komarac. Ti to ZNAS, ali tebe ne moze da ujede komarac. Ti 
znas kad se ja uplasim, ali ne znas sta znaci usrati se od straha." 

Okrenuo se na drugu stranu i ignorise me. 

Posle pauze od 15 minuta sudija je rekao vestacima da idu kuci i da drugi put dodju sa 
roditeljima. 

Trazio je i da se uradi novo vestacenje Miloga pistolja, jer se tuzilac Radonjic igrao kod 
kuce, i opalio u luster, iako je metak bio stavio naopako u sarzer. 

I zakazao je rekonstrukciju za 20-i septembar u 10 sati ujutru. 

I naredio je da se svi nademo ponovo u istoj sudnici, petog oktobra, ove 1994. godine. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I SEDMA GLAVA 
SAMICA 



9-i septembar, 1994, 406-i dan 

Javljam se iz jedne samice gde sam se preselio na sopstveni zahtev. 

Tisina. Ne pamtim kad sam slade jeo. Corbasti pasulj. Zatvorski, stari dobri pasulj. Iza 
salate od kupusa, naslonjen na zid, prekrstenih nogu zadovoljan je i Fjodor Mihajlovic. 

Sad smo sami, moja robija i ja. 

Dolazi Nikola na prorez koji na ovim vratima nema staklo. Place. Kaze da svi iz sobe 
traze da idu u samice. 

Sam. Miran i sam. Ne moram da slusam tude zvuke, price o kraljevima iz Niksica, 
Konika, Zabjela i svih ostalih kraljevstava Crne Gore. 

U Drzavnoj Bezbednosti je izbila panika. Pozvan je i Upravnik beogradskog CZ-a, moj 
brat od tetke, koji je nalozio da se, ukoliko je potrebno, upotrebi i sila kako bi se onemogucila 
moja samoca. 

"Onda cu i ja upotrebiti silu i onda zaraditi kaznjenicku celiju, sto mu opet izade na 
samocu i to uvezanu lancima i lisicama." 

"Neces da se ubijes?", pita Drzavna Bezbednost. 

"Imao sam solidnih prilika i u grupnoj sobi, pa nisam." 

"Neces?", insistira Bezbednost. 

"Necu." 

"Ajd' potpisi ovo", pruza neki papir. 

"Necu da vas tuzim, ako se ubijem, majke mi." 

"Ajde, molim te, ne zajebavaj se." 

Potpisah. 

Sad zelim da se dobro naspavam, jer tamo se od krunisanih glava nije moglo, a moj san 
je upravo najlepsi kad prvi kraljevi izadu u setnju. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Bio sam uhapsenik suda, ali i ostalih u sobi. Prisustvo svakog coveka vise, smanjuje ti 
slobodu. 

"Kad si sam, onda si sasvim svoj. Sa jos jednim covekom - napola svoj i sto je vise ljudi 
oko tebe - to si manje svoj". Ovo je bio uzdrzani Leonardov odgovor na pitanje jednog drskog 
novinara: 

"A sto se vi, signore da Vinci, ne zenite, makar sa Mikelandelom?" 

Moja samica je slicna onoj u kojoj sam proveo prve tri noci u Spuzu, s tim sto pripada 
takozvanom zenskom krilu, pa pored davno zaboravljene WC solje imam i bide! Prozor je 
okrenut prema zenskom krugu koji pripada istocnom delu ove dvospratne zgrade. Na torn 
krugu cu i ja setati. Sam. SAM! 

Pritvorenih zena, inace, bude u proseku tri ili cetiri, pa Uprava ostale prazne celije koristi 
za kaznjavanje muske klijentele, ili za njihove prve dane. 

Dimenzije celije su one, iste. Sedam koraka. Sve je uzasno prljavo. Bubasvabe, muve i 
komarci. Danas je bilo 37C. Nalazim i neke skakavce kojih ima svuda po sobi. I skacu po 
metar u dalj! Lazem, nemam metar, ne mogu da izmerim njihove skakavicije domete, 
ali...dobri su. Ignorisem ih. I dobro mi je. 

Oko kreveta sam opisao krug kineskom kredom, Brankinim lekom protiv nasrtljivih 
buba. 

Imam i jednog misa u sobi. U fazi smo upoznavanja. Stavio sam na mali posluzavnik 
malo kajmaka. Unutra sam, ne znam zasto, izdrobio i malo amizola. 

Prestao sam da pijem ovaj fantasticni lek u Beogradu, a nekim cudom su te tablete, njih 
desetak, ostajale neoduzete prilikom cestih pretresa. Mozda ce prijati misu. Ali, kad bolje 
pogledam, nisam siguran da moze da dopre do ovog posluzenja. Neko je, izgleda, vec imao 
problema sa doticnim, pa mu je postavio barikade. Nocas, kad sam ustajao, video sam samo 
rep i nisam siguran da ostalo od misa moze da mi ude u sobu. Doduse, mozda je 
specijalizovao rep, pa ce preko njega nocas uzeti terapiju. Cudno, ali mis mi tu izgleda 
zaglavljen. Ili je usao kao sasvim mali, pa se tamo raskrupnjao. Mozda ce morati na neku 
zescu dijetu da bi mi se pridruzio. Da li mu se isplati to udruzivanje sa mnom kad sam mu vec 
na startu ponudio jake sedative? 

Ovde se osvetljavam sa vise razlicitih izvora. Jedna je slabasna zatvorska sijalica 
postavljena iza resetaka pri prozoru i koja ne dopire do ovog dela sobe, ali cije se prisustvo 
oseca po zidovima. Imam i Anitinu neonku koja radi na baterije, a treca je sveca. Napad 
jednog komarca me je naterao da oformim i cetvrti izvor svetla - upaljac, ne bin li, koristeci se 
Nikolinom vestinom, uspeo da ga pronadem negde na zidu. Nikola je ipak Nikola, a ovaj 
komarac vesto pravi slalom i vecera me lagano. Koristi moje duze recenice i onda mi pije krv. 

Pisem krace. Nalazim ga. Ostavljam trag sopstvene krvi na zidu moje nove sobe. 

Neki Bjelopavlic blizu zatvora vec drugu noc prati sina u vojsku. Hoce, ocigledno dobro 
da ga isprati. Od sinoc je u tu svrhu ispaljeno par sanduka raznorazne municije. Sta li mu to 
prizeljkuje tolikim pucanjem? 

Onaj nastradali komarac se, trenutak pre susreta sa mojim dlanom, motorolom javio 
najblizoj rodbini i sad ih evo tu. Prave rekonstrukciju, oblecu, prete, piju krv. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Mrzim ovo dugo vrelo leto sa svim njegovim bubama, misevima, komarcima. Hoce li se 
zavrsiti vec jednom, makar zahladiti malo da udahnem sveziji vazduh. Vazduh koji nije ulepljen 
od zatvorenickog znoja. Da mogu da popijem casu jesenje vode tek pristigle iz oblaka. Ovako 
imam utisak da stalno pijem istu casu vode, koju podzemni laboranti samo ponovo posalju 
nalepivsi etiketu CISTO. 

Onaj mis je upravo prosao pored moje glave ne nazvavsi ni "Dobro vece". Sad licka 
trag kineske krede i prezrivo se kezi posmatrajuci izvrnutu bubasvabu pored, koja trazi 
nepostojece tlo na nebu. Mis je, dakle, izasao iz rupe za koju sam mislio da je manja od njega. 

Uplasili su ga kumovi Bjelopavlici koji regrutu upravo demonstriraju odeljenje u napadu, 
prasteci iz sveg moguceg naoruzanja. Nema samo "URA!" Da, nocu nema "URA", a to su sve 
iskusni pratioci u vojsku. A sto nocu nema "URA", ne znam? Valjda iz humanih razloga da se 
neprijatelj ne bi uplasio. Malo li je sto pucas, nego jos i da vices na njega. Fer doktrina, bez 
stresa za napadnutog. 

Nocas je dozvoljeno preseljenje Srba tamo gde su bili Hrvati i obratno u jednom delu 
Bosne. I kod mene je nocas velika seoba zahvaljujuci tragu kineske krede. Porazene bube 
napadaju kao Nemci u povlacenju 1945., pokusavajuci da naprave sto vise stete. 

Noc sa svojom teskom zavesom da svakoj stvari drugaciji izgled. Tako je i sa ljudima. 
Dok jutro decije skakuce, dan, sto vise stara, dobija lice sve sumornije i opasnije za druge i 
tebe. 

Posmatram stvari kojima sam muromantski nocas davao najmonstruozniji izgled. 

Preko letve koja sprecava (sic!) bube i miseve da prodru iz drugih soba u ovu, sinoc je 
presamicen visio pacov oklembesene glave i umornih prednjih sapa. Delovao je kao da je 
dugo cekao taj trenutak predaha, kao da se spasio posle uzasnog brodoloma, pa se uhvatio za 
letvu kao spasonosni sims. Jos ce se malo nadisati (mog) vazduha, skupice snagu i krenuce 
da se sveti meni, za sve sto mu je njegov najveci neprijatelj - covek od pamtiveka smisljao, 
nameravajuci da ga sasvim istrebi. 

Cak sam mu i oci razaznao i umoren pogled poluspustenih, ali ipak unezverenih ociju iz 
kojih je siktala namera zla. Kao da me je varao tim odglumljenim umorom i pokazujuci samo 
glavu sa ramenima skrivao je ogromnu snagu koja je bila adekvatna snaznoj telesini iza letve. 

Malo zatim nisam vise mogao da vidim njegovu desnu sapu. Sve je delovalo identicno, 
cak sam mu i dahtanje cuo, ali desne sape vise nije bilo. Nastavlja glumu vidljivim delom tela, 
a desnicom se sprema da napravi nesto strasno. U jednom trenu sam cak pomislio da radi 
nesto skaradno. Kao da mokri ili se cak samozadovoljava, tako da ti poluspusteni kapci odaju 
neko sladostrasce, a ne zlo. Ostaje mi cudno zasto to radi buljeci u mene. Da li hoce da me 
ponizi svojim egzibicionizmom? Zna li da sam ga svestan? I da li je on egzibicionista ili sam ja 
voajer? Momenat! Ovo je ipak moja soba, moj dom, a ciniti takve stvari u tudem stanu...A sta 
on misli? Verovatno isto. I on ovaj prostor smatra svojim, a mene, kao i ja njega, tretira kao 
uljeza koji prisustvuje njegovoj masturbaciji. 

Ne zeleci da i naredne noci prisustvujem devijantnim manifestacijama, jutros sam tu 
krpu pomerio menjajuci joj izgled, mada nisam siguran da vec sad ne lici na crnu zivu 
petokraku koja krece lagano da me sledece noci potpuno ispije. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I OSMA GLAVA 
REKONSTRUKCUA 

20-i septembar, cetiri stotine sedamnaesti dan 

Jutro. Cekamo satima u marici parkiranoj na poznatoj lokaciji. Nismo u odelima, iako 
cemo se sresti sa sudijom. Imamo neke trenerke na sebi. Unutra smrdi na mokracu, napolju 
pada kisa. Kroz rupicu zatvorenih vrata, pozadi otkrivamo da na obodima zabrane visi masa 
radoznalog sveta koju stotinak specijalaca sprecava da pridu blize. Na prednjem sedistu, 
odvojen od nas staklom i gustom metalnom mrezom, dosaduje se policajac. Iznad njegovih 
ukrstenih reci kroz sofersajbnu vidimo barikade i zaustavljen saobracaj. 

U pozoristu se uvek kroz zavesu pronade neki prorez gde mozes neprimetno da zvirnes 
'ko sve sedi u publici'. Kroz ove proreze jos uvek ne mozemo da dokucimo ni "kad ce poceti". 

Poucen dugim cekanjima na filmu, gde smo oduvek cekali da se namesti rasveta, a 
glumce vec odavno doveli, smirujem Milog: 

"Mozda namjestaju 'noc'." 

"Znas da sam presao u tvoju staru sobu?" 

"Rekao mi je Nikola." 

"Dali su mi tvoj krevet. Bolje mi je otkad sam tamo." 

"I meni otkad tamo vise nisam." Postajem nervozan: 

"Pisa mi se." 

"I meni. A ovo je jedini nuznik" 

Slabasni zrak dnevnog svetla koji dopire kroz prorez slobode otkriva praznu plasticnu 
flasu "Coca-cole" na podu. 

"Nikad nijesam..." 

"Ni ja", zakljuci Mili obostanu muku. 

Kisa se napolju pretvara u pljusak. Znatizeljnici se razreduju. Zvuk kise pojacava 
potrebu za mokrenjem. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ovo moze jos satima", konstatuje Mili. 

"Znam", slozih se. 

"Pisa mi se...", zalim se ponovo. 

"Sto si pio?" 

"Od juce od podna ni pio ni jeo" 

"E, pa to ti je od toga.", brzo uspostavi dijagnozu. 

" 'Oces ti prvi ?", ne pristajem na duhovitosti. 

"Tebe ce prvog zvat'...". Vec sam bio poceo da se mucim sa nemogucim centriranjem, 
kad cujem Miloga nastavak: 

"...ti si glavna uloga." 

Prsti mokraca po prstima, okolo, Mili nastavlja: 

" I ne sjekiraj se, tako se najbolje skidaju barutni gasovi." 

Otvaraju se vrata i kao na egzekuciju prozivaju mladeg brata. Dezurni milicioner vidi sta 
radim, daje mi jos par sekundi, pritvorivsi vrata. 

Izlazim, brisem ruke nekim toalet papirom iz dzepa uzetim jutros za - ne daj Boze. 

Kisa sad samo rominja. Prestaje. Sad mi je zao sto ne pljusti. Zbog higijene. 

Kamere, dve ili tri, policijske normalno, mada sam, nesvesno, ipak pazio da ne otkrijem 
svoj ruzniji profil. 

"Recite nam, Zarko, gde ste tacno stajali kad ste narucivali jelo?" 

"Dobar dan", izgovorih, zaboravljajuci u trenu da ne voli taj pozdrav. 

"Dobar dan", odmumla sudija u zutom jesenjem kompletu i sa onim istim crnim 
brkovima. Pored njega stoji stariji gospodin i odsutno ga pokriva kisobranom. 

"Moj brat je narucivao jelo", podsecam sudiju, "ne ja". 

Vidim pored mnostva sveta u basti kafica dva znana crna coveka, u crnim odelima, sa 
crnim cipelama, sa crnim kosuljama, sa crnim florom preko levog crnog revera, sa crnim 
dusama i crnim kolutovima ispod crnih ociju. Svi su mokri. I Tuzilac i moj advokat, Toma Fila. 

Sudija Radovic, ljut nesto, rukom pokazuje pratiocu da nema vise razloga da bude tu sa 
kisobranom: 

"Ispricajte nam, Zarko, kako se sve odigralo." 

Krecem da rekonstruisem dogadaj. I sam se zacudih kako brzo (registrovali su) izvlacim 
(upisanim rukama) pistolj iz torbe i jos vestije i brze ga repetiram. Pokazujem gde sam, gde su, 
gde smo tada svi bili, gde je ko lezao i gde smo pobegli. 

U svom pokazivanju se neminovno primicem dvojici crnih ljudi, krece komesanje u 
interventnom vodu policije, na sta im jedan crni covek (Vojovic) mirno kaza: 

"Ne bojte se, slobodno." 

"Gde ste stojali kad ste pucali u Vojovica?", pita sudija Radovic. 

Pokazah. 

"Gdje je tacno bio Vojovic u torn trenutku?" 

Pokazujem na mesto gde upravo stoji njegov otac. 

"I kako ste pucali na njega, pokazite." Usmeravam pistolj prema crnom coveku. Gleda 
me u oci. Gledam ga. Razmisljam koji je bolesni urn omogucio ocu da dublira mrtvog sina. Dok 
drzim pistolj i nisanim u coveka kome sam ubio sina, razmisljam koliko me mrzi bas sad u 
ovom trenutku. I ne krivim ga. 

Moze li ista biti strasnije od bola za izgubljenim potomkom? Ispred mene su dva oca 
raspolucena izmedu bola za izgubljenim sinovima, strasnom mrznjom prema ubici, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



cinjenicama i svojom istinom. 

"Pokazite nam polozaj u kom je u torn trenutku bio Vas brat", trazi sudija. 

Lezem na pod glavom pored Vojovicevih nogu pokazujuci sudiji, kameri, tuziocu, crnim 
ljudima polozaj u kom je Mili primao udarce, dok sam iznad njega ubio sina crnog coveka ciji 
imalin sa crnih cipela osecam. Okrecem glavu na drugu stranu, ne zato sto mrzim imalin, ili se 
bojim crnog coveka da mi ne izbije oko crnim spicom desne noge, vec zato da bih ispostovao 
faktografiju tragedije. 

lako kasnijem toku rekonstrukcije nismo prisustvovali, saznajemo da je Kovac ponovo 
promenio iskaz. I ostali iz njihove grupe su danas pokazivali da su cak i ulazili u bastu zaticuci 
krvavi obracun, jer se ispostavilo da se, sa pozicija odakle su me navodno prepoznali, uopste i 
ne vidi basta kioska. Ja im ne zameram, verovatno bih i ja lagao da sam na njihovom mestu. 
Najmanje upravo zameram Kovacu, jer on je i najgore prosao od svedoka i najvise razloga za 
mrznju ima. I nelogicno bi bilo da svedoci protiv sebe! AN, tesko je to negovorenje istine. Istina 
ceka, strpljiva je i jednom mora bilo gde, bilo kad da izbije. Kao cir. Istina je samo jedna, od nje 
se bezi mnogim drumovima. 

Danas je otkrivena i rupa od metka, neregistrovana do sad, za koju se moze 
pretpostaviti da potice od Miloga pistolja, sto uz cinjenicu da se rekonstrukcija obavlja posle 15 
meseci (?!) pri dnevnim uslovima (!) govori o kvalitetu ovog sudjenja. 

Inace, na rekonstrukciji je brat pokojnog Popovica, onom istom pljuvackom kojom je 
gadao u sudnici Jovana Cirilova, Upravnika mog pozorista, pljunuo i mog advokata Tomu Filu. 

Dosao sam /cue/. Pokusavam da zaspim. Znam da sada u mojoj staroj sobi Mili, kome 
se danas inace nije islo u WC, vec spava umoren sedativima na koje su ga navukli u 
beogradskom zatvoru. Njegov prvi komsija, sklopljenih ruku, naglas se moli da ga Bog sacuva 
od loseg drustva. 

Nikola se bori sa prvim snom u koji ce neizbezno doci i njegov mrtvi sin. 

Navikao je bio svog, jos nejakog Sina, da spava sa ispruzenom rukom koja je pred 
spavanje trazila potporu u snaznoj ocevoj saci. 

Ta ispruzena Sinovljeva rucica ucinila je da i on pocne tako da spava sa ispruzenom 
rukom, koristeci svoju misicu kaojedini jastuk. 

Trideset godina kasnije kroz san se ruka i dalje tako pruza. Jutrom se prvo probude 
prazni prsti koji kroz vazduh traze onu davno ispustenu deciju rucicu. Onda se tek otvore, od 
visegodisnjeg placa, podbule, teske oci koje krecu nemocno da cure niz tu ispruzenu ruku, 
trazeci izgubljeno na njenom kraju. 

Vidim je da je Fjodor Mihajlovic drugacije ukrstio noge. 

Ne znam da li cebe ciji sam trenutni vlasnik ima bube, vaske ili samo - smrdi? 
Svakom je zatvorskom cebetu i osobnoj karti i preko potrebna kvalifikacija, da - smrdi. 
A ako u svojim nedrima gaji i farmu buba, onda zasluzuje i ono - posebno se istice\ 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Moje bi cebe, siguran sam, pobedilo na nekom medunarodnom takmicenju. A tako 
umilno izgleda. 

Da, to je to cebe, od kog je Fjodor Mihajlovic Dostojevski dobio vaske i zbog koga ne 
moze vise na ovoj mladalackoj fotki da sedi skrstenih nogu. Evo ga lici na uspaljenu usedelicu 
koja se butinama samozadovoljava, dok me inace smerno gleda. 

Svrbe Mihailovica vaske iz mog cebeta, ali zbog nekih glupih zakonitosti fotografije, ne 
moze da se pocese. Narusio bi fotogenicnost svoje genijalnosti. 

Ugasim povremeno svetlo i onda ga cujem kako se drapa i psuje na krestjanskom 
ruskom. Kad upalim svetlo, zaticem mu samo delic poslednjeg panicnog pokreta kojim se 
dovodi u onu poznatu pozu. 

Pravim se kao da nista nisam video i cekam da se sam prijavi kod zatvorskog lekara. 
Da sam izade iz svog fotografskog stida. Sta mu je to trebalo. Mogao je samo da pise. Sujeta 
mu nije dozvolila, morao je i da se slika kao jedan gospodin i ne sanjajuci da ce mnogo godina 
kasnije takav, zaustavljen, u nekom drugom kazamatu, spuskom, dobiti vaske. 

Branka mi je donela misolovku! Uzrokuje kajanje i suicid kod miseva. Poslednji model! 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



CETRDESET I DEVETA GLAVA 
BITNO SMANJENA URAtUNLJIVOST 

Cetiri stotine dvadeset i cetvrti dan 

Vec drugo jutro zaredom me budi roj nenaspavanih muva. Pipam se, gledam sta to 
nalaze na meni? Jesam li mek, smrdljiv? Govno li sam? 

Dok pokusavam da razresim jutarnjeg Hamleta u sebi, san je vec negde zbrisao. 
Napipavam po stolu naocari ne bih li lakse zatim trazio san. Nema. Naocari su tu, ali sna - 
nema. Trazim ga kasnije u dimu prve cigarete. Ne vredi. Dok sam ja zurio u dim, Sunce nije 
imalo vremena vise da ceka. Okacilo je svoj zuti resetkasti kvadrat na zid iznad mojih nogu. 
Sad se, nevidljivom rukom, ta slika lagano pomera prema drugom bocnom zidu, plivajuci preko 
aqua kolor vrata, dolazeci do bele ruze ubrane na krugu pre neki dan, u trenutku bitno 
smanjene uracunljivosti. 

Nije se ta ruza toliko odvajala od mnostva drugih tamo na krugu (ili ja toga vise nisam 
svestan), ali mene je fascinirala njena gotovo svetacka skromnost u lepoti. Sad se dogada ono 
cega sam se i plasio. Dolaskom u ovu sobu se uobrazila, procvetala i dovoljno je da se bilo ko 
strani ovde pojavi, da pocne da izigrava orhideju. Tako se i sad pred Suncem sepuri svojim 
ogromnim belim laticama. Sve ce joj se to, cini mi se, obiti o glavu. Da je bila samo malo 
skromnija, mogla je, kao pupoljak, da prozivi u ovoj sobi mnogo duze. Sada joj za svako novo 
pretvaranje treba sve vise snage. Mada pokusava na sve nacine da sacuva negdanju lepotu (a 
stvarno je bila lepotica), vidljivi su prvi tagovi vremena na njenom svetackom lieu. Panicno 
pocinje da bezi od tog novog lika koji je sustize odricuci se svojih najstarijih lepeza kojima se 
do skora toliko ponosila. 

Borice se, vidi se to po njoj, jos jako dugo. Naravno, to nece izmeniti neumitnost, ali 
imponuje ta borba za lepotu. 

Ponovo se upustam u avanturu slikanja Dukinog lika. Radim ga u pastelu. Sinoc sam 
pobacao boje po celiji besan od nemoci pred likom sina koji ne mogu da dosegnem, da osetim. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Zatim sam skupljao bojice i ponovo klecao nad zapocetim portretom, gledajuci unezvereno u 
te oci. Koje me optuzuju. Ispituju. I ne znam - vole li? 

Vreme mi ipak najbrze nestaje ne ni u citanju, ni u pisanju, vec pri slikanju. Jos ukoliko 
se nerviram zbog sporosti rezultata i nevestosti poteza... Otkrivam da sam oko malene senke 
desnog ugla usana dva sata obletao, dobijajuci grceve u nogama. 

Pravim pauzu. Cigareta nestaje u dva-tri manijacka udisaja. Palim novu. Otkrivam, 
tuzan, da je za ovih dva sata moja bela ruza - orhideja, ponovo promenila zanr zivota. Ovaj je, 
ipak, najzalosniji. Preda mnom je osedela uvela starica kojoj jos samo otmena kicma ne 
podleze umoru. Rasplela je sad sasvim svoje zutobele vlasi i, shvativsi da vise nema sta da 
izgubi, prkosi mojim ocima svojom obnazenom vitkoscu. 

Kao tuzni maslacak koga su njegova deca zaboravila vec istog trena kad ih je prvi 
povetarac odneo u zrelost, u neizvesnost koja se zove avantura zivota. Vecina ce ih jalovo 
skoncati pred ocima svog stvoritelja, ne uspevsi nikad da se domognu roditeljske visine. 
Maslacak ce, na tu tuznu sliku, samo oboriti glavu mozda zahvalan sto ce i on tu zavrsiti sa 
svojom mrtvorodenom decom. Tako nekako ova umorna seda starica sa setom posmatra 
svoje rasute dinduve koje je odbacila, ne zeleci da je svetlo sutrasnjeg dana doceka 
sparusenu i okicenu torn, vec sada, bezvrednom bizuterijom. 

Umire kao zaustavljena balerina koja pozira nekom impresionisti, pa zadrzava svoju 
gracioznost opiruci se samo vrskom palca o zivot, o umetnost njenog zivljenja. 

"Zarko, imas posjetu!", javlja mi Buric, pritvorenik koji je, stekavsi poverenje kod straze 
dobio neki posluslobodni tretman. Ucestvuje u delenju hrane, kuva strazarima kafu, deli 
terapije sa nekim bolnicarem, dostavlja postu i ...zove na posete. Posle par minuta dolazi 
mamurni, ali i uvek dobro raspolozeni Sljivo, otkljucava moju celiju i prati me do dela zatvora 
predvidenog za posete. 

Uobicajena procedura pri posetama je nikakav kontakt izmedju zatvorenika i posetilaca. 
Ponekad Uprava dopusti i slobodnu posetu, gde mozes u nekoj od kancelarija da provedes par 
minuta sa porodicom, ili nekim privilegovanijim vizitorem, ali u prisustvu strazara. 

"Odobrio ti je Upravnik slobodnu posjetu, idi u kancelariju prvu lijevo." 
Ulazim unutra i cekam. To je prostorija tri sa tri, ima dva stola koja svaki put neko 
drugacije postavlja i ima par metalnih stolica. Vruce je. Tri sata popodne. Posle par minuta 
ulazi Anita u pratnji sa Sljivom, koji uzima jednu stolicu stavlja je u okvir vrata i pospano seda 
na nju. Nogom odsutno pridrzava vrata koja bi se inace zatvorila. Relativno pristojna 
udaljenost koja nam omogucava neprisluskivanu komunikaciju. To je, reklo bi se, vec trebalo 
da bude i normalna stvar, posle toliko vremena provedenog u ovim odajama bez ikakvog 
prestupa. 

Gledam ovu lepu zenu cije me rupice na obrazima svaki put jednako izbezume. Cutimo. 
Gledamo se. 

"Donela sam ti svakojakog voca", kaze, a meni pocinje da se vrti u glavi. 

"Kojeg?", pitam izgubljenih ociju. 

"Pa, imas tamo u torbi jabuke...", krece da nabraja. 

"Da... i sta jos?" 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



'Imas grozda...", lice joj se razvlaci u osmeh. 

'Sta jos?", vrlo sam zainteresovan. 

'Smokve...", nastavlja polako. 

'Aha..." 

'Da, sta ima jos...?" 

'Sta ima jos?" 

'Imaju tresnje..." 

Tresnje. 

'Ima i jedna lubenica", glasovi nam postaju tisi. 

'Lubenica?" 

'Hladna.", prosaputa. 

'Hladna.",slozih se. 

'Sljivooooo!',' dere se neko sa kraja hodnika. 

'Eee?" 

'Brzo, tuca je u L-1" 

'Pa, neka je, sto cu im ja?" 

'Napali su Duku, opet!" 

Sljivo, bez razmisljanja skoci sa stolice i otrca niz hodnik. 



Vrata se bez Sljivove noge uz tresak zatvorise. 
I nasa svest, takode. 



Bela ruza je skoncala. Od tuge. Od srca. 
mladane, jos u pupoljku, crvene ruze. Posle sam 
sam ih pateticno preneo preko naseg praga, ona 
izdahnula. Moral mi ocigledno nikad nije bio jaca 
visokomoralne, ja dovodim dve pubertetlijke da tu 
to sa dve istovremeno. Starica to nije mogla da 
Pravdanje tipa "doveo sam ih da joj olaksaju stare 
slabasni izgovori jednog lukavog razvratnika. 



Ja sam je ubio. Doveo sam sa kruga dve 
se pokajao zbog tog postupka. U trenu kad 
je zanemocala, previla se lagano u struku i 
strana... Pored nje, zive jos, patrijarhalne i 
bahanalisem pred njenim umirucim ocima. I 
izdrzi. Bas sam stoka, kad bolje razmislim. 
dane, da ima drustvo i u predvorju smrti" su 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



pedeseta glava 
zavrSne re£i 



Uanas, petog oktobra, 1994-e godine, je nastavljeno sudenje braci Lausevic. Sud je 
prihvatio legitimitet Medicinskog Odbora iz Beograda, na sta je Toma Fila glasno rekao i potom 
zatrazio da ude u zapisnik: 

"Ovo nije sudenje nego farsa!" 

Ja sam rekao sledece: 

"Smatrao sam da ce gospoda lekari, ovde predstavljeni kao clanovi Sudsko- 
medicinskog i Sudsko-psihijatrijskog Odbora, pri Medicinskom fakultetu u Beogradu, u svom 
obrazlozenju i odgovorima, pokusati da nas uvere u suvislost svojih navoda. Medutim, u silnoj 
zelji da svoje nalaze predstave sto verodostojnije, oni su otisli i korak dalje od svojih pismeno 
dostavljenih stavova. 

Profesor u penziji, dr Dozic, rece da su saznali da je moja tolerancija na alkohol 
umanjena. A, cime to doktor moze da dokaze? Prvo, nije radeno nikakvo ispitivanje koje bi 
moglo da objektivizuje jedan takav stav. Drugo, da sam im to ja rekao, a nisam, zasto bi mi se 
verovalo? Zasto bi verovali toj mojoj izjavi, a ostale smatraju da su izrecene, da bih umanjio 
svoju krivicnu odgovornost? 

Svoju strucnost pri odabiru iskljucivo negativnih izjava su demonstrirali i pred ovim 
sudom kad rekose da sam nesrecnog Vojovica ubio - iz osvete! Dr Mikic je od moje izjave: 
"Mislio sam da je moj brat mrtav, ili ga ovaj u torn trenutku ubija", uzeo samo prvi deo "Mislio 
sam da je moj brat mrtav" i, analogno tome, me optuzio za ubistvo iz bezobzirne osvete. 

Mislim da je usla u zapisnik i tvrdnja dr Mikica, specijaliste za sudsku medicinu, da 
sam, nasuprot Popovicevom hamburgeru, ja u torbi imao - Magnum! Pa, evo da informisemo 
neobavestenog doktora, da sam u torbi imao pistolj CZ 99, a Magnum nije pistolj, nego oznaka 
za kalibar, inace drugaciji od 99mm. 

Doktor Dozic rece da sam se drao kriticnom prilikom, ali ne objasni na cemu je bazirao 
takav strucan stav, kad sve tri nepristrasne konobarice navode da sam sve vreme govorio tiho, 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



smirujucim tonom. Da, saznali smo od doktora i jednu novu moju izjavu: "Kakav je ovo nered?" 

Profesor Milenkovic rece da je posle potresa mozga nemoguce preduzeti tako svesnu 
radnju kao sto je odbrana. Ne znam kako profesor objasnjava dokazanu cinjenicu da, recimo 
bokseri i posle nockdown-a, nastavljaju sa borbom. Ja, opet, ponavljam da nisam ja, niti moji 
advokati postavili dijagnozu potresa mozga. Jedino sto tvrdim je da se ne secam putanje od 
prvog udarca do ugla kafica i rekao sam da sam imao jedan prekid svesti u kom sam osecao 
nove udarce. A da li je taj prekid svesti bio pracen i potresom mozga, to ostavljam strucnim 
licima da utvrde. 

Izgleda da je logika sledeca: Jedino ako sam imao potres mozga, i ako sam bio bitno 
smanjeno uracunljiv, moze mi se tolerisati pravo na odbranu. IN, ako nemam potres mozga i 
nisam smanjeno uracunljiv, onda ne treba ni da se branim. Niti smem. Ni sebe, ni brata. 

Od objektivnih doktora smo saznali da smo Branimir i ja kriticne veceri najopasnijeg 
protivnika imali u ogradi koju smo preskakali. Da sam hematom na glavi zadobio od ograde. 
Saznali smo da je Branimir pogodio Vojovica, iako je njegov metak pronaden u krovu kafica. 

Na ove moje primedbe ne trazim vise odgovore od njih, jer ni na jedno moje postavljeno 
pitanje nisu dali odgovor. Pitao sam ih: 

"Gde su nasli moje izjave koje su citirali?" Rekli su: "Svasta smo mi tamo nasli." Ostalo 
je nejasno sta znaci i gde je to tamo, jer u zapisnicima toga nema. Valjda bi, istine radi, morali 
da objasne gde su trazili to sto su nasli. 

Pitao sam cime su se rukovodili u selekcionisanju ponudenih sudskih i medicinskih 
spisa? Rekli su da je to deo naucne metode. . . 

Dvadeset i prvi oktobar, 448-i dan, XI - i dan sudenja 

Da ne duzim, za pet dana ce biti zavrsne reci. 

Tuzilac Radonjic je prvo odbio zahtev odbrane za pustanjem Milog na slobodu, kao 
deplasiran, pa je zatim 12 (dvanaest) minuta kasnije izvadio iz svoje tasne i procitao novu 
optuznicu u kojoj Milog tereti za pokusaj ubistva. Mili vise NIJE UBIO DVOJICU, vec samo 
POKUSAO JEDNOG, PA PROMASIO. To je otkrio posle petnaest meseci! 

Danas su nas osteceni Popovici nazvali Siptarima(l). Ne znam sta je ocekivao autor te 
dosetke, ali ja se nisam osetio povredenim. U jednom trenutku, dok je Fila govorio metar iza 
nasih leda se glasno cuje: 

"Branimire, zaklacu ti decu!" 

Mili (Branimir) ustaje i pita sudiju: 

"Sudija?" 

Radovic uzima svoju strasnu olovku i krece da kucka. 

Mili ga ponovo pita: 

"Vi jedini u sali ne cujete ove prijetnje?" 

Olovka se pojacala i sudija krece da poskakuje u mestu: 

"Branimir Lausevic se kaznjava opomenom!" 

Molim desnom rukom Miloga levicu da sedne. Pogledamo se. Seda. Razumesmo se. 
Sve izgleda jasnije. I definitivnije. 

Pet dana kasnije svi su rekli svoje zavrsne reci. 

Trazene su nase glave. I mi to isto trazimo. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Tuzilac je priznao da su pokojnici zapoceli tucu, a onda naveo Kovaca i ostale iz 
njihovog drustva kao kljucne svedoke i zatrazio kaznu po zakonu. 

Otac Popovica je objasnio da on nas ne zove Lausevicima nego Artukovicima i pitao se: 

"Kako Fila ima obraza da ih brani? S kirn si se ti, Fila, druzio?" 

"Sudija, ako ne reagujete, na sledecu uvredu napustam sudenje!", ustaje Toma. 

Miras se malo uspravio u stolici, ali nije trosio olovku. 

"Trazim smrtnu kaznu za obojicu!", zavrsio je Popovic. 

Otac Vojovica kaze da mu je Mili krvnik broj jedan i da je on sve zakuvao. Trazi smrtnu 
kaznu za obojicu. 

Toma mi je posle rekao da je upravo imao najduze zavrsne reci u karijeri. Govorio je sat 
i po, duze nego sto je govorio kad je zastupao zagrebacke kontrolore letenja kad su se iznad 
Zagreba sudarila dva aviona i izginulo 160 ljudi. 

Posle nasih advokata koji su zatrazili oslobadajuce presude zbog evidentne nuzne 
odbrane, govorili smo Mili i ja. Mili je, i pored pretnji, bio miran i kratak. 

Ja sam pricao vise od pola sata. 

Rekao sam da ja i citava porodica Lausevic tragediju Vojovica i Popovica dozivljavamo 
kao svoju. Da sam desnjak. Da mi je torba visila o desnom ramenu. Da sam desnu ruku 
spustio na Popovicevo rame, izvinjavajuci se. Pitao sam sud: 

"U kom torn civilizovanom drustvu se lagano spustanje ruke na necije rame, uz 
snishodljivo izvinjenje, moze smatrati izazivackim cinom?" 

To je bio odgovor na optuzbu oca Popovica da to nikako nijesam smio njemu da 
uradim. 

Onda rekoh da sam uradio sve sto sam mogao da pijanog nasilnika umirim i 
odobrovoljim. I Mili je to pokusao. I pitao sam gde je tu tuzilac pronasao svadul Rekoh da 
svada podrazumeva verbalnu, zucnu konfrontaciju razlicitih stavova, koja podrazumeva i 
voljnu radnju sa obe strane, sto se po svedocenju tri konobarice nije dogodilo. Rekao sam da 
sam recenicom: "Znas li ti mene?", pokusao da se predstavim, ne bih li ga odobrovoljio, sto je i 
Mili uradio. Ne da bi mu zapretili, jer se, cinjenicom da je neko glumac ne preti, vec upravo 
obrnuto. I rekao sam da je moj pistolj svakog trenutka mogao da se nade u Popovicevom 
posedu, a kako bi ga on upotrebio, posle prethodnog ponasanja, mislim da je potpuno jasno. I 

"Posle toga zaticem scenu gde, sad pokojni Vojovic, nekim predmetom, za koji se 
ispostavilo da je polomljena flasa, udara mog brata po krvavom lieu, dok se ovaj ne pomera. 
Ako mislite da sam u torn trenutku ista drugo mogao da uradim sem da pucam, onda sam 
kriv." 

Rekao sam da lekari SMO iz Beograda nisu bili profesionalni. 

Nisam rekao da su mi trazili pare. Niti bih to mogao da dokazem. Mozemo samo da 
dokazemo da su iz nekog razloga izvrnuli dokaze. Mozemo da dokazemo da ne govore istinu. 
Oni znaju zasto su to tako uradili i zbog cega su se ponasali kao osteceni. 

I rekao sam da smatram da sam te noci branio zivot svog brata i svoj i da sam postupao 
u nuznoj odbrani i da trazim oslobadajacu presudu. 

Sudija Miras Radovic zavrsava sudenje i najavljuje da ce presudu izreci za pet dana, 
31 -og oktobra,1994-e godine u 12 sati. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



PEDESET I PRVA GLAVA 
PRESUDA 



28-i oktobar, 455-i dan 

vJtvaraju se vrata od moje samice. 

"Imas vizitu, Zarko!" Komandir propusta unutra - Milog! 

"Eee, ti si?" 

"Evo. Ja." 

"Odobrio je Upravnik, pola sata.", obavesti nas Duka, komandir, zakljuca vrata i ode. 
Stojimo, gledamo se. Mili i ja. Prvi put smo sami, posle 15 meseci. Gleda celiju, razgleda. 

"Crtas Dusana?", gleda u nedovrseni pastel. 

"Nijesam jos zavrsio ... e, imam neku corbu sto je Ande Nikolina donijela! 

"Vec sam je jeo. Odlicna je." 

Cutimo. Da nam brane, toliko toga bih imao da mu kazem, ovako ne znam o cemu bi. 
U istoj je nevolji i on, vidim. 

"Imas sah!", primeti malenu plasticnu garnituru medu knjigama na polici iznad stocica 
za rucavanje. Sporazumesmo se, nemo, da je to najbolje resenje u ovom trenutku. Sedamo na 
krevet i tablu sa sahom smestamo na jedinu hoklicu u celiji. Brzo namestamo figure. Pade mi 
na pamet: 

"Da nastavimo onu partiju iz CZ-a?" 

" 'Ajde." 

Mozda to nije najvaznija stvar na svetu, ali ja ne volim, kao beli, Kraljev gambit i ne 
znam zasto sam se onog dana u CZ-u odlucio za to otvaranje. I to jos - naslepo. Obicno gubim 
u torn otvaranju od Milog i sa socivima. I veceras sam zapao u losu poziciju. 

"Pustas me", citam mu sa ociju. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



"Ne, znas da sam slab u ovoj varijanti", odgovaram isto ocima. 

Nestade struje, a napolju se vec dobro smracilo. Skratio se dan. Fijuce vetar. Ustajem i 
palim nekoliko sveca oko nase sahovske table. Vetar, koji se provlaci kroz odskrinut prozor, 
mimoilazi nas i ispod vrata odnosi dim nasih cigareta u hodnik. Usput se poigrava sa 
plamenom sveca i nasim senkama. Sretne mi se ponekad pogled sa upalim ocima moga 
brata. 

"Sto ocekujes u ponedeljak?", vidim mu tesko pitanje. 

"Sve!", pogledah ga. 

Skrenu pogled negde u stranu. 

Otkljucavaju se vrata. 

"Vec proslo pola sata?", pitam komandira. 

"Sat L", zavrnu malo rukav sa leve ruke, "dvanaest minuta!" 

"Idem ja, pa cemo nastavit' ovu partiju drugi put." 

"Ma, gotova je ova!" 

"Nije, nije. 'Ajde, vidimo se!" 

" 'Ajde! Fala, Ouka!" 

Ode. Gledam u tablu sa figurama. Gledam tamo gde je do malopre sedeo moj brat. 
Petnaest meseci! Petnaest meseci crnogorska pravda drzi mog brata vezanog, samo zato sto 
je moj brat! Pokusao da smiri napadaca, nokautiran, zatim bez razloga. Kad je ovaj nastavio 
da ga bije - pucao uvis, pa je od dodatnih batina izgubio svest; mogao da pogine, ili od 
siledzijskog klanja, ili od metka rodenog brata, i - zavrsio na robiji! Da je te noci bio u drustvu 
sa Zefom, ili sa, recimo, Dragoljubom - Mikom Nosivodom, ili sa tuziocem Zoranom 
Radonjicem i da je uradio to isto sto je uradio, bio bi ono, sto bi jedino logicno i bilo u 
normalnoj drzavi - ostecena strana. 

Neka cudna ravnodusnost se uselila u mene. Napolju je jesen, mozda zima, ja nisam. 
Ja sam unutra. AN, ni to nije vazno. Nista odjednom nema vaznost. 

Hladno je. "Ugrejte sebe, a ne sobu", savetuje neko. Pokusavam da radim bilo sta. Vec 
dva dana se otima sve cega se dohvatim. Znan osecaj i sa slobode. Osecaj praznine, dosade i 
bezvoljnosti. 

Pisao bih, ali olovka bezi od zloupotrebe. 

Onda bih nesto crtao, ali se uzasavam pocetka, uvek loseg pocetka. 

Hteo bih nekom pismo da srocim, ali nisam poslao ni ona vec napisana, pa odustajem. 

Sredivao bih celiju, ali deluje sredeno, pa bih je samo uneredio. 

Citao bih neku knjigu, ali ne mogu da se vezujem za nove sudbine. 

Pricao bih sa, pre neki dan ubranim ruzama, ali nisam raspolozen za flertovanje 
veceras. 

Slusao bih neku dobru muziku, ali na radiju ne odustaju od novokomponovane muzike. 
Mrzi me da stavim neku poznatu kasetu. 

Popio bih lexilium i zaspao, ali tek je sedam - probudicu se u ponoc i shvatiti da sam 
uhapsenik u Spuzu, stoje jako ruzan osecaj. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Pisao bih sudiji Mirasu Radovicu, ali on nista ne bi razumeo, pa necu ni to. 

Isao bih na kupanje, ali nema nikog da mi otvori vrata. 

Lupao bih na vrata, ali to jos nisam uradio u zatvoru, pa necu ni nocas. 

Pricao bih sam sa sobom, ali ne mogu da se nadvikujem sa turbofolkom sa radija. 

Ugasio bih radio, ali to zahteva opet neki napor, a u biti - to bi bila antiakcija. 

"Dabogda joj ruke o'pale", kune neka umetnica sa radio talasa, a ja bih se smejao, ali i 
to me mrzi. 

Ocipelio bih jednu uspavanu bubasvabu pri vrhu levog bocnog zida, ali to zahteva veliki 
angazman, poznavanje osnova planinarske vestine i problem sa prljavim podom od cipele. 

"Veceras cu da pijem do smrti!", preti svojoj jetri jedan drugi umetnik sa radija, a ja cu 
se, mozda, ipak odluciti da upotrebim cipelu. Obe. Jednu za bubasvabu, drugu za Radio Crne 
Gore. To zgodno moze da se uradi odavde, lezeci. Ako promasim, imam jos uvek na 
raspolaganju i patike, a zatim mogu, kao poslednji metak, da iskoristim ovu knjigu. Time bi 
mozda dobila na tezini, zbog bubasvabe. I opravdala postojanje. 

Mogao bih da zapalim cigaretu, ali cujem da je pusenje stetno. Krecem ipak da to 
uradim kad cujem sa radio talasa novi hit: 

"Meni treba casa pica". Sad necu ni da pusim kad me umetnik podsetio na nesto sto bi 
prijalo u ovom trenutku. 

"Jedna, druga, treca casa, vise ne znam broj...", prolama se najnovije dostignuce 
naseg folka. 

Mogao bih da se izmazem ceo AUTANOM, pa da se efikasno zastitim od komaraca, ali 
kao zainat - nigde nijednog. 

Nocas nista nije kako treba. 

Docrtao bih svoju ruku kako grli Duku, ali cu se onda sasvim uklopiti u nivo melosa koji 
dopire do mene sa valova crnogorskog radija, pa se pokrivam cebetom ne bih li se zastitio od 
novodolazeceg talasa hladnoce. 

Blizi se osam sati, pa ideja o spavanju, sa ili bez lexiliuma, postaje sve primamljivija i 
nekako najnenapornija. Treba, doduse, staviti glavu tamo gde su sad noge i obrnuto, 
delozirajuci organ po organ. Je li noga organ? Organ cula hoda. Glava? Organ cula bluda. Kad 
kazem blud, mislim na bluditi. Organ cula pristajanja. Cula nerviranja. I laprdanja. Sisanja i 
umivanja. 

Ako je zagrobni zivot dosadan kao ovaj zatvorski, onda necu ni da umirem. 

Smracilo se odavno. Pisem pri skiljavoj zatvorskoj sijalici. Ispred mene je ugasena 
sveca. Sa sokolom od voska na ramenu. Soko ima dugu pelerinu. Fitilj svece sapuce nesto 
sokolu. Nesto sto smrtnici ne mogu pojmiti. 

Jedna od one tri ruze se nakrilila na ovo moje (zajebavanje, mucenije, pisanije), kao da 
kibicuje, ili mozda samo ljubomorno spijunira. Place svojim laticama po meni. Nad svojom 
sudbinom. Ili mojom? Pored nje je cutljivi i ostareli nar i jedna banana. Nar ima krunu kraljeva 
iz bajki, banana - Titove pege kad se vracao iz Havane. 

Fjodor Mihajlovic par dana nije bio na fotografiji. Nije mogao da izdrzi, jednostavno i 
otisao je nekud. I ja bih. Danas je opet tu. Ljut, ali i odmoran, rekao bih. Kao da je malo i 
zarumenjen. Je li se to matora mrcina negde kurvala prethodnih dana? A, zaricali smo se na 
apstinenciju ( on je cak predlagao celibat ). Nismo izdrzali, dragi Fjodore! 

Kao u prekinutoj sahovskoj partiji posle odigranih cetrdeset poteza mislim sta ce sutra 
odigrati sudija? 

Ispred mene je razapet slikarski beli papir. Sta ima na njemu? 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Vec pospan, zmirkam, naprezem svoj minus i nalazim na njemu lik dobrocudnog belog 
seika. Ustajem i po senci koju je iscrtao Fjodor M.D. grubo iscrtavam lik koju ce danja svetlost 
unistiti. A i ko zna kako ce mladani Dostojevski sutra sedeti? 

Ispred mene je i praznina belog papira sveske u kojoj pisem. Sta ce sutra pisati tamo? 

Deratizacija i dezinfekcija od pre nedelju dana je bila cista smejurija. Zurka rezistentnih 
miseva se odvija po citavoj sobi, ispod kreveta, na krevetu, igraju se, skacu i smeju se 
Brankinoj misolovci, koja deluje kao maketa parne lokomotive Dzordza Stivensona iz 1825. 
godine na radnom stolu Jasua Kabuzukija, direktora japanske zeleznice 2038. godine. 

Misevi su onim otrovom oplemenjeni i genetski popravljeni. Jos su se i parili sa onim 
cudnim skakavcima kojih vise nema. Sad mogu da skacu i po metar uvis. Cudan sam ja covek. 
Sad cu jos da zalim za onim starim dobrim sivim niskohodnim naivnim misevima, a ovo 
genetsko cudo, kompilacija misa i skakavca, ukrstena u mojoj sobi, umesto da me odusevi, 
sad me onespokojava. Moracu i ja da se sparim sa jednom stipaljkom za ves, ne bih li naucio 
da drzim usta zatvorena, makar nocu zbog ovih letecih miseva. 

Nocas tako dobro radi muromant u mojoj glavi. U svemu oko sebe vidim likove i, sem 
dobrog seika, ostali i nisu tako dobro raspolozeni. 

Da, sutra mi je presuda. Sanse su nam fifti-fifti. Ne znam kome vise vere da poklonim? 
Da li svom advokatu, Tomi Fili, koji kaze da gubi glavu i da je sve moguce, ili mojoj tetki koja 
se zarekla da, ako me osude, nikad vise nece praviti slatko od dunja komsiji jednog porotnika, 
koji inace ima slabu besiku, a i dremljive je prirode. Ko ce tu prevagnuti? Filina glava, ili tegla 
slatkog od dunja? 

Sudija Miras Radovic zna sta ce se desiti sutra, ja cu probdeti noc kao neznalica. 

Sta radi sada? Vodi ljubav, razmislja o mom zivotu, ili smrti, o godinama? 

Bili su mi moji kumovi iz Beograda danas u poseti, Goran i Nesa. Ne propustaju nijedno 
sudenje. I Ljubo moj, sa njima. Kaze mi: 

" Bert Lancaster nije sacekao da sazna vasu presudu. Umro je danas." 

Jos nekoliko sati je ostalo do najpresudnije reci u mom zivotu. 

Kriv? Nevin? 

Kako su kratke te dve reci, a koliko tereta nose sa sobom. I jedna i druga. 

Napolju uzasno grmi. Vrlo blizu je udario grom. 

Moram biti miran, kao stvar. Kao cetkica za zube. Kao ti, Fjodore, kad su te izvodili na 
streljanje. Jesi li bio miran? 

Ipak je nasa presuda, Mihailovicu, samo jedna cestica tesko iskaziva bilo kojim 
procentom u odnosu na Svekolikost. A i ti, sta si u svemu tome? 

"U prostoru onom uzasnome, 

bi ti bio samo jedna tocka!" 

Ko zna koliko jos nula sleduje posle tog svemocnog zareza, koji ti otvara oci, odvaja od 
znacaja. Koliko jos nula, pa onda neka jedinica koja si ti. 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Devet sati je ujutro, 31 -og oktobra, 1994-e godine 

Gledam suncane zrake koji padaju na mladost Fjodora Mihailovica. 
Miran je jutros. 

Odosmo. 

Sudija Miras Radovic: 

"Zarko Lausevic je KRIV, jer je odbijajuci od sebe neskrivljeni protivpravni napad 
drasticno prekoracio nuznu odbranu i ispalio u napadace trinaest metaka kojima je usmrtio 
Dragana Popovica i Ranka Vojovica i tesko ranio Aleksandra Kovaca. Osuduje se na petnaest 
(15) godina zatvora. 

"Branimir Lausevic je KRIV, jer je odbijajuci od sebe neskrivljeni protivpravni napad 
prekoracio granice nuzne odbrane i sa eventualnim umisljajem pokusao lisiti zivota Ranka 
Vojovica, ispalivsi u njegovom pravcu jedan metak, koji ga nije pogodio, pa se osuduje na dvije 
(2) godine zatvora." 

Pismo od Anite. Ima bebu u stomaku. 



KRAJ PRVOG DELA 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 




AUTOPORTRET 



Buyer: Bojana Vidakovic (vidakovic.bojana@gmail.com) 
Transaction ID: gc-1 54781693705271 



Zarko Lausevic je roden na Cetinju 19. Januara, 1960 godine, na Cetinju. Na beogradskom 
Fakultetu Dramskih Umetnosti, odsek - gluma, diplomirao je 1982 . u klasi profesora 
Miroslava-Minje Dedica. Iste godine postaje stalni clan Jugoslovenskog Dramskog Pozorista. 
Odigrao je na desetine znacajnih uloga u pozoristu, na filmu i televiziji. Dobitnik je velikog broja 
jugoslovenskih nagrada, poput Zlatne arene u Puli, Sterijine nagrade, "Cara konstantina", 
"Cele kule", nagrade "Zoran Radmilovic"... 

31 .jula, 1993 godine, postao je glavni akterjedne tragedije...